Velika četvorka (tenis)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili članak pod istim imenom, pogledajte članak Velika četvorka.
Novak Đoković
Rafael Nadal
Rodžer Federer
Endi Mari

Velika četvorka (engl. Big four) je termin u tenisu, koji se odnosi na dominaciju četiri tenisera: Rodžera Federera, Rafaela Nadala, Novaka Đokovića i Endija Marija. Pomenuti kvartet je do sad u singlu osvojio 68 slemova, 116 mastersa, 12 završnih mastersa i 3 uzastopne Olimpijade, a prvo mesto na ATP listi zauzimaju od 2004. godine u kontinuitetu, s tim što je svaki od četiri pomenuta igrača uspeo biti prvi barem na kraju jedne kalendarske godine. Takođe su sva četiri igrača osvojila Dejvis kup sa svojim reprezentacijama i zauzimaju prva četiri mesta na listi najplaćenijih tenisera u muškom singlu. Rafael Nadal je osvojio 22 grend slem titule, dok je Novak Đoković osvojio rekordnih - 24. Sva trojica su rekorderi po broju titula na pojedinačnom slemu na čak 3 od 4 Grend Slema (Đoković sa 10 titula u Australiji, Nadal sa 14 titula na Rolan Garosu, a Federer sa 8 titula na Vimbldonu). Na US OPEN-u Federer deli rekord od 5 titula (koliko su osvojili i Džimi Konors i Pit Sampras). Ista je situacija s mastersima, gde tri vodeće pozicije takođe pripadaju članovima Velike četvorke (Nadal ima 36 titula,Đoković 38, a Federer 28), i završnim mastersima, gde Federer vodi sa 6 titula, dok s jednom titulom manje Đoković i Sampras dele drugo mesto. Po broju nedelja na prvom mestu, Novak je apsolutni rekorder sa preko 373 nedelja. Na Olimpijskim igrama, u muškom singlu Endi Mari drži rekord sa 2 olimpijska zlata, i to uzastopna, što do sada nikom nije pošlo za rukom. I ostala tri igrača imaju barem jednu olimpijsku medalju u singlu - Nadal zlatnu, Federer srebrnu, a Đoković bronzanu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ovi igrači se smatraju dominantnim u pogledu rangiranja i turnirskih pobeda, uključujući grend slem turnire, ATP Masters 1000, masters kupove i Olimpijske igre. Federer je prvi došao do izražaja nakon osvajanja Vimbldona 2003. i kad je postao svetski broj 1 na početku 2004. Usledio je uspeh Nadala u 2005, posle Otvorenog prvenstva Francuske trijumfom nad Federerom, posle čega su oni zauzeli prva dva mesta na ATP listi 211 uzastopnih nedelja od jula 2005. do avgusta 2009.[1] Đoković napreduje od 2007. kad je igrao finale Otvorenog prvenstva SAD, a dve godine kasnije i Mari koji ima dve osvojene grend slem titule u karijeri. Novak Đoković je osvajanjem tri od četiri grend slem turnira u 2011. dospeo na broj 1, i prekinuo dominaciju Federera i Nadala na ATP listi.[2] Takođe, 2011. Nadal je izjavio da je njegova i Federerova zajednička dominacija zamenjena „velikom četvorkom“ svetskog tenisa.[3]

Iako je i ranije korišćen taj termin, od tada je postao popularan i prihvaćen u medijima i drugoj teniskoj literaturi.[4][5][6] Velika četvorka je važan deo onoga što se često naziva novom „zlatnom erom“ u tenisu od 2010,[7][8][9][10] međutim i taj termin se koristio od sredine 1970-ih do početka 1980-ih.[11][12][13][14][15]

Članovi velike četvorke su osvojili 41 od poslednjih 45 grend slem turnira u muškom singlu, od 2005. na Otvorenom prvenstvu Francuske do 2016. na Otvorenom prvenstvu Francuske (jedino nisu osvojili 2009, 2014 US Open, 2014 Australijan Open i 2015 Rolan Garos). Oni redovno zauzimaju prva četiri mesta na kraju godine između 2008. i 2015.

Federer vodi sa rekordnih osvojenih 20 grend slem turnira, slede Nadal (22), Đoković (21) i Mari (3). Đoković, Federer i Nadal su u karijeri osvojili svaki od četiri grend slem turnira bar jednom. Mari nije osvojio ni Rolan Garos i Otvoreno prvenstvo Australije, ali je osvojio dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2012. i 2016. godine.

Velika četvorka je od svog prvog osvojenog slema (to je uradio Federer 2003. na Vimbldonu) pa do Vimbldona 2019. godine propustila da osvoji samo 8 slemova (te slemove su osvojili Gaston Gaudio, Endi Rodik, Huan Martin del Potro, Stan Vavrinka, Marin Čilić i Marat Safin), a samo na dva od tih osam slemova u finalu nije bilo nijednog od njih četvorice. Takođe je interesantno da među tih 8 slemova koje nijedan član Velike četvorke nije osvojio tokom pomenutih 16 godina nema Vimbldona, što znači da od svog prvog osvojenog slema (koji je, da stvar bude još interesantnija, upravo Vimbldon) pa do danas Velika četvorka u kontinuitetu osvaja Vimbldon već 20 godina (Federer rekordnih 8 puta, Đoković 7, a Mari i Nadal po 2 puta).

Rivalstva u okviru Velike četvorke[uredi | uredi izvor]

Đoković-Nadal[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Nadala
Detalj iz finalnog meča na US Openu 2011.

Nadal je igrao protiv Đokovića 59 mečeva, ukupan rezultat je 30-29 za Đokovića. Španac vodi sa 20:8 na šljaci, 2:2 je na travi, dok je na tvrdoj podlozi 20:7 za Đokovića. Između 2006. i 2010. ovo rivalstvo je bilo u senci rivalstva Federer—Nadal, ali je postalo sve primetnije tokom 2011. i 2012. i smatra se da bi moglo postati jedno od najvećih u istoriji.

Na kraju 2010. Nadal je prilično ubedljivo vodio u međusobnim susretima sa 16:7, ali je tokom 2011. Đoković pobedio u svih šest njihovih susreta, koji su svi bili u finalima turnira, od toga dva grend slema. Svoj niz je produžio i sledeće godine, kad su ova dva tenisera na Otvorenom prvenstvu Australije odigrala najduže finale nekog grend slema u istoriji, od 5 sati i 53 minuta. Đoković je tada stigao do svoje sedme uzastopne pobede nad Nadalom, što nikome do tada nije uspelo. Nadal je prekinuo Đokovićev niz tokom sezone šljake, kad ga je pobedio u finalima Monte Karla, Rima i na Rolan Garosu, osvojivši tako rekordnu sedmu titulu. Tim finalom su njih dvojica postali drugi par u istoriji koji se sastao na četiri uzastopna finala grend slem turnira (posle sestara Vilijams). U tom domenu su izjednačeni 3:3, dok u finalima svih turnira vodi Đoković 12:9.

Đoković je jedini teniser koji je pobedio Nadala 30 puta, ima 30 pobedu (Federer ga je pobedio 16 puta). Takođe Đoković je jedini koji je pobedio Nadala na šljaci dva puta zaredom (Rim i Madrid 2011).

  • Rekordi
  • Najduže rivalstvo u istoriji tenisa (59 meča u Open eri)
  • Rekord od 18 mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na grend slemu.
  • Jedini igrači u istoriji Open ere koji su se susreli na sva četiri Grend slem finala
  • Jedini igrači u istoriji Open ere koji su odigrali sva četiri Grend slem finala u nizu
  • Rekord od 14 finala koji su odigrali jedan protiv drugog na ATP Masters 1000
  • Rekord od 29 meča koji su odigrali jedan protiv drugog na ATP Masters 1000
  • Najduže Grend slem finale u istoriji Open ere (finale Australijan Opena 2012)
  • Najduži meč u istoriji Open ere na Australijan Openu
  • Najduži ATP meč u tri seta u Open eri (Madrid masters 2009)

Nadal-Federer[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rivalstvo Federera i Nadala
Finale Vimbldona 2008. između Federera i Nadala

Federer i Rafael Nadal su profesionalni teniseri. Njih dvojica su se držali prve dve pozicije na ATP listi od jula 2005. do avgusta 2009. Federer je bio 1. na svetu rekordnih 237 uzastopnih nedelja od februara 2004., a Nadal, koji je 5 godina mlađi, drugi svetski teniser od jula 2005., ostavši tu rekordnih 160 uzastopnih nedelja pre nego što je prestigao Federera avgusta 2008.[16] Međutim, Federer se za manje od godinu dana ponovo vratio na prvu poziciju prešavši Nadala jula 2009.[17]

Igrali su jedan protiv drugog 40 puta, Nadal je dobio 24 mečeva, a Federer 16.

Osim toga što su najduže bili brojevi 1 i 2 na ATP listi, postoje još mnoge zanimljivosti u vezi sa njihovim rivalstvom:

  • Od marta 2005. do jula 2009, njih dvojica su uspeli da osvoje 17 od 18 grend slemova (od Rolan Garosa 2005. do Vimbldona 2009. nisu osvojili samo Otvoreno prvenstvo Australije 2008) i 24 od 38 turnira ATP masters serije. U toku tog perioda, Federer i Nadal su osvojili 11 uzastopnih grend slemova, počevši od Rolan Garosa 2005. do Otvorenog prvenstva SAD 2007. Tako su postali jedini par u istoriji sa tri različita grend slema (2005—2008 Rolan Garos za Nadala, 2003-2007 Vimbldon i 2004—2008 Ju-es open za Federera) koje su osvojili bar četiri puta uzastopno za vreme 5 godina dominacije (2004—2008).
  • Federer je imao najdominantnijih 4 godina u istoriji tenisa, od masters kupa 2003. do master kupa 2007. Osvojio je 43 turnira, uključujući 12 grend slemova, 4 masters kupa i 13 turnira masters serije. Njegov odnos pobeda i poraza je bio 320:24, što je uključivalo i 6:8 protiv Nadala.
  • Nadal je neprestano zaustavljao Federera u njegovom pokušaju da osvoji Rolan Garos i time kompletira svoje trofeje sa grend slemova. Rafael Nadal je uspevao da porazi Rodžera 4 puta uzastopno na šljakastom grend slemu (2005—2008) i to jednom u polufinalu, a tri puta u finalu. Na kraju je Federer ipak uspeo da osvoji Rolan Garos, i to u finalu bez Nadala, kada je pobedio Robina Sederlinga u finalnom meču 2009.
  • Ne samo da i Federer i Nadal poseduju rekorde po broju uzastopnih pobeda na jednoj podlozi (Federer na travi i betonu, a Nadal na šljaci), već je niz obojice prekinuo onaj drugi.
  • Tri uzastopne godine, njih dvojica su igrali u finalu Vimbldona i Rolan Garosa plus još dva turnira na šljaci masters serije. Rafael je osvojio sve Rolan Garose i 5 od 6 masters turnira, a Rodžer 2 od 3 Vimbldona.
  • Njihovo finale Vimbldona 2008. su mnogi teniski kritici proglasili za najbolji meč u istoriji.[18][19][20]
  • Mnogi ljudi smatraju da je njihovo rivalstvo najveće u istoriji tenisa.[21][20][22][23]

Đoković-Federer[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Federera
Federer i Đoković na Kanada mastersu

Federer i Đoković sastali su se 50 puta, sa odnosom pobeda 27:23, u korist Đokovića. na tvrdoj podlozi (20:18), na šljaci (4:4), a 3:1 na travi. Rivalstvo Federera i Đokovića je najveći rivalitet u grend slem istoriji sa rekordnih 17 odigranih mečeva, najčešće u polufinalima. Đoković je jedini igrač pored Nadala koji je pobedio Federera na više grend slem turnira još od 2004, jedini igrač pored Nadala koji je pobedio Federera na grend slem turnirima dva puta uzastopno (2010. US Open i Australijan Open 2011). Federer je okončao savršen start sezone Đokovića (41:0) pobedom u polufinalu Otvorenog prvenstva Francuske 2011, ali je Đoković uspeo da pobedi na US Openu u pet setova nakon spašavanja dve meč lopte protiv Federera drugu godinu zaredom.[24] U polufinalu Vimbldona 2012, Federer je pobedio i svetskog broja jedan Đokovića u četiri seta.[25] Mnogi stručnjaci smatraju rivalstvo između Federera i Đokovića, kao jedno od najboljih rivalstava u Open eri, pogotovo na betonu gde su odigrali čak 30 mečeva.[26]

Rekordi
  • Jedini igrači u istoriji koji su se susreli 11 puta u grend slem polufinalu.
  • Rekord od 6 mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na US Openu.
  • Rekord od 5 uzastopnih mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na jednom grend slem turniru (na US Openu).

Mari-Federer[uredi | uredi izvor]

Federer i Mari sastajali su se 25 puta i izjednačeno je 14:11. Njih dvojica su čak 20 puta igrali na tvrdoj podlozi, gde je Mari trijumfovao 10 puta. Na travi su se sastajali dva puta i to u istoj kalendarskoj godini (2012). Prvi put u finalu Vimbldona kada Rodžer dobija Marija sa 3:1 (po setovima 4:6, 7:5, 6:3, 6:4). Drugi put je bio na istom terenu, samo na Olimpijskim igrama u Londonu. Mari tu odnosi pobedu veoma lako: 6:2, 6:1, 6:4.

  • Ova dva tenisera su igrali čak 8 finala nekih turnira. Federer u tom segmentu vodi sa 5:3.
  • Mari je jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan skor protiv Federera. Razlog tome je veoma defanzivan pristup igre koji Škot ima. Njegova igra se zasniva na jakim udarcima sa osnovne linije i mnogo trčanja po istoj.

Đoković-Mari[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Marija

Đoković i Mari su do sada odigrali 36 mečeva[27]. Đoković vodi 25:11 (5:1 na šljaci i 20:8 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u dvanaest finala i obojica su osvojili po šest titula. Pet puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011, 2013. i 2015, a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012 i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka[28]. Poslednji put su igrali četvrtfinale Majamija 2014, meč koji je dobio Đoković.

Nadal-Mari[uredi | uredi izvor]

Nadal i Mari sastajali su se 24 puta, sa odnosom pobeda 17:7, u korist Nadala.

Statistika[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje skor između članova velike četvorke i 13 igrača koji su imali najmanje 1 pobedu protiv nekog od njih.[29]

Aktivni igrači su boldirani (maj 2014)

Igrač (najbolji rang) Švajcarska Federer Španija Nadal Srbija Đoković Ujedinjeno Kraljevstvo Mari Rezultat Procenat %
Argentina David Nalbandijan (3) 8–11 2–5 1–4 2–5 13–25 34%
Francuska Arno Kleman (10) 3–8 1–3 1–3 2–1 7–15 32%
Australija Lejton Hjuit (1) 9–18 4–6 1–6 0–1 14–31 31%
Hrvatska Mario Ančić (7) 1–6 1–4 1–3 3–2 6–15 29%
Rusija Nikolaj Davidenko (3) 2–19 6–5 2–6 4–6 14–36 28%
Čile Fernando Gonzalez (5) 1–12 3–7 2–1 2–1 8–21 28%
Francuska Žo-Vilfrid Conga (5) 5–11 3–8 5–11 1–8 13–36 27%
Argentina Huan Martin del Potro (4) 5–15 4–8 3–11 2–5 14–39 26%
Češka Tomaš Berdih (5) 6–12 3–17 2–15 6–4 17–48 26%
Sjedinjene Američke Države Endi Rodik (1) 3–21 3–7 5–4 3–8 14–40 26%
Hrvatska Ivan Ljubičić (3) 3–13 2–7 2–7 3–4 10–31 24%
Španija David Ferer (3) 0–14 5–21 5–11 5–7 15–53 22%
Švajcarska Stanislas Vavrinka (3) 1–13 1–12 3–15 6–8 11–48 19%
Švedska Robin Sederling (4) 1–16 2–6 1–6 2–3 6–31 16%
Francuska Žil Simon (6) 2–4 1–5 1–6 1–11 5–26 16%

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Men's Tennis Big Four – Is the Party almost over?”. This is Sporta. Arhivirano iz originala 16. 9. 2012. g. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  2. ^ „Men's Tennis: The Big One, Big Two, Big Three or Big Four?”. Bleacher Report. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  3. ^ „Nadal Declares Dominance Over”. ATP World Tour. 26. 2. 2011. 
  4. ^ „Preview: Tennis 'Big Four' set to battle for U.S. Open title”. UK Reuters. 9. 9. 2011. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 28. 03. 2014. 
  5. ^ „Can Anyone Upset The Big Four?”. NBC Sports. 19. 6. 2011. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 28. 03. 2014. 
  6. ^ „Big four to slug it out for US Open”. Hurriyet Daily News. 28. 9. 2011. Arhivirano iz originala 18. 09. 2017. g. Pristupljeno 28. 03. 2014. 
  7. ^ „Golden era of tennis”. The Independent. 1. 12. 2010. 
  8. ^ „Andre's back”. Australian Open. 25. 1. 2012. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  9. ^ „Rod Laver's Top 10 From The Present”. Herald Sun. Pristupljeno 26. 1. 2012. 
  10. ^ „Novak Djokovic is one of the greatest players of all time says Pat Cash”. Metro. 25. 10. 2011. 
  11. ^ „WNYC-FM interview with Tennis Magazine”. Arhivirano iz originala 26. 08. 2011. g. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  12. ^ „'Epic' vs. 'High Strung': Fighting over the Borg-McEnroe rivalry”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2019. g. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  13. ^ Tignor, Stephen (2011). High High Strung: Bjorn Borg, John McEnroe, and the Last Days of Tennis's Golden Age. HarperCollins. 
  14. ^ „Inspired By A Golden Era”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  15. ^ „Grand Slam Tennis”. Arhivirano iz originala 28. 6. 2012. g. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  16. ^ „It's official: Nadal will pass Federer for No. 1”. NBC Sports (Associated Press). 1. 8. 2008. Arhivirano iz originala 19. 10. 2008. g. Pristupljeno 14. 2. 2009. 
  17. ^ „No. 1 again, Federer has bounce-back quality”. usatoday. Pristupljeno 14. 2. 2009. 
  18. ^ Jenkins, Bruce (7. 7. 2008). „The Greatest Match Ever”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  19. ^ „Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest”. Pristupljeno 24. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2013)
  20. ^ a b International Herald Tribune, Associated Press (7. 7. 2008). „Federer-Nadal rivalry as good as it gets”. Arhivirano iz originala 23. 8. 2008. g. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  21. ^ Bodo, Pete (7. 7. 2008). „Rivalry!”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  22. ^ Weaver, Paul (7. 7. 2008). „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  23. ^ Flanagan, Martin (12. 7. 2008). „Federer v Nadal as good as sport gets”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  24. ^ „Djokovic Snatches Monumental Victory from Federer”. Tennis Now. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  25. ^ „Wimbledon 2012: Roger Federer keeps his dream of equalling Sampras' record alive”. The Times Of India. 7. 7. 2012. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  26. ^ „Roger Federer vs. Novak Djokovic: The Best Hard Court Rivalry”. Bleacher Report. 28. 8. 2011. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  27. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD”. ATP. Arhivirano iz originala 29. 8. 2014. g. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  28. ^ „TENNIS.MATCHSTAT”. Arhivirano iz originala 28. 1. 2013. g. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  29. ^ „Fedex ATP Head 2 Head”. ATP World Tour. 10. 4. 2013. Arhivirano iz originala 1. 4. 2013. g. Pristupljeno 28. 3. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_четворка_(тенис)&oldid=27709586”