Пређи на садржај

Горан Иванишевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Иванишевић
Иванишевић 2016.
Лични подаци
НадимакЗец
Датум рођења(1971-09-13)13. септембар 1971.(53 год.)
Место рођењаСплит, СР Хрватска, СФР Југославија
ДржављанствоХрватска
Висина1,93 m
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Проф. каријера1988—2004.
Игралевом руком (дворучни бекхенд)
Зарада19.878.007 долара
АТП профилwww.atpworldtour.com/Tennis/Players/Iv/G/Goran-Ivanisevic.aspx
Појединачно
Победе—порази599—333 (64,27%)
Освојени турнири22
Изгубљена финала27
Најбољи пласманбр. 2 (4. јул 1994)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (1989, 1994, 1997)
Ролан ГаросЧФ (1990, 1992, 1994)
ВимблдонП (2001)
ОП САДПФ (1996)
Парови
Победе—порази263—226 (53,78%)
Освојени турнири9
Изгубљена финала10
Најбољи пласманбр. 20 (6. јануар 1992)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (1990, 1994)
Ролан ГаросФ (1990, 1999)
Вимблдон3К (1989, 1993)
ОП САДЧФ (1997)
Екипна такмичења
Светско екипно првенствоП (1990)
Дејвис купП (2005)
Хопман купП (1996)
Тренерска каријера
Тренерски успеси
Титуле појединачно30
Списак битних турнира
(са шампионима)
Званични веб-сајт
http://www.goranivanisevic.com/

Горан Иванишевић (Сплит, 13. септембар 1971) јесте хрватски тениски тренер и бивши тенисер. Тренутно је тренер Јелене Рибакине.

Био је победник Вимблдона 2001. и Дејвис купа 2005. с тениском репрезентацијом Хрватске. Највиши пласман на ранг-листи тенисера у каријери му је друго место што је остварио 1994. На Олимпијским играма 1992. освојио је две бронзане медаље, појединачно и у игри парова са Гораном Прпићем.

Као тренер је прво сарађивао с Марином Чилићем и то од септембра 2013. до јула 2016. У том периоду је Чилић дошао до свог јединог гренд слема — Отвореног првенства САД 2014.[1] Потом је био главни тренер Томашу Бердиху и Милошу Раонићу. Од 2019. до 2024. тренирао је Новака Ђоковића.

Иванишевић је примљен у Међународну тениску кућу славних 2020.[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Професионално је почео да се бави тенисом 1988. Исте године је освојио своју прву титулу у игри парова са Немцем Ридигером Хасом. Иванишевић је као репрезентативац Југославије играо на Олимпијским играма у Сеулу 1988, појединачно и у игри парова са Слободаном Живојиновићем када су поражени у четвртфиналу.

Значајније успехе у тенису је остварио након 1990. На Ролан Гаросу је избацио Бориса Бекера и пробио се до четвртфинала. На истом турниру је у пару са Чехом Кордом стигао до финала. Пар недеља касније играо је полуфинале Вимблдона, али је изгубио од Бекера у финалу. Те године Иванишевић је освојио турнир у Штутгарту и играо за репрезентацију Југославије на такмичењу за Светски екипни куп.

Убрзо је постао познат по својој нападачкој игри и изразито јаком сервису. За неколико година постао је водећи на листи тенисера с највише ас сервиса на АТП турнирима.

Године 1992. Иванишевић је играо у финалу Вимблдона, где га је чекао Андре Агаси. Изгубио је са 3:2 у сетовима. Те године, наступајући по први пут за репрезентацију Хрватске, на Олимпијским играма у Барселони је освојио две бронзане медаље - у појединачној конкуренцији и у пару са Гораном Прпићем.

Три године касније је освојио Гренд слем куп победивши у финалу Тода Мартина са 3:0. Иванишевић је наставио са сјајним играма и на Вимблдону. Пробио се у полуфинале, али га је победио Сампрас са 3:2 у сетовима.

Током 1996. освојио је 5 турнира и поново играо финале Гренд слем купа, али овог пута је у финалу изгубио од Бекера. Сезону је завршио освајањем Хопман купа у пару са Ивом Мајоли.

Поново је играо у финалу Вимблдона 1998. Међутим, и том приликом је Сампрас био успешнији и победио га са 3:2.

Током 1999, 2000. и 2001. због повреде рамена је пропустио бројне турнире па му је опао рејтинг и у лето 2001. је био тек 125. играч света. Тај пласман није био довољан да се директно пласира на Вимблдон, па су му организатори доделили позивницу. Противно свим очекивањима, Иванишевић се пробио до финала где га је чекао Патрик Рафтер. У врло изједначеном мечу славио је Иванишевић са 6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7 и тако постао играч са најнижим рејтингом у историји и први играч са позивницом који је освојио овај турнир. Након Вимблдона се повукао из тениса ради операције рамена и вратио се 2004. када је још једном наступио на Вимблдону. Изгубио је од Лејтона Хјуита у трећем колу.

Иванишевић је 2005. био члан хрватског Дејвис куп тима. Победом у финалу против Словачке у Братислави Хрватска је освојила овај куп.

Завршио је професионалну каријеру са 22 појединачне титуле и 9 титула у игри парова.

Године 2013, после турнира у Паризу, постао је први тренер Марина Чилића.[3] Крајем јуна 2019. Иванишевић се прикључио стручном штабу српског тенисера Новака Ђоковића, непосредно пред почетак турнира у Вимблдону.[4] Сарадњу су прекинули у марту 2024.[5] Дана 1. новембра 2024. Јелена Рибакина је потврдила да ће Иванишевић бити њен тренер од сезоне 2025.[6]

Гренд слем финала (4)

[уреди | уреди извор]

Победе (1)

[уреди | уреди извор]
Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
2001. Вимблдон Аустралија Патрик Рафтер 6-3, 3-6, 6-3, 2-6, 9-7

Порази (3)

[уреди | уреди извор]
Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
1992. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7-6, 4-6, 4-6, 6-1, 4-6
1994. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 6-7, 6-7, 0-6
1998. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 7-6, 6-7, 4-6, 6-3, 2-6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Marin Cilic – Timeline | Facebook”. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 2022-02-26. г. Приступљено 21. 7. 2016 — преко Facebook. 
  2. ^ „Goran Ivanišević”. International Tennis Hall of Fame. 
  3. ^ Jutarnji:Dovest ću Čilića do Đokovića i Nadala. Vjerujem da je Marin za Top 5 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2013), Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Ivanišević: Velika je stvar kad te Novak pozove”. b92.net. 30. 6. 2019. Приступљено 1. 7. 2019. 
  5. ^ „Novak Đoković objavio da mu Goran Ivanišević više nije trener”. Danas. Приступљено 27. 3. 2024. 
  6. ^ „Rybakina appoints Ivanisevic as coach from 2025”. BBC. 1. 11. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]