Горан Иванишевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Горан Иванишевић

Горан Иванишевић
Горан Иванишевић


Професионална каријера:
1988 — 2004.
Надимак Зец
Држава  Хрватска
Пребивалиште Монте Карло, Монако
Датум рођења (1971-09-13)13. септембар 1971.(49 год.)
Место рођења Сплит, СР Хрватска, СФРЈ
Висина 1,93 m
Маса 82 kg
Игра левом руком (дворучни бекхенд)
Зарада 19.878.007
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 599 – 333
Освојени турнири: 22
Изгубљена финала: 27
Најбољи пласман: 2. (4. јул 1994)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије ЧФ (1989, 1994, 1997)
Ролан Гарос ЧФ (1990, 1992, 1994)
Вимблдон П (2001)
ОП САД ПФ (1996)
Парови
Победе—порази: 263 – 226
Освојени турнири: 9
Изгубљена финала: 10
Најбољи пласман: 20. (6. јануар 1992)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 2К (1990, 1994)
Ролан Гарос Ф (1990, 1999)
Вимблдон 3К (1989, 1993)
ОП САД ЧФ (1997)
Тимска такмичења
Дејвис куп П (2005)
Хопман куп П (1996)
Светско екипно првенство П (1990)
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1992. Барселона Појединачно
Бронзана медаља — треће место 1992. Барселона Парови

Горан Иванишевић је бивши хрватски и југословенски тенисер, победник Вимблдона 2001. и Дејвис купа 2005. године са тениском репрезентацијом Хрватске. Највиши пласман на ранг листи тенисера у каријери му је друго место, остварено 1994. На Олимпијским играма 1992. освојио је две бронзане медаље, појединачно и у игри парова са Гораном Прпићем.

Каријера[уреди | уреди извор]

Професионално је почео да се бави тенисом 1988. Исте године је освојио своју прву титулу у игри парова са Немцем Ридигером Хасом. Иванишевић је као репрезентативац Југославије играо на Олимпијским играма у Сеулу 1988., појединачно и у игри парова са Слободаном Живојиновићем када су поражени у четвртфиналу.

Значајније успехе у тенису је остварио након 1990. године. На Ролан Гаросу је избацио Бориса Бекера и пробио се до четвртфинала. На истом турниру је у пару са Чехом Кордом стигао до финала. Пар недеља касније играо је полуфинале Вимблдона, али је изгубио од Бекера у финалу. Те године Иванишевић је освојио турнир у Штутгарту и играо за репрезентацију Југославије на такмичењу за Светски екипни куп.

Убрзо је постао познат по својој нападачкој игри и изразито јаком сервису. За неколико година постао је водећи на листи тенисера с највише ас сервиса на АТП турнирима.

Године 1992. Иванишевић је играо у финалу Вимблдона, где га је чекао Андре Агаси. Изгубио је са 3:2 у сетовима. Те године, наступајући по први пут за репрезентацију Хрватске, на Олимпијским играма у Барселони је освојио две бронзане медаље - у појединачној конкуренцији и у пару са Гораном Прпићем.

Три године касније је освојио Гренд слем куп победивши у финалу Тода Мартина са 3:0. Иванишевић је наставио са сјајним играма и на Вимблдону. Пробио се у полуфинале, али га је победио Сампрас са 3:2 у сетовима.

Током 1996. освојио је 5 турнира и поново играо финале Гренд слем купа, али овог пута је у финалу изгубио од Бекера. Сезону је завршио освајањем Хопман купа у пару са Ивом Мајоли.

Поново је играо у финалу Вимблдона 1998. Међутим, и том приликом је Сампрас био успешнији и победио га са 3:2.

Током 1999, 2000. и 2001. године, због повреде рамена, пропустио је бројне турнире, па му је опао рејтинг и у лето 2001. је био тек 125. играч света. Тај пласман није био довољан да се директно пласира на Вимблдон, па су му организатори доделили позивницу. Противно свим очекивањима, Иванишевић се пробио до финала где га је чекао Патрик Рафтер. У врло изједначеном мечу славио је Иванишевић са 6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7 и тако постао играч са најнижим рејтингом у историји и први играч са позивницом који је освојио овај турнир. Након Вимблдона се повукао из тениса ради операције рамена и вратио се 2004, када је још једном наступио на Вимблдону. Изгубио је од Лејтона Хјуита у трећем колу.

Иванишевић је 2005. био члан хрватског Дејвис куп тима. Победом у финалу против Словачке у Братислави Хрватска је освојила овај куп.

Завршио је професионалну каријеру са 22 појединачне титуле и 9 титула у игри парова.

Тренер[уреди | уреди извор]

Од 2013. године, након турнира у Паризу постао је први тренер Марина Чилића.[1] Крајем јуна 2019. године Иванишевић се прикључио стручном штабу српског тенисера Новака Ђоковића, непосредно пред почетак турнира у Вимблдону.[2]

Гренд слем финала (4)[уреди | уреди извор]

Победе (1)[уреди | уреди извор]

Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
2001. Вимблдон Аустралија Патрик Рафтер 6-3, 3-6, 6-3, 2-6, 9-7

Порази (3)[уреди | уреди извор]

Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
1992. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7-6, 4-6, 4-6, 6-1, 4-6
1994. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 6-7, 6-7, 0-6
1998. Вимблдон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 7-6, 6-7, 4-6, 6-3, 2-6

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jutarnji:Dovest ću Čilića do Đokovića i Nadala. Vjerujem da je Marin za Top 5, Приступљено 22. 1. 2013.
  2. ^ „Ivanišević: Velika je stvar kad te Novak pozove”. b92.net. 30. 6. 2019. Приступљено 1. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]