Veliki vojvoda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Za članak o ovoj tituli u srpskim zemljama, pogledajte članak vojvoda.

Veliki vojvoda (ž. velika vojvotkinja) je titula prvenstveno korišćena u zapadnoj Evropi, naročito u nemačkim državama. Po rangu niža je od kralja, ali viša od vojvode.

Teritorija kojom veliki vojvoda vlada naziva se veliko vojvodstvo.

Južnoevropske velike vojvode[uredi]

Veliki vojvoda je titula koja se koristila u srednjovjekovnoj Srbiji i Bosni.

Za razliku od zapadne Evope ili srednje Evrope, kao i u različitim slovenskim zemljama od srednje do sjeverjnoistočne Evope, gdje je analogija između velikog vojvode i velikog kneza bila značajna, gdje su obje titule bile niže od kralja a više od vojvode, u Srbiji i Bosni tutula velikog vojvode je odgovarala vizantijskog vojnoj tituli mega duks.[1]

Srbija[uredi]

Titula veliki vojvoda je označavala nadmoć nad ostalim vojvodama.[2] Nosilac titule komandovao je vojskom u prilikama kada vladar nije pristustvovao vojnim kampanjama, obično manje važnim vojnim dejstvima u zemlji ili kada je odred poslat u pomoć saveznicima.[2] Drugi termin koji se koristio za titulu je stegonoša (lat. vexilifer).[3]

Постоје и помињања носилаца титуле у српској епској поезији у вези Косовске битке, као што је Димитрије.[9]

Босна[uredi]

Титулу великог војводе Босне додјељивао је само владар Босне, бан или краљ, својим највишим војним командантима.[10] У ствари, то је био више официрски него дворски чин, иако је то био и степен дворског поредка. Титулу је носила једна особа, ријетко двије истовремено.[11]

Црна Гора[uredi]

Луксембург[uredi]

Данас постоји само једна држава чији владар носи титулу великог војводе, а то је Луксембург на чијем челу је велики војвода Луксембурга Анри.

Види још[uredi]

Референце[uredi]

  1. ^ Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ćirković & Mihaljčić (1999). стр. 72.
  3. 3,0 3,1 Etnografski institut (1958). стр. 35.
  4. 4,0 4,1 Purković (1985). стр. 22.
  5. ^ Jasna Bjeladinović-Jergić (2001). Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001. Етнографски музеј. стр. 119—. »У питању је велики војвода Никола Стањевић, који је познатији као ктитор цркве Св. Николе у Кончи. У хрисовуљи која је издата Хи- ландару 1366. године, цар Урош саопштава како га је непосредно замолио: „вољени властелин ...« 
  6. ^ Svetislav Mandić (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga. стр. 56. 
  7. ^ Blagojević (2001). стр. 241–242.
  8. ^ Blagojević (2001). стр. 243.
  9. ^ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006. »... Дејановић био је „угледни војвода" Димитрије, а у њиховим повељама се помиње као "суродник", „брат" и „брат господства ми".24 Пре косовског боја се помиње велики војвода Димитрије када је повратио од Турака град Пирот, ...« 
  10. ^ Malcolm, Noel (2002). Bosnia: A Short History. Pan Books, Pan Macmillan of Macmillan Publishers Ltd,. ISBN 978-0814755617. Приступљено 10. 01. 2016. 
  11. ^ Kurtović, Esad (2009). Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača (.pdf) (на језику: Bosnian) (Historijske monografije; knj. 4 изд.). Institut za istoriju Sarajevo. ISBN 978-9958-649-01-1. Приступљено 10. 01. 2016. 

Литература[uredi]