Влатко Вуковић Косача

С Википедије, слободне енциклопедије
Влатко Вуковић Косача
ВлаткоВуковић.jpg
Датум смрти1392.
ГробБољуни
ДинастијаКосаче
ОтацВук Косача
ПретходникВук Косача
НаследникСандаљ Хранић Косача
Грб Вуковића.png

Влатко Вуковић Косача (?–1392) био је војвода и господар Хума, те један од најбољих војвода краља Твртка I.

Влатко је владао Хумом у другој половини 14. вијека и на том мјесту је наслиједио свог оца великог војводу Вука, а од ближе родбине имао је брата Храну, чији га је син Сандаљ касније наследио. Био је један је од родоначелника властелинске породице Косача која је владала тим областима и најбољи војсковођа краља Стефана Твртка Првог Котроманића. Када су Турци предвођени пашом Лала Шахином (који је предводио Турке у Маричкој бици) продрли у Краљевину Босну 1388. године, Влатко им се супроставио 27. августа недалеко од Билеће и потукао их.

Помиње се као свједок у повељи краља Твртка од 10. априла 1378. године. Био је један од повјерљивих људи краља Твртка и посланик у преговорима са далматинским градовима и са Дубровником.[1] Побједио је турску војску предвођену пашом Лала Шахином 27. августа 1388. код Билеће. Битка се окончала потпуним поразом Османлија у коме се и сам Лала Шахин једва спасао бјекством, док су губици у српским редовима били незнатни. Нашао се на челу одреда који је краљ Срба, Босне послао кнезу Лазару и они су чинили лијево крило српске војске у Косовском боју које је било под ударом Бајазита Првог, из кога се вратио и извјестио о српској побједи. Влатко је са собом понио и један топ који је добио од свог сусједа Дубровачког кнеза, пошто се налазио у добрим односима са Дубровачком републиком и тај топ ће касније чинити једино српско артиљеријско оружје у Косовском боју. У боју је имао толико успјеха, да је краљу Твртку, у два маха, слао вијести о хришћанској побједи.[2] По окончању боја вратио се у Краљевину Босну донијевши са собом вијест о српској побједи, на основу чега је Твртко слао извјештаје о великој хришћанској побједи у чију су славу звонила црквена звона у Паризу. У једном дубровачком спису о Косовском боју стоји:

1389, 15. јуна, на Видовдан, у уторак, беше битка између Срба и турскога цара. Од Срба су били: Лазар, српски краљ, Вук Бранковић и Влатко Вуковић, војвода. И би велика погибија и турска и српска, и мало их се вратило натраг; цар Мурат убијен би, а и српски краљ. Победе нису добили ни Турци ни Срби, јер је била велика погибија. Бој је био на Косову пољу

[3]

Умро је 1392. године, а наслиједио га је братанац Сандаљ Хранић. На његовом гробу близу данашњег села Бољуни, недалеко од Стоца у Херцеговини налази се крст са натписом датиран у крај 15. вијека. На натпису стоји:

Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад

[4]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вук Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Влатко Вуковић Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Вук Косача
Косаче - Велике Војводе Хумске
? - 1392.

Наследник:
Сандаљ Хранић Косача