Влатко Вуковић Косача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Влатко Вуковић Косача
ВлаткоВуковић.jpg
Датум смрти 1392.
Гроб Бољуни
Династија Косаче
Отац Вук Косача
Претходник Вук Косача
Наследник Сандаљ Хранић Косача
Грб Вуковића.png

Влатко Вуковић Косача (?–1392) био је босански [1] господар Хума и један од најбољих војвода краља Твртка I.

Влатко је владао Хумом у другој половини 14. вијека и на том мјесту је наслиједио свог оца великог војводу Вука, а од ближе родбине имао је брата Храну, чији га је син Сандаљ касније наследио. Био је један је од родоначелника властелинске породице Косача која је владала тим областима и најбољи војсковођа краља Стефана Твртка Првог Котроманића. Када су Турци предвођени пашом Лала Шахином (који је предводио Турке у Маричкој бици) продрли у Краљевину Босну 1388. године, Влатко им се супроставио 27. августа недалеко од Билеће и потукао их.

Помиње се као свједок у повељи краља Твртка од 10. априла 1378. године. Био је један од повјерљивих људи краља и посланик у преговорима са далматинским градовима и са Дубровником.[2] Побједио је турску војску предвођену пашом Лала Шахином 27. августа 1388. код Билеће. Битка се окончала потпуним поразом Османлија у коме се и сам Лала Шахин једва спасао бјекством, док су губици у српским редовима били незнатни. Нашао се на челу одреда који је краљ Срба, Босне послао кнезу Лазару и они су чинили лијево крило српске војске у Косовском боју које је било под ударом Бајазита Првог, из кога се вратио и известио о српској побједи. Влатко је са собом понео и један топ који је добио од свог суседа Дубровачког кнеза, пошто се налазио у добрим односима са Дубровачком републиком и тај топ ће касније чинити једино српско артиљеријско оружје у Косовском боју. У боју је имао толико успјеха, да је краљу Твртку, у два маха, слао вијести о хришћанској побједи.[3] По окончању боја вратио се у Краљевину Босну донијевши са собом вест о српској побједи, на основу чега је Твртко слао извештаје о великој хришћанској побједи у чију су славу звонила црквена звона у Паризу. У једном дубровачком спису о Косовском боју стоји:

„1389, 15. јуна, на Видовдан, у уторак, беше битка између Срба и турскога цара. Од Срба су били: Лазар, српски краљ, Вук Бранковић и Влатко Вуковић, војвода. И би велика погибија и турска и српска, и мало их се вратило натраг; цар Мурат убијен би, а и српски краљ. Победе нису добили ни Турци ни Срби, јер је била велика погибија. Бој је био на Косову пољу”

[4]

Умро је 1392. године, а наслиједио га је братанац Сандаљ Хранић. На његовом гробу близу данашњег села Бољуни, недалеко од Стоца у Херцеговини налази се крст са натписом датиран у крај 15. вијека. На натпису стоји:

„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад”

[5]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вук Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Влатко Вуковић Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. [[]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Вук Косача
Косаче - Велике Војводе Хумске
? - 1392.

Наследник:
Сандаљ Хранић Косача