Велики војвода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
За чланак о овој титули у српским земљама, погледајте чланак војвода.

Велики војвода (ж. велика војвоткиња) је титула првенствено коришћена у западној Европи, нарочито у немачким државама. По рангу нижа је од краља, али виша од војводе.

Територија којом велики војвода влада назива се велико војводство.

Јужноевропске велике војводе[уреди]

Велики војвода је титула која се користила у средњовјековној Србији и Босни.

За разлику од западне Евопе или средње Европе, као и у различитим словенским земљама од средње до сјеверјноисточне Евопе, гдје је аналогија између великог војводе и великог кнеза била значајна, гдје су обје титуле биле ниже од краља а више од војводе, у Србији и Босни тутула великог војводе је одговарала византијског војној титули мега дукс.[1]

Србија[уреди]

Титула велики војвода је означавала надмоћ над осталим војводама.[2] Носилац титуле командовао је војском у приликама када владар није пристуствовао војним кампањама, обично мање важним војним дејствима у земљи или када је одред послат у помоћ савезницима.[2] Други термин који се користио за титулу је стегоноша (лат. vexilifer).[3]

Постоје и помињања носилаца титуле у српској епској поезији у вези Косовске битке, као што је Димитрије.[9]

Босна[уреди]

Титулу великог војводе Босне додјељивао је само владар Босне, бан или краљ, својим највишим војним командантима.[10] У ствари, то је био више официрски него дворски чин, иако је то био и степен дворског поредка. Титулу је носила једна особа, ријетко двије истовремено.[11]

Црна Гора[уреди]

Луксембург[уреди]

Данас постоји само једна држава чији владар носи титулу великог војводе, а то је Луксембург на чијем челу је велики војвода Луксембурга Анри.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ćirković & Mihaljčić (1999). стр. 72.
  3. 3,0 3,1 Etnografski institut (1958). стр. 35.
  4. 4,0 4,1 Purković (1985). стр. 22.
  5. ^ Jasna Bjeladinović-Jergić (2001). Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001. Етнографски музеј. стр. 119—. »У питању је велики војвода Никола Стањевић, који је познатији као ктитор цркве Св. Николе у Кончи. У хрисовуљи која је издата Хи- ландару 1366. године, цар Урош саопштава како га је непосредно замолио: „вољени властелин ...« 
  6. ^ Svetislav Mandić (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga. стр. 56. 
  7. ^ Blagojević (2001). стр. 241–242.
  8. ^ Blagojević (2001). стр. 243.
  9. ^ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006. »... Дејановић био је „угледни војвода" Димитрије, а у њиховим повељама се помиње као "суродник", „брат" и „брат господства ми".24 Пре косовског боја се помиње велики војвода Димитрије када је повратио од Турака град Пирот, ...« 
  10. ^ Malcolm, Noel (2002). Bosnia: A Short History. Pan Books, Pan Macmillan of Macmillan Publishers Ltd,. ISBN 978-0814755617. Приступљено 10. 01. 2016. 
  11. ^ Kurtović, Esad (2009). Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača (.pdf) (на језику: Bosnian) (Historijske monografije; knj. 4 изд.). Institut za istoriju Sarajevo. ISBN 978-9958-649-01-1. Приступљено 10. 01. 2016. 

Литература[уреди]