Велики војвода

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о овој титули у српским земљама, погледајте чланак војвода.

Велики војвода (ж. велика војвоткиња) је титула првенствено коришћена у западној Европи, нарочито у немачким државама. По рангу нижа је од краља, али виша од војводе.

Територија којом велики војвода влада назива се велико војводство.

Јужноевропске велике војводе[уреди]

Велики војвода је титула која се користила у средњовјековној Србији и Босни.

За разлику од западне Евопе или средње Европе, као и у различитим словенским земљама од средње до сјеверјноисточне Евопе, гдје је аналогија између великог војводе и великог кнеза била значајна, гдје су обје титуле биле ниже од краља а више од војводе, у Србији и Босни тутула великог војводе је одговарала византијског војној титули мега дукс.[1]

Србија[уреди]

Титула велики војвода је означавала надмоћ над осталим војводама.[2] Носилац титуле командовао је војском у приликама када владар није пристуствовао војним кампањама, обично мање важним војним дејствима у земљи или када је одред послат у помоћ савезницима.[2] Други термин који се користио за титулу је стегоноша (лат. vexilifer).[3]

Постоје и помињања носилаца титуле у српској епској поезији у вези Косовске битке, као што је Димитрије.[9]

Босна[уреди]

Титулу великог војводе Босне додјељивао је само владар Босне, бан или краљ, својим највишим војним командантима.[10] У ствари, то је био више официрски него дворски чин, иако је то био и степен дворског поредка. Титулу је носила једна особа, ријетко двије истовремено.[11]

Црна Гора[уреди]

Луксембург[уреди]

Данас постоји само једна држава чији владар носи титулу великог војводе, а то је Луксембург на чијем челу је велики војвода Луксембурга Анри.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ćirković & Mihaljčić (1999). стр. 72.
  3. 3,0 3,1 Etnografski institut (1958). стр. 35.
  4. 4,0 4,1 Purković (1985). стр. 22.
  5. Jasna Bjeladinović-Jergić (2001). Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001. Етнографски музеј. стр. 119—. »У питању је велики војвода Никола Стањевић, који је познатији као ктитор цркве Св. Николе у Кончи. У хрисовуљи која је издата Хи- ландару 1366. године, цар Урош саопштава како га је непосредно замолио: „вољени властелин ...« 
  6. Svetislav Mandić (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga. стр. 56. 
  7. Blagojević (2001). стр. 241–242.
  8. Blagojević (2001). стр. 243.
  9. Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006. »... Дејановић био је „угледни војвода" Димитрије, а у њиховим повељама се помиње као "суродник", „брат" и „брат господства ми".24 Пре косовског боја се помиње велики војвода Димитрије када је повратио од Турака град Пирот, ...« 
  10. Malcolm, Noel (2002). Bosnia: A Short History. Pan Books, Pan Macmillan of Macmillan Publishers Ltd,. ISBN 978-0814755617. Приступљено 10. 01. 2016. 
  11. Kurtović, Esad (2009). Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača (.pdf) (на језику: Bosnian) (Historijske monografije; knj. 4 изд.). Institut za istoriju Sarajevo. ISBN 978-9958-649-01-1. Приступљено 10. 01. 2016. 

Литература[уреди]