Vera Karali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vera Karali
Snimak Vere Karali između 1910-1915
Ime po rođenjuVera Aleksejevna Karali
Datum rođenja(1889-07-27)27. jul 1889.
Mesto rođenjaMoskva, Rusko carstvo
Datum smrti16. novembar 1972.(1972-11-16) (83 god.)
Mesto smrtiBaden, Austrija
ZanimanjeBalerina, Glumica

Vera Aleksejevna Karali (rus. Вера Алексеевна Каралли; Moskva, 27. jul 1889 — Baden, 16. novembar 1972) bila je ruska baletska igračica, koreografkinja i glumica nemog filma u ranim godinama 20. veka.[1]

Mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Vera Karali u "Hrizantemi" (1914)
Razglednica 1910-ih, sa Mihailom Mordkinom

Rođena u Moskvi, Karali je završila Moskovsku pozorišnu školu 1906. godine pod rukovodstvom istaknutog ruskog profesora Aleksandra Gorskog. Karali je nastupala sa kompanijom Ruska baletska grupa Sergeja Djagiljeva 1909. godine, kao i 1919. i 1920.[2] Posle dve godine postala je solista Baljšoj teatra, gde je često bila u paru sa baletanom Mihailom Mordkinom.

Godine 1914. Karali je takođe započela uspešnu glumačku karijeru i postala jedna od prvih proslavljenih ruskih filmskih glumica. Njena prva uloga bila je u drami Pjotra Šardinjina iz 1914. godine Pamtiš li? (rus. Ты помнишь ли) pored poznatog glumca Ivana Možuhina. Od 1914. do 1919. godine, Vera Karali će se pojaviti u otprilike šesnaest ruskih nemih filmova, uključujući adaptaciju Rata i mira Lava Tolstoja iz 1915. (rus. Војна и мир). Njeno poslednje pojavljivanje u filmu bilo je u nemačkoj drami pod naslovom Osveta jedne žene (nem. Die Rache einer Frau) 1921. godine. Često birana za glavnu žensku ulogu od poznatog reditelja Jevgenija Bauera, Karali je možda najbolje upamćena po svojim nastupima u Bauerovim adaptacijama iz 1915. romana Posle smrti (rus. После смерти) pisca Ivana Turgenjeva i njenoj ulozi Gizele 1917. u melodrama Labud na samrti (rus. Умирающий лебедь).[3]

Rasputinova smrt[uredi | uredi izvor]

Karali je bila ljubavnica velikog vojvode Rusije Dmitrija Pavlovića i navodno je takođe bila saučesnik u ubistvu Grigorija Rasputina u decembru 1916. Ona je navodno bila jedna od dve žene koje su bile prisutne u palati Feliksa Jusupova u noći Rasputinovog ubistva. Druga je bila Marijana Pistolkors. Njihovi navodni muški saučesnici nikada nisu javno identifikovali dve žene.[4]

Izgnanstvo[uredi | uredi izvor]

Nakon što je pobegla na Zapad nakon Oktobarske revolucije, Karali je svoj poslednji filmski nastup imala u nemačkoj nemoj drami Roberta Vina 1921. godine, Osveta jedne žene, zajedno sa Olgom Engl i Francom Jegenijevom.[5]

Godine 1920. Karali je učestvovala na velikom dobrotvornom koncertu u Pariskoj operi zajedno sa operskom pevačicom i plesačicom Marijom Nikolajevnom Kuznjecovom, između ostalih, kako bi prikupili sredstva za pomoć osiromašenim ruskim emigrantima.

Tokom 1920-ih, Vera Karali je predavala igru u Kaunasu, a od 1930. do 1935. bila je baletska prvakinja Rumunske opere u Bukureštu. Od 1938. do 1941. Karali je živela u Parizu.[2] Kasnije se nastanila u Beču i tamo predavala balet. Karali je umrla u Badenu u Austriji 1972. Sahranjena je na Središnjem bečkom groblju.[6]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

  • Pamtiš li? (rus. Ти помнишь ли?, 1914)
  • Sorvanec (rus. Сорванец, 1914)
  • Hrizanteme (rus. Хризантеме, 1914)
  • Posle smrti (rus. После смерти, 1915)
  • Rat i mir (rus. Војна и мир, 1915)
  • Nataša Rostova (rus. Наташа Ростова, 1915)
  • Grešni dani (rus. Деньи греха, 1915)
  • Spaljena krila (rus. Обожжённые крылья, 1915)
  • Ljubav državnog savetnika (rus. Любовь статского советника, 1915)
  • Sreća večne noći (rus. Счастье вечной ночи, 1915)
  • Ugovor sa đavolom (rus. Драконовский контракт, 1915)
  • Leš starog borca (rus. Гриф старого борца, 1916)
  • Kralj Pariza (rus. Король Парижа, 1917)
  • Umirući labud (rus. Умирающий лебедь, 1917)
  • Nabat (1917)[7]
  • Mašta i život (rus. Мечта и жизнь, 1918)
  • Noć 11. septembra (franc. La Nuit du 11 septembre, 1919)
  • Osveta jedne žene (nem. Die Rache einer Frau, 1921)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Peter Rollberg (2009). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. str. 321—322. ISBN 978-0-8108-6072-8. 
  2. ^ a b Andros on Ballet Arhivirano 15 mart 2007 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ „Vera Karalli”. IMDb. Pristupljeno 2022-06-29. 
  4. ^ Radzinsky, Edvard, The Rasputin File, Doubleday, 2000, pp. 476–77
  5. ^ Wiene, Robert (1921-11-28), Die Rache einer Frau, Ebner & Co., Maxim-Film GmbH, Pristupljeno 2022-06-29 
  6. ^ (4 December 2017) Russische Spuren in Wien – Teil 2: Von Vera Karalli bis Josef Stalin Retrieved 16 January 2019.
  7. ^ Bauer, Yevgeny (1917-05-05), Nabat, Khanzhonkov, Pristupljeno 2022-06-29 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вера_Карали&oldid=27524208”