Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/69

Preusmerenja netacnih kategorija

prema zakonu o teritorijalnoj organizaciji republike srbije jedinica lokalne samouprave "opstina pirot" vise ne postoji vec je na tom prostoru formirana nova jedinica "grad pirot". povodom toga sam postojecu kategoriju "opstina pirot" premestio i ispraznio na kategoriju "grad pirot", i oznacio je za brzo brisanje jer nema potrebe za njenim postojanjem posto je netacna. dcirovic je sklonio sablon za bb i ostavio ovu kategoriju kao "meko preusmerenje".

koliko ima smisla za postojanjem netacnih kategorija kao preusmerenja kada one mogu dovesti do zabune i dodatnih komplikacija. primer sto se tice ovog slucaja "opstina-grad" vec imamo na starnici "grad subotica", odnosno trenutno "opstina subotica" posto jedan korisnik smatra pomenuti zakon "nakaradnim" pa je resio "da uzme stvar u svoje ruke" i preimenuje na "opstina subotica".

smatram da bi o ovome trebalo da se izjasni zajednica. Lackope (razgovor) 12:13, 20. januar 2017. (CET)

Praksa pravljenja kategorija-preusmjerenja kod nas ne postoji. Što se Subotice tiče, ima zakon u kome sve piše, nije na nama da odlučujemo šta liči, a šta ne liči na grad/opštinu. —Ranko Nikolić (razgovor) 13:16, 20. januar 2017. (CET)

Prazne kategorije se obično brišu, jer se za razliku od članaka kategorije imaju prvenstveno internu primenu. Ako ne sadrže članke, nema potrebe da postoje linkovi na njih iz članaka ili drugih kategorija. Prazne kategorije nisu korisne za navigaciju ili sortiranje.

Međutim, nekim ispražnjenim i obrisanim kategorijama se često slučajno dodeljuju članci, i/ili one bivaju napravljene iznova i iznova. Pošto kategorije ne mogu da imaju „tvrda“ preusmerenja (i.e. #REDIRECT[[ ... ]]), problem se rešava primenom „mekih“ preusmerenja (i.e. {{Category redirect}}). Botovi patroliraju te katogorije i periodično premeštaju članke u preusmerene kategorije.

Mekano preusmerevanje kategorija je ustaljena praksa na Vikipedijinim projektima (e.g. WP:CATRED). Nema razloga da ovaj projekat bude izuzetak. --Dcirovic (razgovor) 18:24, 20. januar 2017. (CET)

kao sto je rekao ranko, takva praksa kod nas ne postoji, a da li ce se neka nova praksa primenjivati na ovom projektu onda o tome odlucuje zajednica a ne pojedinac. ako neko smatra da postoji opstina pirot, onda je to odraz njegovog neznanja, a mi ako ovaj projekat nazivamo enciklopedijom onda ne smemo podrzavati neznanje vec ono suprotno. Lackope (razgovor) 10:55, 21. januar 2017. (CET)

Zloupotreba i iživljavanje

[1] Šta se ovo dešava, pljušte blokovi ko kiša bez razloga ili objašnjenja? Na šta ovo liči?! Na hrvatsku vikipediju eto šta!! Sram vas bilo administratori u šta ste se pretvorili. Pu, gadite mi se. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.89.29 (razgovor • doprinosi)

A zašto je korisnik Zrno blokiran? Zoranzoki21 (razgovor) 15:36, 29. januar 2017. (CET)

Vjerujem da će i ovo pitanje do večeras riješiti administrator Ranko Nikolić. --Željko Todorović (razgovor) 19:53, 29. januar 2017. (CET) s. r.

Čovek je do sada blokiran od strane 5 različitih administratora. Dakle biće da je ipak do njega --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:07, 29. januar 2017. (CET)

Dobijanje statusa

Koliko je potrebno vremena da se dobije status automatskog patroliranog nakon trodnevnog glasanja? Zoranzoki21 (razgovor) 12:54, 5. februar 2017. (CET)

Pod uslovom da postoji konsenzus za dodjelu, dodijeliće ga neko od birokrata čim bude na mreži. – Srdjan m (razgovor) 14:16, 5. februar 2017. (CET)

Ako se u skoro vreme i aktiviraju.. Trebalo bi još neko da se kandiduje za birokratu. Očigledno troje birokrata nije dovoljno. Zoranzoki21 (razgovor) 14:45, 5. februar 2017. (CET)

Mesta u Makedoniji

Mnoga naselja i gradovi u Makedoniji, pored imena imaju u zagradi naziv Makedonija, primer (Štavica (Makedonija)). Zvaničan naziv države je Republika Makedonija i zbog spora sa Grčkom oko imena ne koristi se samo naziv Makedonija. Ovo jeste tehničko pitanje, ali treba videti da se reši, jedan od predloga je premestiti takve stranice ovako, sa Turija (Makedonija) na Turija (Delčevo). Ima li neko druge predloge? Da li je moj predlog u redu?--Soundwaweserb (razgovor) 14:38, 14. mart 2017. (CET)

slazem se sa predlogom, pored imena u zagradi da bude opstina u kojoj se nalazi mesto, kao sto je kod naselja u srbiji. Lackope (razgovor) 15:54, 14. mart 2017. (CET)

Slažem se, isti postupak primjeniti i na ostala naseljena mjesto, bez obzira koja je država u pitanju. —Ranko Nikolić (razgovor) 16:36, 14. mart 2017. (CET)

Ne vidim nikakav problem oko toga što tu stoji Makedonija. To je uobičajeni naziv za *Republiku Makedoniju* u srpskom govornom području veoma veoma dugo, bez obzira na političke sporove itd. To bi trebao da bude kriterijum. A ovo oko imenovanja, dal opština ili država u zagradi...kako se kome svidi. --ANTI_PRO (razgovor) 18:39, 14. mart 2017. (CET)

Slažem se da je Makedonija naziv koji je sasvim u redu. Što se tiče korišćenja bližih odrednica od same države, mislim da to treba raditi samo kad je to potrebno. Tako je realizovano kod francuskih sela, na primer. Ako postoji višeznačje na nivou regiona, onda se imena regiona stavljaju u zagradu, a ako u okviru departmana ima višeznačnosti, onda se departmani stavljaju u zagrade, i tako dalje. --F± 22:34, 14. mart 2017. (CET)

Takođe ne vidim problem da piše samo Makedonija. Ne pišemo ni „Švajcarska konfederacija” ni „Republika Francuska”. --V. Burgić (razgovor) 14:12, 15. mart 2017. (CET)

Francuska i Švajcarska nemaju istoimene oblasti i nazive, znamenja koja, uzgred, osporava to ime neka druga država. Ne znam, možda grešim. Ovde se stvorila atmosfera da za Makedoniju nema nikakvog rešenja, nikakvog konsenzusa, toliko je velika podeljenost da ni oko ovog jednostavnog pitanja nema dogovora. Ponekad pomislim da je najbolje da o ovome odluče oni malobrojni koji su stvarno zaiteresovani za Makedoniju (Ant83, Lackope, Miljan Simonović), a ne pojedinci koji samo iskoče i ostavljaju svoja mišljenja, a da pritom nisu ni prstom mrdnuli da sređuju članke vezane makedonsku državu, oblast, gradove, sela i ljude koji su vezani za taj region. Možda bi se bolje dogovorili ljudi koji preuzmu stvar u svoje ruke i koji žele stvarno da rešavaju pitanja.--Soundwaweserb (razgovor) 15:07, 15. mart 2017. (CET)

Kada je reč o selima, ukoliko postoji višeznačje prirodno bi bilo da se u zagradi stavi ime pripadajuće opštine, tako da mislim da je Saundov predlog o preimenovanju uredu. Već ranije sam rekao šta mislim o tome kako bi ime ove države trebalo da zvuči, pa da se ne ponavljam. Sama odrednica Makedonija u zagradi nije pogrešna, jer em je u srpskom jeziku ustaljeno takvo skraćeno ime za to područje, a geografski gledano cela ta teritorija se takođe naziva Makedonijom (nevezano za državu kojoj pripada) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:36, 15. mart 2017. (CET)

Slažem se sa Nikolom. Zoranzoki21 (razgovor) 16:42, 15. mart 2017. (CET)

Glasanja za članke

Već drugi put u sveka nekoliko nedelja se dešava da člana koji nije imao nijednu zamerku ne prolazi na glasanju za izabrani zbog manjka glasača. Kako smo mi po broju aktivnih urednika relativno mala vikipedija, ja predlažem da se u takvim slučajevima omogući produženje roka za glasanje na još 7 dana. Na taj način bi smanjili birokratiju i poštedeli predlagača da ponovo pokreće celu proceduru (ionako je može pokrenuti odmah po okončanju glasanja). Zanima me šta vi mislite o tome? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:36, 15. mart 2017. (CET)

Sviđa mi se Zoranzoki21 (razgovor) 21:43, 15. mart 2017. (CET)

Slažem se. Nikola, proceduralnih razloga radi, prebaci ovaj predlog na odgovarajući predložak za glasanje i izbaci na sajtnotis (samo admini mogu, ja ne), da bi cela zajednica znala. --ANTI_PRO (razgovor) 00:53, 16. mart 2017. (CET)

Takođe se slažem --Pinki (razgovor) 10:20, 16. mart 2017. (CET)

Šta mislite o tome da se obavještenje o svakom glasanju obavezno postavlja u sajtnotis, čime bi svi bili obavješteni? Meni je lično 14 dana predugo, ali kako god zajednica odluči. —Ranko Nikolić (razgovor) 16:07, 16. mart 2017. (CET)

@Ranko Nikolić: Slažem se. Da u spisku nadgledanja svaki korisnik može da prati dešavanja na viki.--Soundwaweserb (razgovor) 16:18, 16. mart 2017. (CET)

Tako je još bolje, samo aktivni korisnici mogu da budu upoznati sa dešavanjima. Koliko se sjećam, tokom glasanja za administratore obavještenje bude u spisku nagledanja. —Ranko Nikolić (razgovor) 16:21, 16. mart 2017. (CET)

@Ranko Nikolić: Tako je. Mislim da je to najbolje rešenje.--Soundwaweserb (razgovor) 16:39, 16. mart 2017. (CET)

Ranije su sva glasanja (pa i rasprave pred glasanja) bile okačene na sajtnotis kako bi se uključio veći broj korisnika. Kasnije su neki izmislili, da bi omalovažili i sabotirali tuđe predloge, kako ne treba zajednicu o svemu obavještavati, kako su neka glasanja značajna, a neka beznačajna i sl. Tako se došlo i do toga da i ovakva glasanja možeš primijetiti samo ako ih namjerno tražiš. Sva glasanja u jednom danu (nevezano kakva su) treba da budu navedena u Spisku nadgledanja. --Željko Todorović (razgovor) 20:05, 16. mart 2017. (CET) s. r.

Sva glasanja koja se tiču direktno tiču zajednice i načina funkcionisanja ove enciklopedije treba kačiti na sajtnotis. Uvek. Ako je Rankov predlog u smeru da se ovo nepisano pravilo samo formalizuje zvaničnim pravilom, podržavam predlog. Al u svsl. treba kačiti uvek na sajtnotis. Npr. ja nemam uvek toliku naviku da gledam *spisak nadgledanja* pa mi je dosta glasanja i debata izmaklo. Ovako, preko sajtnotisa, najveći broj članova se uključuje u raspravu i glasanje, što je jedan od pravaca u kojem svakako treba ići — umesto da u stvari budu uključene samo par ljudi koji prate tu vrstu tematike.

Da ne oftopičarimo, dok se mi lepo dogovorimo oko toga kako sa glasanjima, otvorite glasanje za ovaj Nikolin predlog ( sori, nzn ja kako, mislim da ima posebna procedura na koju je sličnom ovakom prilikom ukazao Filip) --ANTI_PRO (razgovor) 21:31, 16. mart 2017. (CET)

Meni se lično ne sviđa kačenje stvari na sajtnotis, jer mi remeti uobičajeni radni prostor. Uostalom kada neko sakrije napomenu iz sajtnotisa druga će se pojaviti samo ako dođe do promjene na samom sajtnotisu, a ja sam imao u planu pravljenje šablona koji bi mogli mijenjati aktivni urednici, dok medijaviki stranice mogu mijenjati samo administratori. Ja sada ne znam kako se zove stranice koja ima sličnu svrhu kao sajtnotis, samo što se tekst te stranice vidi samo u spisku nadgledanja, a ne na svim stranicama, ako nekao zna neka napiše. — Ranko   Niko lić  ✉ 13:58, 17. mart 2017. (CET)

Ako bi neko mogao da pokrene glasanje o ovom mom predlogu pa da ga i zvanično usvojimo, da ne gubimo vreme. Ja sam trenutno prezauzet pa ne verujem da ću stići --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:22, 17. mart 2017. (CET)

Jedan blok na...

188.2.198.100 ili ga staviti pod nadzor

--Mile (razgovor) 16:16, 31. mart 2017. (CEST)

Republika Srpska

Zbog sledećeg otvaram glasanje: (prenešeno sa trga/Razno)

Sve članke o naseljenim mjestima u Republici Srpskoj, koji su ispreturani od strane bota, treba vratiti na staru verziju u kojoj su i uneseni. Npr. Batkovci (Oštra Luka). Uvod je bio: Batkovci su naseljeno mjesto u opštini Oštra Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina. Da bi to Autobot (sa razlogom: proširenje uvoda) preturio u nešto rogobatno: Batkovci su naseljeno mjesto u Bosni i Hercegovini u opštini Oštra Luka koje pripada entitetu Republika Srpska. To ni na šta ne liči, em botovi uopšte nemaju pravo na materijalno uređivanje već samo na tehničko.

Naročito para oči što je to politički formulisano pa ispade da je to samo naseljeno mjesto u BiH, koje eto usput pripada opštini koja je u sastavu Republike Srpske (ili kako bot veli „entiteta Republike Srpske”). Niđe veze. Kao da smo bošnjačka vikipedija, mogli smo odmah staviti da pripada „manjem bh. entitetu RS”. Srpska se službeno naziva Republika Srpska (RS), a ne Entitet Republika Srpska (ERS) kao što se i Srbija naziva Republika Srbija, a ne Država Republika Srbija. Skoro ni u jednom članku nije potrebno naglašavati da nešto ima u „državi Srbiji” već samo Srbiji. Članak o Srbiji se bavi njenim državnim statusom, a ne hiljade drugih članaka. Isto važi i za Republiku Srpsku.

Tu botovsku političku nakaradu „entitet Republika Srpska” treba ukinuti i vratiti prirodni poredak: da je naseljeno mjesto u opštini, federalnoj jedinici i državi (a ne naseljeno mjesto u državi u opštini koja pripada federalnoj jedinici). --Željko Todorović (razgovor) 17:00, 20. april 2017. (CEST) s. r.

Ovako, otvaram glasanje, da se svi izjasnimo (tj. cela zajednica) da li treba da ostane kako je bot naveo ili da se botove izmene vrate na odgovarajuću verziju. Glasanje traje 7 dana, i nakon što glasanje prođe, ukoliko bude 60% za, ja ću istog dana svojim botom da vratim da bude kako treba. Zoranzoki21 (razgovor) 19:19, 24. april 2017. (CEST)

Za

1. za Zoranzoki21 (razgovor) 19:19, 24. april 2017. (CEST)
2. za Sarajevski pogrdni izraz „entitet Republika Srpska” (sa svojom ekstremnijom verzijom „manji bh. entitet RS”) neprihvatljiv je na Vikipediji na srpskom jeziku. Naša enciklopedija, koja je jedina prava enciklopedija među ovim našim komšijskim kvazienciklopedijama, ne može pasti na njihov nivo i postati teren za takve političke izraze. Ako oni ne mogu izgovoriti Republika Srpska (jer aludira na naziv države), kakve to ima veze sa nama? Nema opravdanja da se u stotine, hiljade članaka umetne riječ „entitet”. --Željko Todorović (razgovor) 00:14, 25. april 2017. (CEST) s. r.

Protiv

1. ....

Uzdržani

1. ...

Komentari

O čemu ti Željko laprdaš, šta je pogrdno u reči entitet? Pročitaj ustav Republike Srpske. -- Bojan  Razgovor  03:39, 25. april 2017. (CEST)

 Komentar: Ja ne vidim potrebu da se išta menja, a ako se bude menjalo onda predlažem novu prostiju formulaciju:

• ? je/su naseljeno mjesto u opštini ? (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). ili čak
• ? je/su naseljeno mjesto u opštini ? (RS, BiH).,

naravno, sa vikivezama u stvarnosti u članku. — Obsuser✉ 16:34, 25. april 2017. (CEST)

Kada se nabraja pripadnost ide se od veće ka manjoj ili od manje ka većoj, ne može se mešati (bar ne bi trebalo). Dakle, opština → pokrajina, entitet, rejon, okrug → država. Ne može ispreturano. Srpska je jedan od dva bosanskohercegovačka entiteta i ne vidim šta je sporno u tome. Trebalo bo formulisat kao hhh je naseljeno mesto u sastavu opštine hhh u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Mislim da je suvišno stavljati ovaj dodatak entitet. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:55, 25. april 2017. (CEST)

Ovdje niko i ne raspravlja o entitetskom statusu Republike Srpske već da je neosnovano da piše da je „naseljeno mjesto koje pripada entitetu Republika Srpska” umjesto ispravno „naseljeno mjesto u Republici Srpskoj”. Nigdje ne pišemo da je neko mjesto u „državi Srbija” pa stoga ne može ni u „entitetu Republika Srpska” (što je bošnjački politički izraz). Onaj ko hoće da čita o Republici Srpskoj ima članak o njoj. Ne treba nam BokicaK da u hiljade članaka objašnjava da je Srpska entitet. --Željko Todorović (razgovor) 17:12, 25. april 2017. (CEST) s. r.

@NikolaB: Zašto misliš da je entitet iznad pokrajina a ispod rejona i okruga? Šta je entitet? To zavisi od države do dražve, od slučaja do slučaja.

@Željko Todorović: Slažem se potpuno da treba obrisati reč „entitet” jer je veoma jasno na šta se misli (nema nijedna druga Republika Srpska, a ima više Oštrih Luka itd.).

„Entitet Republika Srpska” nije sarajevski pogrdni izraz nego zvanični politički status administrativne jedinice odnosno entiteta (koji se nekome može sviđati a nekome ne, a Vikipedija na srpskom ne sme da dozvoli da se prema „sviđanjima” oblikuje kao Vikipedija njenih korisnika nego treba da bude Vikipedija relativno pouzdanih [što pouzdanijih] izvora sa interneta koje će korisnici samo organizovati prema pravilima u članke i ostalo, veoma je jednostavno ako ne zloupotrebljavamo sve što neko kreativan napravi; a ti možeš postati političar pa se potruditi da se izmeni Ustav, i onda ovde unositi prema tom novom, ili urednik nekog sajta koji će tamo pisati šta on lično misli a koji će se koristiti kao izvor — ili se ponašati bahato pa nametati laži i ostalo kao neki, ili biti veoma pametan a time i moćan pa biti jednostavno nezaustavljiv i diktirati svima šta će da rade na Vikipediji).

I to je veoma neutralan status (pojam „[politički] entitet” se može odnositi na sve: selo, grad, okrug, državu, uniju saveznih država itd.; pitanje je da li je određen status ili nije, a ovde nije).

U BiH je i odabran termin „entitet” za FBiH i RS baš zbog borbe za prevlašću pojedinih etnosa ne znaju ni oni za čime, te raznih drugih koristi (prvo lične pojedinaca-nacionalista koji to rade, a onda i teritorijalne, a za koju se bore samo nazadni narodi i pojedinci [koji nisu u stanju ostvariti finansijski rast na drugi način na onome što već imaju, a dovoljno su glupi da „čuvaju podrum/ve-ce” — samo da je njihov, a to što je podrum/ve-ce to nebitno — i teže nekoj identifikaciji dok im deca umiru po bolnicama; umesto da iskoriste pogodnost što govore istim jezikom i stvore ponovo veliku državu ili barem normalno društvo a ne društvo puno predrasuda, nametnutih identifikovanja „državom” koja treba da sve omogući kao da je „država” neki božanski nivo organizacije društva, što je zaostavština prošlog sistema (a bitnija je mesna zajednica, grad itd.)]).

Greška je bila samo što su „entitetima” Dejtonom dati nazivi (trebalo je da stranci podele zapravo na tri entiteta, po 33,33 posto, sa nazivima Entitet Srba, Entitet Bošnjaka i Entitet Hrvata [jer u pitanju su etniteti a ne entiteti], i da nametnu svoje neutralne kontrolore sprovođenja tog sistema, tako da svaki građanin dobije ista prava a da se ne vlast ne bori sa imaginarnim protivnicima [ali ni njihovim nacionalistima to ne odgovara, napredak drugog društva koje nije moje]; ovo bi moglo kada ne bi bilo pretenzija za osvajanjem teritorije od strane drugih susednih država). A svakom normalnom narodu cilj bi bila što veća zajednička država, a ne cepanje linijama i stvaranje čireva kao što je Kosovo (razjedinjavanje, neslaganje i nerazumevanje društva uvek vodi siromaštvu društva u svim pogledima).

I onda imamo gluposti u članku Entitet (politika) i gomilu nebuloza i izmišljotina da bi se nešto dokazalo nasilu, a dovoljno pogledati Entitet (politika)#Korijen i porijeklo riječi (etimologija) — jer nismo na Balkanu ni Vikipediji još uvek na nivou da lažiramo i izvrćemo prevode sa latinskog i drugih jezika, što nije isključeno (mogli bismo mi prevoditi svetske jezike kako nama odgovara bez obzira na značenje, ili pak osnovati nacionalne nauke/discipline: srpska hemija, hrvatski latinski, srpski latinski, bošnjačka matematika, crnogorska geografija i sl., nek’ svaki imaginarni etnos dok propada ima svoje privatno — dok se ne počne dalje deliti između sebe). — Obsuser✉ 17:43, 25. april 2017. (CEST)

@Obsuser: Pojmove pokrajina, entitet, rejon, okrug sam naveo samo kao primere drugostepenog administrativnog nivoa, a napisani su po nasumičnom redosledu. Entiteti u BiH su u stvarnosti pokrajine sa širokom autonomijom i predstavljaju drugostepeni administrativni nivo. U Srbiji je okrug trećestepeni nivo administrativne uprave, a u Estoniji recimo drugostepeni. Sve zavisi od slučaja do slučaja. No to je nebitno. Ono što je bitno je da je nepotrebno naglašavanje političkog statusa RS-a u člancima o naseljima u istom (isto i za Federaciju) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:58, 25. april 2017. (CEST)

Uvek smo prvo nabrajali državu u kojoj se nešto nalazi. Tako su napravljeni svi masovni unosi za Francusku, Srbiju, Crnu Goru, SAD, Nemačku, Japan, Rusiju, Ukrajinu, Australiju, Finsku, Španiju, Kinu, Meksiko, Vijentam, Italiju... Mislim da ŽT ima neke svoje probleme i da ne obraćamo pažnju na njega.-- Bojan  Razgovor  22:04, 25. april 2017. (CEST)

BokimBot nema svoje probleme? Ako i ŽT ima, onda i Auto i Bokim botovi imaju svoje probleme. Odu i napiju se, pa se vrate u računar i počnu da brljaju. Na primer, napune kategoriju članci kojima nedostaju izvori, (tj. doda šablon tamo gde ima izvora) pa kad se dobro otrezne, počnu da dodaju i duplo. Kizule (razgovor) 22:11, 25. april 2017. (CEST)

Moji botovi su računarski programi, nemaju lične probleme. Oni ovde nisu grešili sa selima i gradovima, a pogreše možda 1 u 200 izmena (često jer drugi greše pre njega), a od toga ja prvi otkrijem grešku. -- Bojan  Razgovor  22:23, 25. april 2017. (CEST)

Imaju toliko problema da Autobot [2] ostavlja greške MESECIMA. Ne satima ili danima, mesecima. Dok Saund nije ispravio [3]. Ali verovatno sam ja i još mnogi korisnici nezahvalan [4]. Eto kako se izražava jedan administrator i sve mu se dopušta.--Soundwaweserb (razgovor) 22:17, 25. april 2017. (CEST)

Evo jednog spiska problema ovih botova. [5] Onda da zamislimo još koliko problema koji nisu ovog tipa. Kizule (razgovor) 22:22, 25. april 2017. (CEST)

Takve greške koje je moj bot ispravljao ti ne znaš da uradiš. A to što je bot dodavao šablone bez izvora gde ima reference na ko zna kakve sajtove, ja sam tako hteo. -- Bojan  Razgovor  22:26, 25. април 2017. (CEST)

To su sve izgovori. Zna se ko kontroliše botove. Postoje činjenice. Odgovornost ne može da se izbegne, ne radi se o sitnim greškama ili danima gde te greške ostaju posle izmena botova, radi se o mesecima [6]. Takvo ponašanje nanosi štetu Vikipediji, nije prvi put i stalno se ponavlja od istog korisnika (administratora).--Soundwaweserb (разговор) 22:31, 25. април 2017. (CEST)

Ja od svoje odgovornosti ne bezim. Ali ne dozvoljavam, kad vec ne trazim nikakve zasluge za voj rad, da se prema meni korisnici sa licnim problemima koji nisu doprineli ni 5 % kao ja da se tako ophode. -- Bojan  Razgovor  22:40, 25. април 2017. (CEST)

O kojim ličnim problemima ti pričaš? Ovo je PROBLEM, što bežiš od odgovornosti? Odgovori na argumentovana pitanja i nemoj potencirati nekakve izmišljene lične probleme. Ne kontrolišem ja tog bota, nisam ja tema, već tvoje greške koje se godinama ponavljaju.--Soundwaweserb (разговор) 22:44, 25. април 2017. (CEST)

Nauči na čitatš:Ja od svoje odgovornosti ne bezim. Ali hoću i zahvalnost što sam popunio kutijice na stotinama i hiljadama članka. To što vas 50 nije bilo u stanju 10 godina da odradi. -- Bojan  Razgovor  22:48, 25. април 2017. (CEST)

SVRHA ŠABLONA BEZ IZVORA JE DA OZNAČI DA ČLANAK NEMA APSOLUTNO REFERENCE, A NE DA SE DODAJE JER NEKOM NE ODGOVARA. Kizule (разговор) 22:34, 25. април 2017. (CEST)

Pa ti se ponosi ozbiljnom literatorоm tipa Treće oko. I dinosaurusima koji žive danas -- Bojan  Razgovor  22:40, 25. април 2017. (CEST)

Pogledajte koliko grešaka prave Bojanovi botovi. Da li je to slučajno? To nema smisla, a pitanje je koliko još ima primera.--Soundwaweserb (разговор) 22:37, 25. април 2017. (CEST)

Dodavanje bez ivora je rađeno namerno da se skine odgovornos sa sajta što nema ili ima malo pouzdanih izvora. -- Bojan  Razgovor  22:44, 25. april 2017. (CEST)

Ovdje je stvar već sada izvjesna. Em je poredak admin. jedinica ustanovljen od bota pogrešan, em je riječ „entitet” suvišna. --Željko Todorović (razgovor) 18:33, 28. april 2017. (CEST) s. r.

---

Sad, pošto smo samo ja i Željko stavili za, a u komentarima se većina slaže, šta raditi? Kizule (razgovor) 20:23, 2. maj 2017. (CEST)

Svrha šablona bez izvora

Svrha šablona bez izvora je da označi da članak ne sadrži nikakve reference ili izvore, ne da izvori nisu ozbiljni. Hoću da se razjasnimo, da li treba da ostane da u člancima koji imaju izvore ili reference navedeni šablon, ili da se ukloni, jer je BokimBot bez koncezusa ove zajednice uz blagoslov svog vlasnika dodavao taj šablon. Spisak: u kojem je samo oko dvadesetak izmena navedeno jer bi morao da se kupi novi server dok ja nabrojim. Bitno da hoće vlasnik istog/ih da:

E sad ja hoću da se pozabavimo ličnostima koje traže pažnju i svađu na ovoj vikipediji

Razjašnjavanje traje 7 dana, dakle nećemo sad glasati, već se razjasniti, dati komentar, mišljenje. Kizule (razgovor) 01:14, 29. april 2017. (CEST)

Svrha tog šablona je bila da se ova vikipedija zaštiti od odgovornosti za članke kao da su pisani iz Dosijea X, npr Vrišteća lobanja. -- Bojan  Razgovor  04:03, 29. april 2017. (CEST)

Slažem se sa Bojanom. Zorane, to što navodiš su sve klice i trivijalni članci po obimu. I što se mene tiče, članak od 2 rečenice sa nekakva dva polu-linka...Na ovoj enciklopediji ima krš članaka bez izvora, ali koje svejedno ljudi koriste i reprodukuju, generalna populacija. I posle, kad mentori (obično učitelji/ce, nastavnici, profesori) vide da je to bulšit, onda srpskojezična vikipedija kriva, njesra, prati je loš glas. Šablonima se ograđujemo od te odgovornosti definitivno. I onda svako zna na čemu je. A što je više tih šablona, pa i na neke minorne članke sa diskutabilnim izvorima, to bolje za projekat. --ANTI_PRO (razgovor) 04:31, 29. april 2017. (CEST)

I samo jedna stvar kod izvora. Koristite knjige, jos bolje ko su dostpune na internetu. Web sajtovi ili nestanu, ili se pokvare linkovi kod nas, pa imamo mrtve veze, ili budu zarazeni virusima (retko, ali desi se). -- Bojan  Razgovor  04:33, 29. april 2017. (CEST)

Šablon naziva „Bez izvora” se upotrebljava za članke bez izvora. Sve druge manjkavosti u članku i izvorima imaju svoje odgovarajuće šablone. Ne znam čemu ove naivne igre. --Željko Todorović (razgovor) 17:30, 29. april 2017. (CEST) s. r.

Da bi članci bili bolji. Da nemamo problema što su to loši članci. -- Bojan  Razgovor  17:33, 29. april 2017. (CEST)

To je neozbiljno tvrditi u ovom stadijumu projekta. Pošto svi šabloni služe da poboljšaju članke onda najbolje da ukinemo sve šablone i uspostavimo samo jedan koji ćemo stavljati. Zna se da šablon Bez izvora ima svoju namjenu i treba je poštovati, a svi drugi imaju svoju drugu namjenu. --Željko Todorović (razgovor) 17:42, 29. april 2017. (CEST) s. r.

Šta je neozbiljno, moliću? Kada se piše o istoriji, nauci, ja to doživljavam vrlo ozbiljno. Ako vam se ne sviđa što je bio šablon bez izvora, vi stavljajte malo izvora i rešeno. -- Bojan  Razgovor  17:44, 29. april 2017. (CEST)

Nema smisla uklanjati šablon {{bez izvora}} kao što je to urađeno ovde jer one dve reference ne znače ništa (uzgred, ja sam ih dodao u toj izmeni kada sam dodao i šablon {{bez izvora}}); ceo članak je u suštini nereferenciran, treba naći spisak svih dobitnika i za šta su dobili na jednom mestu, ili uneti posebno za svaku godinu...

Zato sam i dodao u šablon {{bez izvora}} „ ili njegov deo” da bi se upotreba proširila i opravdala. Bolje da stoji a da ima nekoliko referenci, nego da ne stoji a da nema nijedna ili ima samo za jednu jedinu rečenicu iz članka. — Obsuser✉ 19:21, 29. april 2017. (CEST)

Slažem se i sa jednima i sa drugima. Međutim ipak mislim da šablon bez izvora trba da se koristi u člancima koji su bez ikakvih izvora, a da u slučajevima sa slabijim izvorima treba staviti šablone koji upozoravaju na to. Inače Bojane bot ti je dodavao taj šablon i na članke koji su imali i više nego ozbiljne izvore (pretpostavljam da to nije bilo planirano, ali eto dešavalo se) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:53, 29. april 2017. (CEST)

Bot ne zna da li je nesto ozbiljno ili neozbiljno. Sve sto se naslo u kategorije misterije ili paranormalno je dobilo taj sablon. -- Bojan  Razgovor  06:10, 30. april 2017. (CEST)

Hvala Nikola! Bolje je da se stavlja neki drugi šablon koji bi naznačavalo da nema ozbiljnih izvora, nego da se stavi bez izvora. Taj naravno stavljati u one članke što nemaju apsolutno ni jednu referencu ili izvor. Kizule (razgovor) 23:56, 29. april 2017. (CEST)

---

Da li bi bilo moguće šablon bez izvora u člancima koji imaju izvore zameniti u nepouzdani izvori? Ako se slažete, ja bih lično to obavio. Hvala unapred! Kizule (razgovor) 23:53, 2. maj 2017. (CEST)

Autobotov brat

Nemam na ovo zamerku, ali čisto bih hteo da znam. Šta ova izmena menja? Ja nisam primetio nikakvu razliku. Kizule (razgovor) 12:18, 5. maj 2017. (CEST)

Lekari

Pa da li je ovo moguće.. Patroliram i samo lekari lekari lekari i načelnici i ovo i ono. Dobro je što nema još i medicinske sestre, pa hirurzi paa.. Komotno mogu ja i za svog izabranog lekara da napišem članak. Zoranzoki21 (razgovor) 14:56, 7. maj 2017. (CEST)

I da nas 878-moro napravi članak o 2 svoja doktora (1 članak 1 doktor), o trenutnom i prethodnom dobili bi smo 1756 novih članaka samo o njima. I ja da unesem grčka naselja to bi bilo oko dve hiljade i nešto ukupno. Zoranzoki21 (razgovor) 15:05, 7. maj 2017. (CEST)

Seminarci

Pobrkali lončiće pa počeli i na srpskohrvatsku da unose? Primer: [7]. Jel i tamo ima taj projekat ili je samo doprineo i tamo? Zoranzoki21 (razgovor) 21:46, 22. maj 2017. (CEST)

Zalutali slučajno, pojma nemaju. Obično ih profesori posle vrate ovde. Realno i ja se ne bih snašao sobzirom da postoje 4 vidipedije za jedan jezik xD --ANTI_PRO (razgovor) 22:34, 22. maj 2017. (CEST)

Seminarski unosi

Molim ove što su zaduženi za unose ovih radova ko boga, da podučavaju seminarce da koriste pretpregled pošto kao da ga ne vide, a vidljivo je (ako ne znaju: nalazi se pored dugmeta Sačuvaj izmene), pošto ne konstatuju šablonsku poruku {{Pretpregled}}. Zatrpavaju skorašnje izmene do te mere, da se u 60% skorašnjih vrte jedni te isti članci jednih te istih seminaraca. Nemam ništa protiv doprinosa i unosa. Početnici su ipak. Jedan primer: [8] Zoranzoki21 (razgovor) 22:41, 25. maj 2017. (CEST)

A daa, htedoh da kažem i za licenciranje, ali pošto je juče namešteno da difoultno prikazuje Vikipedija:Vodič za otpremanje, zadržaću svoj komentar. Zoranzoki21 (razgovor) 22:44, 25. maj 2017. (CEST)

Problem sa seminarcima je nerješiv. Kada smo totalno zakržljali sa privlačenjem novih urednika-volontera onda smo prisiljeni da „sarađujemo” sa profesorima i studentima koji nas zasipaju radovima. A od 300 studenata nijedan se ne zadrži na projektu. Ali pošto je to sada globalno pitanje na Vikipediji, čak su osnovane i posebne korisničke grupe za njih, to je prilično stvar van kontrole. --Željko Todorović (razgovor) 01:18, 26. maj 2017. (CEST) s. r.

Povlačim obrisani pošto ne vredi. Kad seminarci prave pet izmena za samo menjanje dimenzija 400x350 u 350x400 onda o čemu da pričamo. Zoranzoki21 (razgovor) 23:19, 27. maj 2017. (CEST)

Izmena 400x350 u 350x400 može i te kako da bude validna ukoliko se radi o određenim dimenzijama. Vikipedija kao slobodna enciklopedija treba (i mora) između ostalih posebno da bude namenjena studentima i srednjoškolcima. Kvantitativnost rađa kvalitet i uvek se desi da se neki od tih urednika vrate, odnosno ostanu na Vikipediji. Iskusniji urednici bi trebalo da studentima i srednjoškolcima, baš kao i svim novim urednicima, olakšavaju pristup Vikipediji i upućuju ih u pravilan način rada. Diva Style ponašanje nije uopšte primereno jer svako od nas je jednom bio početnik. A što se tiče botova kojima Bokica rukovodi, Zorane malo spusti loptu. Dobio si bota pre par nedelja i već si počeo da se ponašaš upravo kao neka Holivudska diva. Ono što je Bojan uradio za ovu vikipediju u zadnjih nekoliko godina teško će ko nadmašiti, a bez njegovih doprinosa sasvim sigurno bi , u organizacijskom smislu odavno izgubili korak sa ostalim vikipedijama. Dakle Zorane ova javna prozivanja drugih urednika na svim mogućim diskusijama nadam se da će postati prošlost sa tvoje strane. Ukoliko postoje primedbe na rad botova, ili bilo čiji drugi rad, zna se gde i kako se one iznose. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:32, 27. maj 2017. (CEST)

Hoće. Ali Nikola, pet puta menjati iz jedne te iste dimenzije u tu istu drugu šta je to? Zoranzoki21 (razgovor) 23:37, 27. maj 2017. (CEST)

Dužina i širina nisu ista stvar matematički gledano. Kako god, uvek pretpostavi najbolju nameru. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:07, 28. maj 2017. (CEST)

Dobro onda. Zoranzoki21 (razgovor) 00:09, 28. maj 2017. (CEST)

---

Menjanje

Zašto naš dragi autobot menja izvori u reflist? Zoranzoki21 (razgovor) 19:02, 30. maj 2017. (CEST)

Zato što tako treba, a i sam gedžet je postavljen u obliku {{reflist|}} --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:20, 30. maj 2017. (CEST)

Onda okej. Zoranzoki21 (razgovor) 20:40, 30. maj 2017. (CEST)

Nije to baš tako prosto. Šablon se zvao Izvori, a Reflist je bio preusmjerenje. Da bi Autobot to godinama „ispravljao” računajući da će drugi popustiti. Što se i desilo. Na kraju je bilo samo konstatovati da je reflist preovladalo i promijenjen je i naziv šablona prošle godine. A to što engleski izraz za jednog novog urednika ništa ne znači, nikom ništa. Novi nam i ne trebaju. --Željko Todorović (razgovor) 20:48, 30. maj 2017. (CEST) s. r.

Potpuno je pogrešno da se srpska reč preimenuje u besmislenu glupost englesku skraćenicu reflist. Gde je doneta odluka da se tako uradi? Ko je glasao za to da se srpska reč zameni ovim? --Anastan (razgovor) 00:32, 31. maj 2017. (CEST)

Dobro bi mi došao podsetnik da znam. Zoranzoki21 (razgovor) 00:38, 31. maj 2017. (CEST)

Milion puta sam objasnio. Alatka dablinks kojom razvezujem višeznačne odrednice sama dodaje <references /> ako ne nađe reflist ili <references />. Sportski pozdrav od dragog Autobota. -- Bojan  Razgovor  21:11, 31. maj 2017. (CEST)

Evo sportski pozdravi i Auto i Bokim bota. Ali koje veze alatka dablinks ima veze sa menjanjem izvori u reflist? Ja znam da dodaje tag references ta alatka, ali ne menja izvori u reflist zar ne? Bar kad sam je ja upotrebljavao, nije to radila. Zoranzoki21 (razgovor) 14:43, 1. jun 2017. (CEST)

Prevod imenskog prostora

Predlažem da se imenski prostor Education program preimenuje (tj. prevede) na Obrazovni program, kad su već svi imenski prostori na srpskom jeziku. Zoranzoki21 (razgovor) 20:37, 12. jun 2017. (CEST)

Ne vidim potrebu za time, budući da se obrazovna ekstenzija ne održava, predstavlja sigurnosni rizik i sva je verovatnoća da će biti ugašena sa svih Vikimedijinih projekata. Takođe, od sledećeg semestra bi trebalo da u potpunosti pređemo na Dešbord. --F± 00:28, 16. jun 2017. (CEST)

Okej onda. Zoranzoki21 (razgovor) 00:32, 16. jun 2017. (CEST)

Glasanje u vezi takmičenja kao /CEE proleće 2017

Kao član žirija izražavam zadovoljstvo što smo ovakvo takmičenje priveli kraju. Međutim, imam potrebu da još jednom skrenem pažnju organizatorima i cijeloj zajednici da se kod nekog sledećeg sličnog takmičenja mora podjednako povesti računa i o kvalitetu i o kvantitetu članaka koji učestvuju u takmičenju.

• Mislim da je sadašnjim načinom glasanja (zbir ukupnih ocijena žirija (0-2)h broj bajtova...) dobrim dijelom zadovoljen samo kvantitet članka;
• Zato predlažem da se ubuduće raspon u ocjenama koriguje bar po školskom principu (1-5) zbog sledećeg:

1. svaki napisani članak treba da bude nagrađan, a ocjena 0 nije nikakva nagrada već destimulacija za autora članka, zato i najskromniji članak treba biti ocijenjen sa 1 (osim članka gdje je tema promašena - tu bi mogli ostaviti nulu);
2. ne mogu se jednako ocjeniti oni članci gdje je neka tema kvalitetno opisana, referencirana i upotpunjena datotekama, od šablonskih članaka... to znači da nam treba određen raspon u ocjenama (kvalitetnih članaka); i
3. mi imamo urednike koji su profilisani u različitim oblastima, ali je itekako upitno da li najbolji članci iz dvije različite oblasti zaslužuju iste ocjene (npr. članci o sportskim takmičenjima u nekoj ligi tipa: Superliga Grčke u fudbalu 2015/16. i članci o istorijskim ličnostima tipa: Jovan Kastriot). Napominjem da je u ovom primjeru prvi članak (zbog kvantiteta) osvojio 749.508 bodova, a drugi 89.934. Sa druge strane, prvi članak do sada je imao skromnih 11 pregleda, a drugi već 236. pregleda. Radovan ⁂ 21:21, 15. jun 2017. (CEST)

Slažem se sa svim navedenim. Zoranzoki21 (razgovor) 21:35, 15. jun 2017. (CEST)

Ja sam predložio, doduše kasno, da se uvede sistem ocjenjivanja od 0 do 5 i vjerujem da bi taj sistem bio mnogo bolji od dosadašnjeg, gdje bi nula bila za prijavljivanje članka na kome nije ništa rađeno (ili ništa značajno) ili gdje je promašena tema. U raspravu treba uključiti predstavnike Vikimedije Srbije, @Dungodung i IvanaMadzarevic:, da vidimo šta oni misle i da li je tako nešto tehnički izvodljivo. — Ranko   Niko lić  ✉ 21:40, 15. jun 2017. (CEST)

Zapravo sam imao sličnu ideju već neko vreme, samo nikako da je uobličim. Slažem se u potpunosti da glasanje u rasponu od 0 do 2 ne daje dovoljno širine da se adekvatno gradiraju raznoliki doprinosi naših takmičara, a svakako da bi se to rešilo opsegom od 0 do 5 ili 1 do 5. Svakako ćemo razmisliti o tom predlogu, ali ne vidim razlog zašto ne bi bio usvojen. :) --F± 00:27, 16. jun 2017. (CEST)

Sviđa mi se Zoranzoki21 (razgovor) 00:33, 16. jun 2017. (CEST)

Spektar ocjena i treba da bude raznovrsan, mnogo je različitih članaka da bi svi bili ocijenjeni sa 1 i 2. Ovo je svakako dobar predlog, koji će samo poboljšati takmičenje. I pošto Radovan pominje sportski članak koji je jedan od članaka sa najviše bajtova u takmičenju, da li zaslužuje istu ocjenu kao drugi bitniji istorijski članci koji imaju mnogo manje bajtova, treba objasniti na vrijeme da se zna ako članak od 150.000 bajtova sa oko 80 referenci neće dobiti najveću ocjenu jer je sportskog karaktera, da ne pišemo nešto što neće biti vrijednovano isto zbog oblasti o kojoj se radi. -- Vux33 (razgovor) 02:06, 16. jun 2017. (CEST)

Dužina članka idealno ne bi trebalo da je kriterijum pri ocenjivanju, upravo zato što se mere bajtovi i ulaze u računicu. Eventualno kod latiničkih članaka možda ima smisla povećati ocenu za 1, pošto latinički tekst po prirodi stvari zauzima manje bajtova od ćiriličkog. --F± 08:12, 16. jun 2017. (CEST)

Ovaj sistem smo preuzeli od Ukrajinaca, jer se kod njih pokazao kao dobar. Naravno, možemo da ga menjamo kako bi žiriranje bilo korektnije i kako bismo bolje motivisali učesnike. Čini mi se da je raspon od 0 do 5 dobar. Sledeće takmičenje nas očekuje najverovatnije u septembru tako da tad to možemo primeniti. Ako još neko ima sugestije, nek ih iznese pa da vidimo šta se može menjati na bolje. :) Hvala svim članovima žirija na velikom trudu i na ovim predlozima. --IvanaMadzarevic (razgovor) 09:48, 16. jun 2017. (CEST)

mislim da je ovaj postojeci model ocenjivanja ipak najobjektivniji, jer na kraju krajeva, najvise od samog takmicara zavisi, ako se bude trudio oko clanaka, da li ce pobediti. sve teme bi trebalo da imaju isti tretman ako su takmicenjem obuhvacene, a ne da takmicari budu, na neki nacin, ograniceni izborom tema jer se mozda neke vise cene. Lackope (razgovor) 10:15, 16. jun 2017. (CEST)

Možda bi se problem sa važnošću članaka mogao riješiti, time što bi članci koji predloženi za pisanje dobijali ocjenu više ili neko ima bolju ideju? — Ranko   Niko lić  ✉ 15:40, 16. jun 2017. (CEST)

Pa opet dolazimo na isto, neko će napraviti članak koji je predložen, napisati ga oskudno i očekivati ocjenu više od članaka koji su bolje obrađeni, referencirani, ali spadaju u "manje bitnu oblast", ne bi ni to bilo pošteno. Smatram da kvalitet članaka na prvom mjestu treba da se gleda kroz količinu obrađenog materijala i broj referenci. Na tek završenom takmičenju bilo je mnogo članaka iz istorije, koji su praktično klice, sa do dvije reference i dobili su ocjenu 2. Ne treba gledati o kojoj oblasti je riječ, već ocijeniti prema kvalitetu. Ti sportski članci možda nikoga ne zanimaju, ali zar nije i u njih uložen trud, dodato oko 100 referenci, za sve napisano, obrađeno sve što se te teme tiče i zašto bi to bio manje kvalitetan članak? -- Vux33 (razgovor) 19:14, 16. jun 2017. (CEST)

ako zajednica smatra kako je neka oblast bitnija ili vaznija onda neka se organizuje posebno takmicenje koje ce se baviti tom oblascu, favorizovanje odredjenih oblasti u odnosu na druge vodi u pogresnom pravcu. Lackope (razgovor) 01:26, 17. jun 2017. (CEST)

@Vux33: - mislim da nema razloga za nervozom oko budućeg ocjenjivanja. Prvo mjesto koje si ti osvojio je sasvim zasluženo - i ja ti čestitam! Čak i da smo ocjenjivali po principu 0-5 mislim da bi ti opet bio prvi (jer ne vjerujem da bi imao ijednu ocjenu manje od 4). Međutim, ocjene za kvalitet ne mogu biti subjektivne, a dva argumenta itekako upadaju u oči:

1. novi članak je teže napisati od šablonskog, i
2. popularnost članka

To što neki članak ima brojne reference je dobar argument za jedan (prvi) članak iz neke oblasti. Ali kad se taj članak (po sistemu copy/paste) uzme za pisanje mnogo drugih članaka gdje se izmjenjaju samo neki šablonski podaci, a zadrže se čak i iste reference - onda to i nije argument. Sa druge strane, popularnost članka (nije apriori), ali jeste jedno od mjerila kvaliteta članka (pa i oblasti iz koje je) - i to nije moje mjerilo kvaliteta. Radovan ⁂ 16:18, 18. jun 2017. (CEST)

prilikom dobijanja grantova za takmicenja nisam primetio da se kao merila za njihov uspeh navode popularnost clanaka i nacin na koji su clanci pisani, vec broj novih clanaka, broj novih korisnika, broj takmicara... Treba imati u vidu da je na ovom takmicenju bilo nezadovoljnih ocenama koje su dobili njihovi clanci, a moze se misliti sta ce tek biti sa predlozenim nacinom ocenjivanja. Lackope (razgovor) 12:50, 19. jun 2017. (CEST)

@razgovor, neka se stavi neka definija oko slika, one same nisu puno bajtova, ali slika sama je po meni, i nekima, vredna bar tisući reči. Kada sam shvatio, po mejlu, da je slika kao tekst, pustio sam mnogo slika, koje bi trebale biti u Ukrajini itd. Zato, smisli neku računicu kako sa slikom. Meni je članak bes slike dosta bedan. --Mile (razgovor) 18:43, 1. jul 2017. (CEST) p.S. Tu govorim o slikama koje si sam uradio.

@CarRadovan, Zoranzoki21, Dungodung, Ranko Nikolić, Vux33, Lackope i PetarM:Evo i ishoda. Prihvatićemo novi raspon ocena 0-5, a sam sistem se neće menjati. Dakle, žiri će davati ocene od 0 do 5, a te ocene će se množiti sa brojem unetih bajtova. Ovako se čini da je pravednije i olakšava žiriju posao. Što se tiče davanja veće ocene za teme koje su stavljene na spisak, ja to ne bih radila. Uvek će imati tema koje možda nismo pokrili, a koje nekog zanimaju i legitimne su za takmičenje. Slažem se da ne treba favorizovati oblasti jer će neko isto truda uložiti u članke koji nisu na spisku. Da, slike su bitne, ali je to na žiriju da odluči. Uvek biramo one koji su do sada iskusni u uređivanju Vikipedije, pa verujemo u njihov sud. Možda ne bi bilo pametno davati više bodova za ilustrovan članak, jer će neko pisati članke za koje nema slobodne fotografije i ne može ih nabaviti (sam fotografisati) - na primer kada su istorijske teme u pitanju. Sledeće takmičenje nas očekuje već od 22. avgusta. Uskoro ćemo napraviti stranu na Vikipediji i najaviti ovo na blogu i sajtu VMRS. Stay tuned. :) --IvanaMadzarevic (razgovor) 14:33, 15. avgust 2017. (CEST)

Odlično. Hvala! Zoranzoki21 (razgovor) 17:43, 15. avgust 2017. (CEST)

Masovni unos

Otvaram glasanje koje će trajati 7 dana. Neopohodno je da na ovom glasanju bude 70% glasača za, kako bi isti unosi bili i realizovani. Primere imate u mojoj evidenciji učešća na takmičenju CEE proleće 2017. Ovde nema nikakvih specijalnih uslova bitnih za glasanje tipa nalog star toliko i toliko ili određen broj izmena.

Šta je u pitanju?

U pitanju je masovni unos članaka grčkih opština i naselja istih (da bi se manje crvenele veze, tj. da bi se smanjio broj navedenog). Želim prvo da se dogovorimo, a ne da radim na svoju ruku u skladu sa koncezusom. Ukoliko imate neko pitanje, komentar ili predlog, slobodno ga ostavite u odeljku komentari. Spisak koji će biti korišćen je na grčkoj Vikipediji koji se nalazi ovde. E sad, što se tiče naziva članka i transkripcije, ovako ću: Za ono što sam 100% siguran kako da transkribujem, biće transkribovano + biće napravljeno preusmerenje na grčkom pismu i latiničnoj transilteraciji. Izvinjavam se na onom odustajanju, bilo mi je i krivo mi je i dalje. Ovaj put neću odustajati. Za koji minut ću napraviti botovski primer. Zoranzoki21 (razgovor) 20:08, 17. jun 2017. (CEST)

Kao što sam obećao, primer unosa: Vistonida. Ako imate neki predlog šta još da doradim, predložite u odeljku komentari. Zoranzoki21 (razgovor) 21:18, 17. jun 2017. (CEST)

Fale kategorije. --F± 21:54, 17. jun 2017. (CEST)

Slučajno zaboravio. Naravno, ne bi unosio članke botom bez kategorije. Zoranzoki21 (razgovor) 21:59, 17. jun 2017. (CEST)

Glasovi

1. za Naravno da treba! Čak i ovako na ovom primeru izgleda odlično, ne bi se ni reklo da je radio bot, više nego sjajno. Velika podrška, samo napred! --Anastan (razgovor) 21:24, 17. jun 2017. (CEST)
2. za --Željko Todorović (razgovor) 23:50, 18. jun 2017. (CEST) s. r.
3. za --MareBG (razgovor) 15:50, 29. jun 2017. (CEST)

Komentari

Mislim da prvo treba transkribovati imena nekoliko hiljada italijanski i francuskih naselja koji su uneti na ovaj način, pa kad se to završi početi novi unos. Čak su nam i višeznačne odrednice imena italijanskih naselja na italijanskom, samo da bi ova vikipedija i autor imali što više napisanih tekstova. Neću glasati ni za ni protiv, ali sam siguran da će i ovaj unos završiti isto kao i navedeni.--Drazetad (razgovor) 20:36, 17. jun 2017. (CEST)

Već si jednom bio gore pokrenuo glasanje gore, pa ga samovoljno poništio. Dakle, to poništenje nije uslovio neko drugi od korisnika koji je glasao. Što se mene tiče to glasanje je još uvek validno i nema potrebe dva puta da se ponavlja ista stvar. Napravi taj unos. Imaš zeleno svetlo. --ANTI_PRO (razgovor) 21:04, 17. jun 2017. (CEST)

Ovde nije reč o desetinama hiljada novih članaka već o svega nekoliko stotina. Sredi kutijicu za mesta tako da se izvorno ime piše u zasebnom polju, da u ispisu ispod mape ne stoji dupliran naziv iz zaglavlja. Što se transkripcija tiče ja ću ih uraditi, nikakav problem. Unos nije toliko masovan pa možeš da kreneš odmah. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:59, 17. jun 2017. (CEST)

@NikolaB: Nikola, što se tiče izvornog imena, ja bih tako kako si rekao i uradio, ali takvog parametra nema. Kada neko ko se bude bolje razumeo dodao da može i taj parametar u šablon, onda ću moći tako kako si rekao. Zoranzoki21 (razgovor) 22:03, 17. jun 2017. (CEST)

Koristi šablon {{Grad u Grčkoj}} --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:29, 17. jun 2017. (CEST)

Ubacio sam ja parametar za izvorno ime. — Ranko   Niko lić  ✉ 22:49, 17. jun 2017. (CEST)

I još nešto, hiljade se razdvajaju tačkama, a decimale zarezima. O tome posebno vodi računa. Osnovne merne jedinice mogu da se pišu i ćiriličnim skraćenicama u ćiriličnim tekstovima (m, km, s, l, t) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:50, 17. jun 2017. (CEST)

Za reference koristi šablone (cite web i sl) i postavi referencu za broj stanovnika. I ako je opština bivša, neka i kategorija bude Bivša opština u Grčkoj. — Ranko   Niko lić  ✉ 22:56, 17. jun 2017. (CEST)

Zašto ne koristiš šablon {{Opština u Grčkoj}} kada se već radi o opštini? — Ranko   Niko lić  ✉ 23:01, 17. jun 2017. (CEST)

@NikolaB i Ranko Nikolić: Hvala na datim predlozima. Nikola, pa mora na latinici. Recimo, Autobot mi redovno ispravlja osnovne jedinice sa ćirilice na latinicu. Bar je ispravljao u člancima koje sam pisao (tj. prevodio s en viki) tokom takmičenja. Zoranzoki21 (razgovor) 23:32, 17. jun 2017. (CEST)

Ne moraju biti na latinici i nema potrebe da to radiš. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:35, 17. jun 2017. (CEST)

Autobot mi redovno ispravlja osnovne jedinice sa ćirilice na latinicu.

Ali Nikola, reci ti vlasniku da ne menja onda. Zoranzoki21 (razgovor) 23:43, 17. jun 2017. (CEST)

Normalno, sad naravno da će opet: "Moji botovi su ispravljali francuska i italijanska sela noćima, mesecima blabla nezahvalnici. Jedan od primera. Izgleda da sam pobrkao. BokimBot je, mada je Auto i Bokim isto, jer su to botovi istog vlasnika. Zoranzoki21 (razgovor) 23:48, 17. jun 2017. (CEST)

Izvinjavam se na kasnom komentaru. Imam i problema sa internetom tako da mi sporo otvara. Evo i javno detalji: brzina skače--pada. Večito rade na baznoj stanici, valjda im izbakzusirana, pa večito rade nešto. Zovem ih bar 5 puta dnevno, ko Vera u ljubav-navika panika (vidi: [9]). Danas mi pukao film i pošaljem poruku na lajv čet da pošalju urgenciju da me kontaktiraju da se dogovori termin za izlazak na teren, pošto od sutra nisam kući. Oni pošalju i ja njima napišem da Vikipediju otvara prvo kao iz vremena nastanka interneta pa onda normalno i da to valjda vuče iz keš memorije i "izbace me". Da ih pitam nešto vezano za članak o njima, to bi mi se javili za par sekundi. Elem, pošto se svi slažu, biće realizovano do septembra, jer u narednih mesec i nešto neću biti u Srbiji pa neću moći toliko da budem aktivan na Vikipediji, niti sastavljati unose. Zoranzoki21 (razgovor) 15:16, 29. jun 2017. (CEST)

Transkripcija italijanskih naselja

Napravio sam "botom" automatsku transkripciju svih preostalih netranskribovanih italijanskih naselja: Korisnik:Dungodung/ital. Potrebno je proveriti transkripciju, pa kad se to završi, onda se može automatski izvršiti premeštanje članaka. Služio sam se pravilima sa ove strane, ali jasno mi je da ovo nije idealno i da ima izuzetaka, koji nisu mogli tako lako da se "uhvate", tako da to treba sve ručno ispraviti. Na primer, neka pravila ne važe ako je reč o višesložnoj reči, što nisam uzimao u obzir, jer nije lako identifikovati koje su to reči. Takođe, postoje pravila koja zavise od toga da li se slovna grupa nalazi u prvom slogu ili ne — to je takođe komplikovano identifikovati, tako da je ignorisano, pa je potrebno ručno ispraviti. Nadam se da će ovo pomoći i da ćemo ovako brže uspeti da izvršimo transkripciju naziva ovih članaka i da završimo više sa tim. --F± 15:40, 18. jun 2017. (CEST)

Napravi tako i za francuska ako možeš, pošto se u mom predlogu gore spominju i francuska. Zoranzoki21 (razgovor) 15:42, 18. jun 2017. (CEST)

Francuska su već transkribovana (ova što su do sada uneta). --F± 15:55, 18. jun 2017. (CEST)

Okej. Zoranzoki21 (razgovor) 16:01, 18. jun 2017. (CEST)

Svaka čast. Ručno se posao nikada ne bi završio. --ANTI_PRO (razgovor) 16:00, 18. jun 2017. (CEST)

Svaka čast i od mene. Zoranzoki21 (razgovor) 16:01, 18. jun 2017. (CEST)

Sličan pokušaj je bio urađen 2014. U tom eksperimentu imena naselja su bila odvojena od imena okruga, da se nekoliko hiljada imena koja se javljaju u više okruga ne bi dupliralo. Nazivi okruga su već ranije bili transkribovani. Automatska transkirpcija je bila korektna u oko 85% slučajeva. Deo tog spiska je još uvek vidljiv na Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja/Italijanska naselja, gde zasenčenost segmenata označava da su završeni. Ideja je bila da je lakše korigovati botovsku transkripciju, nego sve raditi ručno. Nažalost, taj predlog je u to vreme doživeo krajnje negativan prijem. Nadam se da ovog puta to neće biti slučaj. --Dcirovic (razgovor) 16:11, 18. jun 2017. (CEST)

Super, svaka čast. Možda nepovezano pitanje, da li možeš dok budeš premeštao npr. iz „Villa Carmine, Rieti“ u „Vila Karmine, Rijeti“, da dodaš i preusmerenje sa „Vila Karmine (Rijeti)“? U stvari možda je bolje da se to radi u zasebnom prolazu, da se uhvate i članci koji su već transkribovani. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:12, 18. jun 2017. (CEST)

Zatrpavanje članaka i istorije stranica

Imam rasprvu sa Dćirovićem, pa m i njegovi odgovori nisu najjasniji, pa da pitam vas:

1. Koji je smisao dodavanja u članak literature u kojoj ništa ne piše o temi članka?
2. Koji je smisao dodavanja u članak spoljašnjih veza u kojima nema ništa više od onoga što piše u članku?
3. Koji je smisao dodavanja u članak šablona koji ne linkuju na članaka?
4. Zašto je za to potrebno bukvalno milioni nepotrebnih izmena za sve to (minimum 100.000 članaka pa puta 15-20 izmena)? Primer

-- Bojan  Razgovor  18:07, 18. jun 2017. (CEST)

1. Apsolutno bezveze 2. Što to radi? 3. I ti si dodavao šablon bez izvora u članke koje ima izvora (dobrooo.. znaam razlog. ti si tako hteo, i Ćirović tako hoće, tako da...) 4. To je do Ćirovića. Verovatno hoće da napuca najviše izmena. Zoranzoki21 (razgovor) 18:37, 18. jun 2017. (CEST)

Motriti na Ćirovićevog bota sad posle 7 jer opet on dodaje besmislice. Bojan ga je blokirao na 2 sata u pet ujutru. Koji će u tamo nekom članku o italijanskom naselju šablon Evropa? Idemo logikom. Onda bi trebalo u sve članke o naseljima u Srbiji, jer je i Srbija na Evropskom kontinentu. Onda ispucamo sva mesta u svim državama Evrope.. Još da se doda i u člancia o mestima čije su države u Evropskoj uniji šablon Evropska unija, pa da budemo komplentni. @Dcirovic: Ćiroviću, ko boga te molim, nemoj više da dodaješ taj da se ne izrazim šablon. Ja nemam običaj da govorim psovke, ali ćeš me isterati iz takta pa ću opsovati šablon. (neće mi biti žao blokade) Vidiš da se ne slažemo što dodaješ taj šablon. Urazumi se. Pa i ti si admin Ćiroviću. To tvoje dodavanje da se ne izrazim šablona Evropa se može shvatiti kao vandalizam. Hej, vandalizam. Ćiroviću, shvati. Vandali se opominju i blokiraju. Da sam sad admin, blokirao bih i tebe i bota.. Zašto rizikuješ da ostaneš bez admin prava? Jel ti lakše sa ili bez njih? Razočaran i bez komentara... Zoranzoki21 (razgovor) 06:11, 25. jun 2017. (CEST)

Blokada IP

77.243.19.196

Vandalisanje. --Mile (razgovor) 10:11, 19. jun 2017. (CEST)

@PetarM:   Urađeno , ovakvi zahtjevi se postavljaju na administratorsku tablu. — Ranko   Niko lić  ✉ 11:13, 19. jun 2017. (CEST)

Potrebna pomoć - administrator krši pravila uređivanja

Jedno vreme pokušavam da uređujem stranicu Zločini partizana u Srbiji ali mi određeni administrator svaku izmenu, bez obzira da li se radi o ispravci gramatičke greške, ispravka nepostojeće veze, dodavanje literature, bilo šta da upišem jednostavno vrati. Ovakvo brisanje na slepo, čime se onemogućava rad na članku da bi se on unapredio je oblik čistog vandalizma, na šta sam ga više puta opomenio.

Šta i gde dalje u ovakvom slučaju?— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 18:28, 1. jul 2017. (CEST)

Da se sada ne bih vraćao na tu temu (a napravili ste haos i trebalo bi par nedelja da se to sve iščita i shvati) zanima me da li sporne izmene imaju validne reference? Jer ako imaju reference @BokicaK: nemaš pravo da ih vraćaš. Ako ti se neke tvrdnje ne sviđaju dodaj reference sa kontraargumentima, a čitaoci sami neka procenjuju šta jeste, a šta nije bilo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:07, 1. jul 2017. (CEST)

Njegovi unosi su neeciklopedijski i originalno istraživanje (Na istoričarima je da dalje analiziraju iznete podatke sakupljene iz istorijskih i vojnih arhiva, kao i drugih izvora) i diskreditovani izvori (Srdjan Cvetković) -- Bojan  Razgovor  04:26, 2. јул 2017. (CEST)

Извини али ја нисам стекао утисак да су неенциклопедијски. Није поента у томе да ли се ми слажемо или не са неким садржајем, поента је да тај садржај уколико је уредно референциран нико нема право да уклања тек тако. Неутралност википедије и лежи у томе да за неке догађаје постоје разне верзије и виђења. Уколико је неки извор дискутабилан онда се стави одговарајући шаблон. А не да се уклања целокупан садржај јер уклањају се само вандализми, а ово нису били вандализми --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:52, 2. јул 2017. (CEST)

Јозеф је требало да неке ствари исправи и то није спорно, чак се и он са тим сложио. Добар део његових уноса је био сасвим коректан, а између његових уноса сам и ја додао линк на претходно унету референцу. Онда у једном тренутку (док је Јозеф био на путу и није имао приступа интернету) Пинки ревертује све промене унете претходних дана, и моје и Јозефове. Ја онда ревертујем то што је Пинки урадио и затражим од њега образложење. Пинки наравно ништа не одговара него опет ревертује. Ја то опет ревертујем, и опет затражим образложење. Опет наравно нема одговора, али овај пут измене не ревертује Пинки него Бојан. Наравно ако ја ревертујем трећи пут ја ћи да попијем блокаду. Како се то зове? Бан-замка? Понашање које је некоректно, бахато и које је изврдавање правила Википедије. Ништа ново. Када сам ја сређивао чланак "Злочини партизана у Југославији" Бојан је показао да му сличне манипулације нису стране. Пошто би за брисање стране морао да иде на гласање, он је обрисао 90% онога што сам ја написао, а то образложио тиме да ја као мешам бабе и жабе и да чланак из неког чудног разлога треба поделити на више делова. Манипулације, обмане, насилничко понашање. Очигледно да једнопаријски систем још увек влада овде на Википедији, и да комесари могу да раде шта хоће.--Orion1964 (разговор) 11:38, 2. јул 2017. (CEST)

Jožef je više puta, bar jednom dnevno kad stigne ispravljao, na verziju koja bi eventualno odgovarala Bojanu. Eto i sinoć sam ispravljao, ručno. A on briše to na slepo, bez i da pogleda ili komentariše. Jožef je bio i ostao za dijalog, ali bez vređanja, koje su u ličnosti i prirodi Bojanovoj, u to se mogao uveriti svako ko se sa njim bar malo dopisivao. On namerno podiže tenzije, tamo gde se može civilizovanije. Mene je recimo više puta oslovio kao revizionista, prijatelj nacista i slično. Čime sam to zaslužio, a i da jesam zar to nije protiv pravila navedenih na vrhu stranice za razgovor? Ja sam njega nazvao komunistom, ako je to uvreda izvinjavam se javno.

Voleo bih da Bojan objasni šta je u rečenici koju je naveo originalno istraživanje koju sam upisao kao logičnu konstataciju, pošto stoji i u ciljevima i u svim izjavama članova komisije. Da li stvar treba da se reši referenciranim citiranjem člana komisije? Osim toga zašto Bojan i Pinki uopšte brišu linkove na komisije? Zar čitalac ne sme da zna gde se nalazi stranica državne komisije Ministarstva Pravde republike Srbije?

Čak i ako je S.Cvetković diskreditovan, može da stoji link na njegov rad, koji do sada nije smetao, a revertom i dalje ostaje, samo Bojan nema vremena da to pogleda pošto briše na slepo, uz to zloupotrebljavajući svoju poziciju administratora da nas zaplašiva i udalji sa članka. Ovo je Vikipedija, slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje?— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 12:55, 2. јул 2017. (CEST)

Žao mi je što ne stičete stekao da je negov unos neencilopedijski. Inače Jožef trpa 86.000 žrtava u odeljak u Mađarima. Ispašće da su partizani ubili 86.000 Mađara. Kao što sam pokazao brojka od 86.000 obuhvata 40.000 Srba i 15.000 Jevreja i još neke ljude koje su ubili nemački i mađarski okupatori i ustaše. Hoće li neko od vas eksperata to da obriše, da ne bude da ja cenzurišem. Srđana Cvetkovića je trpao Orion, ja njega nisam stigao da zamenim. -- Bojan  Razgovor  22:42, 2. jul 2017. (CEST)

Pa da je stavio i deset miliona ako stoji referenca koja to tvrdi onda nemaš pravo to da uklanjaš. Onda ti lepo dodaš referencu koja pobija tu tvrdeu i navedeš zašto je sporna i problem rešen. To se zove neutralnost --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:20, 2. jul 2017. (CEST)

To se ne zove neutralnost. Ne mogu imati podjednaku težinu diskreditovane i prihvaćene sifre. A drugo, kako je on pisao, ispasce da je umrlo samo 86.000 Madjara (ako ne umete ili vas mrzi da citate, Madjara je stradalo oko 10.000 i oni su tek cevrta narodnost po broju stradalih u Vojvodini za vreme i posle Drugog svetskog, posle Srba, Nemaca i Jevreja) -- Bojan  Razgovor  23:29, 2. јул 2017. (CEST)

Па ти онда лепо испод те реченице напиши да је поменута цифра дискредитована и преувеличана и стави другу верзију, пукни референцу и проблем решен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:36, 2. јул 2017. (CEST)

Uopšte ne čitaš šta ja pišem. U pitanju je osoba koja stvarno nije upućena u događaje. Tako mu se desi da napiše da je samo Mađara od strane partizana ubijeno 86000. 86000 je broj stradalih na teritoriji Vojvodine i Baranje koje su ubili partizani, ali i Srbi, Jevreji i ostali koje su ubili Nemci, Mađari i ustaše (većinu od tih 86.000). Taj podatak nema šta da traži u tom članku. A druga stvar, zaključci i procene (samo)diskreditovanih izvori ne mogu da se koriste, jer su dokazano netačni. Da li ti veruješ lošem istoričaru -- Bojan  Razgovor  00:04, 3. jul 2017. (CEST)

Srđan Cvetković je "diskreditovani istoričar" jer je pogrešno napisao da je Tito ušao u Beograd preko Pančevačkog mosta iako je tada Pančevački most bio srušen. Eto to je ta vrhunska argumentacija za njegovu diskreditaciju. Čovek koji je napisao hiljade stranica i kome se lovi svaka greška, pa su eto uspeli i da mu je pronađu. Kada su pravljene liste stradalih od strane komunista, čiji su grobovi morali da budu tajna, nije se ni razmatralo pitanje krivice, jer bi to bilo nemoguće, nego je pravljena lista žrtava komunista. TAČKA! Razmatranje toga da li je ovaj ili onaj bio kriv ne može da diskredituje Cvetkovića, jer to nije lista krivih ili pravih nego lista onih koje su komunisti na ovaj ili onaj način ubili. Među 60000 stradalih je sigurno bilo i onih koji ne spadaju u tu listu, jer liste nisu pravili dobro plaćeni profesionalci nego su taj posao dobrim delom radili dobrovoljci. Pri tome Cvetkovića napadaju oni koji uglavnom koriste komunističku literaturu - literaturu pobednika. Postojali su decenijama instituti u kojima su radili dobro plaćeni profesionalci čiji zadatak je bio da pišu istoriju pobednika. Rečenica da istoriju pišu pobednici, nije pohvala takve istorije, već pokuda. Sada bi posle 70 godina trebali da koristimo samo komunističke izvore kada pišemo o određenim temama. Pa gde su ti komunistički izvori na koje treba da se pozivamo kada je u pitanju tema kao što je "zločini partizana". Što se u doba komunista nije napravio spisak ljudi koje su oni pobili, pa da se na njega pozivamo. Pri tome zamerke na broj žrtava stavljaju oni koji se stalno pozivaju na komunističke izvore. Koliko je po komunističkim izvorima bilo stradalih u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, koliko je ljudi streljano u Kragujevcu, a koliko u Jasenovcu. Svaka cifra je bila fabrikovana. Kada su ih posle pada komunizma pitali da kažu kako su dolazili do tih cifara svi su meketali kao koze, jer se o broju žrtava odlučivalo na partijskim sastancima, a komunistički istoričari nisu smeli (a ni hteli) ni da zucnu. Sada se onima koji se bore za reviziju takve istorije posprdno lepi etiketa "revizionista". Revizionista čega? Objektivne istorije? Ne nego revizionista u velikoj meri falsifikovane, poluistinite i neobjektivne istorije. Pri tome ti ljudi rade pod strašnim pritiscima, za mizerne plate, a za vrat im dahću i dalje dobro pozicionirani unuci pobednika, besni što se o njihovim precima neko usudio da napiše istinu.--Orion1964 (razgovor) 06:59, 3. jul 2017. (CEST)

Srdjanu Cvetkovicu to nije jedina greska. Naravno ako covek ne zna da je Tito 20. oktobra bio u Vršcu sa Šubašićem, da njegova komisija napiše da su Aleksandra Mišića ubili partizani 1944 (zapravo, ubli su ga Nemci 1941), da je Čerčil (koji ne za srpski jezik i sigurno ništa nije od njega pročitao) hvalio izvesnog Krstu Cicvarića kao najboljeg srpskog novinara, a da recimo prećuti u svojim knjigama da je bio nemački/nedićevski propagandista. Kako ti njemu veruješ? -- Bojan  Razgovor  05:22, 4. jul 2017. (CEST)

I ja bih rekao da je Jozefova verzija (konkretno, ova verzija) i potpunija i neutralnija. Koristi podatke državnih komisija koje su svakako relevantan izvor, a navodi i kritiku tih podataka. Nikola (razgovor) 06:58, 4. jul 2017. (CEST)

Ma naravno da je Jozefova verzija sasvim pristojno napisana, samo neke delove treba malo jasnije definisati. Verovatno bi taj deo o Međudržavnoj komisiji iz poglavlja Mađari treebalo prebaciti na početak članka da oni koje interesuje ova tema mogu da nađu i te podatke. Rečenicu "Na istoričarima je da dalje analiziraju iznete podatke sakupljene iz istorijskih i vojnih arhiva, kao i drugih izvora" treba obrisati jer stvarno nije u enciklopedijskom stilu. To bi trebalo lepo sesti i dogovoriti na stranici za razgovor, ali eto neki imaju pravo da obrišu bilo šta što se ne uklapa u njihovo viđenje stvari. Deja Vu. --Orion1964 (razgovor) 12:39, 4. jul 2017. (CEST)

Može sve da se briše ali je bolje da se preformuliše ako već nije enciklopedijski napisano. Ne brisati na slepo, kao da ništa nije ni bilo. Pošto niko od nas nije diplomirani pisac može da se pogreši. Navedena rečenica se odnosi na cilj komisije da iznese sirove podatke za koje se veruje da će drugi istoričari, statističari dalje proučavati, i to je sve.

Ukazao bih na to da Bojan nenamerno ili namerno lažira ono što sam ubacio u članak, a to nikako nije navođenje 86.000 mađara nego da komisija koja se bavi žrtvama ima tu brojku u svojoj bazi podataka – to čitajući tekst može da se razume. (Na istom mestu nikome ne smeta da se tvrdi da u bazi ima 300 dupliranih podataka bez navođenja izvora.) Naveo sam da postoji komisija i da ima bazu podataka tu i tu, nisam naveo nacionalnost žrtava kako tvrdi Bojan. Da, ta komisija može da stoji na početku članka, ali onda treba navesti da se bavi samo žrtvama iz Vojvodine. Uzgred Bojan stalno tvrdi da ima manje žrtava nego što iznose komisije, a to je 86.000 samo za Vojvodinu. Prema podacima državne komisije tu je još oko 30.000 iz ostalih delova Srbije, uključujući KiM, što ako dobro računam dođe blizu 100.000, brojka koju Bojan nijednom nije koristio (možda se zato i igra sa podacima komisija da utaji brojku pred čitaocima, ali u to neću ulaziti, samo konstatujem šta radi, bez cilja NPOV i sa ciljem da šablon "osporeno" zauvek ostane).

Bojan dalje tvrdi da se ja ne razumem u problematiku, a on sam konstantno meša tri komisije i njihove izveštaje. Pravi od toga nekakav miks, kako se kada njemu sviđa? Naime ima 3 komisije za utvrđivanje, a da Bojan želi da budu pravilno navedene on bi već to uradio: (1) anketni odbor pri skupštini AP Vojvodine koji je radio od 2000 do 2004 (2) državna komisija (3) međudržavna akademijska komisija. Dobro ne želim ovde dalje da zatrpavam podacima i argumentima. Već sam se odrekao uređivanja, neka Bojan i Pinki uređuju kad su toliko zapeli. Ali onda će i sami da odgovaraju za kvalitet ovog članka na Vikipediji.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 11:38, 5. jul 2017. (CEST)

Pa to i jeste cilj ovakvog nasilničkog ponašanja. Ja sam odustao, ti si odustao, odustajali su ljudi i pre nas, a odustajaće i posle nas. Imaš pravo da slobodno pišeš šta god hoćeš, bez obzira na to što ne mora da uneseš nikakve reference i dok god je to u ideološkoj matrici određenih ljudi niko ti neće obrisati ni redak. Iskočiš li iz te matrice onda nema reference koja će ti pomoći da tekst opstane, obrisaće ga komesari. Eno nereferenciranih tekstova koji veličaju partizane koliko god hoćeš. E pa probaj da obrišeš nešto od toga da vidiš kako ćeš brzo da popiješ blokadu. --Orion1964 (razgovor) 12:28, 5. jul 2017. (CEST)

Nema potrebe da iko odustaje od uređivanja samo zato što sa nekim ne može da se nađe zajednički jezik. Uz razgovor na kraju se ipak došlo do nekog kompromisa. dakle, enciklopeidjski stil pisanja, reference i divota --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:21, 5. jul 2017. (CEST)

E moj Nikola. Kad bi to bilo tako jednostavno. Nema ništa od tog kompromisa. Brisalo se i brisaće se šta god se njima ne svidi. Ja sam na stranici o četnicima postavio uredno referencirano Hitlerovo pismo Musoliniju gde on nastoji da ubedi Musolinija da je neophodno likvidirati četnike, ali i to je obrisano. Šta je važno Hitlerovo mišljenje o četnicima važnije je valjda ono što pišu komunističke knjige. --Orion1964 (razgovor) 18:11, 5. jul 2017. (CEST)

Korisnik BokicaK iako je ovde opomenut, nastavlja bez prestanka da uređuje članak na nakaradan i POV način (vidi stranicu za razgovor) i da briše sve unose drugih korisnika, uključujuči i pravilno referencirane. Radi se o ozbiljnoj zloupotrebi pozicije administratora o čemu bi Zajednica trebala da diskutuje. Predlažem da se otvori debata o glasanju za oduzimanje admin prava. Čovek POV stavova i ovako poremećenog morala (uvrede na račun drugih korisnika i lični napadi samo su mali deo toga, što unosi i kroz članke) ne sme da bude administrator Vikipedije, bez obzira na njegove dosadašnje doprinose.–— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 17:17, 9. jul 2017. (CEST)

Posto si zapeo za tvoju komisiju, zasto se ne pozoves na nju i napises ko je ubio 50-60.000 ljudi koje je ona napisala, a? -- Bojan  Razgovor  04:33, 10. jul 2017. (CEST)

Nisam zapeo nizašta, samo uređujem Vikipediju, slobodnu enciklopediju, kao svako drugi.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 14:52, 14. jul 2017. (CEST)

Evo kako radi "komesarijt" - da nije tužno bilo bi smešno

Juče je anonimni korisnik (verujte mi na reč, stvarno nisam ja) na stranici Zločini partizana u Srbiji uneo promene koje je referencirao linkom iz časopisa Novosti. Pošto je uneti tekst bio suprotan viđenjima administratora Bojana on je to pod hitno obrisao. Dakle časopis Novosti je nelegitimna referenca. Dobro. Na stranici Milivoje Đilas Minjo je unet podatak da je ovaj partizan uhvaćen od strane četnika i predat Nemcima. Podatak je uneo korisnik Pinki i naveo kao izvor podataka knjigu u kojoj to uopšte ne piše. Pre izvesnog vremena ja sam upozorio Pinkija da tako nešto ne piše u knjizi, na šta je on meni poslao link ka veb stranici prokomunističkog sajta znaci.net. Evo linka pa da pogledamo kakvog je kvaliteta data referenca. http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija14.html Dakle radi se o foto-galeriji sajta koji je jasno prokomunistički orijentisan. Da vidimo šta piše ispod Fotografije ove reference (kao stena čvrste). "Milivoje Minja Đilas, student agronomije, rođen 1914. u Pobušću kod Kolašina; bio član Sreskog komiteta KPJ za srez takovski; politički komesar Takovskog bataljoaa Čačanskog NOP odreda "Dr Dragiša Mišović", zarobljen kod Užica od četnika i predat Nemcima, oteran u Banjički logor, gde je streljan 5. marta 1942. godine." Reklo bi se sasvim lepo napisano ali međutim ovde se izgleda radi po sistemu koliko rečenica toliko i grešaka. Evo u dve rečenice bar dve greške. Minjo (a ne Minja kako stoji) je rođen u selu koje se zove PodbIšće a ne PodbUšće kako stoji, a to selo nije kod Kolašina nego je kod Mojkovca. Čim se pređe most na kraj Mojkovca ide se putem prema Kolašinu i posle petsto metara eto Podbišća. Naravno Pinki ima obraza da posle svega što je drugima brisao ovo stavi kao validnu referencu i ne samo to nego kad ja to obrišem i upozorim da je referenca neodgovarajuća on promene vraća i preti da će mi bristi sve što sam napisao a što po njemu nije dobro referencirano. Čovek kome ja nikada nisam ni red obrisao ima obraza da mi preti, a brisao mi je i on i njegov kompanjon šta god im se svidelo, kad god im se svidelo. Eno na stranici o Minju i dalje stoji da su ga uhvatili četnici i predali Nemcima, a ja to čak neću ni brisati iako je lažno referencirano, knjigom u kojoj to uopšte ne piše. Zašto neću brisati? Jer je sasvim moguće da ga četnici i jesu uhvatili i predali. Stvar i nije u tome da li je on uhvaćen od ovih ili onih nego je u tome da se određeni korisnici služe lagarijama i neodgovarajućim referencama, a da pri tome drugima piju krv za svaki zarez.--Orion1964 (razgovor) 15:43, 6. jul 2017. (CEST)

Masovni unos 2

Već uveliko radim na unosima broj 1. Sad, pošto je puna stranica Tražene kategorije što se tiče godina tipa 1628. pa 1712.. i tako dalje, da li ja mogu odraditi masovni unos tih koji su traženi koristeći se sledećim:

{{кат}}

{{Commonscat|некагодина}}

[[Категорија:некагодинанадесетину-е]]

. Primer:

{{кат}}
{{Commonscat|1628}}

[[Категорија:1620-е]]

Ovo bih odradio danas-sutra ako se budete slagali. Zoranzoki21 (razgovor) 08:20, 4. avgust 2017. (CEST)

Što se mene tiče, možeš, samo obrni šablone {{Commmonscat}} i {{кат}} da bi tekst „Glavni članak za ovu...” bio poravnat s kutijom desno (uporedi ovo i ovo pa ćeš skontati o čemu pričam). :-) – Srdjan m (razgovor) 09:47, 4. avgust 2017. (CEST)

@Srdjan m: Misliš na ovo:

{{Commonscat|некагодина}}

{{кат}}

[[Категорија:некагодинанадесетину-е]]

Zoranzoki21 (razgovor) 09:54, 4. avgust 2017. (CEST)

Upravo tako. :-) – Srdjan m (razgovor) 09:58, 4. avgust 2017. (CEST)

@Srdjan m: Okej. Hvala. Sačekaću još malo da još neko napiše mišljenje pa ću ako još neko napiše svoje mišljenje, krenuti sa ovim unosom. Grci za do 2 meseca. Zoranzoki21 (razgovor) 10:02, 4. avgust 2017. (CEST)

Pošto nema protivljenja, krećem. Zoranzoki21 (razgovor) 21:40, 4. avgust 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Kad se bude napravila npr. Kategorija:1628. trebalo bi kategorisati i 1628 u nju ([[Категорија:1628| ]]), a na stranici kategorije koristiti {{кат|1628}} da ne bi bilo duple tačke te možda [[Категорија:1620-е|8]] radi sortiranja.  — Obsuser✉ 19:43, 6. avgust 2017. (CEST)

@Obsuser: Sa ping mi nije stiglo obaveštenje, tako da slučajnim naletom vidim tvoju poruku.. Okej, biće urađeno tako.. Nastaviću, jer mi jutros nije bilo dobro pa me posle prošlo. Zoranzoki21 (razgovor) 22:55, 7. avgust 2017. (CEST)

Vraćanje šablona za reference na domaći naziv

Na Fabrikatoru
Bag: T176019

Predlažem vraćanje naziva šablona za reference na naziv na srpskom. Što se tiče alatki, ovako je status:

1. za pajvikibot će biti dodat srpski naziv čim se izvrši preimenovanje
2. što se tiče alatke Reflinks korisnika Dispenser, kontaktiraću ga nakon izvršenja preimenovanja
3. ukoliko ima još neka alatka, recite, pa ću pridodati u task na fabrikatoru.

Ova raspava/glasanje traje 7 dana, i nakon toga, ukoliko većina bude za, samo je potrebno izvršiti preimenovanje. Zatim da stavim razliku izmena i @Framawiki: će kreirati peč na geritu i biće rešeno. @Ranko Nikolić, Obsuser, BokicaK, Pinki, Željko Todorović, Soundwaweserb, MareBG i Dungodung: pingujem vas da stavite svoj komentar ako želite..

Za

1. za Kao predlagač ove ideje. Zoranzoki21 (razgovor) 23:08, 27. septembar 2017. (CEST)
2. za (bolje izvori nego reference, mada preusmerenja čine čuda) --F± 23:41, 27. septembar 2017. (CEST)
3. za Ja sam više za to da budu reference, izvori su opširniji pojam. U svakom slučaju neka bude na srpskom. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:49, 27. septembar 2017. (CEST)
4. za Bolje nego reference --MareBG (razgovor) 00:02, 28. septembar 2017. (CEST)
5. za Izvori. --Željko Todorović (razgovor) 00:07, 28. septembar 2017. (CEST) s. r.
6. za — onda sam ja za reference — Miljan Simonović (razgovor) 00:18, 28. septembar 2017. (CEST)
7. za „izvore” ćirilicom. A i bez 30em, ispada jako ružno.--Tajga (razgovor) 00:41, 28. septembar 2017. (CEST)
8. za slažem se sa Rankom bolje reference nego izvori, jer je to opširniji pojam --Pinki (razgovor) 22:28, 28. septembar 2017. (CEST)
9. za Preimenovati šablon, ne nužno menjati svih 200000+ članaka zbog toga. Uskladiti naziv podnaslova i šablona, ako se podnaslov zove reference onda je logično da se tako zove i šablon, mada je i "izvori" razumljivije od reflist. --Đorđe Stakić (r) 10:32, 1. oktobar 2017. (CEST)

Protiv

1. protiv -- Vux33 (razgovor) 08:01, 28. septembar 2017. (CEST)
2. protiv Neće biti nikakve razlike i da se promeni, a stvara se bespotreban posao. Politika Vikipedije je „ne popravljati nešto što nije pokvareno [osim ako će doprineti doslednosti]” (a ovde neće, jer je bot već ujednačio sve na „reflist”). Takođe, kod odnosno izvornik odnosno vikitekst nije bitan nikome, bitan je samo prikaz. HTML je na primer na engleskom, i ne verujem uopšte da iko razmišlja o tome da ga prevodi. ’Prosvetljene’ što misle da treba na ćirilici i izvori jer će neko od toga imati koristi ne vredi komentarisati... I ne znam zašto bi bilo bolje reference; ono što se ispisuje u odeljku koji se zove reference su reference, sa povratnom vezom i generisano preko šablona na navođenje izvora (formatiranih izvora u obliku referenci; izvor je sam URL odnosno veb-stranica, ili naziv knjige odnosno sama knjiga).  — Obsuser✉ 18:26, 28. septembar 2017. (CEST)

Komentari

Zaboravio si navesti na koji šablon tačno misliš i koji je to srpski naziv šablona. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:15, 27. septembar 2017. (CEST)

@Ranko Nikolić: Mislim na reflist (naziv na engleskom). Naziv na srpskom bi trebalo biti reference.. Ili izvori.. Zavisi kako većina odabere. Ja sam za naziv izvori. Zoranzoki21 (razgovor) 23:19, 27. septembar 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Ovdje će možda veća rasprava biti oko toga da li će se šablon zvati „reference” ili „izvori”, nego da li će biti engleski ili srpski naziv. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:24, 27. septembar 2017. (CEST)

Okej Ranko. Zoranzoki21 (razgovor) 23:27, 27. septembar 2017. (CEST)

 Komentar: Da li je neophodno prevoditi šablon i, ako jeste, zašto? --Miljan Simonović (razgovor) 23:55, 27. septembar 2017. (CEST)

@Miljan Simonović: Miljane, ne dodaju svi {{reflist}}. Odgovor je sledeći: da alatke ne dupliraju i da bot(ovi) ne moraju bezveze da menjaju na naziv na engleskom. Zoranzoki21 (razgovor) 00:02, 28. septembar 2017. (CEST)

Sve što je moguće, treba biti na srpskom jeziku. Nego mene zanima kako ovo „pingovanje” nekada radi, a nekada ne? --Željko Todorović (razgovor) 00:09, 28. septembar 2017. (CEST) s. r.

Jedno pitanje: je li ovo rasprava da se šablon preimenuje ili da se u člancima menja reflist na nešto? Ako je ovo drugo, to je 200.000 bespotrebnih izmena, onda sam strogo protiv. -- Bojan  Razgovor  05:22, 28. septembar 2017. (CEST)

Ne znam čemu potreba da se mijenja nešto što se ne prikazuje u samom članku. Kako je Bokica naveo, to su bespotrebne izmjene, jer je reflist praktično odomaćeno. Onda bi na srpski trebalo prebaciti i niz drugih šablona. -- Vux33 (razgovor) 08:01, 28. septembar 2017. (CEST)

@BokicaK: Ne da se preimenjuje u člancima (tj. ne opcija broj dva).. Ja mislim na preimenovanje šablona.. Ja sam već naveo razloge i neću da se ponavljam sto puta. Zoranzoki21 (razgovor) 18:44, 28. septembar 2017. (CEST)

Koja je razlika ako se preimenuje šablon?

I šta imaju oni na Fabrikatoru sa nazivom šablona na nekoj viki (ovo treba da odluči zajednica na SZR šablona, i da neki admin preimenuje); ne znam kako je ovo pitanje Vikipolitike? Što se tiče tih alatki koje si gore naveo (ne znam tačno za šta služe), opet argumenti idu korist nepreimenovanja jer onda ništa nije potrebno menjati — samo se koristi reflist kao i originlnim verzijama alatki; u protivnom, ako se promeni naziv šablona, ja sam za to da se pokrene ovde bot i promeni u svim člancima u odeljku Reference „{{reflist}}” u „{{референце}}”, što nema potrebe raditi...  — Obsuser✉ 19:05, 28. septembar 2017. (CEST)

Obsusere, nemaju oni ništa. ČITAJ: Ja sam predložio jer ne odgovara svima da bude {{reflist}}, ne stavljaju svi naziv na engleskom, da alatke ne dupliraju i da bot(ovi) nemora(ju) da menja(ju). Zoranzoki21 (razgovor) 19:12, 28. septembar 2017. (CEST)

I dalje nije jasno kako će alatka i šta će duplirati, kad je u par stotina hiljada članaka već „reflist”... To što ne odgovara nešto svima ne mora da znači da su ti svi u pravu; tek kad svi daju argumente i kad se zaključi zašto je nešto bolje i zašto ima smisla, onda se treba raditi tako (ako je u pitanju nešto sporno). Ovakvi glasovi „meni se više sviđa izvori” su isto kao da ja kažem „meni se sviđa da bude navodi” ili bilo koja reč. A razlog što neki insistiraju na izvori i ćirilicom je očigledan (i besmislen).  — Obsuser✉ 19:52, 28. septembar 2017. (CEST)

AKO U ČLANKU NEMA REFLIST, NEGO NAZIV NA SRPSKOM JEZIKU, ALATKE DUPLIRAJU JER NEMA REFLIST. KAD SE OVO UVEDE, NEĆE BITI TAKVIH PROBLEMA. Zoranzoki21 (razgovor) 19:55, 28. septembar 2017. (CEST)

Ako u članku nema „reflist” nego ima recimo „izvori” koje će se sad izglasati za ime šablona, tad znači neće duplirati. A šta ako ima „reference” u članku (opet je različit naziv u članku i naziv šablona). Nema smisla opet... Tu za te skripte se po mom mogu dodati alternativni nazivi, koliko god je potrebno. I vreme nacionalizacije/etnizacije jezika je prošlo, nema od toga više nikakve koristi; što to pre shvate svi, biće svima lakše (bitno je izmisliti nešto ili raditi nešto korisno, i preneti informaciju, a na kojem jeziku to je nebitno; i prevođenje sa engleskog ili drugih jezika ovde je u suštini beskorisno, ali radimo to jer možda neko trenutno ili u kraćoj budućnosti imadne koristi ovde ko ne zna te druge jezike ili jer nemamo / ne znamo ništa pametnije raditi; Vikipedija će možda postati jednog dana arhiva, da se sećamo i smejemo kako smo se morali sporazumevati na različitim jezicima i trošiti vreme na prevođenje — kada se nađe načina da svi govorimo jednim jezikom čovečanstva — nebitno kojim).  — Obsuser✉ 20:05, 28. septembar 2017. (CEST)

Bespotrebna rasprava. Tim pre jer se te izmene ne vide u članku, a ko želi ionako može da napiše i ćirilicom (jeste da bot prebaci posle na latinicu ali kakve veze ima). Ali radite kako mislite da treba, meni lično je svejedno i zato neću ni glasati --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:58, 28. septembar 2017. (CEST)

Prvi put da se ja slažem sa Nikolom, možda je ovo istorijski trenutak na srpskoj Vikipediji. Potpuno je svejedno šta će biti jer se to ni ne vidi, svako može po izboru da stavi šta misli da treba.--Soundwaweserb (razgovor) 22:01, 28. septembar 2017. (CEST)

To se dešava na ovaj istorijski dan za srpski sport (odnosno srpskimklupski fudbal) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:09, 28. septembar 2017. (CEST)

Ajde da pobedi i Partizan kao Zvezda, odbojkašice su dobile Belorusiju a rukometašice Farska Ostrva. Ne može bolje što se toga tiče.--Soundwaweserb (razgovor) 22:12, 28. septembar 2017. (CEST)

Sad sam još srećniji što sam pokrenuo ovu raspravu. Zoranzoki21 (razgovor) 22:15, 28. septembar 2017. (CEST)

Izraz reflist je nametnut u članke kroz rad botova (i to neovlašćeno od zajednice). Nije to nikakva praksa urednika. Uostalom, nije bitno što je nešto iznutra i što se ne vidi. Nismo mi jedini urednici do kraja svijeta. Kada dođe neko da pokuša uređivati, vidi reflist, pomisli da je to neko vrhunsko programiranje i programski jezik, i napusti da se ne petlja. Meni nije jasno i zašto se forsira komplikovano referenciranje, to nigdje nema veze sa privlačenjem novih urednika. Dakle, nije bitno što mi nešto znamo. Valjda bi još neko trebao ponešto razumijeti, a ne bježati odavde pri prvom pokušaju uređivanja. --Željko Todorović (razgovor) 22:25, 28. septembar 2017. (CEST) s. r.

Evo da se oglasim kao predlagač: To što se ne vidi, ne znači da treba da ima imunitet.. Mene lično mrzi kad pišem da prebacujem na latinicu tastaturu da bih napisao reflist.. Čak i da napišem na ćirilici reflist, bot brže bolje stavlja na latinicu. Lepo upišem reference ili izvori i gotova priča.. Trenutno ako stavim naziv na srpskom, bot prebacuje na naziv na engleskom jer alatke korisnika Dispenser dodaju <references /> ako ne nađe reflist (videti gore); reflinks.py dodaje {{reflist}}. Ovim predlogom kad bude usvojen, neće biti potrebe za time. Alatke će raspoznavati i domaće nazive.. Glavni naziv će biti onaj koji bude izglasan. Drugi naziv na srpskom će biti preusmerenje. Reflist takođe.. Ne mora bot da se pokreće da se menja na naziv na srpskom.. Takođe, neće biti potrebe pokretati bota da se menja na naziv na engleskom.. Neću da pišem komentar od pet kilometra, smatram da je i ovaj dovoljan, iz kratkog rečenog razloga: Vikipedija nije forum. Zoranzoki21 (razgovor) 22:54, 28. septembar 2017. (CEST)

Nema ništa imunitet, o svemu se može razgovarati, ali i dalje vredi „ne popravljati nešto što nije pokvareno” [osim ako će doprineti doslednosti ili nečemu drugom]. Pošto je sintaksa poput onog „Datoteka:” i sl. prevedena, a prevode se i nazivi šablona inače (a i ovo je šablon) — mada, s druge strane, dosledno je trenutno „reflist” kako je bot dosad ispravljao (ne mislim da je to nametnuto i neovlašćeno i ovo ostalo, to ne stoji), mislim da je trebalo (a da li zaista treba ne znam) da i on bude preveden — pogotovo zato što je jedan od najkorišćenijih i najvažnijih šablona.

Treba uzeti u obzir i kakve efekte ima to što je naziv šablona različit od naziva pri pozivanju, jer je u pitanju nekoliko stotina hiljada stranica. Ja sam za to da ako se promeni, da se promeni u „reference” (ne u „izvori”) i da se uradi za sve članke, da se i to konačno reši (jer i skoro sve druge Vikipedije imaju lokalizovan naziv šablona). BokicaK onda treba promeniti skriptu koju koristi i da od sad prepravlja na „reference”... Zoranzoki21, ako možeš reci i ti za koji si naziv („reference” ili „izvori”) i zašto, mislim da nisi rekao. A i dalje nije jasno zašto se mora promeniti naziv šablona zbog neke alatke; valjda tu alatku treba promeniti (alatke korisnika Dispenser dodaju <references /> ako ne nađe reflist (videti gore); reflinks.py dodaje {{reflist}}. Ovim predlogom kad bude usvojen, neće biti potrebe za time. Alatke će raspoznavati i domaće nazive je nejasno; ako dodaju ako ne nađu „reflist”, onda ih treba promeniti da prepoznaju i ostalo; ta skripta treba da dodaje ono što je u nazivu šablona; treba da raspozaju sve nazive — treba sve da bude dosledno)...

PS Ako ništa, diskusija je vođena manje-više korektno — još uvek više manje nego više (jer nije objašnjavano tačno zašto pri glasanju), ali svejedno ima napretka. Hvala svima na tome.  — Obsuser✉ 06:37, 29. septembar 2017. (CEST)

Referenca (franc. référence, nem. Referenz), u semiologiji, tj semiotici - ono što je označeno ili imenovano rečju, znakom, simbolom; izvor podataka, mesto, literatura i slično, gde se mogu naći podaci o nekoj temi, osobi, događaju. Ovo nisam izmislila ja (čitaj prosveteljena pod znacima navoda), već to piše u „sitnoj knjizi”. I onda, šta dodati, osim citirati:

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je riječi potrao i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod!

Ovo opet nisam izmislila ja (čitaj prosvetljena pod znacima navoda). Druga je stvar što se to ovde već desilo, jer smo mnogo lenji, jer je tuđe mnogo slađe, isto kao što je mnogo lako ne znati šta označavaju svoje reči i šta je uopšteno, a šta posebno. No, bez obzira na sve to, volimo ih gomilati mnoge na isto mesto, čak tako, da više nije ostalo ni šta da se sačuva. Toliko od mene (čitaj prosvetljene pod znacima navoda), što se tiče doslednosti svojih i tuđih misli i reči.--Tajga (razgovor) 02:40, 30. septembar 2017. (CEST)

Kojoj knjizi, kojeg autora? Da li znači da ono što piše u nekoj knjizi mora da bude tačno ili mora da bude sigurno/zavek tačno? Knjige pišu ljudi, a ljudi su po prirodi grešni ili mogu da izostave nešto itd. Referenca označava i „nešto na šta se [nešto drugo] odnosi ili poziva”, nešto referentno; na Vikipediji je referenca ono na šta se poziva za neki navod, interaktivna je do neke mere i ima povratnu vezu/link, evoluira preko šablona za navođenje izvora itd. Izvor (engl. source) predstavlja sam sadržaj/informacija na veb-stranici koja se otvori klikom na vezu u referenci. Barem ja ovako to shvatam, možda i grešim. I još nešto: referenca jeste srpska reč, reč srpskog jezika (ne nužno reč Srba ili Srbije itd.), i veoma je odomaćena i veoma dugo u upotrebi i kao imenica i kao pridev (iracionalno je insistirati da se ne upotrebljava zato što je posuđenica, odnosno težiti ka što manjem broju posuđenica — jezik treba obogaćivati, radi olakšavanja komunikacije, to što je nekome krivo što je najviše reči sa grčkim, latinskim, nemačkim ili engleskim korenom je takođe pristrasnot i besmisleno je).

To o „čuvanju” jezika, teritorije i ostalog samo za jedan narod ili neki subjekat ne stoji — to je prisvajanje nečega, a prisvajanje je logička greška ili izgovor (sve, hteli mi to ili ne, pripada čovečanstvu, drugim životinjama, biljkama, prirodi, duhu, Bogu, a ne bilo kojoj naciji, organizaciji ili nekome — ovima potonjima može samo formalno, radi organizacije društva, nikako definitivno). Zašto bi nekome smetalo da svi govorimo istim jezikom, zar se ne bismo bolje/lakše sporazumeli!? To što se moraju učiti drugi jezici samo može da bude i jeste prepreka razvoju i ostalome, džabe se troše resursi i sl.; možda je kratkoročno od neke koristi ali dugoročno nije (neka tajne i bezbednosne službe koriste šifrovane jezike, obični ljudi treba da se mogu što lakše sporazumeti). Sve dok živimo u svetu potrebe osvajanja drugih zemalja bilo čime ili gledanja na druge zemlje i narode kao neprijatelje, ne valja. Ni bivši prosvetitelji ili geniji nemaju konačnu reč, ni njihovi citati, jer nauka se nikad ne zasniva na definitivnim postulatima nego na razumu i preispitivanju svega, priznavanju grešaka, reformisanju u skladu sa potrebama odnosno delovanju u praksi.  — Obsuser✉ 07:10, 30. septembar 2017. (CEST)

Nisam sumnjala da ću ponovo videti još gomilu reči. Izvore za navode gore, ovde ipak neću zapisivati, najbolje je ostaviti za pogađanje, pa kome uspe čestitke, a kome ne, samo napomenuti da ništa nije šifrovano, te preporučiti čitanje knjiga s razumevanjem, bar s vremena na vreme. Ipak, ne bih dalje diskutovala, kako se ne bih ponavaljala, nekad je bolje napisati što manje reči.--Tajga (razgovor) 10:13, 30. septembar 2017. (CEST)

Omogućavanje IAB-a na ovoj Vikipediji

Na Fabrikatoru
Bag: T182206

Pokrećem proceduru za omogućavanje InternetArchiveBot-a koji globalno menja pokvarene veze u ispravne. Ovo pre svega radim zbog ovog problema a i jer bi time uvek imali ispravne linkove ka veb arhivi. Takozvani "zahtev za komentar" traje 7 dana. Zoranzoki21 (razgovor) 20:25, 5. decembar 2017. (CET)

Komentari

1. za Kao predlagač ove ideje. Zoranzoki21 (razgovor) 20:25, 5. decembar 2017. (CET)
2. za Odlična ideja, potpuno podržavam. — Ranko   Niko lić  ✉ 21:53, 5. decembar 2017. (CET)
3. za — slažem se — Miljan Simonović (razgovor) 23:51, 5. decembar 2017. (CET)
4. za --Kolega2357 (razgovor) 23:53, 5. decembar 2017. (CET)
5. za Nemam pojma o čemu se radi, ali evo vjerujem ovim koji znaju. --Željko Todorović (razgovor) 01:16, 6. decembar 2017. (CET) s. r.
6. za Podržavam --MareBG (razgovor) 16:07, 6. decembar 2017. (CET)
7. za – Solidna ideja. – Srdjan m (razgovor) 19:04, 6. decembar 2017. (CET)
8. za --Soundwaweserb (razgovor) 19:08, 6. decembar 2017. (CET)
9. za - Apsolutno podržavam - Lotom (razgovor) 12:18, 7. decembar 2017. (CET)
10. za — da ne gubimo vreme na ispravkama --Dr Milorad Dimić (razgovor) 12:23, 7. decembar 2017. (CET)

---

Zatvaram ovu raspravu. Biće omogućeno što je pre moguće. Sledeće procedure:

1. @Ranko Nikolić: ili neko od birokrata da daju korisniku InternetArchiveBot bota. (nemojte još dok se ne registruje jer neće softver dati pravo neregistrovanom korisniku.. znam iz iskustva)
2. Prevesti ovo tako i kod nas. Zoranzoki21 (razgovor) 15:15, 13. decembar 2017. (CET)

Crnogorski jezik

na meti je ponovo aktuelizovan zahtev za crnogorski jezik povodom najnovije odluke ujedinjenog savetodavnog komiteta za kodifikaciju jezika da ovom jeziku dodeli međunarodni kod. Trenutno je više onih koji podržavaju ovaj zahtev, pa zbog toga mislim da bi viki zajednica na srpskom jeziku i svi kojima je stalo do zaštite srpskog jezika trebali da se izjasne povodom ovoga, jer svi merodavni lingvisti smatraju da ovakva odluka nema veze sa lingvistikom i naukom. Lackope (razgovor) 10:54, 15. decembar 2017. (CET)

Bojim se da mi tu sada više ništa ne možemo da uradimo. Svaki put kada je taj zahtev bio odbijen jedino obrazloženje je bilo nepostojanje tog zvaničnog koda. Po svemu sudeći dobićemo još jedan veštački jezički projekat koji će uglavnom egzistirati kopiranjem sadržaja sa ovih srodnih vikipedija (kao što je slučaj sa takozvanom srpskohrvatskom vikipedijom) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:09, 15. decembar 2017. (CET)

ako je samo merodavan kod zašto se onda vodi diskusija i glasa? uostalom taj komitet je samo pre nekoliko meseci odbio zahtev za poseban kod uz obrazloženje da je to varijanta srpskog jezika u crnoj gori, a sada je promenio mišljenje bez da je navedeno naučno objašnjenje, što samo govori o njemu. Lackope (razgovor) 12:29, 15. decembar 2017. (CET)

Svakako nije na nama da određujemo bilo kojoj merodavnoj instituciji kako će da donosi odluke (sa njima možemo da se slažemo ili ne). Na Vikipediji postoji mnogo sličnih projekata baziranih na dijalekatskim razlikama (bokmol i ninorsk za norveški, hiljadu varijanti standardnog kineskog jezika, postoji i uprošćeni engleski, starobeloruski, pa onda bretonski, pijemontski, venecijanski, napolitanski, tarantinski, kampanijski, asturijski, galicijski, donjosaksonski, sicilijanski, sardinijski, korzikanski, bavarski, alemanski ili gornjonemački...). Dakle na Vikipediji nije izuzetak da određeni dijalekti imaju zasebne viki projekte, pa ne vidim što bi bio problem sa crnogorskim. Meni je i dalje mnogo veći problem postojanje te famozne srpskohrvatske vikipedije u čijem uređivanju bukvalno ne postoje nikakva pravila, piše kako kome padne na pamet. Problem sa, sada je već izvesno, budućim crnogorskim delom vikipedije biće urednici jer tamo će sasvim sigurno biti najmanje onih koji zaista doživljavaju taj jezik kao svoj maternji (i poznavaju ga kao takav) i gde će većina urednika biti egzibicionisti (kakvih imamo i ovde) sa srodnih projekata koji će noge da polome trčeći tamo da bi se dočepali nekih virtuelnih prava (iako većina njih niti je kada videla, niti će kada videti zvaničan pravopis onoga što se danas zove crnogorski jezik). Naravno, članci će se masovno kopirati sa ovih srodnih projekata, uz male kozmetičke izmene, uz pomoć botova i za tili čas napumpat će se broj članaka veći od broja govornika tog istog jezika. Da ne dužim, što se mene tiče, meni je sasvim svejedno da li će ili neće biti pokrenut i taj jezički projekat. Ja crnogorski jezik ne govorim, nisam ga nikada učio, njegov pravopis nemam i ne mogu da ga komentaršem (isato kao i za bošnjački i hrvatski jezik). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:03, 15. decembar 2017. (CET)

ja nigde nisam napisao da bi trebalo nekoj instituciji određivati kako da donosi odluke, već sam pozvao zajednicu da se izjasni povodom ovoga. zaboravio si gornjolužičkosrpski i donjolužičkosrpski da pomeneš. međutim, sve se to odnosi na dijelekte i varijante norveškog, kineskog....a mi ovde ne govorimo o crnogorskom kao standardizovanoj varijanti ili dijalektu srpskog jezika, već se potencira da je to nije. Lackope (razgovor) 16:28, 15. decembar 2017. (CET)

Komedija, ako ovo prođe trebalo bi kandidovati zemunski i dorćolski. A eto opet ima ljudi koji lobiraju tamo, a aktivni su na srpskoj vikipediji. Treba da se izjasni cela zajednica, jer jasno je ako taj projekat zaživi, radiće kopi-pejst, a ujedno je i skrnavljenje srpskog jezika. --MareBG (razgovor) 12:49, 15. decembar 2017. (CET)

verovatno misliš na korisnika Srdjan m? ništa čudno, pošto je dotični administrator na vikipediji na bosanskom jeziku verovatno u ovome vidi svoj lični interes.Lackope (razgovor) 16:28, 15. decembar 2017. (CET)

Dotični „u ovom” ne vidi nikakav „lični interes” (ne znam ni šta ti to uopšte znači; vjerovatno neka teorija zavjere), već vidi korisnika koji poziva druge ljude da se izjasne na određeni način, što je neprikladno ponašanje jer, između ostalog, ugrožava uobičajeni postupak stvaranja konsenzusa. Da si napisao: „De ljudi vidite ovaj predlog na Meti pa se izjasnite” bez ikakvih indikacija kako se izjasniti ili kojekakvih poziva na emocije, ne bi bio nikakav problem obavijestiti zajednicu. A to gdje, kako i kada ću se izjašnjavati o nečemu nije ničija druga stvar nego moja. – Srdjan m (razgovor) 16:56, 15. decembar 2017. (CET)

ne vredi ti da se praviš naivan, da si prvo ostavio komentar ovde pa i da poverujem. Lackope (razgovor) 17:15, 15. decembar 2017. (CET)

Ni najmanje me ne zanima jesi li „poverovao” u to što sam napisao ili nisi niti me zanimaju tvoje ocjene te (pogrešna i naizgled zlonamjerna) tumačenja mojih postupaka. Ništa od toga ne mijenja činjenicu da je to što sam rekao tačno, a ni to da sam isti razlog naveo i na Meti. – Srdjan m (razgovor) 17:27, 15. decembar 2017. (CET)

pozivao sam ja i ranije na trgu da se zajednica izjasni oko drugih tema, tako da to nije neprikladno ponašanje već potpuno legitimno pravo, naravno da će svako doneti svoj sud onako kako misli. i drugi su isto videli tvoje postupke i sve im je jasno. takođe, i mene ne zanima tvoje zlonamerno tumačenje mog postupka. prijatno. Lackope (razgovor) 17:59, 15. decembar 2017. (CET)

Za tvoja prethodna pozivanja ne znam, jer ipak imam jednu krajnje nesnosnu stvar koja se zove stvarni život, koji mi, eto, sprečava da provodim 24 časa svakog dana na Vikipediji i da primijetim tačno šta ko radi. Jedino što mogu reći jest da, ako su bili frazirani i usmjereni drugdje na isti način kao i ovaj, onda su i oni bili neprikladni. Na tvoju nesreću, a na sreću svih korisnika na Meti, naletih na ovaj u nedavnim izmjenama. Canvassing je neprikladno ponašanje po Metinim standardima. Nema se tu šta suditi. Ne znam kakav si odgovor očekivao kad si počeo s teorijama zavjere da ja imam nekakav „lični interes” i upotrijebio riječi poput „dotični” samo zato što sam obavijestio korisnike na Meti. Da ti pošaljem bombonjeru i vino? Malo sutra. P. S: Evo, neko je fino sročio obavještenje zajednici i to na hr.wiki od svih mjesta. Pomalo ironično jest, ali je razlika u sadržaju osjetna. – Srdjan m (razgovor) 19:45, 15. decembar 2017. (CET)

Ja sam iz Crne Gore, ali ne vidim nijedan razlog za postojanje posebne vikipedije za crnogorski jezik. Međutim, ako se pokrene, svakako da ću kopirati svoje članke odavde tamo, što će biti široko zastupljeno. To jeste jedan isti jezik, ali od otcepljenja Crne Gore, radi se masovno o izbacivanju svega povezanog sa Srbijom (bez cilja da uvrijedim bilo koga), tako da će ta vikipedija gotovo sigurno biti pokrenuta. -- Vux33 (razgovor) 13:59, 15. decembar 2017. (CET)

A poenta takvog kopiranja članaka je? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:24, 15. decembar 2017. (CET)

Vuks slažem se sa tobom. Doduše kopiranje članaka je totalno bespotrebno i nema nikakve poente, pogotovu sa vikipedija istog jezika a različitih dijalekata. I srpskohrvatska je višak a kamoli "crnogorska". Zato umesto da imamo tri jake odnosno srpsku, hrvatsku i bosansku, nama se nameće 5 različitih vikipedija koje će funcionisati očajno. U lokalu se radi samo na srpskoj vikipediji, ove ostale imaju minimalan učinak i kopi pejst sistem. --MareBG (razgovor) 15:23, 15. decembar 2017. (CET)

Poenta je u tome što mi ne pada na pamet da opet pišem članke na koje sam već potrošio ogromno vrijeme da bi ih napisao. Nešto što nisam pisao nikada ne bih kopirao, ali da opet od riječi do riječi pišem članak kao što je Kris Frum ili brojni drugi, zaista nemam želju. Ne smatram to pogrešnim, jer sam to već pisao. Druga stvar je masovno kopiranje tuđih članaka kao što se radi na sh vikipediji. -- Vux33 (razgovor) 15:32, 15. decembar 2017. (CET)

Ali na taj način učestvuješ u stvaranju nečega za šta smatraš da ne treba da postoji. Elem, kad već pomenu Krisa Fruma, pao je na doping testu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:47, 15. decembar 2017. (CET)

Vuks, na crnogorskoj bi bilo isto rađeno jer je još lakše. Nema popravki prevoda, ništa. Samo čist kopi-pejst, i onda opterećenje servera bezveze. Zoranzoki21 (razgovor) 16:10, 15. decembar 2017. (CET)

Mene u ovoj celoj priči intrigira ne osveštenost dotičnih pokretača koliko je ustvari napora potrebno da se stvori enciklopedija i da je to ogroman poduhvat i zahtevan pogon. A pošto sam ovde ipak nabio nekakvog staža imam tu perspektivu da komentarišem. Bosanska jedva izvuče 2-3 hiljade članaka godišnje maksimum. Evo imaju 70k a traju koliko i srpskojezična. Srpskohrvatska je počela sa velikim zanosom nakon onog skandala i raskola na hr.viki, prešlo je dosta ljudi sa hr.viki tamo, odavde isto par otišlo da piše, i eto za 3 godine ostalo je njih 3. stim da O.S.Riper piše 80% toga, a i on od toga bar pola kopira odavde. To što ima veći borj članaka neko sr.viki zamagljuje, jer je to onaj Ćirovićev masovni unos meksičkih naselja, protiv koga se ovde svojevremeno rogušilo pa nije uradio ovde (izbili bi onda na preko pola miliona). Srpskohrvatska vikipedija mislim da nema tu regeneraciju unutrašnju, stalni priliv novih korisnika, jer nema legitimitet u javnosti (koji je takav kakv je), odnosno, šta god mislili lingivisti (i ja se sa njima slagao da je sve to 1 jezik) narod tera vodu na drugu vodenicu. Ovu našu na sr.njiki. I hrvatska vikipedija koja od onog raskola i skandala nikako ne može da se oporavi. Imaju manji unos članaka po godini zadnjih 3 godine nego u vreme kad su osnovani. Imaju etiketu i stigmu u javnosti političkog projekta, ne dolaze novi ljudi. Očigledno....Tako da, po mom mišljenju, kad već globalna Vikipedija nije u startu sasekla ovo i napravila jednu srpskohrvatsku vikipediju, imamo ovo što imamo. I ono što imamo je da jedina srpska vikipedija ima koliko-toliki svež prirast novih urednika godišnje, koji zamenjuju ove stare pa ne umiremo (kao sh.njiki). I ona jedina izgura evo na 20k neto novih članaka godišnje (bez masovnih unosa). I to je negde to.

Što se tiče crnogorske viki, u tom smislu, imajući u vidu ovo iskustvo, očekujem da će biti negde između bs.viki i sh. viki. Dakle srednje žalosno. Krenuće se sa velikim entuzijazmom godinu danas, posle toga će da se izduvaju jedra i sve će se svesti na 2-3 aktivna korisnika koji će da kopi-pejstuju članke sa sr.vikipedije (dakle, nikakav novi enciklopedijski kvlaitet po sebi neće biti stvoren, nego samo reprodukcija onoga što ti već Gugl srč izbacuje kao prvo ili drugo) i ponekog šabana nacionaliste koji će u nedostatku lektorstva i kriterijuma usled malenkosti projekta da ide i da piše nekakve gluposti koje na normalnoj enciklopediji nigde ne bi prošle. Sve je to već viđeno.

P.s. ne bih želeo da se neko uvredi ovim mojim postom. Pogotovo neko iz Crne Gore. Razumem ja da se kod nas kultura, na celom južnoslovenskom prostoru, gleda kroz taj -nacionalni program-. Kao kanonizacija kulture, institucija itd. To se tumači kao -pravo na postojanje, identitet itd. -. Ovo je najbolji primer. Samo obično sve te stvari padaju u vodu kad odđe pitanje kvaliteta, suvislosti i proizvodnje. Onda sve pada u vodu. A pošto imam malo iskustva i pratim ove stvari kod -nas-, ova priča sa cg.viki je fejlovanje u najavi. --ANTI_PRO (razgovor) 15:48, 15. decembar 2017. (CET)

Ah kad smo već došli do Ripera. Pa Riper ne kopira pola. Nego kopira 95% članaka sa 3 jezičnih Vikipedija (možda i više ali ne računam ostale nego samo ovu Vikipediju, hrvatsku, bošnjačku.. Jbg, pa to im delatnost ). Zoranzoki21 (razgovor) 16:10, 15. decembar 2017. (CET)

Dobićemo izgleda još jednu Balkansku prepisopediju.. Mada je Vikipedija na srpskohrvatskom broj 1 po svojoj ulozi (a to je "špijuniranje skorašnjih izmena ove, hrvatske, bošnjačke i prebacivanje svakog novog članka tamo), i sigurno je Vikipedija na crnogorskom neće ni stići, ali svakako će zauvek i na srpskohrvatskom i na crnogorskom biti prepisopedija.. Djelomično preuzeto $odavde djelomično preuzeto $odande. Što se tiče Vikimedijinog komiteta za jezike, oni su sačuvaj bože. Čekah DVA meseca da im zine da odobre peč na geritu.. Šaljem im mejlove da odobre ali oni ništa. No, neću skretati sa teme. I na meti napisah da ne podržavam i navedoh iste razloge. Zoranzoki21 (razgovor) 16:10, 15. decembar 2017. (CET)

Bilo da smo za ili protiv uvođenja novog domena, mislim da je jasno da će dobar deo članaka nastati kopiranjem sa kozmetičkim izmenama. Što se mene tiče, svejedno je, ali ne vidim svrhu uvođenja novog jezika ukoliko taj jezik nije utemeljen na određenom govornom području. Najpre bih rekao da je ovo samo senzacionalistički poduhvat i ništa više. Idealno bi bilo ukoliko bi se omogućilo pokretanje nečega ovakvog na jednogodišnji probni period, ali da se za to vreme članci vrednuju kvalitativno. U praksi bi to moglo da se ogleda u broju novodobijenih članaka, uz unapred određene kriterijume. Naravno i meni je jasno da od ovoga nema ništa, pre svega jer sumnjam u kredibilitet administratora koji budu određeni na tom projektu, tj. novom jeziku. Lotom (razgovor) 16:18, 15. decembar 2017. (CET)

Ivan je to jako lepo objasnio, i u potpunosti se slažem sa njim ovaj put. Činjenica je da na vikipediji na srpskom jeziku imamo više novih članaka na dnevnom nivou nego što na srpskohrvatskoj imaju ukupno izmena u istom periodu. Ali džabe sve kad je njima svaka izmena ujedno i novi članak. No dobro, jasno je da taj projekat nema nikakvu budućnost, a po nekoj logici stvari teško da će imati i crnogorski deo. Ako se bošnjačka vikipedija svela na manje od 5 aktivnih urednika, a taj jezik kao maternji koristi preko 3 miliona ljudi, šta očekivati od vikipedije na jeziku koji govori svega nekoliko desetina hiljada osoba. Mada ja već očekujem neke redovne preletače i na crnogorskoj vikipediji (to su one sitne male mirođijice koje se redovno pojavljuju na svim glasanjima i učestvuju revnosno u svim prepirkama, a doprinosi im na nivou predškolskog deteta). Jezik stvaraju ljudi koji njime govore, a ne političke elite i birokrate u zadimljenim kancelarijama. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:44, 15. decembar 2017. (CET)

 Komentar: Mnogi su u zabludi ako misle da će ovo imati negativne posledice samo na Vikipediji na srpskom jeziku. Trpeće i Vikipedija na hrvatskom i bošnjačkom jeziku. Prepisivanje članaka će biti sa svih jezičkih projekata. Mene brine što će rad pojedinaca biti devalviran, pa tako članak o pticama može biti prepisan i pripisan takvim novim nazovi projektima, a pravi autori onda gube smisao. Čemu onda trud ako će na istom jeziku biti ista dva članka? Radi se o istom jeziku i glasao sam protiv.--Soundwaweserb (razgovor) 17:44, 15. decembar 2017. (CET)

[10], [11], [12] Zar nije licemerno sto ovde neki rade jedno a tamo drugo? Ovde su dobri a tamo pokazuju sta misle o nekom. O provokatorima poput Sonioa ne treba trositi reci. --Kolega2357 (razgovor) 18:04, 15. decembar 2017. (CET)

Ovo prvo što si naveo nije ni „l” od „licemjernog”. Ne znam treba li ti rječnik, ali pod licemjernim ponašanjem ne podrazumijeva se prosto komentarisanje na jednom mjestu, a nekomentarisanje na drugom. Da sam nešto sasvim suprotno rekao ovdje ili na bilo kojem drugom mjestu, pa onda rekao to, e to bi već bilo licemjerno. A na kraju krajeva, nisam čak ni rekao šta mislim o samom prijedlogu na tom linku (niti planiram), već sam komentarisao kanvasirane komentare, što ću i dalje raditi ako naletim na još koji zanimljiv. – Srdjan m (razgovor) 18:41, 15. decembar 2017. (CET)

Mene zanima koliko traje to glasanje? Jer ondje ima komentara iz 2014 godine. -- Vux33 (razgovor) 18:35, 15. decembar 2017. (CET)

Prvo treba naglasiti da to nije glasanje, već izjašnjavanje. To znači da se ne radi o pukom brojanju glasova, već da se uzimaju u obzir argumenti i razlozi te se očekuje da se isti odbrane kad ih neko preispita — tako piše i u samom uvodu te stranice. A što se samog pitanja tiče, izjašnjavanje traje sve dok ga ne pregleda neko iz Jezičkog odbora WMF-a (dakle, neodređeno). – Srdjan m (razgovor) 18:52, 15. decembar 2017. (CET)

Nista me ne cudi ljudi se menjaju ne moras se u sve petljati i svuda iskazivati svoje misljenje. Vrlo je ruzno sto odmah neki potrce da podrzavaju politicke tvorevine poput crnogorskog jezika. Nama Srdjane ne trebaju novi medijski skandali poput onih koji su bili sa urednicima hr wiki. Taj jezik jednostavno ne postoji e to treba objasniti jezickom odboru Vikimedija Fondacije. --Kolega2357 (razgovor) 19:00, 15. decembar 2017. (CET)

Jezički odbor. Njaooj.. Imah s njima iskustvo. Rečeno mi da za jedan peč pitam njih na mejl za odobrenje. Iz četvrtog puta mi odobrili. Spori ko starija verzija internet eksplorera. Njih boli ona stvar. Zoranzoki21 (razgovor) 19:11, 15. decembar 2017. (CET)

Ne znam čemu se čudiš. Nisam nedosljedan, a ni licemjeran, a mislim da su svi upoznati s radom Sonioa. Ne znam zašto mi govoriš u šta bih se trebao „petljati”. Ako je išta „ruzno”, onda je to upravo ovo. Mišljenje o prijedlogu nisam izustio koliko me pamćenje, a i vid služe, već komentarisao smiješan razlog za opoziciju koji se izravno suprotstavlja s jednom od osnovnih stvari koje čine Vikipediju Vikipedijom — slobodne licence. Postoji dosta razloga koji su se mogli, a i dalje mogu navesti za odbacivanje tog prijedloga, ali taj je stvarno besmislen. Ne vidim kakve veze imaju medijski skandali s ovim, budući da ovdje nije riječ o pristranom sadržaju u GIP-u, a ni o nedoličnom ponašanju i zloupotrebi administratorskih pozicija, oko čega su se pojavile reportaže o hr.wiki. Imaš stranicu i fino obrazloži Odboru šta god da želiš — svejedno je moraju pročitati. – Srdjan m (razgovor) 19:24, 15. decembar 2017. (CET)

Nisi li ti Kolega bio vrlo aktivan na političkoj tvorevini (sh.wp) botovskim promjenama, pa si dobio po prstima (čitaj: blok)? --95.156.137.42 (razgovor) 20:58, 15. decembar 2017. (CET)

Mi smo još davno poniženi onda kada su naši administratori opremili tzv. SH vikipediju sa hiljadama članaka i dali joj prvo mjesto. A i dalje su admini. Ako se otvori tzv. CG vikipedija odlično mi znamo da će neki odavde i tamo otrčati i kopirati članke, juriti admin funkcije i sl. Mi jednostavno ne čuvamo svoj jezik /na internetu/ i neće ga niko ni iz Amerike čuvati umjesto nas. --Željko Todorović (razgovor) 19:58, 15. decembar 2017. (CET) s. r.

Zeljko mnogo pricas gluposti niko sigurno nije lud da sr wiki tamo da pravi clanke na nekakvoj crnogorskoj Vikipediji. A sto se tice sh wiki tamo su mnogi presli odavde zahvaljujuci tebi. --Kolega2357 (razgovor) 20:25, 15. decembar 2017. (CET)

Ajd da se malo složim i sa Todorovićem. Pitanje je samo koliko će ih sa ove stranice među prvima krenuti sa doprinosima na .cg (naravno to uključuje i jurcanje za admin pravima, birokratskim ovlaštenjima isl). A što se jezika crnogorskog tiče, pa država Srbija je taj jezik zvanično priznala kao manjinski, o čemu mi ovde pričamo. I još nešto, apsolutno ne podržavam ono što je Srđan uradio, ispravno ili ne, poneo se kao tužibaba u vrtiću. Trebalo je prvo ovde da se raspravi pa tek onda iznesu stavovi tamo, ali dobro, svako ima svoj način --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:31, 15. decembar 2017. (CET)

Pomalo je tužno da je transparentnost prema svim učesnicima rasprave i Jezičkom odboru WMF-a nekome „tužakanje”. No dobro, svako ima svoj način. I još nešto, apsolutno je besmisleno reći da se „trebalo” ovdje raspravljati o ovome, kad je stranica za komentare na Meti. – Srdjan m (razgovor) 20:54, 15. decembar 2017. (CET)

Način na koji si ti to tamo izneo je i doveo do formiranja takvog mišljenja. Znaš kako je nama profesor matematike u gimnaziji govorio, "ne trči pred rudu, jer ko trči vuče kola". ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:12, 15. decembar 2017. (CET)

Ja sam samo napisao kako je rečeno. Ako se moglo fino obavijestiti na hr.wiki i na sh.wiki, moglo se i ovdje. – Srdjan m (razgovor) 21:15, 15. decembar 2017. (CET)

Ipak će biti da si trčao pred rudu, a i većina je to doživela na isti način kao i ja. U svakom slučaju lobiranja je uvek bilo i uvek će ga biti, ne vidim ništa nezakonito u vezi sa tim. Jednako kako su se ovde urednici pozivali na glasanje protiv i na .hr i na .sh su se pozivali da glasaju za (mada priznajem tamo je to lepše upakovano). Kubura je dobro obrazložio svoj glas na meti, dok je većina onih koji su odavde glasali protiv.... pa bolje da nisu ništa rekli. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:28, 15. decembar 2017. (CET)

Ne bih se složio. Volim transparentnost i olakšanje uvida WMF-u (pogotovo s obzirom na činjenicu da poznajem dosta ljudi koji tamo rade) u to otkud odjednom svi ti novi ljudi — a bolje je da se obavijesti ranije nego kasnije, kada je možda i prekasno. Po milioniti put, canvassing je protiv pravila, tako da „lobiranje” na Meti ne može i ne smije proći. O tome nema rasprave. To je kao da raspravljaš o osnovnim načelima WMF-a. Ovi drugi nisu pozvani na „glasanje” jer to na Meti nije „glasanje”, već izjašnjavanje gdje su bitni argumenti, a ne puki plusići i minusići. A nijedna poruka — ni na hr.wiki, a ni na sh.wiki — ne sadrži ni implicitnu, a ni eksplicitnu poruku da se pozitivno ili negativno izjasni. Ako se ne može vidjeti razlika između neutralnog tona tih tekstova i eksplicinog pozivanja na nešto kao što je urađeno ovdje, pomoći nema. P. S: Nadam se da ćeš se suzdržati ličnih napada poput ovog iznad za „vrtić” u buduće; ne doliče administratoru. Nadam se da smo završili s „raspravom” ovdje. – Srdjan m (razgovor) 21:55, 15. decembar 2017. (CET)

Ja sam svoje šta sam imao rekao, ti to možeš da shvatiš kako hoćeš. To što si uradio za mene je tužakanje po modelu tužibabe iz vrtića, svidelo se to tebi ili ne. Potrčao si tamo da bi obavestio sve kako smo mi svi ovamo šumska družina u kojoj se odluke donose po modelu najfinije severnokorejske diktature. I to u momentu kada se niko nije uključio u tu raspravu koju je Lacko započeo, a pogotovo kada niko nije glasao na meti (po njegovoj naredbi). Sledeći put ako ne želiš da te neko poredi sa klincom iz predškolskog par puta premeri pre nego što presečeš. I molim te, i sve ostale takođe, da se više okanu floksule „ne govori mi to jer ti si administrator, ne priliči ti”. Ja jesam administrator i moj zadatak kao administratora je da vodim računa da ovaj jezički deo vikipedije funkcioniše na nekim, koliko toliko zdravim osnovama. Jesam administrator, ali nisam vam otac, ni svetovni, ni duhovni, da vas prevaspitavam kao osobe, a na kraju krajeva, iako sam administrator isti sam kao i svaki urednik ovde (tek što imam malo više staža i dva, tri ovlaštenja više). I još nešto Srđane, biti liberalan znači poštovati tuđe stavove, a ne raditi ovo. A šta je čiji varijetet prosudiće lingvisti koji se bave tim jezicima, a ne politička birokratija iz vašingtona. Sve najbolje. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:52, 15. decembar 2017. (CET)

Ne želim se ponavljati. Već sam napisao zašto je napisano ranije. Prenesena je srž poruke, a ako se to nekome ne sviđa, to nije moj problem, već problem izvorne poruke. A po ovom što si napisao, bilo koga bi se moglo vrijeđati ako se prije toga napiše da je to prosto „samo za mene tako”, a da nije nešto objektivno. Usput budi rečeno, to što sam napisao na Vikipediji na srpskohrvatskom jeziku nije nikakva tajna — javno je, na kraju krajeva, a ne vidim kakve veze ima s liberalizmom i nekakvom vlastitom definicijom istog. Pozdrav. – Srdjan m (razgovor) 23:18, 15. decembar 2017. (CET)

Dobar deo sadašnjih urednika na takozvanoj srpskohrvatskoj vikipediji je uglavnom blokiran na svojim matičnim vikipedijama pa su se tamo uhlebili. A takođe još jedan bolji deo njih ima i dosta zanimljivu, kako ti kažeš nacionalističku istoriju iz tih ranijih perioda. Bivši Titovi komunisti su preko noći postali demokrate, nacionalisti i religijski osvešteni, a novi urednici srpskohrvatske vikipedije sve to, ali samo obrnuto. I kad smo već kod nacionalizama i šovinizama, nešto ne vidim da se kao administrator stavljaš u prve redove borbe protiv takvih pojava na matičnom projektu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:32, 15. decembar 2017. (CET)

Eh, onda ne pratiš moje izmjene u posljednje vrijeme. – Srdjan m (razgovor) 23:34, 15. decembar 2017. (CET)

Pratim s vremena na vreme, ne brini --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:39, 15. decembar 2017. (CET)

@Željko Todorović: ne ulazeći u to kako se vikipedija na nekom jeziku zove ne zove ili takoreći zove mene zanima tvoje mišljenje kako bi se to taj, koji bi mi neki trebalo da čuvamo kao jel`te svoj, naš jezik trebalo da se zove? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 20:55, 15. decembar 2017. (CET)

Posle svega kada se malo bolje pogleda ta ideja na Meti nece proci dzaba se trose reci ovde. --Kolega2357 (razgovor) 00:34, 16. decembar 2017. (CET)

Nezavisno od toga, neophodno je da se izrazi snažan protest WMF-u za stvaranje ovakve "jezičke" Vikipedije. To kreiranje tzv. "Crnogorske Vikipedije" nije u interesu plodotvornog rada na ostalim projektima i dovodiće do novih konflikata. Pozdrav,178.223.39.57 (razgovor) 15:07, 20. decembar 2017. (CET)

Pa protesvtuj, kao da ti neko brani. Ne razumem šta mi kao vikipedija na srpskom jeziku imamo sa nekim drugim vikipedijama --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:20, 20. decembar 2017. (CET)

Uz svo dužno poštovanje prema Svima ovde, pa i Crnogorcima i Crnogorskom narodu, koje veoma uvažavam, smatram da Srpska Vikipedija treba svuda da brani SVOJE INTERESE. Pa tako i u ovom politički osetljivom slučaju. No ako Vi smatrate drugačije, prihvatam!178.223.39.57 (razgovor) 15:33, 20. decembar 2017. (CET)

Ne razumem koje i kakve interese? Ovde smo da pišemo članke na srpskom jeziku, a ne da zastupamo stavove bilo koje države ili političke partije --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:04, 20. decembar 2017. (CET)

Po ovom važnom pitanju Srpska Vikipedija, kao nezavisna, treba da ima svoj stav!178.223.39.57 (razgovor) 16:11, 20. decembar 2017. (CET)

Ja ne razumem zašto je toliko teško shvatiti da je Vikipedija jedinstvena elektronska enciklopedija dostupna na preko 200 različitih jezika. Ovaj naš deo nije srpska već Vikipedija na srpskom jeziku i može da je uređuje svako ko poznaje srpski jezik, bio on Srbin, Kinez, a marsovac. Meni i dalje nije jasno kako pokretanje vikipedije na crnogorskom jeziku može biti „antisrpsko” i usmereno protiv srpskih interesa (kako dobar deo urednika ovde tvrdi), a država Srbija je zvanično priznala crnogorski jezik kao manjinski jezik na svojoj teritoriji mnogo pre dodele tog famoznog ISO koda. U vezi sa tim na Meti treba da se raspravlja o tehničkim pitanjima i opravdanosti postojanja tog varijeteta vikipedije, a ne da se pominju tamo neka antisrpska delovanja i ugrožavanje nacionalnih interesa jer takvim komentarima ne samo da dobijate kontra efekat nego i ugrožavate verodostojnost ovog jezičkog projekta. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:18, 20. decembar 2017. (CET)

Za Crnogorskom Vikipedijom uopšte nema potrebe. To bi postala samo još jedna kopirnica gde bi se prepisivalo sa drugih, kao što je to sh.wiki, a uz to oni bi delovali u svakom pogledu prema nekoj svojoj politici, i verovatno ne nezavisno od vladajućeg mišljenja u Crnoj Gori, kako što je slučaj npr. i sa bs.wiki. U svakom slučaju ljudi sa buduće cg.wiki neće biti dobronamerni prema Srpskoj Vikipediji. I da se ne lažemo, na svakoj Vikipediji postoji neka politika i nijedna nije neutralna. Ali kao što je Kolega gore spomenuo, glasanje ili izjašnjavanje o ovome je skoro gotovo, tako da od Crnogorske Viki nema ništa! Nema potrebe da širimo priču.178.223.39.57 (razgovor) 16:35, 20. decembar 2017. (CET)

Ja ne znam zasto vi patite od nekog takmicenja? -- Bojan  Razgovor  15:30, 20. decembar 2017. (CET)

Upravo sam poslao svoje mišljenje, prema gornjem uputstvu poštovanog i iskusnijeg Nikole, na Metinu diskusiju o novoj jezičkoj Vikipediji.178.223.39.57 (razgovor) 16:00, 20. decembar 2017. (CET)

Izgleda su dozvolili da se kreira nova Vikipedija, pošto je započet test za kako je nazivaju Crnogorsku Vikipediju. Koliko vidim, više ne može ništa da se uradi povodom ovog pitanja.--Soundwaweserb (razgovor) 09:38, 27. decembar 2017. (CET)

Sta te to cudi? To sto je nesto na inkubatoru ne mora da znaci da ce postati stvaran projekat. Ali pogledaj koliki je to apsurd da ima samo 5 govornika tog famoznog politickog jezika na Meti. Meni je sumnjivo to sto glasaju korisnici koji su tamo registrovani [13] 2012, [14] 2013 i [15] i 2014 godine. Najgore je to sto je prihvaceno na Meti. --Kolega2357 (razgovor) 09:57, 27. decembar 2017. (CET)

Ne čudi me ništa. Ali se pitam koja je razlika u jeziku kod ovog Durmitora i na tom crnogorskom Durmitoru? Ima dva članka na istom jeziku, samo se dupliraju stranice.--Soundwaweserb (razgovor) 10:03, 27. decembar 2017. (CET)

Mozda ima 31 i 32 slovo. --Kolega2357 (razgovor) 10:13, 27. decembar 2017. (CET)

Srdjane zaboravio si da kazes da je i [16], [17], [18], [19], [20] ovo canvassing. --Kolega2357 (razgovor) 10:31, 27. decembar 2017. (CET)

Kolego vec sam o tome pricao s nikolom. ja bih se vise zapitao otkud jednom svi oni korisnici tamo. kazem "zapitao" jer na kraju krajeva, nece to ni biti vazno ako se kod ne odobri. a ako se odobri, langcom ce verovatno da odobri projekat, sto i pise u raspravi koju sam imao sa stevenom, da ju je iko zapravo procitao, a ne pretpostavio da sam nekakav licemerni sotona. – Srdjan m (razgovor) 12:39, 27. decembar 2017. (CET)

nije to ništa u odnosu na ovo, inače je upućeno jednom od članova komiteta za jezike, koji odlučuje da li će biti ili ne vikipedije na crnogorskom jeziku. a povodom ovoga niko nije reagovao. što se tiče o već "čuvenom" canvassing, na koje se poziva administrator vikipedije na bosanskom jeziku, evo kakav je dobio odgovor

I wouldn't worry too much. It's true we don't much like canvassing. But it is appropriate to notify communities that have an interest, and I would assume that sr:, hr:, bs: and sh:, not to mention similar Wiktionaries, etc., all include such communities...

. Lackope (razgovor) 11:37, 27. decembar 2017. (CET)

Opa, znaš da čitaš engleski. Veoma impresivno. E kad bi još znao da razumeš to što si pročitao, "čuveni" korisniče vikipedije na srpskom jeziku, znao bi da postoji razlika između canvassing-a i običnog obaveštenja. – Srdjan m (razgovor) 12:39, 27. decembar 2017. (CET)

nije tebi lako.... uostalom, vreme koje provedem na vikipediji želim da potrošim na unapređenju ovog projekta, a ne na razgovor sa nekim kome ovo nije matični projekat. ćao! Lackope (razgovor) 16:08, 27. decembar 2017. (CET)

kad nisi u pravu, najlakše je pobeći pod krinkom da sagovornik nije vredan rasprave zbog nekog sasvim proizvoljnog razloga koji nema veze sa mozgom.... mada se slažem da bi ti bilo bolje da pišeš članke, jer je očito da ti rasprava ne ide. ćao! – Srdjan m (razgovor) 16:37, 27. decembar 2017. (CET)

Meni zaista nije jasno zašto ste toliko navalili na tu crnogorsku vikipediju i uopšte čemu tolika negativnost prema svim temama koje imaju veze sa Crnom Gorom? Crna Gora je naš najbliži sused, maltene smo jedan narod, i umesto da se međusobno podržavamo ovde jedni druge pretvaramo u smrtne neprijatelje. Jezici nisu bogom dani, nastaju, razvijaju se i nestaju zajedno sa narodima koji ih govore, baš kao i svako živo biće. Da je ovde bilo malo više inkluzivnosti u vezi sa crnogorskim temama i svi oni urednici koji sebe smatraju etničkim Crnogorcima doprinosili bi ovde i možda ne bi ni bilo potrebe za zasebnim jezičkim projektom. I ukoliko se pokrene i zaživi taj jezički deo vikipedije na crnogorskom jeziku, trebali bi da im pomognemo, kao brat bratu, a ne da jedni drugima podmećemo noge i da na sve ostale gledamo sa visine. Mi jesmo najbrojniji južnoslovenski narod (mislim na Srbe naravno) i samim tim je logično i da imamo najobimniju vikipediju, ali nismo „nebeski” i jedini vredni pomena. I posebno mi nisu jasni komentari pojedinih urednika sa ovih stranica koji izlomiše noge u odbrani srpskog jezika i kulture, a njihov doprinos vikipediji na srpskom jeziku gotovo da je ravan nuli (ali zato svesrdno podržavaju vikipediju na klingonskom, ovaj na srpskohrvatskom i na taj način direktno urušavaju isti taj srpski jezik). Srbi imaju svoj, Hrvati svoj, Bošnjaci i Makedonci svoj, pa ne vidim što i Crnogorci ne bi imali svoj jezički projekat na Vikipediji. Da li će biti politike na toj budućoj vikipediji? Pa naravno da hoće, ima je i na engleskoj, ruskoj, nemačkoj i svakoj drugoj Vikipediji. Da li treba da podsećam da smo imali glasanje za brisanje članka o RK ovde, a brisanje su podržali urednici koji su paralelno radili na članku o Republici Abhaziji???? Jel to bila politika? Projekat vikipedije na crnogorskom jeziku će gotovo je sigurno biti pokrenut, tu dileme nema (baš kao ni u vezi sa potvrdom tog jezičkog koda koja se očekuje tokom januara). Oni imaju tri meseca fore da na inkubatoru dokažu da postoji dovoljan broj urednika koji će da doprinose tamo. Da li će uspeti u tome videće se (ali ako može da opstane i Vikipedija na ferjarskom koji govori svega 50.000 ljudi, ne vidim što ne bi i ova). Braći Crnogorcima puno sreće i dobrih članaka i što manje politike --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:20, 27. decembar 2017. (CET)

Kako da ne. Treba masovno da budemo dobrovoljci za novu vikipediju, da što prije kopiraju hiljade članaka. Nema smisla da počinju od nule. --Željko Todorović (razgovor) 23:51, 27. decembar 2017. (CET) s. r.

Naravno da ne, ali i ne treba da im podmećemo nogu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:53, 28. decembar 2017. (CET)

Daj bože ni da je ne osnuju. Dve Vikipedije na nepostojećem jeziku (tj. dve Vikipedije na srpskohrvatskom jeziku) nam nisu potrebne. Zoranzoki21 (razgovor) 01:10, 28. decembar 2017. (CET)

Lepe vesti. Nema ništa od njeeee. Projekat na inkubatoru zaključan, diskusija zaključana. Pa dobro. U svakom slučaju, ostaje jedna prepisopedija. Svakako neće biti dve. Zoranzoki21 (razgovor) 01:18, 28. decembar 2017. (CET)

Mada postoji mogućnost da je osnuju.. Ali svakako da ću se potruditi da se ne osnuje. [21] Zoranzoki21 (razgovor) 01:25, 28. decembar 2017. (CET)

Imao sam i ja neki predosećaj da neće uspjeti. Ovom prilikom želim da se izvinim Nikoli, svi mi grešimo, ljudski je grešiti, ali to ne bi trebao da bude znak mržnje, nacionalizma. Svi mi imamo pravo na svoje neko mišljenje koje nekad nije ispravno, a mi mislimo suprutno. Tako da smatram da sam ja taj koji je napravio grešku, ali nesvesno i bez neke zle nameri. Smatram da je ljudski grešiti, isto tako smatram da je ljudski ukazati nekome na greške koje čovek pravi. Meni je ukazana greška koju sam napravio nesvesno, zato želim i da se izvinim ovom prilikom javno, da se to više nikada neće ponoviti i da se zahvalim Nikoli što mi je ukazao na tu moju grešku. "Jer nema drveta bez grane i čoveka bez mane". Niko nije savršen, nadam se da me Nikola razume i da će prihvatiti moje izvinjenje. Srdačan pozdrav Nikoli i svim administratorima i urednicima srpske vikipedije!--pelivan (pitaj) 07:35 28. decembar 2017 (UTC)

Nema problema, sve je u redu. Jasno mi je da ljudi nekada suviše emotivno i nepromišljeno ireaguju kad su neke stvari u pitanju. Drago mi je da si shvatio da su moje primedbe bile krajnje dobronamerne --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:53, 28. decembar 2017. (CET)

Ne znam čemu tolika netrpeljivost prema crnogorskom jeziku, mogućoj vikipediji, a samim tim vjerovatno i drugim stvarima vezanim za Crnu Goru, samo što je potreban okidač da bi to izašlo na vidjelo. Kao da se radi o odbrani srpstva od neprijatelja. Šta će se tačno promijeniti na srpskoj vikipediji ako se pokrene crnogorska? Manje će se pisati, ljudi je neće posjećivati, crnogorska će postati lider među vikipedijama na Balkanu pa je potrebno odbraniti se na vrijeme? Može li neko da objasni? Mogli biste malo da spustite loptu, brinete o sebi (pod tim mislim na jezički projekat vikipedije koji uređujete), a ne stalno gledanje šta drugi rade. -- Vux33 (razgovor) 08:41, 28. decembar 2017. (CET)

@Vux33: Zaista ovde nema netrpeljivosti prema Crnoj Gori. Svi imaju pravo na svoje mišljenje, pa tako ima pojedinaca koji preteraju, ali svakako ima i nekih koji su na meti prilikom izlaganja izrazito bili antisrpski nastrojeni. Potpuno bespotrebno. Ne odlučujemo mi sa Vikipedije na srpskom jeziku da li će postojati taj projekat, već razni stranci i komiteti za jezik. Tako da neće to imati nikakve veće negativne reperkusije na ovaj projekat, postoji i jednostavni engleski i nikom ništa. Samo se postavlja pitanje čemu projekat gde će stranice biti iste kao ovde, u čemu je razlika između Durmitora ovde i onog tamo? Nije problem ni to što će verovatno Njegoša zvati „Dukljaninom”, ni ostali sadržaj takve i te vikipedije, ali čemu bespotrebno dupliranje stranica. Nema nikakve logike kad je to isti jezik, srpski jezik.--Soundwaweserb (razgovor) 11:04, 28. decembar 2017. (CET)

Ookuninusi dzaba je osnovanje crnogorske Vikipedije kada nemate prevod medijawiki softvera a i na translatewikiju nema crnogorskog jezika. --Kolega2357 (razgovor) 10:00, 28. decembar 2017. (CET)

Slažem se sa Vuxom. Očit nedostatak konzistentnosti kad se iznose argumenti za ili protiv. Ne slažem se sa njim kad u to uvlači dalje Crnu Goru i ine članke. Ako su ti članci zapostavljeni ovde to je vvtn. jer niko neće da ih uređuje, dakle nedostatak interesovanja a ne neka druga pozadina. Ostalo je do ljudi koji, ako se tamo napravi, budu uređivali tu viki. Stvarno ne vidim razloge da se petljaju politički stavovi u ovo sve. --ANTI_PRO (razgovor) 11:09, 28. decembar 2017. (CET)

Ivane ne trebaju nam novi medijski skandali kao sa hr wiki u slucaju sa crnogorskom Vikipedijom. Zivi bili pa videli sta ce biti sa tom famoznom Vikipedijom. --Kolega2357 (razgovor) 11:13, 28. decembar 2017. (CET)

Šta mislim da će biti sam izneo gore u podužem postu. To -šta će biti- je druga priča. Ovde je reč o drugom tipu diskusije. Ako si već stao na etnonacionalno stanovište da svaki narod (a misli se na ove 4 u ex-yu) treba da ima svoju viki, kao što ima sr.wiki (čemu se ja protivim, i izneo sam tamo zašto/ne samo vezano za cg.wiki) onda to pravo mora i drugima da se omogući. Ako si fer prema sebi, budi i prema drugima. Logički konsekventan. A o tome na šta će to na kraju kad se izađe iz ovog identitetskog amalgama da liči, deo o kvalitetu, to sam gore napisao. To je druga diskusija. --ANTI_PRO (razgovor) 12:10, 28. decembar 2017. (CET)

Mislim da je suvišno pitanje otkud netrpeljivost prema eventualnoj CG vikipediji. To je normalna stvar sa naše strane. Nećemo mi biti ti koji ćemo krasti članke, već oni. --Željko Todorović (razgovor) 21:29, 29. decembar 2017. (CET) s. r.

Vikipedije se ne dele po narodima već po jezicima. A tim "jezikom" priča tek 36 odsto stanovnika Crne Gore. To je ništa više nego politički projekat, a što kaže Zoki biće kopipedija i ništa više. Nikakva prava "narodima" koji nešto svoje grade kopirajući tuđe. Ovo je direktno skrnavljenje srpskog jezika, koji isti ti borci za prava ukidaju i uništavaju gde i kako mogu. Kroz nekoliko godina doćiće na red i vojvođanski. --MareBG (razgovor) 22:41, 29. decembar 2017. (CET)

Jbg kad je englezima nemoguće objasniti. Izvinjavam se.. Ovaj, što se tiče vojvođanskog, to je verovatno Vikipedija na mađarskom.. Živim u Vojvodini. Zoranzoki21 (razgovor) 22:55, 29. decembar 2017. (CET)

Ferjarskim jezikom priča svega 50.000 ljudi, znači 6 puta manje nego crnogorskim, pa imaju svoiju Vikipediju. Jezici se razvijaju sa narodima koji ih govore i nisu bogom dani, nastaju i nestaju. Svako može svoj jezik da zove kako hoće. Ali što se Vikipedije na određenom jeziku tiče, da bi opstala treba da ima urednike. Bošnjačkim jezikom govori oko tri miliona ljudi, a kubure sa urednicima i jedva da skupe hiljadu ručno napisanih članaka godišnje. Kod crnogorskog jezika em je broj govornika jako mali, em koliko vidim kroz diskusije, niko od njih tamo koji se zalaže za taj projekat ni sam nema predstavu o tom jeziku i o njegovim pravilima. Glavni pravopisni argumenti su ona dva slova, koja realno niko ne koristi, i arhaizmi tipa šjekira, mješo (za meso), nijesam, đevojka itd. Da li je to dovoljno za zaseban jezički projekat, pa čisto sumnjam. Iako im želim svu sreću. A sa onakvom grupom budućih urednika sreća ne da će im biti potrebna. Jednog pitam za pravopis, on meni veli da je to nebitno i da sam ja isfrustriran. Mislim šta reći --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:09, 30. decembar 2017. (CET)

Rast broja članaka

Jesmo li to mi imali neke masovne unose ovih dana pošto vidim da je broj članaka skočio za nekih 15.000 ili ja nisam u toku? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:42, 20. decembar 2017. (CET)

Dcirovicbot stvorio je članke o rumunskim naseljima prije nekoliko dana. Možda na to misliš. – Srdjan m (razgovor) 14:57, 20. decembar 2017. (CET)

Video sam u međuvremenu. I ono što mi je odmah upalo u oči je da ni jedan od tih članaka nije povezan sa istima na drugim jezicima --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:17, 20. decembar 2017. (CET)

Unos će biti završen u toku sledećih nedelju dana. Rasprava o unosu je vođena ovde. --Dcirovic (razgovor) 19:43, 20. decembar 2017. (CET)

Okej, nema problema. Samo sam pitao pošto nisam bio u toku --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:44, 20. decembar 2017. (CET)

Glasanje za sjajne članke

Ne znam je li ovo mjesto za to, ako nije neka neko premjesti. Opet smo imali situaciju da jedan članak nije izabran za sjajan samo zato jer nije glasao dovoljan broj urednika. Ja bih predložio za članke koji nisu izabrani jer je glasalo 6 ili 7 urednika (a potrebno je 8), a koji nisu imali zamjerki ni glasova protiv, da se produži glasanje za dan - dva, kako bi im se pružila prilika da ipak budu izabrani. Jer, ako je očigledno da članak zaslužuje da bude izabran, zar ne bi trebalo da mu se pruži podrška, da ima što više takvih članaka? -- Vux33 (razgovor) 13:48, 1. januar 2018. (CET)

Sasvim si u pravu. Slažem se s prijedlogom. – Srdjan m (razgovor) 14:26, 1. januar 2018. (CET)

I ja se slažem -Aca (✉) 14:29, 1. januar 2018. (CET)

Mislim da smo već jednom pričali o tome i da je dogovor bio da se glasanje u tom slučaju automatski produži da još nedelju dana --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:41, 1. januar 2018. (CET)

@Vux33:, @Acamicamacaraca:, @Srdjan m:, @NikolaB: Prema ovom konsenzusu produženo je glasanje [22].--Soundwaweserb (razgovor) 17:52, 1. januar 2018. (CET)

Trebali bi to da dodamo i u pravila za izbor dobrih i sjajnih članaka. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:23, 1. januar 2018. (CET)

Nisam znao da je već bilo izjašnjavanje o tome, vidio sam da članak nije izabran i predložio sam. ΝικόλαςΜπ. , trebao bi dodati to u pravila da se zna, da se ne zatvara odmah glasanje. -- Vux33 (razgovor) 19:54, 1. januar 2018. (CET)

Ubacićemo i to u pravila --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:55, 1. januar 2018. (CET)

Uopšteni nazivi članaka

Da li članci koji se odnose na konkretne arheološke lokalitete smeju da imaju uopštene, odnosno neprepoznatljive naslove, kao što je slučaj u sledeća tri primera: Ruševine stare crkve i ostaci groblja ili Ruševine srednjovekovne crkve sa grobljem ili Ruševine stare crkve i ostaci starog groblja? Bolje bi bilo da naslovi takvih članaka sadrže konkrete nazive lokaliteta (u pomenutim slučajevima: "Ostaci stare crkve u Špinadiji", "Ostaci stare crkve u Balabanu" i "Ostaci stare crkve u Palatni"). Sorabino (razgovor) 13:18, 8. januar 2018. (CET)

U pravu si i ja mislim da treba navesti mesto i ne samo u navedenim primerima, nego u mnogim tekstovima tipa Trg Kralja Milana, Kuća porodice Veljković itd. --Drazetad (razgovor) 13:36, 8. januar 2018. (CET)

Da, evo još jednog primera: Kamena ploča sa natpisom (članak se odnosi na lokalitet u Gornjoj Bitinji). Sorabino (razgovor) 13:39, 8. januar 2018. (CET)

Ne da trebaju, nego moraju. Jer samo jedna kamena ploča sa natpisom ne postoji. Da bi se lakše raspoznavalo, mora se navesti mesto. Slažem se sa Sorabinom i Dražetom. Zoranzoki21 (razgovor) 13:48, 8. januar 2018. (CET)

Upravo videh još jedan primer: Staro groblje sa stoletnim hrastom (članak se odnosi na lokalitet u mestu Crni Lug kod Istoka). Sorabino (razgovor) 13:59, 8. januar 2018. (CET)

Dodatak: evo još nekih uopštenih naslova: Ruševine crkve sa starim grobljem (članak se odnosi na lokalitet u mestu Gornja Dobruša), Ruševine grobljanske crkve na ćuviku kod škole (članak se odnosi na lokalitet u mestu Kabaš), Ruševine latinske crkve sa grobljem (članak se odnosi na lokalitet u mestu Gornji Krnjin). Sličan slučaj je i sa naslovima koji sadrže samo pomen posvećenja nekog hrama, ali ne i mesta, a hramova sa istim posvećenjem ima i u drugim mestima: Crkva Preobraženja Hristovog, Ruševine crkve Svetog Dimitrija, Ruševine crkve Svetog Đorđa, Ruševine srednjovekovnog manastira Svetog Đorđa, Ruševine crkve Svetog Nikole sa ostacima groblja. Svi ovi članci imaju uopštene naslove, a odnose se na konkretne lokalitete. Sorabino (razgovor) 14:34, 8. januar 2018. (CET)

Potpuno sam saglasan. Nazivi su preopšti i višeznačni u odnosu na temu koju pretenduju da predstavljaju. --ANTI_PRO (razgovor) 15:08, 8. januar 2018. (CET)

Kada naiđete na neki takav članak slobodno ga preimenujte, odnosno dodajte u naslov i lokalitet. Npr Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Budisavcima ili Crkva Preobraženja Gospodnjeg (Budisavci) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:49, 8. januar 2018. (CET)

• Sređeno. Sorabino (razgovor) 17:48, 8. januar 2018. (CET)

 Komentar: Želeo bih da skrenem pažnju zajednice na ponašanje korisnika @Sorabino:. Ovde jeste načelno dogovoreno da u naslove čalanaka o spomenicima kulture dodata lokaciju, što podržavam. @NikolaB: je lepo objasnio kako to treba da izgleda sa dodavanjem mesta u zagradi. Sorabino je suprotno dogovoru preimenovao ove članke pa su se desile izmene sledećeg tipa — članak Staro srpsko groblje i crkva Svetih Petra i Pavla je preimenovao u Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Gornjoj Brnjici. Takođe je i iz samog članka izbrisao staro srpsko groblje! Ovo ne može tako, jer su ovo zvanični nazivi pod kojima su ove lokacije upisane u Registar spomenika kulture. To je isto kao da članak o nekom čoveku koji ima dugačko ime i prezime preimenujemo jer je predugačak naziv. Ovo sa dodavanjem lokacija podržavam, ali izmene naziva u kojima se menja zvanični naziv ne. Takođe, nije ni fer prema @Vanilica: koji je napisao veliki broj ovih članaka i ilustrovao ih! Što se tiče korisnika Sorabino dovoljno je videti njegovu stranicu za razgovr i silne opomene za brljotine koje je pravio. Molio bih da reaguje neko od administratora i sredi ove nazive. --Pinki (razgovor) 11:38, 9. januar 2018. (CET)

• Moram odmah da reagujem na proizvoljne optužbe korisnika @Pinki: Kao prvo - prvobitni uopšteni naslovi nipošto nisu bili nekakvi "zvanični" naslovi iz državnog registra, koji se vodi pri Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, već su bili preuzeti pukim prepisivanjem sa sajta "Spomenici kulture u Srbiji", a na tom sajtu (koji nije sajt zavoda) dati su samo opšti i opisni podaci, a ne nekakvi "zvanični" naslovi. Kao drugo, u prethodnoj diskusiji sam tačno naznačio kakve izmene predlažem, i pošto su se učesnici diskusije saglasili sa predloženim izmenama tako sam i postupio. Kao treće, kakve veze ima ko je sročio pojedini naslov - onakvi uopšteni i dvosmisleni naslovi koji ne sadrže mesto lokaliteta očigledno nisu bili dovoljno jasni, te ih je upravo zbog toga trebalo ispraviti. Lokaliteti se definišu po osnovnim objektima, a to su u svim ovim slučajevima crkve. Uz svaku seosku crkvu postoji i groblje, ali zar to znači da u samom naslovu članka o svakoj crkvi treba dodati i pomen groblja? I na kraju, pre svake kritike potrebno je proučiti problem, a način na koji je korisnik Pinki završio svoju kritiku svedoči o nekim drugim stvarima. Sorabino (razgovor) 12:05, 9. januar 2018. (CET)

@Sorabino: u raspravi je pored tebe učestvovalo svega 4 korisnika, a ovde ima barem 50-60 aktivnih korisnika. Pritom je Nikola rekao da se naslovima samo dodaju lokaliteti. Niko nije spominjao da ti menjaš nazive i podatke u samim člancima. Na to te je opomenuo i @Vanilica: na tvojoj stranici za razgovor.--Pinki (razgovor) 12:24, 9. januar 2018. (CET)

Evo još jednog primera kako je Staro groblje sa stoletnim hrastom postalo Ostaci stare crkve u Crnom Lugu (Istok), a trebalo je Staro groblje sa stoletnim hrastom u Crnom Lugu (Istok). Pa me zanima da li i drugi učesnici rasprave — @Drazetad:, @Zoranzoki21: i @Ivan VA: podržavaju preimenovanja u kojima su vršene izmene naslova ili samo dodavanje lokacije u postojeće naslove!? --Pinki (razgovor) 12:37, 9. januar 2018. (CET)

@Pinki: Prijatelju, pročitaj još jednom gornju diskusiju i pogledaj moje izmene, pa ćeš i sam videti da ovde ne postoji nikakav stvarni problem. Upravo suprotno - novi naslovi su nesumnjivo bolji od starih. A kad smo već kod toga, kud se dede tvoj priča o "zvaničnim" naslovima? To je bila osnova tvoje kritike, pa pošto si i sam uvideo da naslovi sa onog sajta nisu "zvanični" ne čudi me što se sada hvataš za slamku u vidu prizivanja korisnika @Vanilica:, kome svaka čast na ogromnom broju članaka koji je napisao, ali ko mnogo radi taj ponekad i greši, a pojedini naslovi kije je prepisao sa gore pomenutog sajta svakako nisu bili dovoljno određeni, pa ih je upravo zbog toga bilo neophodno popraviti. Inače, taj sajt su pravili studenti-volonteri, pri centru za digitalizaciju, i to na osnovu raznih baza podataka, pa su se snalazili kako su znali i umeli. I njima svaka čast na trudu, ali mnogo su grešili, što se može videti kada se u ruke uzme zvanična publikacija: Bilten Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 1995. godine, gde su dati kompletni podaci o spomenicima kulture. Sorabino (razgovor) 12:42, 9. januar 2018. (CET)

Ne vidim da korisnik Sorabino u ovom slučaju pravi neke problematične izmene i samim tim smatram da nije potrebna reakcija administratora. Najbolje je da se u ovakvim slučajevima dogovarate na stranicama za razgovore članaka da se ne bi ulazilo u bespotrebne ratove izmenama. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:37, 9. januar 2018. (CET)

Džaba gluvom govoriti! Evidencija Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Centra za digitalizaciju SANU nisu dovoljni, nego ćemo sad koristiti neki Bilten? Čiji je podatak zvaničan? Samo znam da malo, malo pa se uvek pojavi neki mrsomud. Sa izvinjenjem ko se prepozna.--Vanilica (razgovor) 15:26, 9. januar 2018. (CET)

• Ova rasprava je očigledno na dobrom putu da izmakne kontroli. Jedini stvarni i zvanični spiskovi spomenika kulture postoje samo na sajtu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i to na ovoj stranici: RZZSK - Nepokretna kulturna dobra. Tu se mogu preuzeti sva četiri spiska, po kategorijama, sa zvaničnom nomenklaturom i klasifikacijom spomenika! I još nešto, trebalo bi se zapitati - zbog čega su stručnjaci iz naših ključnih zavoda za zaštitu spomenika odavno digli ruke od saradnje sa našom Vikipedijom? Dobar deo razloga se može naslutiti upravo na osnovu nekih pojava iz gornje rasprave. Sorabino (razgovor) 15:36, 9. januar 2018. (CET)

@Sorabino: I što ne napisa šta piše u tom linku? Nazivi SK, koje si ti prepravio ili skratio. Koga si ti pa sad kontaktirao od „stručnjaka” iz „ključnih” zavoda za zaštitu spomenika i došao do takvog, ničim izazvanog i izdvojenog mišljenja. Lično sa ja sve Zavode zvao i molio za podatke i pomoć i mogao bih detaljnu i tačnu analizu da dam za svaki ponaosob u vezi spremnosti za saradnju, ne samo sa Vikipedijom, nego neki nisu sposobni da sarađuju ni sami sa sobom.--Vanilica (razgovor) 15:58, 9. januar 2018. (CET)

---

Sad mi nije jasno dokle je došla ova rasprava. Ja ništa ne mogu da ukapiram ovde u ovoj raspravi. Samo želim reći, da treba koristiti zvanične nazive. Sa Nikolinim objašnjenjem kako treba uraditi preimenovanje se slažem. Toliko. Zoranzoki21 (razgovor) 16:23, 9. januar 2018. (CET)