Википедија:Trg/Arhiva/Razno/15

Talk:Slobodan Milošević

Samo da spomenem da je u toku žestoka rasprava na engleskoj Vikipediji oko uloge Miloševića u ratovima u Jugoslaviji. Neki poriču da je Oluja bio zločin nad Srbima i tvrde sa su Srbi jedini koji su krivi za rat i jedini koji su počinili zločine, kao i to da je Slobodan Milošević namerno izazvao sve ratove i da je jedini trebao da ispašta. Bilo bi dobro kada bi mi neko sa srpske Vikipedije, ko zna engleski, malo pružio podršku, jer za sada su svi na toj raspravi protiv mene. --Boris Malagurski ₪ 00:39, 14. mart 2006. (CET)

P.S. Evo malo inspiracije.

Curiosity killed the cat...

ovo nema veze ni sa chim osim sa mojom radoznaloshcu.. :)

i jel' znamo ko se krije iza IP adrese kao korisnik 213.244.226.121?

golica me! :)

Svetlana Miljkovic 11:03, 16. mart 2006. (CET)

Znamo... To je djus. :) --Filip § 12:48, 16. mart 2006. (CET)

Adresa je Veratova. Verovatno je da Filip preciznije zna ko je po onome što je napisao, ali, teorijski, to može biti jedno 10.000 ljudi. --Miloš Rančić (razgovor) 13:02, 16. mart 2006. (CET)

Teorijski da, ali praktično "MBSJ" (može biti samo jedan).

Djus ^reci 22:07, 17. mart 2006. (CET)

Kumanovski sporazum

Pomaže Bog! Pretragom po Vikipediji naiđoh na Kumanovski sporazum.Sastoji se od svega nekoliko rečenica. Mogao bih da dam kompletnu verziju teksta ovog sporazuma, kao i Rezolucije Saveta bezbednosti br. 1244. Šta treba da uradim kako bih dao svoj doprinos Vikipediji?

Ako su tekstovi pod nekom javnom/slobodnom licencom, onda ih možeš postaviti na Vikizvornik. --Filip § 19:06, 16. mart 2006. (CET)

Kumanovski sporazum-Rezolucija 1244

Izvinjavam se što opet nešto pitam i oduzimam vaše dragoceno vreme, no moram jer sam taze Vikipedijanac - od juče. Slabo kapiram šta znači odgovor ako tekst nije pod licencom!Kako to mogu proveriti? Neron

ako tekst nije pod licencom onda je u slobodnoj upotrebi, znači da svako sme da ga koristi, prodaje, radi sa njim šta mu je volja. E sad sporazum je verovatno u javnom vlasništvu tako da verovatno možeš da ga postavišš na izvore --Jovanvb 19:34, 16. mart 2006. (CET)

Vikipedija i svi srodni projekti su napravljeni sa ciljem da se proširi slobodno znanje i slobodne informacije. Ako želimo da damo to slobodno znanje, ne možemo da ga mi sami nabavljamo iz neslobodnih izvora. Drugim rečima, ne smemo da kršimo tuđa autorska prava, već moramo da koristimo tekstove i materijale koji su pod nekom od GNU ili Kriejtiv Komons licenci, ili su pak u javnom vlasništvu. Takođe, smemo objavljivati materijal za koji imamo izričitu dozvolu autora ukoliko je taj materijal objavljen pod nekom restriktivnijom licencom. Pošto se radi o rezoluciji, odnosno sporazumu, a kako oni spadaju valjda u pravne akte, i ako sledimo analogiju da su zakoni u javnom vlasništvu, onda mi se čini da ne bi trebalo da bude problema sa ovim. --Filip § 19:38, 16. mart 2006. (CET)

već se tekst nalazi na izvorima--Orlović 19:48, 16. mart 2006. (CET)

Znam da sam dosadan

Braćo Srbi tri puta Bog pomaže pa Vas, shodno time,i ja treći put nešto "moram" priupitati. Na Vikiizvorniku, podkategorija Istorija nađoh tekst Kumanovskog sporazuma. Sad mi nije jasno kako to da ga tu ima a kad se pod traži ukuca Kumanovski sporazum on pokazuje samo DOSLOVNO 2-3 rečenice?U čemu je stvar? Ja Vam mogu dostaviti tekst Rezolucije Saveta bezbednosti 1244.Gde to mogu uraditi?U "Vikiizvorniku"? Neron

Nisi dosadan. Meni je drago da si zainteresov i da pitaš, za razliku od nekih koji pokušavaju sami da otkriju čak i ako time šete drugima...

Evo sredio sam. Pogledaj Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu 1999. --Milan Tešović 17:40, 17. mart 2006. (CET)

Pitam, pitam

Pomaže Bog! Zahvaljujem na odgovoru.Međutim, ne razumem, kažeš da si sredio, no pod tim pojmom i dalje postoje samo 2 REČENICE!U Vikizvorniku postoji - čini mi se, nisam potpuno pročit'o - kompletan tekst, Kumanovskog sporazuma, al'nije dostupan široj javnosti. Ja sam se, inspirisan aktuelnim događajima, "nameračio" da široj javnosti predočim a Vama i svima nama dopunim ćiriličnu Vikipediju "Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1244. Hteo bih da se pojavim na nekom vašem(našem) sastanku u domu omladine u Beogradu - možda već i ovog vikenda. Neron

Ne razumem kako to misliš da nije dostupan široj javnosti. (Na stranu to da sam ja, i svako ko je to želeo, imao celokupan izvorni tekst istog tog 9. juna 1999.) Izvorni tekstovi idu na Vikiizvore, a ovde stoje članci koji te pojmove opisuju - podela je veoma jednostavna i logična. Članak na Vikipediji uvek možeš da dopuniš novim informacijama i objašnjenjima. Kako na našem članku stoji poveznica na celokupni tekst na izvorima, ta--Boris Malagurski ₪ 07:04, 19. mart 2006. (CET)j tekst je jednako dostupan kao i članak na srpskoj Vikipediji. --Dzordzm 18:10, 17. mart 2006. (CET)

Izvinjavam se, ne izrazih se lepo, mada meni deluje logično. Naime, kada se pod "traži" ukuca Kumnovski sporazum pokažu se, kao što rekoh, samo 2-3 rečenice.A mene, kao "friškog" Vikipedijanca zbunjuje što moram da tamo-amo, ako hoću da vidim kompletno, tražim konkretno ovaj pojam.Rezoluciju 1244 dostvaljam čim pre. Neron

Pa pod "traži" i treba da ti se pojavi samo polovina rečenice - tek toliko da vidiš da li je to članak koji tražiš. Onda klikneš na link (plavi veliki naziv članka iznad te rečenice) i tako ćeš stići na članak koji može biti i tri A4 strane dugačak... --Milan Tešović 18:53, 17. mart 2006. (CET)

Pa treba napisati članak. Ne možemo samo prekopirati sadržaj sporazuma. Originalni sadržaj ide na viki-izvore, gdje je i stavljeno i ja sam stavio link na članak ka izvorima gdje i treba da stoji takav link. Tako da ne stoje samo dvije rečenice nego dvije rečenice + veliki natpis da postoji tekst kompletnog sporazuma na viki-izvorima. --Milan Tešović 18:51, 17. mart 2006. (CET)

Članak "Srbofobija" će biti obrisan na engleskoj Vikipediji

Glasajte i ostavite hitno vaše mišljenje ovde, članak je predložen za brisanje, a ne bi valjalo da bude obrisan ovaj članak - Srbofobija.

--Boris Malagurski ₪ 07:04, 19. mart 2006. (CET)

"Barbarosa"

Imate FANTASTIČAN o operaciji "Barbarosa"!Sve pohvale autoru, mada je,bez ikakve želje i potrebe da unižavam, pomalo plagijator jer je doslovno preveo sa Vikipedije na engleskom.No i za to mu SVAKA ČAST!Da se Srbi koji slabaji barataju engleskim ne bi mučili s kojekavim rečnicima, s "pomoći prijatelja" i s čim sve ne... Voleo bih da upotpunim srpsku Vikipediju s prilogom naređenja operacije "Barbarosa" od 18.12.1940.g. Zanima me da li ste zainteresovani. Uzgred,kucanje Rezolucije 1244 mi dobro napreduje, očekujmo ga kroz nekoliko dana. Neron

Svaki konstruktivan doprinos na članku o Operaciji Barbarosa (ili bilo kom drugom članku) je više nego dobrodošao. Mislim da je malo pogrešno reći da je autor - plagijator, jednostavno, članak je preveden sa engleske Vikipedije, što je srazmerno česta praksa na svim Vikipedijama. Ne verujem da je korisnik koji je preveo članak imao nameru da se negde hvali svojim maestralnim istraživačkim radom na ovoj temi, a u suprotnom teško da bi se isti mogao okvalifikovati kao plagijator. -- Obradović Goran (razgovor) 20:01, 20. mart 2006. (CET)

Nego, o kakvom kucanju Rezolucije 1244 govoriš? Tekst rezolucije, članak o njemu...? Ja sam mislio da neke materijale o ovoj rezoluciji već posedujemo, tako da treba videti, kako se ne bi duplirao rad. -- Obradović Goran (razgovor) 20:01, 20. mart 2006. (CET)

Pitalica

Jel' ima neki način da se vidi koliko ljudi dnevno poseti našu Vikipediju? --Boris Malagurski ₪ 04:35, 21. mart 2006. (CET)

I ja bih to želeo da znam, ali izgleda da se brojači ne stavljaju da ne bi splasnuo elan korisnika. --Poki |razgovor| 00:43, 25. mart 2006. (CET)

A da lepo odeš na wikitech-l sa tim predlogom i da malo maltretiraš developere svojim idejama? Siguran sam da će samo na tvoj mig iz mesta skočiti i na svim Vikimedijinim sajtovima odmah uključiti brojače posećenosti. Naravno, ne zaboravi da pomeneš elan korisnika a uopšte se ne osvrći na njihove tvrdnje o besmislenom trošenju računarskih resursa i sl. - to je njihov podli plan,ne bi li baš tebe zavarali. --Brane Jovanović 09:25, 25. mart 2006. (CET)

Help

Dobio sam ovu poruku od novog korisnika Radoslava:

Danas sam se prijavio i ponudio nekoliko tekstova. Od Vas sam dobio podršku da nastavim sa saradnjom. Hvala Vam. Nego, još se baš ne snalazim najbolje, ali to će potrajati još koji dan, pa bih Vas zamolio da mi pognete i objasnite da li ovaj moj predlog ima smisla. naime, mi (moja supruga i ja) imamo svoj sajt i na njemu nudimo desetie elektronskih knjiga na srpskom jeziku potpuno besplatno i sa svom slobodom da se njima raspolaže. Tu ima i veoma dobrih naslova koje smo izdali i u štampanom i elektronskom oliku. Mi smo veoma raspoloženi da Vikipedija, koja nas je veoma zaitrigirala "uzme" te knjige i stavi a raspolaganje svima tj. kao deo Vikipedijine biblioteke. Da li je to OK? Naš sajt je [www.kreativnaradionica.co.yu www.kreativnaradionica.co.yu]

Pozdrav, Radoslav

Šta da mu odgovorim? --Boris Malagurski ₪ 06:24, 21. mart 2006. (CET)

Ako su knjige u javnom vlasništvu ili mogu da se umnože pod GNU FDL, onda mogu da idu na Vikiizvornik, ako ne, hvala na ponudi ali ne možemo da prihvatimo (Vikipedija/Vikiizvornik sa njima ne može ništa). --Brane Jovanović 07:26, 21. mart 2006. (CET)

Treba samo razgraničiti

• Da li je shvatio šta znači GFDL, i da li je spreman da svoje knjige stavi u korišćenje pod takvom licencom?
• Da li ima druge (tuđe) knjige koje bi želeo da stavi pod GFDL i da li ima pravo da uradi takvu stvar?
• Da li je razvrstao koje knjige idu na vikiizvornik, a koje su za vikiknjige?

-- JustUser  JustTalk 11:20, 21. mart 2006. (CET)

Ja sam na tom sajtu na tom sajtu dobio utisak da je on prekucavao tuđe knjige... --Milan Tešović 13:55, 21. mart 2006. (CET)

Slike

Uporno pokušavam da postavim sliku na stranicu,međutim,pojavi se okvir sa tekstom,ali bez slike,nego neki "kao" link prema toj slici?

Moguće da niste prvo poslali sliku na Vikipediju prije nego što ste pokušali da je ubacite u članak? Da pošaljete sliku na Vikipediju, treba da pratite link na lijevoj strani, ispod polja za pretragu, koji se zove Pošalji fajl. Tek onda možete ubaciti sliku u članak. Imajte u vidu i autorska prava, ako je slika zaštićena kopirajtom, nemojte je slati na Vikipediju. Postoji i Vikipedijin bratski projekat koji se zove Viki ostava, gdje mogu da se aploaduju slike koje će poslije moći da se koriste na svim Vikipedijama i svim drugim Vikipedijinim bratskim projektima, a ne samo na srpskoj Vikipediji. Nadam se da Vam je ovo pomoglo. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:30, 25. mart 2006. (CET)

Nije to u pitanju. Javljaju se neki bagovi sa slikama od kad je ubačen ovaj novi softver. Tako da vidiš okvir slike a umesto slike njen naslov --Jovanvb 12:48, 25. mart 2006. (CET)

Ja sam mislio da se radi o ovome - vidi sliku[[Слика:Непостојећа слика.jpg|десно|мини|Нема слике, има уоквиреног текста који је „као“ неки линк...]]. A to sa slikama, da ih ima na Vikipediji, ali se ne pojavljuju kako treba, i ranije se ponekad događalo. Dungo mi je rekao šta je bilo u pitanju, sad sam već zaboravio... --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:32, 25. mart 2006. (CET)

Ma to je do servera. Kad ti se to pojavi, strpi se malo i proći će. Evo i ja sam se nervirao prije nedeđu dana... --Milan Tešović 20:55, 25. mart 2006. (CET)

Jeste,upravo to mi se pojavljuje! Znači,slika će se pojaviti,zar ne? Hvala na pomoći. Alexzr88 23:14, 27. mart 2006. (CEST)

Naseljena mesta u Francuskoj

Čemu služe hiljade polu-članaka o svakom selu u Francuskoj? "Slučajna stranica" je zbog ovih članaka postala neupotrebljiva. Samo izbacuje ova mesta.

Vikipedija je u stalnoj izgradnji. Sada je "slučajna stranica" beskorisna (mada mislim da je uopšte beskorisna, tj. nedovoljno korisna da bi stajala sa leve strane), za neko vreme će biti korisna. Eto, u budućnosti nećeš dobijati samo male članke o naseljenim mestima u Francuskoj, nego ćeš dobijati i velike članke o brdima i morima na Mesecu i Marsu. --Miloš Rančić (razgovor) 13:40, 25. mart 2006. (CET)

ko i kada će to sve da prevede?--Orlović 13:45, 25. mart 2006. (CET)

Slučajna stranica je jako korisna. To je prvo što pritisnem kada odem na neku stranu Vikipediju i prvo što pritisnem kada dođem na našu nako duže vremena. A i osim toga je često koristim. Inače to je jedan odnajboljih pokazatelja kvaliteta neke Vikipedije. ćeš dobijati i velike članke o brdima i morima na Mesecu i Marsu. (?) --Milan Tešović 20:58, 25. mart 2006. (CET)

Ponovo Ja

PomažeBog braćo Srbi!Evo mene opet. Nije me bilo nekoliko dana - OBAVEZE+nemam kod kuće pristup Internetu te se dovijam na raznorazne načine.Prvo bih hteo da se zahvalim na zvaničnom pozivu da posetim sastanke u Domu omladine. Drugo, u vezi sa Rezolucijom 1244 - hteo bih da pokušam da napravim članak u vezi sa tom rezolucijom+da dodam Vikizvorniku kompletan njen tekst. A što se tiče operacije "Barbarosa" i Drugog svetskog rata uopšte, tu od mene možete očekivati maksimalnu pomoć jer mi je to najdražesniji istorijski hobi. Neron

Bog ti pomogo, Nerone. Hvala na tvojoj želji i volji. Evo ti jedan mali savjet: kad ostavljaš poruku, možeš da se potpišeš kucanjem sljedeće sintakse: --~~~~, dakle dvije crtice i četiri tilde; ili možda, ako ti je lakše, da klikneš na drugo polje sa desne strane među ovim dugmićima za uređivanje teksta što se nalaze iznad bijelog polja za kucanje - to daje isti efekat. Kada klikneš na Snimi stranicu, umjesto toga pojaviće se tvoje korisničko ime i trenutno vrijeme i datum. Sada i ja koristim tu sintaksu: --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:57, 25. mart 2006. (CET)

Clanak 'Kristalna noc u Zadru' ce biti obrisan na vikipediji

Molim glasajte i ostavite vase misljenje [1]. Clanak ce biti obrisan u protivnom, kao sto se uklanjaju i ostala svedocanstva o stradanju Srba - uprkos svim dokazima i linkovima. Nemanya 07:02, 26. mart 2006. (CEST)

Glasanje, pod hitno!

Ljudi, nominovao sam se za administratora na engleskoj Vikipediji. Hajde, glasajte za mene, pa da malo stvarno promenim neke stvari na toj Vikipediji, a ne da smo uvek na milosti i nemilosti engleskih administratora. Očekujem od svih srpskih Vikipedijanaca da glasaju ovde. Pozdrav, --Boris Malagurski ₪ 08:46, 26. mart 2006. (CEST)

Blok

Samo bih hteo da spomenem da sam uspeo naterati ove sa engleske Vikipedije da blokiraju korisnika Croatian historian. Konačno ovi sa engleske Vikipedije malo reaguju na anti-srpsku propagandu. --Boris Malagurski ₪ 00:58, 27. mart 2006. (CEST)

Mnogo HVALA!

Pomaže Bog! Za početak bih hteo da se zahvalim Đorđu na praktičnom savetu.Neverovatno zvuči, al' uopšte ne proučavah dugmiće iznad mesta za kuckanje. A drugo izgleda mi užasno komplikovano kucanje teksta sa svim onim "stvarčicama" pre, posle, i u tekstu... No, Bože moj, šta je tu je, - želim da pomognem srpsku Vikipediju. Pored Rezolucije 1244 i "operacije Barbarosa", koju kod kuće pripremam, zanima me da li je još nešto hitno potrebno Vikipediji a u vezi je Drugog svetskog rata - evrpsko,afričko i atlantsko ratište (Pacifik ipak ostvljam drugim entuzijastima), evropskog i našeg Srednjeg veka - posebno od 800. do 1500.g., Rimskog Carstva(posebno od 100.g.p.H.r. do 476.g.) baš ovim redosledom. --Neron 21:00, 27. mart 2006. (CEST)

Pogledaj [2]. To je kategorija svih postojećih članaka iz Drugog svijetskog rata. Pozdrav! --Славен Косановић {razgovor} 22:19, 27. mart 2006. (CEST)

Zahvalan

Ovim putm bih želeo da se zahvalim Slavenu na savetu, i upućivanju na pravo mesto.No, ja sam poput mačke stalno radoznao.Gledajući sajtove i dokumenta o Drugom svetskom ratu nisam uspeo da se snađem i "provalim" gde pišu imena autora. Zamolio bih da mi se objasni jer bih imao da uputim i reči pohvale ali i izsvesne kritike te bih želeo da znam koga da pominjem. --Neron 22:49, 27. mart 2006. (CEST)

Za svaki chlanak postoje tabovi u gornjem delu iznad chlanka (chlanak, razgovor, uredi, istorija, premesti, itd). Ako izaberesh "istorija" mocice cesh da vidish istoriju stvaranja chlanka, kao i da uporedish izabrane verzije istog chlanka (shta je dopunjeno, od strane koga, i datum).

Svetlana Miljkovic 09:08, 28. mart 2006. (CEST)

Da dodam opšti savet da ćeš mnoge stvari lakše otkriti ako sam probaš razne stvari umesto da čekaš da neko odgovori. Ne zaboravi da ovde ništa ne možeš da pokvariš—sve i ako nešto "brljneš", to će neko brzo primetiti i popraviti. Dakle, kreni hrabro u eksperimentisanje i sve će ti brzo biti jasno... --Dzordzm 10:14, 28. mart 2006. (CEST)

Pomoc pocetniku

Jos ne shvatam kako mogu da pisem cirilicom. OK, ima tona stvari koje jos ne shvatam, ali mislim da mi je ovo najhitnije, pa ako bi neko mogao da mi objasni...

Podešavanje ćirilice je zavisno od operativnog sistema na kome radiš. Pogledaj podešavanje ćirilice za linuks i za vindovs. Ne bi bilo loše i da se pri diskusijama na kraju potpišeš kucanjem "--~~~~" odnosno pritiskom na drugo dugme sa desne strane u prozoru za editiranje. Time se generiše tvoj pseudonim i vrijeme snimanja. Pozdrav, --Kaster 18:23, 28. март 2006. (CEST)

Mislim....

Pomaže Bog braćo Srbi! "Eto mene, eto Vas, rat Turcima", reče knez Miloš na Cveti u Takovu 1815.g. Nadam se da mogu još nekako da pomognem srbsku Vikipediju. Mislim da znam poreklo fotografija grafikona i slika u članku "Jagdtiger". Preuzeti su sa sajta "Achtung Panzer".Sajt se nalazi na yahoo/government/military militaryhitory. No nemoguće je proveriti moje tvrdnje jer kad se "ode" do tog sajta izbaciće vam podatak da autor tog sajta ,Georg Parada, trnutno nije u mogućnosti da vam omogući korišćenje svojih FANTASTIČNIH podataka (moja napomena) - traži sponzora, o slobodno mogu reći, svim nemačkim oklopnim vozilima korišćenim tokom Drugog svetskog rata. Ako postoji još neki "zaluđenik" za Vermahtom,Vafen SS-om(ako neko ne zna to su borbene jedinice SS-a, ne čuvari koncentracionih logora i tzv. "Ajnzac grupe") i ovim ratom uopšte koji je MOŽDA posećivao ovaj sajt nek' me potvrdi ili demantuje. Večeras ću pokušati da nam dopunim članak o poljskom tenku 7TP.Nek` mi je Bog u pomoći! --Neron 20:53, 28. mart 2006. (CEST)

ne verujem da ćeš ovde naći zaluđenika za armijama koje su vršile genocid nad osvojenima, tako i nad Srbima, tako ti Bog pomogao! Vidi Vikipedija:Tim/Drugi svetski rat. Pozdrav,--Orlović 23:32, 28. mart 2006. (CEST)

Prvenac

Dopunih članak o tenku 7TP. Nisam baš zadovoljan jer se ne pokazuju raznici između pasusa a i dopune u tabeli se uopšte ne vide. OK, za razmek između pasusa, al` mi uopšte nije jasno u vezi tabele jer sam se koristio svime što je radio Vikipedijanac koji je formirao članak. --Neron 23:10, 28. mart 2006. (CEST)

Anonimni komentar na Vikipedija:Trg/Arhiva/Razno/14#Vikipedija na dijalektima

Strancima koji uče srpski jezik je lakše učenje i upotreba latiničnog pisma, tako da je potrebno da postoji i latinična Vikipedija. Sad, za dijalektološke nisam siguran. Mislim da ne treba, i ovako ima previše posla, a neko bi da ga pomnoži sa četiri.

Predajem srpski jezik strancima i deci naših iseljenika koja ne govore srpski već pet godina. Moje iskustvo je drugačije: strancima je lakše da nauče ćirilicu, nego srpsku latinicu. Naša latinica ih samo zbunjuje, jer je srpski izgovor latiničnih slova potpuno drugačiji. (Napisao Korisnik:209.121.69.85, preneo Brane Jovanović 09:41, 30. mart 2006. (CEST))

slika

kako se stavlja slika na clanak

Strana pri Pomoći kaže ovo. Potpis je sa --~~~~ --Filip § 19:06, 1. april 2006. (CEST)

Da l' smo se razumeli?

Pomaže Bog braćo Srbi! Mislim da me Orlović nije baš "najsrećnije" razumeo. Nisam ni mislio da ću na Vikipediji naći "brlog" pobornika NSDAP-a - taman posla, pa nisam ja baš tak`ih ubeđenja. Kao, nadam se za manje od godinu dana, budući istoričar - što bi se reklo "sa šarom", i veoma pasionirani ljubitelj teme Drugog svetskog rata, imam nameru da toj problematici pristupim po savetu slavnog rimskog istoričara "Tita Livija" "sine ira et studio" - bez strasti i predrasuda. Pre sveg` mislim na ratišta Evrope, severne Afrike i Atlantskog okeana. Želja i cilj su mi da se teme znane kao, najprostije rečeno "Uspon i pad Trećeg Rajha", obrađujem bez primise različitih posleratnih ideologija - pre svih komunističke, i sa sasvim pristojne vremenske distance od 60-ak godina. Da pojasnim, nije mi namera da opravdavam zločine koji su, neosporno, počinili mnogi Nemci tokom Drugog svetskog rata u osvojenim zemljama Evrope, pa i nad Srbima. TO NIKAKO. Cilj mi da pokušam da odbranim čast pojedinaca u redovima Vermahata, pa i, verovao bilo ko ili ne, i SS-a, koji su bili časni oficiri prožeti "viteškim" idealima, kao i običnih vojnika, koji su kao i saveznički vojnici, samo vršili svoju vojnu obavezu. Ne kažem da nije bilo i "najobičnijih" vojnika koji su, zasigurno, počinili teške prekršaje Ratnog prava i običaja ratovanja, no kao neko, ko za sebe može reći da je pročitao dosta knjiga na tu temu, slobodno mogu tvrdidi da su oni bili ogromna manjina. Ta zar će bilo ko dobronameran da tvrdi da su taktički i strateški ratni geniji "kalibra" feldmaršala Eriha fon Majnštajna, feldmaršala Ervina Romela, general-pukovnika Gotarda Hajnricija, general-pukovnika Hajnca Guderina, general-pukovnika Franca Haldera, admirala Redera bili zločinci samo zato što su bili visoki oficir Vermahta, na čijem čelu je, nažalost, kao Vrhovni komandant bio "vođa" Rajha Adolf Hitler. Čak i oficiri koji su učestvovali i mnogim zaverama i pokušajima atentata na Hitlera - pre svih učesnici najpoznatijeg - nažalost, kao mnogi pre, neuspelogo - od "20. jula" "1944".g. - i čelne ljude Trećeg Rajha su vršili svoju dužnost prema svojoj nemačkoj domovini do poslednjeg trenutka pre izvršenja samog čina pokušaja. Treba istaći da neke kasarne današnjeg "Bundevera" nose imena učesnika zavere od 20.7.1944.g. - npr. pukovnika fon Štaufenberga, a da razarač nemačke ratne mornarice nosi ime feldmaršala Ervina Romela. A mi Srbi zaista bi već jednom trebali da se zapitamo koliko smo nemačkih zločina sami izazvali, a koliko su ih sami Nemci iz, nazovimo, obesti počinili. Počnimo samo od datuma koji je bio pre četiri dana, "27. marta" i sudbonosnih događaja vezinah za taj datum iz 1941.g., pa užasno nesrećnu epizodu poznatu kao "Kragujevački oktobar" iz te iste 1941.g. + dodaću i pitanje da l` je gerilska taktika đenerala Draže Mihajlovića imala smisla, bar kad se pogleda danas, posle više od ½ veka. Uvek sam spreman za takve diskusije s ljudima otvorenog uma! --Neron 22:00, 1. april 2006. (CEST)

Pozdrav, Nerone. Samo da ti kažem da kad praviš poveznice ne treba da stavljaš navodnike: "1944" neće dati ama baš ništa, dok 1944 izgleda da oće nešto. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:08, 1. april 2006. (CEST)

E, ovo će biti zanimljivo. Da vidim ko i kako će objasniti "junačka dela" velikih generala i feldmaršala po istočnom frontu gde su civile tretirali kao mrave koji ometaju napredovanje pancir divizija. Na tom frontu NE POSTOJI NI JEDAN NEMAC koji se može nazvati ČOVEKOM, a kamoli VOJNIKOM! Milioni civilinih žrtava znače da je pošteni nemački vojnik mogao biti samo onaj koji je odmah po startovanju Barbarose ispalio sebi metak u glavu... i spasao dušu. Rusi su se posle iživljavali na zarobljenicima Staljingradske bitke, ali to ide na dušu Rusima. Po prelasku granice svoje mile otadžbine je junački nemački vojnik postajao junački nemački OKUPACIONI vojnik. (Po čemu se ovo razlikuje od onoga što rade Ameri u Iraku? Ni po čemu! Ameri (i ostala bratija) su tamo OKUPATORI! Ne postoji zakon koji ti brani da se pobuniš protiv okupatora.) Oni su bili deo mašinerije koja je funkcionisala sa jednim ciljem: zauzeti i pod kontrolu staviti teritorije i stanovništvo (SS je potom sprovodio čišćenje, rešavanje konačnog jevrejskog pitanja, pacifikacija slovenskog "poluživlja" i druge "higijenske" poslove). Pripadnici SS su bili ljudi koji su svim srcem verovali ono što im njihov dragi vođa govori. Pobunili su se protiv njega kad su posumnjali da "dragi vođa" ne preduzima dobre poteze da ostvari ono u šta svi veruju (ovo me podseća na neke ...). Oni su i dalje nastavili da veruju u ranije postavljene ciljeve, samo još čvršće. Da li je neko poverovao da je Hitler lud, planovi besmisleni, cela politika suluda ... ? Pa, koliko ih je napustilo nacističku partiju i SS? Hmmm... Zašto li se samo govori o "junačkom pokušaju atentata na Hitlera"? Zašto nema junačkog pokušaja napuštanja i raspuštanja naci partije ili SS? Možda zato što ga nije ni bilo? Kako je prošao studentski pokušaj civilnog bunta protiv naci partije? Gadno! A gde su tu bili junački SS sinovi? Radili prevodilačke poslove na prevodu transporta Jevreja do logora. Profesionalci? Pa ako su profi onda su loš posao odabrali. Da se razumemo, isto mislim i o Amerima koji sad u Iraku. Dakle to su okupacioni vojnici i svaki Iračanin ima pravo da puca u njega. Šta više, takav Iračanin je visoko moralna ličnost, a njegov čin je junački. Ovi koji podmeću bombe civilima izazivajući građanski rat su u istoj ravni sa Amerima. Dakle u Iraku nema "velikih generala i stratega". Svi su oni samo okupatori i ubice. Oni su bili profesionalni vojnici pre toga, dok još nisu ušli na tuđu zemlju. E sad nešto o "užasno nesrećnoj epizodi poznatoj kao Kragujevački oktobar". Ako si istoričar, onda znaš da je konkretan povod da Hitler odlepi bio u nekim fotografijama koje su snimljene nad onih nesrećnih sedamdesetak uhvaćenih pa iskasapljenih Nemaca. To niko (ni partizani ni četnici) ne žele da priznaju kao svoje junačko delo, jer je suviše jezivo. Ali potom raditi organizovani, sistematski, detaljan plan čišćenja celog jednog grada - e to nije nesrećna epizoda. Pogotovo što imamo i Kraljevo i Mačvu kao nastavak nesrećne epizode, a tamo nije bilo ranije pomenutog kasapljenja uhvaćenih Nemaca. Dakle u pitanju je planski i ciljana organizovana krvna osveta na najprimitivnijem nivou. To se zove zatiranje semena. Da li je Draža učestvovao u svemu ovome i da li je trebao da ostane miran? Mogao je da se preda i da lepo ode u neki logor. Nije, dakle to je bila njegova odluka. Da ostavimo po strani Dražina politička opredeljenja i ideje o budućem uređenju države, on je verovatno logički zaključio da bi bio poslednji smrad da se nije otvoreno izjasnio protiv okupatora i nešto pride konkretno preduzeo. Koliko je bio pametan u svojim odlukama - o tome se može pričati, odluku po odluku. I još nešto. Čuo si za "Princ Eugen" diviziju? Ja sam iz Kovina. Pre drugog svetskog rata je u Kovinu (i okolnim selima) bilo hiljade Folksdojčera. Deo Princ Eugena je popunjen sa tim ljudima. Posle rata je (kao oblik osvete) SVO NEMAČKO CIVILNO stanovništvo završilo u logorima (ne mnogo boljim nego Jajinci ili Staro Sajmište) i potom (ko je preživeo) su proterani. To lično ocenjujem kao akt etničkog čišćenja i osvete prema civilnom stanovništvu nedostojnom civilizovanog čoveka. Međutim, u to vreme niko se nije osećao civilizovano zbog svežeg sećanja na "Princ Eugen" i njihove junačke uspehe! E sad povodom onoga "da li su Srbi krivi zbog onog što su im Nemci učinili?" ide kontra pitanje "nisu li Nemci krivi zbog onog što su im Srbi uradili"? Takva vrsta pitanja je jeziva, glupa, uvredljiva i potpuno zamagljujuća. Osnovna namera je da se izazove bujica krvi u glavu i da se zamuti racio. Odmazda nije civilizacijska tekovina! U pitanju je autentično pećinska reakcija. Nema i ne može nikad imati opravdanje. Baš me zanima kako izgleda "sine ira et studio" novi uvid u svima nama prividno poznatu stvarnost. Hoćemo li je konačno uistinu spoznati kroz do sada neviđene dokumente? Samo da napomenem da Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja! Ah, da - "Bog ti pomogo, brate Srbine" --  JustUser   JustTalk 23:07, 1. april 2006. (CEST)

Hitno potrebna pomoć!!

Braćo Srbi pomgajte!Večeras, još nešto manje od 60 minuta imam pristup Internetu, već ranije napomenuh da kod kuće nemam `net, a spremih se da članak o operaciji "Barbarosa" upotpunim Direktivom 21. - operativni plan operacije "Barbarosa". `oću da taj tekst stavim u Bikizvornik i da povežem sa člankom o operaciji "Barbarosa" na Istoriji. Gledah uputstva no mi ništa nije jasno. Može li pomoć "na brzaka"? --Neron 22:39, 1. april 2006. (CEST)

Na Vikizvornik postaviš tekst i ubaciš u njega šablon {{Википедија|x}}, gdje je x naslov odgovarajućeg članka na Vikipediji, a u taj članak na Vikipediji staviš (na kraju članka se obično stavlja, u dio sa spoljašnjim poveznicama ili u „vidi još“) ovakav šablon: {{Wikisource|y}}, gdje je y naslov članka na Vikizvorniku. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:46, 1. april 2006. (CEST)

O kako je lepo biti....

Zahvaljujem se na savetu ali meni nije jasno GDE da započnem tekst u Viki izvorniku!?Zaista ne mogu da verujem!! --Neron 23:06, 1. april 2006. (CEST)

Otkucaš naziv članka koji želiš da napišeš u polje za pretragu i stisneš enter. Kad se pojavi poruka da članak ne postoji, takođe se pojavi i Možete napisati ovaj članak. Probaj da klikneš na to... --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:12, 1. april 2006. (CEST)

Odgovor gospodinu Just Useru

Za početak izvinjenje što si čekao odgovor.Nema potrebe da stavljaš znake navoda na brete Srbine, jer ja jesam Srbin a svi Srbi su bar plemenska braća.Nažalost ističe mi pristup `netu te ću ti čim pre ću ti dati odgovor na tvoje navode, sa kojima se i ja u mnogome neosporno slažem.Do skorog "kuckanja" (kol`ko sutra, nadam se). --Neron 23:41, 1. april 2006. (CEST)

mislim da onu briljantnu justuserovu poruku treba svako od naše "zajednice" da pročita--Orlović 13:23, 2. april 2006. (CEST)

Biće zanimljivo!

Pomaže Bog braćo Srbi! Biće da će biti nadasve zanimljivo. Prvo moram da pitam zašto Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja kad se maltene na svakom uređivačkom koraku apeluje na objektivnost i neutralno stanovište? I gospodin JustUser i ja se na početku bilo kakve priče JEDNOSTAVNO MORAMO složiti da istoriju pišu pobednici. Slažem se u mnogim stavoviima – šta više to su apsolutne činjenice argumentovane s tolikim brojem SVIH vrsta dokaza da bih sebe slobodno blago nazvao neukim ako bih i, ne daj Bože, pokušao da ih osoprim. No baš zbog takvih stavova ja i želim da se najzad obznani istina. Ne znam koliko te zapravo zanima tematika Drugog svetskog rata, no ako voliš da čitaš i spreman si da se nakon toliko decenija komunističkog poturanja istorije u nas i zlonamernih “istraživača” koji su zarad neke fakultetske ili partijske funkcije u arhivima i kod nas i u inostranstvu nalazili samo ono što se se slaže s principima marksizma-lenjinizma i proleterskog internacionalizma, a po mišljenje i svoje magistarske radove i doktorske disertacije odlazili u Politbiro CKSKJ a zatvarali oči pred činjenicama koje su bacale drugačije svetlo na svih šest godina Drugog svetskog rata mogu Ti prepuručiti izvesna štiva. Takođe, apsolutno ne smemo ispustiti i događaje koji su mu prethodoli tokom “primirja od dvadeset godina” kako je to lepo definisao francuski maršal Foš kad je prvi put pročitao tekst Versajskog mirovnog ugovora potpisanog 1919.g. Naravo da sam čuo za 7. SS diviziju “Princ Eugen” koja je formirana pre svega od banatskih folksdojčera. Moram da Ti napomenem da po žesnkoj liniji – preko majke – vodim, takođe srbsko poreklo, iz Banata. Naime, majka mi je iz sela Velikog Središta koje je od Vršca udaljeno svega desetak kilometara. A Ti, pošto si iz Kovina, verovatno znaš koliki je procenat stanovništva perdratnog Vršca činila nemačka manjina – ta pomenimo samo katedralu koja je po veličini bila na drugom mestu u i Kraljevini Jugoslaviji ali i u SFRJ odmah posle zagrebačke, i da se jedna od prvih zastava sa kukastim krstom odmah po izbijanju aprilskog rata zavijorila baš u Vršcu. Po pričama pokojne mi babe, Bog da joj dušu prosti, znam za mnoge postupke folksdojčra, konkretno u Banatu, od 1941. do oslobođenja 1944.g. Ako je pokojna baba lagale mene da ih Nemci nikada nisu dirali, da im nisu na silu otimali stoku, živinu, žito, brašno, slaninu i druge namirnice, i da su im davali “pristojne” cene za sve tržišne viškove koji su veoma rado otkupljivali, onda ja lažem ne samo sebe i Tebe no i sve one koji ovo eventualno čitaju. Takođe mi je pokojna baba pričala šta su im sve radili vojnici Crvene armije kad su ih “oslobodili” oktobra 1944.g. Koliko je samo pilića, teladi, ovaca i ostale stoke, litara rakije i vina dodatno uvećalo slavljeničku trpezu “bratske nam i prijateljske Crvene armije” - jer uvek ti seljak daje najgore i najmršavije, čak i kad te časti kao oslobodioca, a najbolje i najdeblje ostavi za sebe, te je zato najsigurnije upasti sam i bez poziva u nečiji štalu, tavan, podrum i uzeti ono što ti misliš da je bolje od onoga što je posluženo na slavljeničkoj trpezi. No nekome rat, nekome brat. Pa Ti sam prosudi. Zasiguno neću reći da i to i još gore nisu činili vojnici Vermahta, a naročito SS-a na Istočnom frontu, ali stojim iza izjave da NISU SVI. Narvno da je bilo i visokih oficira, koji su balgonaklono gledali, ili naprosto zatvarali oči perd takvim stvarima, ali takođe TVRDIM da je bilo onih koji su se trudili da do toga ne dolazi. Smatram, da bar što se tiče Istočnog fronta, tu skoro zasigurno mogu svrstati feldmaršala Eriha fon Majnštajna, general-pukovnika Hajnca Guderijana i general-pukovnika Gotarda Hajnricija. Neću reći da su ti oficir Trećeg Rajha delili svoja oficirska sledovanja sa sovjetskim civilima, NE, ali mogu reći da, iz meni dostupne literature, bar nisu izdavali naređenja za likvidaciju civilnog stanovništva. Takođe ne smemo zaboraviti da je veliki broj zarobljenih nemačkih oficira – ne lažimo se, pod uticajem NKVD-a, na čelu sa feldmaršalom Fridrihom fon Paulusom, osnovao udruženje “Slobodna Nemačka” koje je i putem letaka ali i putem radija pozivalo nemačke vojnike i oficire “s druge strane linije fronta” da dobrovonjno i lepo predaju oružje i da krenu u susret svojim sovjetskim drugovima. Ta rat je takav! A to je, ne smemo zaboraviti, bio pre svega rat do itrebljenja dve totalitarne ideologije u kome je nacional-socijalizam izgubio a komunizam se raširio po bezmalo polovini Evrope. Nikako ne možemo poreći da je "tavariš Stalin" bio na strani pobedničkih Saveznika, ali da je i pre i tokom ali i posle rata pobio mnogostruko više SVOJIH sunarodnika no što što su to učinili Nemci tokom rata drugima. Zar možemo praviti razliku između sovjetskog vojnika koji je čuvar nekog gulaga u nedođiji Sibira i SS čuvara koncentracionog ili logora smrti u Poljskoj samo zato što je SSSR bio u taboru pobedenika? Postoji li razlika između iživljavanja vojnika Crvene armije nad nemačkim zarobljenicima ili, još gore, nad svojim sunarodnicima tokom ropskog rada na izgradnji neke železnice na ledenom severu ili rada u rudniku i SS-ovca? Mislim da NE! Želim da istaknem da se ni Majnštajn, ni Hajnrici ni Gudrijan nisu slagali sa Hitlerom, naprotiv oponirali su mu i u političkim i vojnim pitanjima kad god i gde su mogli i smeli da bi na kraju bili ili praktično otpušteni iz vojske ili prebačeni u rezervu ili na neku “savetničku” funkciju. A svi oni su bili toliko hvanjeni i veličani na početku rata i tokom poljske, zapadno-evropske i u početkom istočne kampanje. Eh, a onda počinju otpori i neslaganju “najvećem vojskovođi svih vremena” kako ga je ulizičko-podanički jednom nazvao feldmaršal Vilhelm Kajtel, načelnik štaba Vrhovne komande oružanih snaga (nemački skarećeno OKW), koji je u verovatno u Nirnbergu oktobra 1946.g. dobio šta je zaslužio. Ti otpori prvi put kulminiraju krajem decembra 1941.g. posle propasti operacije “Tajfun” - zauzimanja Moskve – kada je iz službe doslovno najuren, prekomandovan ili ražalovan čak dvadeset jedna visoki oficir a među njima feldmaršal fon Leb – komandant Grupe armija “Sever”, feldmaršal fon Bok – komandant Grupe armija “Centar”, feldmaršal fon Rundštet – komandant Grupe arimja “Jug” i povrh svega feldmaršal Valter fon Brauhič, komandant Kopnene vojske, na čije mesti je Hitler imenovao sebe samog. Čak i da je bilo ko od njih odbio svoju dužnost i skončao pred streljačkim vodom ili u koncentracionom logoru, uvek bi se našao i drugi Kajtel, i drugi Jodl, i drugi Romel.Raspuštanje NSDAP-a nikako nije bilo moguće bez likvidacije samog Hitlera. A Treći Rajh jeste bio takva tvorevina da je svaka opozicija sama po sebi već bila junaštvo. Zar je malo podataka u literaturi koliko su mnogi oficiri-zaverenici bili raspeti između zakletve date samom fireru i osećaja dužnosti da se nešto konkretno preduzme prema otadžbini zbog sve većeg pritiska Saveznika i sve jačeg ispoljavanja Hitlerove sulude želje da i on i Nemačke, kad već ne mogu da pobede, sagore na "Vagnerovskoj lomači" i povuku svet u vatri za sobom. Već sam preterao u podacima. Najbolje je, AKO SE SLAŽEŠ, da se nađemo na nekom sastanku Vikipedijanaca i da o ovoj temi otvoreno i kao odrasli i civilizovani ljudi porazgovaramo. Završiću s tezama o događajima na tlu Srbije. Nemce su na odmazde nad našim civilima u Mačvi podstakle, pre svih, partizanske akcije i diverzije u tom području, koje su u pored više upozorenja okupacionih vlasti i uzimanja talaca nastavljene pod parolom “Srbija se umirit' ne može!”A inače ti drugovi komunisti su sve do 22.6.1941.g. bili u mišijim rupama ili su vršili minorne akcije npr. po Beogradu u kojim su cepali ili palili nemačke propagandne plakate, dok je Draža Mihaijlović već polovinom maja bio na Ravnoj gori i otvoreno planirao i otšpočinjao diverzantske akcije. Za više podataka Ti, za početak, preporučujm da pročitaš knjigu “Srbi u ratnom dnevniku Vermahta” koju je priredio i iz nemačkog originala preveo podatke Nikola Živković. Knjigu je izdao Službeni list SCG u Beogradu 2003.g. A drugo i po meni mnogo važnije, pitanje je da l` bi Švabe uopšte i stupale na naše tle da je bilo samo malo više dalekovidih ljudi poput Milana Stojadinovića, koji je u svojoj knjizi “Ni rat ni pakt” (priznajem nisam imao prilike da je čitam jer je iz bibloteke verovatno ukradena a i kad je nađem u prodaji “papreno” je skupa), veoma lepo definisao situaciju u kojoj se nalazila Kraljevina Jugoslavija, ovim rečima : “Kad` se između velikih sila sprema oluja male države se moraju okretati u pravcu odakle duva vetar”. Verovatno bi prošli kao Švedska - dali sirovine i malo koketirali sa Nemačkom uz, razume se, ogroman ekonomski profit. A ko je ikad toj Švedskoj zamerio za sve ono što su učili Rajhu? "zima, hladno al` ..... standard". Ah taj 27.3.1941.g. i klika britanskih eksponenata u Đeneralštabu vojske Kraljevine Jugoslavije... Potpuno se slažem s Tobom da su Ameri okupatori Iraka i da su došli da Iraku otmu nalazišta nafte. Iračani trebaju da ih drže u stalnom stanju potpune životne neizvesnosti.

• JESTE, sve je BAŠ tako bilo, ali Vikipedija i dalje nije mesto za originalna istraživanja, SLUČAJ ZAKLjUČEN. --Dzordzm 22:51, 2. april 2006. (CEST)

mogao si bre da napišeš lep članak umesto ovoga. Mislim da ćeš na taj način bolje provoditi vreme, i iznositi činjenice--Orlović 23:11, 2. april 2006. (CEST)

• Samo ovoliko - kada sa kaže da Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja, to je zato što je Vikipedija enciklopedija, koja treba da konstatuje činjenično stanje, ne da proizvodi nove teorije. Dakle, ako si istoričar, svoje radove/ideje moraš da objaviš negde drugde i tek kada im drugi daju kredibilitet, zaslužuju da se pojave i u enciklopediji. Naše nije da proizvodimo viđenja, nego da ih beležimo nepristrasno ili makar ravnopravno, i to onda kada su bitna. U suprotnom, morali bi da beležimo svačije mišljenje, a onda ne bi bila VikiPEDIJA, nego VikiFORUM. Toliko. I dosta teorijske rasprave. Kome nije jasno, neka pogleda Šta Vikipedija nije - ako sa time ne može da se pomiri, pa... --Brane Jovanović 07:40, 3. april 2006. (CEST)

U trenutku kada se oseti potreba..

Za početak izvinjenje što se ne potpisah, mada znam da ste shvatili to iz konteksta. Članak planiram da napravim čim pre. Mada ne znam kako - već 20 minuta pokušavam da tekst Direktive broj 21 - operacija "Barbarosa" smestim u Viki izvornik no neuspešno. Ubacih tekst gde treba al` posle ni makac - ne znam ljudi kako da ga prebacim do Istorije i izvornika?? --Neron 23:26, 2. april 2006. (CEST)

stavi ga ovde pa ću ja sutra: Korisnik:Neron/tekst--Orlović 23:36, 2. april 2006. (CEST)