Википедија:Trg/Arhiva/Razno/25

Dusan B.sada sa naslovom

OK.dva sata,dva dana,dve nedelje-dve nedelje(izgleda da je ipak ovo trece):-) --Dusan B. 20:25, 17. februar 2007. (CET)

Dušane zamolio bih te da komentare ostavljaš ispod postojeće pokrenute teme, a ne da za svaki odgovor otvaraš novi naslov. --SašaStefanović • 05:29, 18. februar 2007. (CET)

Vodafone

Promenite sliku na engleskoj i srpskoj strani Vodafone posto treba i Srbija da se uvrsti zemalja sa Vodafone-om jer od juna krece treci operator koji je Telecom Austria sa partnerom koji je Vodafone tako da postavite novu sliku tako sto cete obojiti mapu Srbije u narandzastu jer ta boja odgovara posto je na trziste vodafone tek dosao ! Ja bi to ucinio ali se ne snalazim bas najbolje !

Kada to u junu počne tada ćemo i obojati. --SašaStefanović • 12:31, 21. februar 2007. (CET)

Pa ali i druge zemlje koje su vec obojene u narandzastu Vodafone nije poceo da daje usluge nego ce za neko skorije vreme !

Kao prvo, lepo vaspitanje nalaže da se potpisujemo kad ostavljamo poruke. Kao drugo, nisam znala da je Vodafon narandžast. U Španiji je crvena boja Vodafona.Vodafone España--Maduixa 11:13, 22. februar 2007. (CET)

Pa kao prvo ja se ne snalazim bas najbolje sa wikipedijom tako da ... kao drugo ocigledno ne razumes sta hocu da kazem ... crvene boje su one zemlje gde je vodafon bez partnera i gde ima 100% vlasnistva, a narandzaste su one zemlje gde vodafone tek dolazi i gde Vodafone dolazi sa partnerom ! Markvel

Moraš za svoje tvrdnje dati relevantne izvore za svaku zemlju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:34, 22. februar 2007. (CET)

Markvel, shvatila sam o čemu se radi čim sam malo bolje pogledala sliku. Kako živim u Španiji, samo sam videla crveni Vodafon. Što se tiče potpisa, kada kucaš, iznad prozora imaš dugmiće. Klikaj na pretposlednji kad završiš pisanije, i poptis će se sam uglaviti. Pozdrav!--Maduixa 23:40, 22. februar 2007. (CET)

Da ali mi radimo na enciklopediji, i kad već bude potvrđeno u više provjerljivih izvora da je Vodafone sa partnerom prisutan na tržištu u Srbiji, onda će to biti eciklopedijski podatak. Enciklopedije se ne bave prejudiciranjem događaja, nego konstatuju već prošle. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:43, 22. februar 2007. (CET)

Nego, kad smo već kod toga, na stranici Vodafon je bila slika mape sa narandžastom Srbijom, samo je bila loše postavljena tako da se videla kao link a ne kao prava slika. Onda ju je Fića uklonio kad je malo sređivao taj članak, a kad sam mu rekla kakva je to slika, čini mi se da je nekog aministratora pitao jel u redu ili nije da se to makne odatle, i ne znam šta je posle bilo. Ako pgledate članak, pogledajte pre Fićine intervencije, sigurno je tamo, pa vidite štaje ta slika uopšte radila tamo, tako postavljena, i zajedno sa aktuelnom slikom, bez narandžaste Srbije.--Maduixa 00:03, 23. februar 2007. (CET)

Da ja sam video tu slika da je neko postavio ali ne kakao treba ...--Markvel 00:25, 23. februar 2007. (CET)

Genocid ili ne

Ova diskusija me je podstakla na razmišljanje. Mislim da Vikipedija na srpskom jeziku treba da ustanovi da li će prihvatiti tvrdnje Vlade Republike Srbije, da masakr u Srebrenici nije bio genocid, ili tvrdnje međunarodnog suda u Hagu, da je masakr bio akt genocida. Ukoliko ustanovimo da je masakr bio genocid, treba menjati ime članka Masakr u Srebrenici u Genocid u Srebrenici, kao i izgled mnogih članaka. Interesuje me mišljenje svih članova Vikipedije i nadam se da ćemo doći do koncenzusa. -- Boris  Malagurski  ^bre! 00:17, 27. februar 2007. (CET)

To može biti navodni genocid. Taj sud i njegove tvrdnje se najbolje vide u svetlu činjenica da su preuzeli nadležnost za Srbiju u slučaju BiH, a nisu u slučaju Bosne. Sve je to jako sporno i radi se o klizavom terenu. --SrejovićNenad 00:22, 27. februar 2007. (CET)

Ne! Taman posla! Niti smo mi profesori, niti doktori, a ponajmanje sudije Međunarodnog suda. Mi smo obični ljudi koji nemaju pravo da relativizuju stručna mišljenja. Ovakav način diskusije nije dobar. --Poki |razgovor| 00:24, 27. februar 2007. (CET)

Ja pričam o Vikipediji. Osim bošnjačke i hrvatske Vikipedije, NI JEDNA Vikipedija nema članak "Genocid u Srebrenici", već "Masakr u Srebrenici". Ako mi prihvatamo da je masakr bio zapravo genocid, onda hajde da, zajedno sa Bošnjacima i Hrvatima, promenimo ime članka. Zar ne? -- Boris  Malagurski  ^bre! 00:29, 27. februar 2007. (CET)

Jer su oni krivi što su po nacionalnosti Hrvati i Bošnjaci? I ko kaže ko je koje nacionalnosti? --Poki |razgovor| 00:31, 27. februar 2007. (CET)

Vešto izbegavaš glavnu temu i pokušavaš da skreneš pažnju na moju generalizaciju da samo Bošnjaci uređuju bs viki i samo Hrvati uređuju hr viki, iako znamo da nije tako, ali u većini slučaja jeste. No, o tome ne raspravljamo sada. Ako, kao što kažeš, Srebrenica jeste bio genocid, hajde da menjamo ime članka, kao hr i bs viki. Ako nećemo da menjamo, hajde da više ne tvrdimo da je to bio genocid. Ovako je situacija jako zbunjujuća. -- Boris  Malagurski  ^bre! 00:35, 27. februar 2007. (CET)

Dolazi i to na red, samo toga još nisi svestan. Predloženo je da za sada naslov bude status kvo. --Poki |razgovor| 00:40, 27. februar 2007. (CET)

Članci su jedno, a vijesti nešto sasvim drugo. Niko ovdje ne govori da neko treba da prihvata tvrdnje iz vijesti, ali takođe niko nemože da kaže da se vijesti mogu prenositi kako kome odgovara. U suprotnom, ukinite taj šablon vijesti. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:34, 27. februar 2007. (CET)

Vikipedijanski jezici

Ja i Đorđe imamo jedan spor, koji on nije htio da riješi ovdje nego je, uprkos tome što je disputed (divna eng. riječ) promjenio da bude onako kako misli da treba da bude. --Milan Tešović 06:47, 3. mart 2007. (CET) p.s. čak je izjavio da dogovor nije vikipedijanski, nego biti odvažan.

Znači suština je u tome da su do sada strane srpski i hrvatski... preusmjeravale na te jezike, ali strane engleski, španski, kineski... bile prazne, a poveznice crvene. Da li i na ovim stranama treba da stoji preusmjerenje? --Milan Tešović 06:52, 3. mart 2007. (CET)

Пошто је расправа прешла у јавну да вас упутим:

Preusmerenjenja za jezike ne rade uvek kako si ti zamislio. To je i logično jer "nemački" može biti i pridev ("Nemac", "od Nemačke") kao i skraćenica za nemački jezik. Ako pogledaš tvoja preusmerenja jedno po jedno videćeš da u svakom ima i neki primer gde je preusmerenje na jezik pogrešno. Prema tome to trebaju ili da budu višeznačne odrednice ili da ih jednostavno nema tako da ljudi dobiju crvenu poveznicu kad naprave tako imbecilnu vezu, pa valjda skontaju da nešto ne valja. --Dzordzm 06:04, 3. mart 2007. (CET)

Kao prvo nedopustivo je da na ovim stranicama nije bilo ničega sve ove godine, baš ništa.

Najlogičnije je da na tim stranicama bude preusmjerenje na odgivarajući jezik. Imaš zilion primjera gdje poveznica stavljena na riječ u padežu vodi na pogrešan članak i to nije razlog da ovdje ne stoji preusmjerenje na eng/njem/.. jezik.

U najgorem slučaju onaj ko je kliknuo na njemački fizičar će biti na članku o jeziku u kojem se u prvoj rečenici ili bar prvom pasus pominje ta država (Njemačka) i na njoj je, kao što dolikuje Vikipediji, poveznica.

Ako misliš da na ovim stranicama treba da bude višeznačna odrednica onda pokreni raspravu na trgu. To je vikipedijanski --Milan Tešović 06:15, 3. mart 2007. (CET)

Ne, nije, vikipedijanski je biti odvažan, te sam izmenio sve članke u skladu sa time. "nemački" je pridev a ne imenica i ne odnosi se na nemački jezik. U svakom od jezika za koje si napravio preusmerenje svako treće do svako drugo nije valjalo. U takvim slučajevima se prave višeznačne odrednice. --Dzordzm 06:27, 3. mart 2007. (CET)

U engleskom jeziku, (a tebi je u neku ruku prvi, možda ne maternji, ali ipak u neku ruku nije strani jezik) recimo english može da se odnosi na english people/englishman ili na english language, i čak se češće misli na narod, odnosno na en:viki se (po prirodi) češće poveznica odnosi na narod nego na jezik, aosim toga ("po prirodi") se ta razlika povećala pošto danas vikipedijanci paze kada linkuju i liknuju na ingliš lengvidž.

Dakle "Englezima" to treba nama ne. Kod njih čak nije ni preusmjerenje na Ingliš/Špeniš pipl, već je kod njih višeznačna odrednica. --Milan Tešović 06:36, 3. mart 2007. (CET)

---

Nalazim da je bolidno da o ovome raspravljamo na Trgu. Ovde ću ostaviti samo najkraći komentar, isti onaj koji sam dao i Milanu:

[1]

A sad prebrojte koliko bi od ovih članaka bilo pogrešno preusmereno njegovim predlogom (koji se trenutno koristi na "srpski" i "hrvatski"). Zašto je on odbio da to sagleda i odlučio da ovo iznosi na trg ja ne želim da razmišljam i isključujem se iz svake eventualne rasprave. --Dzordzm 08:10, 3. mart 2007. (CET)

Prevod članka sa engleske Vikipedije

E, ovako: za seminarski rad iz predmeta Engleski jezik, treba da prevedem neki stručni tekst sa engleskog na srpski. Može biti i sa Interneta, pa sam ja pitao da li može i sa Vikipedije. Rečeno mi je da može, pa sam dobio ideju da ovde čujem predloge koji bi tekst trebalo da postoji i na srpskoj Vikipediji. Uslov je da kada se odštampa, tekst zauzima 5 sranica A4 formata, pa mislim da bi to bio članak dobre veličine. Trebalo bi da bude iz neke teme koja obrađuje predmet iz ove godine (videti spisak), ali ja bih nešto pre svega iz ekonomije ili eventualno informatike. Pošto će se kasnije ukazati na greške u prevodu, ja bih izmenio i na članku, pa bi to bio kvalitetan prevod. Zadržavam pravo da nijedan od predloga ne prihvatim. Ne postoji tačno određeno vremensko ograničenje; kada se odlučim za članak, objaviću to ovde. A sada, da čujem vaše predloge na neke zanimljivljive članke. --Milan Dinić 14:27, 3. mart 2007. (CET)

---

Ja bih ti preporučila da pogledaš koji su sjajni članci na engleskoj Viki (a naša Viki ga nema), pa da se odlučiš za jedan od njih...--Maduixa 14:33, 3. mart 2007. (CET)

Huan Antonio Samaran, recimo --BokicaK ^{Got something to say?} 18:09, 3. mart 2007. (CET)

Evo nekoliko predloga koji bi mogli biti interesantni za tvoje stručne predmete. en:Actuary, en:Max Weber, en:Prisoner's dilemma. --Dzordzm 20:35, 3. mart 2007. (CET)

1949. pne.

Čemu posebni članci o ovim godinama, kada postoji vrlo malo svjedočanstava iz istorije za pojedinačne godine? U drugim vikipedijama su za godine prije nove ere predviđeni periodi od po jedan vijek a i to je skoro previše. Kako bi bilo da neko od administratora/administratorki ili nekih njihovih "mehaničkih" prijatelja malo "ukrupni" te stvari? Ćao! --Jelena DK 15:46, 3. mart 2007. (CET)

To bi moglo da se uradi automatski, samo je potrebno da odredimo grainicu za te godine. Tačnije, imamo i članke o vekovima (vidi 100. vek), znači samo nam je potrebno da odredimo granicu do kad ćemo imati obične članke a od kad preusmerenja. Takođe, sa pravljenjem ovih preusmerenja ćemo da izgubimo veći broj članaka, jer se preusemrenje ne računa kao članaka. Ja se zalažem za to da imamo što realniji broj članaka, a ne ovako kad znam da su veći deo Vikipedije godine i francuska sela. Takođe, ako hoćete pokretati raspravu pokrenite na Vikipedija:Trg/Tehnika jer je to tehničko pitanje. --SašaStefanović • 17:50, 3. mart 2007. (CET)

Kategorije i interwiki

Kada pravite nove kategorija, potrudite se da stavite i interwiki poveznice. Takodje, nemojte praviti kategoriju ako nema barem 5 članaka koji bi mogli da stoje u njoj. --BokicaK ^{Got something to say?} 22:31, 5. mart 2007. (CET)

• Ovo za 5 članaka nisi baš precizno definisao. Može da se protumači da ukoliko već na vikipediji ne postoji 5 članaka koji bi stajali u toj kategoriji ne treba je praviti i na drugi način ukoliko ne postoji (mala je verovatnoća da će u budućnosti nastati) barem 5 članaka koji bi mogli da stoje u toj kategoriji. Ukoliko si mislio na prvu varijantu tu ne mogu da se složim, a druga je potpuno u redu. Znači ako sada npr. postoje samo 2 članka o gradovima u Azerbejdžanu ipak treba napraviti kat. Gradovi u Aterbejdžanu jer će u budućnosti verovatno biti popunjena. --Jovan Vuković (r) 11:43, 6. mart 2007. (CET)

Slažem se sa Jovanom. Za interviki si u pravu, to je smor ali mora da se radi inače je posle još veći smor. --Dzordzm 20:38, 7. mart 2007. (CET)

Pozdravlja vas Manojlo

Sta je ovo, drugari? Prljavi ves opet isplivava? Ispadaju skeleti iz ormara? Pare, politicke instrukcije, potkupljivanje, NGO, lazi, prevare, psovke, primitivizam, klanovi... c, c, c.

Jednu lepu ideju su potpuno upropastili, sto biste vi rekli, mangupi iz vasih redova.

--Manojlo 19:19, 7. mart 2007. (CET)

Niko ovde tebi nije drugar. I nemoj da si snishodljiv. Sam znaš da ništa što Verlor "isterava na površinu" nije tačno. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 22:49, 7. mart 2007. (CET)

Malo sam zbunjen

Da li bi neko ko poseduje valjane razloge (ako nešto tako može da postoji) mogao da objasni zašto u člancima o pretendorima na nepostojeći tron, koji se vratiše kad se vatre zagasiše i političke korektnosti radi nastaniše u Zgradu Belog dvora, (rima je nenamerna i krajnje neprikladna) uz ime stoji „njihovo kraljevstvo visočanstvo“. Koja su pa oni to visočanstva, i prinčevi čega?! Hvala ukoliko se neko ne pobuni, iste neodgovarajuće epitete ću ukloniti kroz tri dana --¡¿Kale?! 03:39, 11. mart 2007. (CET)

Sređeno. --Kaster 04:05, 11. март 2007. (CET)

Ne bih da teram mak na konac, ali čega su onda i prinčevi i prestolonaslednici. Mislim, samo ako bi neko mogao da objasni - NjKV ne može, ali princ može. --Dzordzm 04:16, 11. mart 2007. (CET)

Moj komentar se odnosio i na tu kvazi-titulu. Oni nisu prinčevi! Jugoslavija ne postoji, Srbija je republika. U člancima može da se govori o naslednoj lozi, ali nikako da im se dodeljuju takve titule. Oni imaju veća prava na britanski presto nego na prinčevanje Srbije. Po meni princ/princeza/knez mora da ode... --¡¿Kale?! 04:19, 11. mart 2007. (CET)

Pa da, to i jeste problem. Ne može se u kontekstu NjKV, niti prestolonasljednik, govoriti o nekome ko „ne posjeduje“ Prestol, jer se onda radi o zamajavanju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 04:21, 11. mart 2007. (CET)

I ja se slažem, uz dodatak da ni Beograd (kao ni mnogi drugi glavni gradovi) nije prestonica, kako ga često zovemo, jer prestola jednostavno nema, čak ni simboličkog. :) --Matija 10:15, 11. mart 2007. (CET)

Interesantno zapažanje, i moram da priznam, da je Kale poptuno u pravu. A što se tiče same reči "prestonica" mislim da Matija nije u pravu. Pa kažemo da je Las Vegas prestonica igara na sreću pa tamo nema nikakvog prestola. Reč prestonica nema samo to uže značenje, mesto gde ima neki presto, već je samo druga reč za "glavni grad" ili u smislu "centar" "žiža" nečega.--Maduixa 10:37, 11. mart 2007. (CET)

Ova tema je raspravljana, ali nismo došli do zaključka. Pogledati en:Wikipedia:Naming conventions (names and titles) --BokicaK ^{Got something to say?} 10:46, 11. mart 2007. (CET)

Neke zemlje, poput Crne Gore, imaju i glavni grad i prestonicu, a to je Bogoljub Karić tokom svoje kandidature za predsednika predviđao i za Srbiju. Plemićke porodice imaju svoje titule. Čini mi se da Karađorđevići imaju neko porodično telo (Krunski savet ili nešto slično?) koje to određuje. Mislim da je titula Aleksandra Karađorđevića, koji se često navodi i uz brojku II, „knez/princ prestolonaslednik“ ili nešto tako... --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:38, 11. mart 2007. (CET)

Đorđe, izgleda da nisi pročitao sve ovo gore? Plemići, plemićke porodice, kraljevi, prinčevi, princeze, prestolonaslednici (muški i ženski), presto, tron, carevi, carice, kneževi, kneginje, veliki župani i despoti u Srbiji odavno ne postoje. To što se ta grupa građana zove Krunski savet i što ljudi Beograd nazivaju prestonicom nema nikakve veze sa državom (Republikom) Srbijom, u kojoj pomenuti pojmovi ne postoje, niti će postojati sve dok se građani Srbije jednog dana, eventualno, ne izjasne na nekom referendumu ili čemu već, da žele da im država postane monarhija. I zato te pojmove koji su, zapravo, državne funkcije ne treba koristiti. --Matija 13:35, 11. mart 2007. (CET)

Ali, kao što kaže Jagoda, "prestonica" se ne upotrebljava u bukvalnom značenju, već onom širem: noseći grad, centar države (ne fizičko-geografski, naravno) i sl. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:38, 11. mart 2007. (CET)

Ali kažem, nema to nimalo veze sa Srbijom i Jugoslavijom, već sa Karađorđevićima samima. Njima jesu bili zabranili povratak u zemlju, ali zar su mogli da im oduzmu porodičnu titulu (ne državnu, već porodičnu titulu) i poreklo koje imaju? Ne znam, ne razumem se ja u to, ali čini mi se da to ne ide baš tako - sad si plemić sad više nisi; možda i zato što druge plemićke porodice sasvim lepo priznaju Karađorđeviće, bez obzira na to što su „bez zemlje“... --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:09, 11. mart 2007. (CET)

Plemićku titulu im niko nije oduzeo, mislim da mašite temu. Priča je o člancima na Vikipediji i o njihovom spominjanju u kontekstu Njegovog kraljevskog visočanstva i prestolonasljednik. Dakle, trenutno nemaju kraljevinu u kojoj bi bili kraljevi, niti prestonasljednici, jer je Srbija trenutno republika, te se čak ne mogu zvati ni aspiranti na prestol, jer ne postoji prestol na koji bi bili aspiranti. Riječ je o tome i ne o plemićkoj tituli i plemićkom porijeklu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:19, 11. mart 2007. (CET)

Dakle, niko im nije oduzeo plemićku titulu, ali oni nisu kraljevi i prestolonaslednici. Pa šta su onda kad im je upravo to ta titula koju im niko nije oduzeo? Karađorđevići koji naslede presto su kraljevi, a oni koji ga ne naslede su kneževi (prinčevi). Aleksandra II nazivaju „prinčem prestolonaslednikom“ jer je princ (knez) zato što još nije nasledio presto (koga, uzgred, nema :)), i prestolonaslednik jer mu je taj presto (koga, je li, nema) babovina. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:07, 11. mart 2007. (CET)

Malo sam razmišljala na ovu temu i kao što neko reče, titule im nije dao narod pa im ih narod i ne može oduzeti. Aleksnadar II Karađorđević je Princ i to će i ostati do kraja svog života, jer da bi postao kralj, treba da bude krunisan, a to se svakako neće dogoditi. I Huan Karlos je bio u izgnanstvu dok nije Franko umro, pa nije ni jednog trenutka prestao da bude Princ od Asturije i u izgnanstvu, iako u tom momentu nije imao zemlju u kojoj bi kraljevao. Mislim da se ovde radi o POV, a ne o realnim činjenicama. Za šprestonicu sam se već izjasnila. Ta reč se koristi u prenesenom značenmju a ne u bukvalnom, isto kao što se koriste i reči, car, kralj, kraljica itd. Elvis je bio kralj roka, a gde mu je bilo to kraljevstvo? Madona je kraljica popa, a gde jojo je to kraljevstvo? Ajde, ne preterujte.--Maduixa 22:32, 11. mart 2007. (CET)

Hej, kužite ovo što nađoh (u vezi sa zvanjem Aleksandra II): The title Crown Prince is a courtesy title, not a constitutional office, in a former monarchy that has now become a republic. The last holder of a monarchical title traditionally continues to hold that title as a courtesy title for their lifetime. It dies with them and cannot be inherited by a successor unless the monarchy is restored. Alexander was born while his father was still King of Yugoslavia, making him Yugoslavia's last crown prince unless the monarchy is restored. Mislim da je to odgovor na našu nedoumicu: knez Aleksandar može da nosi nasleđenu titulu tokom svog života jer je rođen dok je njegov otac još uvek bio kralj Jugoslavije, ali njegovi potomci više neće imati prava na nju ako se monarhija ne bude obnovila. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:46, 11. mart 2007. (CET)

Nazivi članaka su promenjeni u skladu sa gornjom konstatacijom --¡¿Kale?! 02:18, 15. mart 2007. (CET)

Kako neko može biti prestolonaslednik kada nema prestola. I ja sam naslednik tatinog Poršea, ali on nema Porše. Nije to nikakvo oduzimanje titule - prestolonaslednik je onaj kago u životu čekavladavina nad državom. Kraljica popa Madona i Kraljica Madona takođe nisu enciklopedijski naslovi za članak, a čak kada se tako nešto piše u članku piše pod navodnicima - Elvisa često zovemo i "kraljem rokenrola". --Milan Tešović 17:09, 16. mart 2007. (CET)

Kategorija Biciklizam

...još uvjek ne znam čemu se,uprkos upisu, članak Marko Pantani , Tur de Frans i Lens Armstrong ne stave i u kategoriju Biciklizam. Samo izpiše vako ... Biciklizam .Znači u latinici i u crvenoj boji.

Interesantno je, da sam kasnije napisao i Điro di Italija i uvrstilo se normalno pod kategoriju Biciklizam.

pozdrav, --Mile 19:07, 11. mart 2007. (CET)

• Izgleda da je neka softverska greška. Kad se ide ne prikaži predpregled radi, a ovako neće --Jovan Vuković (r) 19:45, 11. mart 2007. (CET)

pitanje za adapter

interesuje me da li postoji neka konkretna ili makar priblizna definicija "adaptera (9W)"? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 82.208.212.75 (razgovor • doprinosi)

Kako "adaptera (9W)"? To je vrsta adaptera koji posjeduju transformator kojim se adaptira elektirčna struja sa visoke voltaže 100-240 volti AC (naizmjenične struje), na nižu koja je između 3 do 24 volti DC (jednosmjerne struje). Dakle adapteri ne moraju posjedovati transformator, ali ovi koji se koriste za prilagodjavanje/ispravljanje naizmjenične na jednosmjernu struju (mobilne telefone, laptop računare, itd) da posjeduju... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:33, 12. mart 2007. (CET)

Nikola Tesla...

...je danas odabrani članak na Slovenačkoj Vikipediji. --Mile 10:57, 14. mart 2007. (CET)

Džejms bond

Može li neko da uredi Džejms Bondov naslov Reference, jer tamo izgleda nije sve ko treba. Ja sam novi pa ne bih da nesto zabrljam. Pozdrav--Rade Nagraisalović 12:17, 14. mart 2007. (CET) Sređeno.--Maduixa 12:42, 14. mart 2007. (CET)

Ok.Maduixa hvala na pomoći.Pozdrav iz Banja Luke --Rade Nagraisalović 12:44, 14. mart 2007. (CET)

Ptice

Interesuje me kako izgleda ptica LOA? Unapred hvala Fenix

Korisničke kutije?!

Kako da stavim korisničke kutije samo u jednu kolonu, sa desne strane kao na primer Korisnik:Loshmi. Pogledajte kako sada izgleda (Korisnik:Wladimir, pa recite šta bi trebalo da uradim... --Wladimir 14:00, 16. mart 2007. (CET)

Fazon je u tome što su kod njega prvo kutijice pa jezici, a kod tebe obrnuto. --SašaStefanović • 14:27, 16. mart 2007. (CET)

Posušje

Evo u članku Posušje piše da je opština po popisu 1991. godine imala 17.134 stanovnika, dok na ovoj strani na kojoj je zvaničan popis iz 1991. godine ima 16.659 st. Strana je http://www.hdmagazine.com/bosnia/census/cens-jz.html pa može li to neko da pogleda.--Rade Nagraisalović 15:12, 16. mart 2007. (CET)

• Evo popravio sam, mada mogao si to i ti da uradiš --Jovan Vuković (r) 17:52, 16. mart 2007. (CET)

Novi sablon za dobrodoslicu

Napravio sam novi šablon za dobrodošlicu. Da li vam se sviđa? --BokicaK ^{Got something to say?} 20:37, 16. mart 2007. (CET)

U svakom slučaju lepši i kraći od postojećeg. --SašaStefanović • 20:38, 16. mart 2007. (CET)

Super je. A ja bih možda izbacio one rečenice o tome kako će novi korisnik uživati i organičiti se na one informativne :) --Rainman 21:30, 16. mart 2007. (CET)

Samo rad, rad, rad... Vidi se da si iz Vojvodine. :) --BokicaK ^{Got something to say?} 21:39, 16. mart 2007. (CET)

Super je.. samo bi mogao da dovršiš prevod.. ostao je deo na španskom. -- Obradović Goran (razgovor) 21:53, 16. mart 2007. (CET)

Meni je ok. --Jovan Vuković (r) 22:30, 16. mart 2007. (CET)

I dalje je previše komplikovano, skresaću ga malo kasnije večeras ako nemaš ništa protiv :) --Dzordzm 23:17, 16. mart 2007. (CET)

Poreklo reči ili etimologija Septembar

je dobio ime od latinskog (September). Mesec je nazvan po “septem“ (sedmi mesec) Rimskog kalendara.

Juli se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda se naziva još i MIHOLjSKI MESEC, RUJEN, i GROZDOBER, kao i u starosrpskom. Kod Čeha ZARI, a kod Slovenaca i KIMAVEC. Kod Hrvata se naziva RUJAN, slično staroslovenskom i srpskom RUJEN. Na staroruskom VERASENj, beloruskom VERASEN, ukrajinskom VERESEN slično poljskom VRZESIEN. Pod tekstom: Septembar pojavilo se obaveštenje o masecu Julu! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.98.229 (razgovor • doprinosi)

Hmm, kada odem na Septembar, ja vidim da piše o septembru. Na šta si ti mislio(mislila)?--Brane Jovanović, DGzS <~> 11:24, 17. mart 2007. (CET)

U jednom pasusu u članku Septembar zaista tako piše. Međutim, sve je tu ispravno (nazivi i jezici) osim toga što rečenica počinje sa Juli se... umesto Septembar se... Korisnik koji je to primetio slobodno neka ispravi. --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:09, 17. mart 2007. (CET)

Spojenje kategorija...

Mislim da bi bilo dobro da spojimo kategorije Konkistador i Istraživaći jer to ide zajedno. Čak je teško praviti razliku,ali i stranci ih nazivaju zajedno. Znači nova Kategorija:Konkistadorji i istraživaći --Mile 17:53, 17. mart 2007. (CET)

Zanimljivost

Evo male bizarne šaljive zanimljivosti. Na enviki se vodi mali rat izmena (1-2 puta dnevno) na članku en:Eurovision Song Contest 2007. Tema rata smo, naravno, mi. Naime, pitanje od vrhovnog interesa jeste: da li predstavnik Crne Gore peva na srpskom ili crnogorskom jeziku? Drugo pitanje, ništa manje bitno jeste: da li predstavnica Bosne i Hercegovine peva na srpskom ili bosanskom jeziku?

Naravno, oba pitanja imaju svoju draž, ali ovo drugo je posebno simpatično, pošto Bosance nimalo ne dotiče činjenica da je devojka iz Banje Luke i peva pesmu kojoj je kompoziciju i tekst radila žena iz Beograda, te da je srpski jezik u zvaničnoj upotrebi u celoj BiH.

Naravno, RTCG i RTVBiH nisu smele da se izjasne po ovako zapaljivom pitanju - svet bi se srušio valjda? Na zvaničnom mrežnom mestu domaćina, finske televizije YLE, svaka pesma ima verziju na, recimo, "nemačkom" i engleskom, "slovenačkom" i engleskom, itd. ali pesme iz Crne Gore i BiH imaju verzije na "originalnom" ("original" - "izvorni") i engleskom jeziku. Ja sam na strani za razgovor bio predložio da lepo upišemo da pevaju na originalnom jeziku, ali ne sviđa im se taj predlog :) --Dzordzm 04:00, 18. mart 2007. (CET)

pitanje

Molim Vas da mi neko objasni dali je to što radim korisno i dali se od mene očekuje da sredim svoje članke koje sam napisao jer moje znanje tehnički nije dovoljno- ne znam da ubacim veze ni slike. Do sada sam uradio pod brojem 85.222.163.234 I glavno pitanje dali sam koristan i da nastavim koliko mogu ili de se otkačim? Vcesnak

Svi su korisni don ne vandalizuju stranice. Slobodno radi, a iskusniji korisnici će ti pomoći. --BokicaK ^{Got something to say?} 14:04, 18. mart 2007. (CET)

Čitao sam tvoje članke i naravno da je korisno, samo moraš imati u vidu nekoliko stvari. Imena umjetnika/slikara/vajara su kod nas transkribovana, bilo ćirilicom ili latinicom. Zatim literaturu treba koristiti kao izvor i nije dozvoljeno prepisivanje rečenica i poglavlja iz literature, pošto time kršiš autorsko pravo izvora. Što se tiče poveznica i slika, pomoći ću ti i objasniti sve što te zanima. [[Анри Матис]], eto ga jedna poveznica... :) Članci koji su početi latinicom, nastavljaju se latinicom i obratno. Dakle, nije dozvoljeno mješanje pisama. Slike su posebna priča i moraju biti ili u javnom vlasništvu, ili pod nekom od slobodnih licenci, da bi mogle na Vikipediju... Itd. Za početak....---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:12, 18. mart 2007. (CET)

pomoć od Bokice

Molim Vas pregledajte stranu fovizam i malo sredite da bi ja mogao da nastavim o pojedinim fovistima za koje mi se čini još nema teksta Vcesnak

Bilo bi dobro da pogledaš i osnovna uputstva o uređivanju --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 14:39, 18. mart 2007. (CET)

za Bokicu K

Neznam da Vam odgovorim na Vašu adresu ne vidim načina!!!!!!!!!! Glupav sam malo. Napisao sam članak o Derenu ali opet sam pomešao ćirilicu i latinicu pa sam to sam hteo da ispravim ali nisam izgleda uspeo molim Vas pomozite i pokažite mi kako da pišem na Vaču adresu ne vidim kako da dobijem ovaj prozor za pisanje na Vašim stranicama Vcesnak

Ne sekiraj se samo. Nisi mesao cirilicu i latinicu, tj. samo ti je naslov ostao na cirilici, ali to se da popraviti za 0,0001 sekundi. Ako hoces da mi ostavis poruku, klikni ovde, pa na + na vhu stranice i napises poruku. --BokicaK ^{Got something to say?} 21:39, 18. mart 2007. (CET)

pomozite

Sta je veza izmedju brzine talasa i talasne duzine?

---

Ho,taj sam članak ja radio, dok mi ga nije onaj majstor pokvario i uradio ovo...[2]

Ja sam njemu rekao da treba osnovna formula da stoji,a ne ova jajca.

uglavnom vidi ovde [3]

brzina = frekvencija * (talasna dužina) --Mile 20:54, 20. mart 2007. (CET)

Problem sa imenom članka

S obzirom da sređujem članak o časopisu "Student", problem se odlikuje u tome što se radi o takvom homonimu, da je i na drugim jezicima značenje slično.

• Pitanje: Kako učiniti da ako neko ukuca pojam "Student" izađe i opcija "časopis"?

--Okatamechka 19:12, 21. mart 2007. (CET)

Trebalo bi da članak o studentu kao „onome koji pohađa neki univerzitet“ nosi naslov Student, a članak o časopisu Student (časopis). Onda se u oba članka stave šabloni za druge upotrebe, ili se napravi višeznačna odrednica, jer verovatno ima i drugih značenja ove reči osim ta dva. --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:32, 21. mart 2007. (CET)

Upravo tako i stoji, ali mi deluje pomalo konfuzno. Naime, ako kod npr. Dušana Makavejeva piše da je uređivao "Student" sasvim je logično da je u pitanju časopis.--Okatamechka 19:49, 21. mart 2007. (CET)

Softver ne zna na kojeg se "studenta" misli, sem ukoliko se posebno ne naglasi (za šta, u ovom slučaju, služe zagrade). --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 21:46, 21. mart 2007. (CET)

Korenita (Ugljevik)

Članak Korenita (Ugljevik) napisan pola ćir. i pola lat. Da li mogu da to promenim ili će to neko brisati.--Rade Nagraisalović 20:15, 21. mart 2007. (CET)

Slobodno menjaj. :) Djus ^reci 20:03, 21. mart 2007. (CET)

Promenjeno.--Rade Nagraisalović 20:15, 21. mart 2007. (CET)

Pitanja vezana za članak možeš postavljati na strani za razgovor istog. :) Djus ^reci 20:20, 21. mart 2007. (CET)

Ok. Hvala, to nisam znao.--Rade Nagraisalović 20:24, 21. mart 2007. (CET)

sat

koliko je sati

Zavisi gde se nalaziš i koje računanje vremena koristiš. Pogledaj na http://timeanddate.com/, taj sajt se bavi takvim pitanjima. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:57, 25. mart 2007. (CEST)

Ding! Tačno je 21:20, 25. mart 2007. (CEST) :R --Matija