Viktor Černomirdin
| Viktor Černomirdin | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Viktor Černomirdin, 2003. godine | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 9. april 1938. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Čornij Otrog, Orenburška oblast,  SSSR | ||||||||||||
| Datum smrti | 3. novembar 2010. (72 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Moskva, Rusija | ||||||||||||
| Državljanstvo | rusko | ||||||||||||
| Narodnost | Rus | ||||||||||||
| Profesija | inženjer-tehnolog i inženjer-ekonomista | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Supružnik | Valentina Fjodorovna Černomirdina | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | KPSS (do 1991) Naš dom — Rusija | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||
Viktor Stepanovič Černomirdin (rus. Ви́ктор Степа́нович Черномы́рдин; Orenburška oblast, 9. april 1938 — Moskva, 3. novembar 2010) bio je ruski političar i poslovni čovek.[1]
Černomirdin je bio osnivač i prvi predsednik energetske kompanije Gasprom. Bio je poslanik Vrhovnog sovjeta SSSR (1984–1989) i član Vrhovnog saveta RSFSR (1985−1990). Obavljao je nekoliko visokih dužnosti unutar agencija bliskih vladi Rusije, a u periodu od 1992. godine do 1998. godine i premijer Rusije. Od maja 1995. godine, bio je predsednik sveruskog javnog i političkog pokreta „Naš dom — Rusija“. Nakon parlamentarnih izbora u decembru iste godine ponovo je izabran od strane Državne dume za predsednika Vlade Ruske Federacije i tu ostaje na funkciji do 23. marta 1998. godine, kada je kao njegov naslednik imenovan Sergej Kirijenko.
Černomirdin je bio jedna od ključnih osoba u ruskoj spoljnoj i unutrašnjoj politici 1990-ih godina, kao i u ruskoj ekonomskoj tranziciji iz planske ka tržišnoj ekonomiji. Od 14. aprila do 7. oktobra 1999. godine, bio je predstavnik ruskog predsednika, za regulisanje situacije vezane oko Savezne Republike Jugoslavije.[2] Za njegove mirovne napore na Balkanu i aktivnosti u oblasti spoljne politike, bio je nominovan kao kandidat za Nobelovu nagradu za mir (1999). Marti Ahtisari i on su se sastali sa Slobodanom Miloševićem tokom NATO bombardovanja SRJ kako bi pregovarali o prekidu rata, a kada je Milošević otvorio sastanak Černomidin je udario šakom o sto, strgao čaršav i sve čaše, tanjire i posluženje bacio na pod, te rekao:
„Predsedniče Miloševiću, nismo došli ovde da debatujemo, došli smo da vam poručimo da će Srbija izgledati kao ova ravna ploča stola.”[2]
U periodu od 2001. godine do 2009. godine, bio je ruski ambasador u Ukrajini. Nakon toga obavljao je funkciju savetnika predsednika Rusije.
U Rusiji i zemljama ruskog govornog područja, Černomirdin je poznat po svom jedinstvenom stilu jezika koji je sadržavao nekoliko pravopisne i sintaktičke greške.[3]
Černomirdin je umro 3. novembra 2010. godine. Sahranjen je pored svoje supruge na groblju Novodevičje u Moskvi.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Barry, Ellen & Schwirtz, Michael (3. 11. 2010). „Viktor Chernomyrdin, Ex-Russian Premier, Dies”. The New York Times. Pristupljeno 3. 11. 2010.
- ^ a b „Milošević je u Dejtonu propustio poslednju priliku da sačuva Kosovo” (na jeziku: srpski). 2024-03-23. Pristupljeno 2024-03-24.
- ^ „Collection of Chernomyrdin's quotes at a Russian humour website (in Russian)”. Dosuga.net. 25. 8. 1998. Arhivirano iz originala 06. 07. 2010. g. Pristupljeno 3. 11. 2010.
- ^ Chernomyrdin has been buried in Moscow Lenta.ru (jezik: ruski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Viktor Černomirdin The Columbia Encyclopedia, šesto izdanje 2007. godina;
- Čovek u vestima; Kremlj je tehnokrata: Viktor Černomirdin, Steven Erlanger New York Times 15. decembar 1992. godine.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
