Goli otok

Koordinate: 44° 50′ 09″ SGŠ; 14° 49′ 27″ IGD / 44.8358° SGŠ; 14.8243° IGD / 44.8358; 14.8243
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili zatvor, pogledajte članak Zatvor Goli otok.
Goli otok
Goli otok.jpg
Goli otok
Geografija
Koordinate44° 50′ 09″ SGŠ; 14° 49′ 27″ IGD / 44.8358° SGŠ; 14.8243° IGD / 44.8358; 14.8243
Površina4,7 km2
Administracija

Goli otok (hrv. Goli otok, ital. Isola Calva — „golo ostrvo”) oskudno je, nenaseljeno ostrvo u Jadranskom moru.

Ima površinu od oko 4,7 km². Nalazi se u zapadnom delu Hrvatske, istočno od Istre u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sveti Grgur i Prvić.

Samo ime puno govori o izgledu ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je krečnjačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičkih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30 m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.

Oko 600 zatvorenika je umrlo na ovom ostrvu od torture i bolesti, tokom perioda postojanja istoimenog zatvora.[1] Isti je bio poznat i kao ’Hrvatski Alkatraz’, zbog svoje lokacije na ovom izolovanom ostrvu i visoke sigurnosti.[2]

Namena[uredi | uredi izvor]

Deo zatvorskog kompleksa

Ostrvo je sve do novijih vremena bilo nenaseljeno. U Prvom svetskom ratu Austrougarska je na Goli otok slala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.[3]

Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio logor jugoslovenskih političkih zatvorenika, Titovih neistomišljenika, pre svega pristalica staljinizma, nacionalista, kao i izvestan broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističe revolucije. Na Golom otoku je bio muški, a na Svetom Grguru ženski logor. Većina zgrada na ostrvu smestila se između uvale Mala Tetina i uvale Melna. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti NR Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delinkventi.[4][5]

Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Srbija nudi odštetu zatvorenicima na Golom otoku - devet dolara po danu”. Slobodna Dalmacija. 25. 7. 2012. Pristupljeno 2. 9. 2014. 
  2. ^ Gibbens, Sarah (29. 8. 2017). „See the Haunting Ruins of a Prison Once Known as a ‘Living Hell. National Geographic. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  3. ^ Segel, Harold B., ur. (2012). The Walls Behind the Curtain: East European Prison Literature, 1945-1990. University of Pittsburgh Press. str. 323—325. 
  4. ^ „Donja Klada » Goli otok”. Arhivirano iz originala na datum 25. 9. 2017. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  5. ^ „Višestruki ubojica s Golog otoka opet ubio”. Jutarnji list. 31. 5. 2006. Pristupljeno 27. 2. 2017. 
  6. ^ „Na Golom otoku žalio sam što nisam kriminalac”. Večernji list. 1. 1. 2005. Pristupljeno 27. 2. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Goli otok na Vikimedijinoj ostavi