Deklaracija o nezavisnosti SAD

Deklaracija nezavisnosti SAD

Deklaracija o nezavisnosti SAD (engl. The Declaration of Independence) dokument je kojim je proglašena nezavisnost američkih kolonija od engleske matice. Deklaraciju je u Filadelfiji potpisalo 13 dotadašnjih britanskih kolonija u Novom svetu, čime su proglasile svoju nezavisnost i objasnile svoje razloge za to. U Deklaraciji je istaknuto pravo na revoluciju, tj. načelo da je pravo i dužnost svakog naroda da izmeni ili zbaci tiransku vlast koja ga tlači. Ona predstavlja jedan od najznačajnijih koraka ka utemeljivanju američke države kakva danas postoji. Napisao ju je Tomas Džeferson a u Drugom Kontinentalnom kongresu je usvojena 4. jula 1776. godine. Deklaracija postala konstitutivni akt SAD, tj. njihov prvi ustavni akt. Taj dan se u SAD slavi kao Dan nezavisnosti. Velika Britanija je priznala nezavisnost svojih bivših kolonija 3. septembra 1783.

Lijeva rezolucija za nezavisnost je usvojena je 2. jula bez suprotnih glasova. Komitet petorke je sastavio nacrt deklaracije da bude spreman kada Kongres glasa o nezavisnosti. Džon Adams, lider inicijative za nezavisnost, ubedio je komitet da izabere Tomasa Džefersona da sastavi originalni nacrt dokumenta, koji je Kongres uredio da bi se proizvela konačna verziju. Deklaracija je bila formalno objašnjenje zašto je Kongres izglasao nezavisnost od Velike Britanije, više od godinu dana nakon izbijanja Američkog revolucionarnog rata. Adams je pisao svojoj supruzi Abigejl: „Drugi dan jula 1776. će biti najupečatljivija epoha, u istoriji Amerike” - iako se Dan nezavisnosti zapravo slavi 4. jula, što je datum kada je usvojen tekst Deklaracije o nezavisnosti.

Nakon ratifikacije teksta 4. jula, Kongres je objavio Deklaraciju o nezavisnosti u nekoliko oblika. Prvobitno je objavljena kao štampani proglas, koji je široko distribuiran i čitan u javnosti. Izvorna kopija koja je korišćena za ovu štampu je izgubljena i možda je bila kopija u ruci Tomasa Džefersona. Džefersonov originalni nacrt sačuvan je u Kongresnoj biblioteci, zajedno sa izmenama koje su napravili Džon Adams i Bendžamin Frenklin, kao i Džefersonove beleške o promenama koje je napravio Kongres. Najpoznatija verzija Deklaracije je potpisana kopija koja se prikazuje u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu, i koja se popularno smatra zvaničnim dokumentom. Ovaj ukrašeni primerak (finalna, kaligrafska kopija) je naručen od strane Kongresa 19. jula i potpisan 2. avgusta.

Pozadina

Osnivanje kolonija u Severnoj Americi

Prvu englesku koloniju na severnoameričkom tlu, Džejmstaun (Virdžinija), osnovao je Džon Smit 1607. godine u Virdžiniji. Godine 1608., Francuzi su osnovali Kvebek, a Holanđani 1614. godine Novi Amsterdam, današnji Njujork. Do sredine 18. veka Englezi su osnovali 13 kolonija i preuzeli dominaciju u Severnoj Americi, koja se još više potvrđuje nakon Sedmogodišnjeg rata (1756.-1763), mirom u Parizu, po kojem su se Francuzi odrekli svojih kolonija u korist Engleske.

Formiranje svesti o pripadnosti američkoj naciji

Nezadovoljni politikom matice prema kolonijama, ponajviše engleskog kralja Džordža III, i njihovim iskorištavanjem, krajem 18. veka stvara se osećanje pripadnosti američkoj naciji, što je dovelo do opšte težnje za, ne samo oslobađanjem od uticaja, već i ostvarivanju nezavisnosti od Engleske. Netrpeljivost prema Engleskoj javlja se od 1765. godine donošenjem zakona o oporezivanju kolonija, uvođenjem taksi na lična dokumenta i poreza na čaj. Kolonijalisti su, ogorčeni odnosom matice prema njima, krenuli da dižu pobune protiv Engleske, koje su uzbunile poslanike engleskog Parlamenta, koji stoga ukidaju sve novodonesene mere, sem poreza na čaj. Ovaj potez je zapravo bio pokušaj Engleske da pomogne Britansku istočnoindijsku kompaniju, koja je imala ogromne zalihe neprodatog čaja i jer se u kolonijama pio krijumčareni čaj. Parlament je kolonijama ponudio prodavanje čaja po nižoj ceni od krijumčarenog, ali su kolonijalisti željni povoda za oslobađanjem od Engleske, ovaj predlog odlučno odbili. U luci Boston, kolonisti su, preobučeni u Indijance, bacili tovare čaja u more u decembru 1773. godine. Ovaj događaj je u istoriji poznat kao Bostonska čajanka i predstavlja povod za izbijanje rata između Engleske i njenih američkih kolonija i nezvanični početak tzv. Američke revolucije (1775—1783).

Deklaracija nezavisnosti

Ovaj dokument nazvan „Deklaracija nezavisnosti“ (engl. Declaration of Independence, zvaničan britanski naziv: The unanimous Declaration of the thirteen United States of America) sam po sebi deklariše da su 13 severnoameričkih kolonija „slobodne i nezavisne države i da se sve političke veze sa Velikom Britanijom prekidaju“ i dalje obrazlaže razloge otcepljenja od vlasti matice. Predstavlja zapravo nastavak Rezolucije Ričarda Henrija Lija usvojene 2. jula na Kongresu, koja je prva proklamovala nezavisnost kolonija. 2. avgusta 1776. godine je napravljena uveličana kopija ovog dokumenta kojeg su potpisali gotovo svi ondašnji kongresmeni i ova kopija se danas čuva u Državnoj arhivi dokumenata u SAD. Njome se ističe i „da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotuđivo pravo pravo na život, slobodu i težnja ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Ako je ta vlast štetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu državu“.

Datum parafiranja ove deklaracije predstavlja datum nastanka SAD, gde se i slavi kao Dan nezavisnosti. Deklaraciju nezavisnosti SAD potpisalo je tadašnjih 13 severnoameričkih kolonija:

1. Nju Hempšir
2. Masačusets
3. Roud Ajlend
4. Konektikat
5. Njujork
6. Nju Džerzi
7. Pensilvanija
8. Delaver
9. Merilend
10. Virdžinija
11. Severna Karolina
12. Južna Karolina
13. Džordžija

Vidi još

• Očevi osnivači

Literatura

• Armitage, David (2007). The Declaration Of Independence: A Global History. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02282-9. .
• Bailyn, Bernard (1992) [1967]. The Ideological Origins of the American Revolution. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-44302-0. 
• Becker, Carl (1970) [1922]. The Declaration of Independence: A Study in the History of Political Ideas. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-394-70060-1. 
• Boyd, Julian P. (1999) [1945]. Gerard W. Gawalt, ur. The Declaration of Independence: The Evolution of the Text. University Press of New England. ISBN 978-0-8444-0980-1. .
• Boyd, Julian P., ed. The Papers of Thomas Jefferson, vol. 1. Princeton University Press, 1950.
• Boyd, Julian P. (1976). „The Declaration of Independence: The Mystery of the Lost Original”. Pennsylvania Magazine of History and Biography: 438—467. 
• Burnett, Edward Cody. The Continental Congress. New York: Norton, 1941.
• Christie, Ian R. and Benjamin W. Labaree. Empire or Independence, 1760–1776: A British-American Dialogue on the Coming of the American Revolution. New York: Norton, 1976.
• Detweiler, Philip F. (1958). „Congressional Debate on Slavery and the Declaration of Independence, 1819-1821”. The American Historical Review. 63 (3): 598—616. JSTOR 1848882. doi:10.2307/1848882. 
• Detweiler, Philip F. (1962). „The Changing Reputation of the Declaration of Independence: The First Fifty Years”. The William and Mary Quarterly. 19 (4): 557—574. JSTOR 1920163. doi:10.2307/1920163. 
• Dumbauld, Edward. The Declaration of Independence And What It Means Today. Norman: University of Oklahoma Press, 1950.
• Ellis, Joseph (2007). American Creation: Triumphs and Tragedies at the Founding of the Republic. New York: Knopf. ISBN 978-0-307-26369-8. .
• Dupont, Christian Y.; Peter S. Onuf, ur. (2010). Declaring Independence: The Origins and Influence of America's Founding Document. Revised edition. Charlottesville, Virginia: University of Virginia Library. ISBN 978-0-9799997-1-0. .
• Ferling, John E. (2003). A Leap in the Dark: The Struggle to Create the American Republic. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515924-0. .
• Friedenwald, Herbert. The Declaration of Independence: An Interpretation and an Analysis. New York: Macmillan, 1904. Accessed via the Internet Archive.
• Gustafson, Milton. "Travels of the Charters of Freedom". Prologue Magazine 34, no 4. (Winter 2002).
• Hamowy, Ronald. "Jefferson and the Scottish Enlightenment: A Critique of Garry Wills's Inventing America: Jefferson's Declaration of Independence". William and Mary Quarterly, 3rd series, 36 (October 1979), 503–23.
• Hazelton, John H. (1970) [1906]. The Declaration of Independence: Its History. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-71987-5. . 1906 edition available on Google Book Search
• Journals of the Continental Congress,1774–1789, Vol. 5 ( Library of Congress, 1904–1937)
• Jensen, Merrill. The Founding of a Nation: A History of the American Revolution, 1763–1776. New York: Oxford University Press, 1968.
• Mahoney, D. J. (1986). „Declaration of independence”. Society. 24: 46—48. S2CID 189888819. doi:10.1007/BF02695936. 
• Lucas, Stephen E., "Justifying America: The Declaration of Independence as a Rhetorical Document", in Thomas W. Benson, ed., American Rhetoric: Context and Criticism, Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press, 1989
• Maier, Pauline (1997). American Scripture: Making the Declaration of Independence. New York: Knopf. ISBN 978-0-679-45492-2. .
• Malone, Dumas. Jefferson the Virginian. Volume 1 of Jefferson and His Time. Boston: Little Brown, 1948.
• Mayer, David (2008). „Declaration of Independence”. Ur.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. str. 113—15. ISBN 978-1-4129-6580-4. doi:10.4135/9781412965811.n72. 
• Mayer, Henry (1998). All on Fire: William Lloyd Garrison and the Abolition of Slavery. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-18740-8. .
• McDonald, Robert M. S. "Thomas Jefferson's Changing Reputation as Author of the Declaration of Independence: The First Fifty Years". Journal of the Early Republic 19, no. 2 (Summer 1999): 169–95.
• McPherson, James (1991). Abraham Lincoln and the Second American Revolution. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505542-9. .
• Middlekauff, Robert. The Glorious Cause: The American Revolution, 1763–1789. Revised and expanded edition. New York: Oxford University Press, 2005.
• Norton, Mary Beth; Sheriff, Carol; Katzman, David M.; Blight, David W.; Chudacoff, Howard (2010). A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition. Cengage Learning. ISBN 978-0-547-17558-4. .
• Rakove, Jack N. (1979). The Beginnings of National Politics: An Interpretive History of the Continental Congress. New York: Knopf. ISBN 978-0-8018-2864-5. .
• Ritz, Wilfred J. "The Authentication of the Engrossed Declaration of Independence on July 4, 1776". Law and History Review 4, no. 1 (Spring 1986): 179–204.
• Ritz, Wilfred J. "From the Here of Jefferson's Handwritten Rough Draft of the Declaration of Independence to the There of the Printed Dunlap Broadside". Pennsylvania Magazine of History and Biography 116, no. 4 (October 1992): 499–512.
• Tsesis, Alexander. For Liberty and Equality: The Life and Times of the Declaration of Independence (Oxford University Press; 2012) 397 pages; explores the impact on American politics, law, and society since its drafting.
• Warren, Charles (1945). „Fourth of July Myths”. The William and Mary Quarterly. 2 (3): 238—272. JSTOR 1921451. doi:10.2307/1921451. .
• United States Department of State, "The Declaration of Independence, 1776, 1911.
• Wills, Garry (1978). Inventing America: Jefferson's Declaration of Independence. Garden City, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-08976-0. .
• Wills, Garry (1992). Lincoln at Gettysburg: The Words That Rewrote America. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-76956-7. .
• Wyatt-Brown, Bertram (1969). Lewis Tappan and the Evangelical War Against Slavery. Cleveland: Press of Case Western Reserve University. ISBN 978-0-8295-0146-9. .

Spoljašnje veze

• Američka deklaracija o nezavisnosti (Centar za društvenu stabilnost - Zvanični kanal)
• "Declare the Causes: The Declaration of Independence" lesson plan for grades 9–12 from National Endowment for the Humanities
• Declaration of Independence at the National Archives
• Declaration of Independence at the Library of Congress
• Mobile-friendly Declaration of Independence