Desanka Dugalić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Desanka Dugalić
Desanka Dugalić kao Margarita Gotije u „Gospođi s kamelijama“, 1934.
Lični podaci
Datum rođenja(1897-11-28)28. novembar 1897.
Mesto rođenjaČačak, Kraljevina Srbija
Datum smrti22. april 1972.(1972-04-22) (74 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija
Veza do IMDb-a

Desanka Dugalić Nedeljković (Čačak, 28. novembar 1897 — Beograd 22. april 1972) bila je srpska glumica.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Čačku od oca Stevana, okružnog nadzornika monopola duvana, i majke Drage. Osnovnu školu je završila u Valjevu, a potom šest razreda gimnazije u Valjevu i Beogradu gde je zatiče Prvi svetski rat. Završila je glumačku školu kod prof. Laršea u Parizu. Prvi put je nastupila 3. marta 1921. kao Mimi u „Čergarskom životu“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Narodnom pozorištu je ostvarila 115 uloga, bila je prvakinja drame i angažovana do 1944. godine. Tokom Drugog svetskog rata je režirala „Večitog mladoženju“ Jakova Ignjatovića. Udata je 1931. za ekonomistu Milorada Nedeljkovića sa kojim je imala sina Božidara-Boška (1933). Njena sestra Leposava (1904—1985), udata Petrović, je takođe bila glumica. Posle rata igrala je u nekoliko filmskih uloga, među kojima su Koktel i Deca vojvode Smita iz 1967. godine. Umrla je 1972. godine u Beogradu. Njoj u čast je Muzej pozorišne umetnosti Srbije priredio izložbu 2003. godine, autor izložbe i kataloga bila je kustos Aleksandra Milošević.[1]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Desanka Desa Dugalić rođena je, 15. novembra po starom (28. novembra po novom) kalendaru 1897. godine u Čačku, u braku Drage, rođene Janković, i Stevana Dugalića, tadašnjeg pisara monopola duvana. Buduća glumica je osnovnu školu završila u Valjevu, ali se posle rane majčine smrti, seli u prestonicu, gde uoči Prvog svetskog rata završava šesti razred Gimnazije. Želeći da deci koja su rasla bez majčine ljubavi nadomeste pažnju i obezbede uslove za dalje školovanje, staranje o malim Dugalićima preuzimaju Milka Janković, rođena Sretenović, baba po majci, i ujaci. Među njima posebno mesto zauzima Radoje Janković, oficir, diplomata i književnik (1879-1943). Ovaj obrazovani i preduzimljivi čovek bio je naročito brižan prema sestrinim kćerima. Brinuo se o rano narušenom zdravlju gimnazijalke Dese. Sa zahvalnošću je naglašavala njegovu spremnost da podstiče njeno stalno obrazovanje i umetničko usavršavanje, razvijajući kod nje otvorenost prema drugim kulturama i nacijama, vodeći je sa sobom na putovanja i neposredno je upoznajući sa vrhunskim kulturnim vrednostima širom Evrope. Zahvaljujući njemu, Desa Dugalić posle kratkog oporavka u Grčkoj, kako navodi njen biograf Aleksandra Milošević, putuje na Balearska ostrva, odakle je zbog klimatskih uslova koji nisu pogodovali njenim plućima, otputovala za Ženevu.[2]

Na sceni nacionalnog teatra[uredi | uredi izvor]

Čim je prvi put stupila na scenu Narodnog pozorišta, a naročito posle drugog povratka iz Pariza, gde je još jednom kratko boravila kako bi dovršila studije, potpuno je bila obuzeta magijom dramske umetnosti. U drugoj posleratnoj sezoni nacionalnog pozorišta koje se podizalo iz pepela zahvaljujući volji i entuzijazmu pozorišnih pregalaca, Desa Dugalić debituje ulogom Mimi u Čergarškom životu A. Miržea i T. Barijera, 3. marta 1920. godine. Na osnovu plakata koji se čuvaju u zbirci pozorišnih plakata i programa Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Aleksandra Milošević, viši kustos ove institucije, sačinila je popis uloga koje je Desa Dugalić ostvarila u nacionalnoj pozorišnoj kući, čiji je stalni član bila od 1922. do 1944. godine. Za dvadeset dve godine, prema ovom popisu publikovanom u katalogu koji je pratio izložbu priređenu u čast Dese Dugalić 2003. godine, ova glumica ostvarila je na pozornici Narodnog pozorišta 114 žanrovski veoma raznovrsnih i zapaženih umetničkih kreacija.

Igrala je i u dramama domaćih pisaca, među kojima su Borisav Stanković, Janko Veselinović, Svetozar Ćorović, Branislav Nušić, Ivo Vojnović, Živojin Vukadinović, Ranko Mladenović Momčilo Milošević i drugi. Svemu tome mnogo je doprinosila i njena prirodna, melodijski lepo i psihološki tačno prelivena dikcija sa artikulacijom glasova koji su se dobro čuli i na poslednjoj galeriji. Takvom dikcijom, ličnim šarmom, lepom pojavom i elegancijom u toaletiranju delovala je vanredno prirodno u francuskim salonskim tzv. konverzacionim komadima kakvih je bilo dosta između dva rata. Uz dobre partnere, naročito Vladetu Dragutinovića i Matu Miloševića, ona je mogla da ispoljava bogatstvo svoje umetničke prirode.

Putnica i putopisac[uredi | uredi izvor]

Desanka Dugalić Nedeljković, u četvrtoj deceniji proteklog veka, doživljava i svoj umetnički vrhunac. Potvrda njene nadarenosti je samostalno publikovano književno ostvarenje putopis Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat u leto 1931. Putopis sa elementima dnevnika, koji prate zanimljive fotografije, nastao je iz glumičine ljubavi prema putovanjima, iz njene otvorenosti za različitosti i žudnje za saznanjima o dalekim predelima, kulturama i ljudima, koje je stekla još u mladosti. Štampan je u beogradskoj Privredi.[3][4]

Letopis Matice srpske u decembru 1931. godine objavljuje afirmativan prikaz knjige potpisan inicijalom N. Autor skreće pažnju čitalaca na ovaj tek publikovani putopis.

Pedagoški rad u Glumačkoj školi Narodnog pozorišta[uredi | uredi izvor]

Žudeći da u potpunosti iskaže svoje iskustvo stečeno na sceni i svoju opredeljenost da svojim postojanjem služi lepoti, u godinama pred Drugi svetski rat, Desanka Dugalić Nedeljković se okušala i kao predavač u Glumačkoj školi Narodnog pozorišta, autor knjige o vizuelnoj glumi, pisac članaka o pozorišnim predstavama koje su objavljivali Pravda i Vreme, režiser, pisac dramskog teksta i vrstan interpretator srpske narodne poezije na Radio Beogradu i izuzetno posećenim koncertima.

Glumica kao dramski pisac[uredi | uredi izvor]

Desanka Dugalić Nedeljković imala je i ambiciju da sama napiše komad u kojem bi glavnu žensku ulogu u potpunosti kreirala po svojoj meri. U mnoštvu izvora navedeno je da je, još u vreme boravka u Parizu, napisala drame Dve sestre i Tako ćaskajući, za koje se smatra da su, uz druge njene neobjavljene literarne pokušaje, izgubljeni. Ipak, harizma i slava koju je u međuvremenu stekla, omogućila joj je da se ostvari i kao dramski pisac čije je delo postavljeno na scenu nacionalnog teatra. Premijera komada u četiri čina Na drugoj obali, koji je nosio prvobitni naslov S onu stranu okeana, izvedena je u utorak, 10. decembra 1935. godine, na Maloj pozornici Narodnog pozorišta u režiji Josipa Kulundžića. Bila je i saradnik u novinama Srpski narod. [5]

  • Elementi vizuelne glume / Desa Dugalić-Nedeljković. - Beograd : Štamparija "Globus", 1935 ([b. m. : b. i.]). - 79 str. ; 18 cm COBISS.SR 237906695

Galerija fotografija[uredi | uredi izvor]

Sve fotografije su iz Zavičajnog fonda Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis iz Čačka.

  • Desa Dugalić na početku karijere
    Desa Dugalić na početku karijere
  • Glumica Desa Dugalić
    Glumica Desa Dugalić
  • Glumica Desa Dugalić
    Glumica Desa Dugalić
  • Desa Dugalić u ulozi Margarite Gotije u predstavi Dama s kamelijama, 1934. godina
    Desa Dugalić u ulozi Margarite Gotije u predstavi Dama s kamelijama, 1934. godina
  • Desa Dugalić sa sinom Božidarom Nedeljkovićem
    Desa Dugalić sa sinom Božidarom Nedeljkovićem
  • Desa Dugalić na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u predstavi Ifigenija na Tavridi, Beograd, 1944. godina
    Desa Dugalić na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u predstavi Ifigenija na Tavridi, Beograd, 1944. godina

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stojković, Borivoje S. (1983). Velikani srpskog pozorišta. Valjevo. str. 261—275. 
  2. ^ Nedeljković, Olivera. „Život i njegove kulise - Desanka Desa Dugalić Nedeljković (1897-1972)”. Glas biblioteke. Br. 19 (2015): 111—138. 
  3. ^ Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat : u leto 1931 / Desa Dugalić. - Beograd : [b. i.], 1931 (Beograd : Privreda). - 113 str. : ilustr. ; 21 cm COBISS.SR 32280071
  4. ^ Todorović, Miloš (2021). Srbija i Egipat: srpsko-egipatski međukulturni odnosi. Beograd: Alia Mundi. str. 55-57. ISBN 978-86-81396-12-4. Pristupljeno 6. 9. 2023. 
  5. ^ Saradnici Srpskog naroda. - U : Srpski narod, 5. jun 1943, strana 10 Pristupljeno 28.10.2016.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009.COBISS.SR 170123788
  • Desa Dugalić (1897-1972), prvakinja Drame Narodnog pozorišta između dva rata / autor izložbe i kataloga Aleksandra Milošević. - Beograd : Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2003 (Petrovaradin : Alfagraf). - 47 str. : fotogr. ; 23 x 22 cm. - Kor. stv. nasl.: Desa Dugalić. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Selektivna bibliografija [Dese Dugalić]: str. 31-43. - Bibliografija: str. 43-47.COBISS.SR 105267468

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Десанка_Дугалић&oldid=26615658”