Dejan Mirović

Dejan Mirović
Profesor Dejan Mirović na predstavljanju svoje knjige
Lični podaci
Datum rođenja	(1972-09-16)16. septembar 1972.
Mesto rođenja	Bar, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Religija	Pravoslavac
Univerzitet	Kosovska Mitrovica
Profesija	Pravnik
Politička karijera
Politička stranka	Srpska radikalna stranka

Dejan Mirović (Bar, 16. septembar 1972) srpski je pravnik, univerzitetski profesor i političar.

Biografija

Rođen je u Baru. Sin je Miodraga Miška Mirovića i sestrić Miodraga Lekića. Srednju školu, Pravni fakultet i postdiplomske studije je završio u Beogradu. Magistrirao je iz oblasti međunarodnog privrednog prava. Doktorirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 9. oktobra 2012. godine, disertacijom na temu primene prava EU u Srbiji. Od 2013. godine je docent na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a u januaru 2018. godine je izabran za vanrednog profesora, dok je u julu 2022. godine izabran za redovnog profesora.

Nakon zaključivanja Sporazuma o principima za formiranje nacionalne vlade između Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije u maju 2008. godine, Srpska radikalna stranka ga je predložila za ministra u Vladi Republike Srbije.

U raskolu između Srpske radikalne stranke i Srpske napredne stranke, opredelio se za Srpsku radikalnu stranku. Bio je potpredsednik Srpske radikalne stranke i zvanično registrovani pravni savetnik Vojislava Šešelja pred Haškim sudom. Od 2007. do 2012. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini. Smenjen je sa mesta potpredsednika Srpske radikalne stranke, nakon povratka Vojislava Šešelja u maju 2015. godine, zbog zalaganja za predizbornu koaliciju sa drugim opozicionim patriotskim strankama (Demokratska stranka Srbije i Srpski pokret Dveri). Podneo je ostavku na mesto pravnog savetnika, nakon oslobađajuće presude Vojislavu Šešelju u martu 2016. godine. 2017. godine je objavio knjigu pod nazivom "Rusofobija kod Srba 1878-2017".

U novembru 2018. godine je zajedno sa akademikom Matijom Bećkovićem, istoričarima Čedomirom Antićem i Aleksandrom Rakovićem, a na osnovu Zakona o strancima Crne Gore, proglašen za "državnog neprijatelja", da bi u decembru 2018. godine bio vraćen sa graničnog prelaza Dobrakovo, kada je krenuo u posetu majci i bratu u Ulcinju.

U avgustu 2020. godine je zajedno sa akademikom Kostom Čavoškim, prof. dr Milom Lomparom, dr Markom Jakšićem i Draganom Trifković podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića za krivično delo iz člana 306 i 307 KZ ugrožavanje teritorijalne celine ili izdaje i veleizdaje, odnosno priznavanje kapitulacije ili okupacije.

U februaru 2023. godine, na Sretenje je bio formalni organizator velikih demonstracija protiv prihvatanja Francusko-nemačkog plana, kojim Republika Srbija priznaje teritorijalni integritet Kosova. Aleksandar Vučić, ambasade Sjedinjene Američke Države i Evropske unije, provladini mediji i tužilaštvo su demonstracije nazvali ugrožavanjem ustavnog poretka, te su sprovedena masovna hapšenja u Beogradu i Vojvodini. Među uhapšenima su bili i politički aktivista Damnjan Knežević i novinar i istoričar Dejan Petar Zlatanović. Nakon toga profesor Mirović je zakazao nove demonstracije za 24. februar 2023. godine, ali ih je MUP Republike Srbije po hitnom postupku zabranio.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Dela

• Zapad ili Rusija
• Posledice EU integracija
• Argumenti protiv Evropske unije
• Kosovo i Metohija – Palestina, sistem kriza (prevedeno na arapski jezik)
• Međunarodni sud pravde i Srbija
• Rusofobija kod Srba: 1878-2017, 2017.
• Briselski sporazum - hronologija i posledice, 2019.
• Vašingtonski sporazum 2020, 2021.
• Secesija u međunarodnom pravu", 2022

Spoljašnje veze

• Gostovanje Dejana Mirovića u emisiji Stanje nacije na B92