Pređi na sadržaj

Disforija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Disforija
Latinskidisphorya
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10F31.1 F64.0
MKB-9-CM311
DiseasesDB(F64)
MeSHD019263

Disforija, distimija (grč. δύσφορος, od δυσ — teško, i φέρειν - podneti) blaža je forma depresivnog poremećaja koji je suprotan od euforije. Osobe koje pate od disforije će osetiti da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu.

Disforijom se često u literaturi označavaju i bipolarni poremećaji.[1][2] Međutim, tačno značenje reči disforija, kako se ona ponekad primenjuje, čini je prilično nejasno, a njenu upotrebu često i zbunjujućom.

Disforiju obično karakteriše; osećaj emocionalne i/ili mentalne nelagodnosti (ekstremni ili produženog osećanja tuge, očaja, krivice ili beznadežnosti), uznemirenost, malaksalost i depresija, koji utiču na normalan kvalitet života i/ili radnu aktivnost.

Manifetsacije kliničke slike su različite i zavise od uzroka koji je ovaj poremećaj izazvao. Hronično disforično raspoloženje može takođe biti faktor u razvoju poremećaja ishrane, težeg oblika depresije, a ponekad i razlog zloupotrebe droge i alkohola. Disforija koja značajno utiče na razvoj probelema u odnosu sa drugim ljudima, patnju porodice i gubitak radne sposobnosti, zahteva stručni tretman.[3]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Životna prevalenca za depresivne poremećaje različita je u različitim studijama i zemljama. Procenjuje se da se prevalenca kreće izmedju 4% i 10% za depresivnu epizodu, između 2,5% i 5% za distimiju i u opštoj populaciji između 3,1% i 10,1% (6.9%). Prevalenca za depresivnu epizodu među adolescentima (16 do 17 godina) u Velikoj Britaniji je 2,6%, ali ako se uključe i subsindromske depresije ovaj procenat značajno raste na 11,4%.[4]

Podaci iz istraživanja konstantno ukazuju da je depresija 1,5 do 2 puta češće kod osoba ženskog pola mada je ovaj podatak među polovima prilično ujednačen između 18. i 64. godine života. Mnogi socioekonomski faktori značajno utiču na stopu prevalence, au istraživanjima se najčešće pominju: nezaposlenost, siromaštvo (pripadnost nižoj socioekonomskoj klasi), niža formalna edukacija i kvalifikacija, lošiji uslovi života kao i život u urbanim sredinama.[5]

Uzroci disforije nisu uvek potpuno jasni i očigledni, jer mnogi socioekonomski faktori značajno utiču na stopu prevalence, tako da ovaj poremećaj zahteva pažljivu evaluacija i dijagnozu od strane obučenih zdravstvenih radnika za mentalno zdravlje.

Kao mogući uzroci disforije navode se:

  • Kombinacija genetičkih, hemijskih, bioloških, psiholoških, socijalnih i ekoloških faktora verovatno doprinosi pojavi ovog poremećaja.
  • Disforija je često signal da su određeni mentalni, emocionalni i fizički aspekti života „izabacili neku osobu iz unutrašnje ravnoteže“.
  • Hronične i teške bolesti kao što su srčane bolesti ili rak takođe mogu biti praćeni disforijom.
  • Značajne životne promene i veliki životni stresori kao što su smrt voljene osobe ili gubitak posla može da izazove pojavu disforije.
  • Gubitak rodnog ili drugog oblika identiteta ili samopoštovanja, menstruacija, ciklična promena godišnjeg doba itd, mogu doprineti pojavi disforije.

U određenim okolnostima koji su uključeni u pojavu disforije, pojedinac ima malu ili nikakvu kontrolu nad njima. Dok u drugim prilikama, disforija se javlja kada je osobe u stanju da uoči da oni zaista imaju izbor i da on može dovesti do promena u njihovim životima.

Ljudi koji su disforični mogu postati preplavljeni i iscrpljeni simptomima ovog poremećaja koji mogu u potpunosti zaustaviti njihovo aktivno učešće u određenim svakodnevnim aktivnostima. Disforične osobe se mogu izolovati od porodice i prijatelja, a kod nekih osoba se mogu razviti i prisilne misli o smrti ili samoubistvu.

Više značenja disforije[uredi | uredi izvor]

Rodna disforija[uredi | uredi izvor]

Rodna disforija, poremećaj rodnog identiteta, rodni nesklad ili transrodnost depresivni je sindrom koji se javlja kod osoba koje disforiju doživljavaju zbog nezadovoljstva svojim identitetom (rodno/polanim) koji im je rođenjem dodeljen[6]. To je psihijatrijska klasifikacija koja opisuje probleme povezane sa transekualnošću i transvestizmom i najčešće je primenjivana dijagnoza kod transseksualaca[7].

Osoba sa rodnom disforijom može patiti od anksioznosti, nesigurnosti i trajnih neprijatnosti izazvanih polom u kojem je rođena, jer veruje da je njen rodni identitet različit od anatomskog pola (npr. muškarac sa rodnom disforijom će osećati da je žensko iako je rođen sa muškim telom).[8] Simptomi rodne disforija obično se počinju u detinjstvu. Npr. dete može odbijati da nosi mušku ili žensku odeću, ili da učestvuje u muškim ili ženskim igrama i aktivnostima. U većem broju slučajeva, ovaj oblik ponašanja je normalan deo odrastanja, ali u slučajevima rodne disforija, ovakvo ponašanje nastavlja se i tokom detinjstva sve do starijeg uzrasta.

Disforiju LGBT osobe mogu doživljavati jako dugo, jer često mnogo godina žive u rodnom identitetu koji društvo očekuje od njih sve dok, konačno, njihova „nevolja“ ne postane nepodnošljiva (izraženo depresivna) i oni tada prolaze kroz fazu tranzicije ka stalnom životu u skladu sa polnom ulogom koja je „udobnija“ za njih. Nakon što uspostave osećaj svoje celovitosti, LGBT osobe su onda bolje „osposobljene“ da sebi i društvu, pruže pun doprinos u svim sferama života a disforija je slabo izražena. Zato mnogi od onih koji žive sve vreme u novom rodnoj ulozi žele da sebe smatraju običnim muškarcima i ženama.[9]

Bipolarni poremećaj[uredi | uredi izvor]

Bipolarni poremećaj je ozbiljan zdravstveni poremećaj sa visokom stopom obolelih i visokim stepenom smrtnosti. Kod obolelih često su prisutni subsindromalni simptomi, kao i jasno izraženo smenjivanje epizode ​​manije i depresije (abnormalno povišeno ili sniženo raspoloženje), različite učestalosti i intenziteta. Ovaj poremećaj često prati povećani rizik od samoubistava, kao i sklonost ka zloupotrebi alkohola, droge i drugih psihoaktivnih supstanci[10]. Poremeć je povezan sa značajnom redukcijom kvaliteta života i ekonomskim posledicama, kako po obolelog tako i po društvo (ukupni troškovi povezani sa ovim poremećajem u SAD 1991. godine iznosilili su 45,1 milijardu dolara)[11] .

Disforična manija[uredi | uredi izvor]

Disforična manija opisana je u Merkovom priručnika kao; "israženi depresivni simptomi superponirani na maničnu psihozu." Disforičnu maniju karakteriše sledeća simptomatologija:

  • plakanje
  • poremećaj sna
  • prisilne misli i psihomotorni nemir (mentalna i/ili fizička uznemirenost)
  • suicidalne ideje (stalna opsednustost mislima o samoubistvu)
  • zablude progona (doživljaj proganjanja bez ikakvog razloga)
  • auditivne (slušne) halucinacije (pogrešna interpretacija zvučnih signala)
  • neodlučnost i zbunjenost (problemi u donošenjau odluka, pa iste donosi zajedno sa drugima).

Disforična depresija[uredi | uredi izvor]

Disforična depresija je oblik disforije koju mnogi označavajue kao o mešoviti oblik depresivnog poremećaja koji se sastoji od "hipomaničnih simptomatoma ili hipertimičnih svojstava i velikih depresivna epizoda retardacije" U osnovi, to znači da se karakteristike hipomanije ili hiperaktivnost dešavaju tokom depresije koja pacijenta čini usporenim ili ravnodušnim. Simptomi uključuju:

  • razdražljivost (lako se naljute)
  • uporan govor suprotan usporenom razmišljanju
  • ekstremni umor
  • slobodno plutajuća anksioznost
  • napadi panike
  • uporna nesanica (ozbiljnih poteškoće u spavanju)
  • povećanje libida
  • izgled sličan glumi sa izrazima depresivnih patnji (melodramatične u depresivnom osećaju).

Predmenstrualna disforija[uredi | uredi izvor]

Predmenstrualna disforija ili predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) je teži oblik predmenstrualnog sindroma u žena, povezan sa lutealnom fazom menstrualnog ciklusa (posle ovulacije).[12] S obzirom da su simptomi PMDP blisko povezani sa menstrualnim ciklusom - i uglavnom se javljaju samo kod žena koje imaju ovulaciju - navodi na zaključak da su polni hormoni važan faktor u etiologioji ovog oblika disforije.[13]

PMDP prema istraživanjima, 75% do 85% žena u reproduktivnom dobu oseća blage do umerene, fizičke i emocionalne poteškoće u periodu koji prethodi menstruaciji, ali svega 3% do 8% žena ima ozbiljne smetnje koje se mogu svrstati u dijagnostičke kriterijume za predmenstrualni disforični poremećaj. Pojedini istraživači smatraju da su tegobe kod 10% do 15% žena toliko intenzivne da zahtevaju pomoć lekara.[14] Starost žena u kojoj se poremećaj obično javlja su dvadesete do srednje tridesete godine,[15] a intenzitet simptoma se smanjuje sa starošću.[16]

PMDP se skoro podjednako javlja kod žena širom sveta, iako većina istraživanja sprovedena kod žena u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, navodi na zaključak kako simptomi nisu kulturološki specifični, iako se pojedine smetnje javljaju češće u pojedinim kulturama.[15] Tako na primer, žene iz azije Kine i Japana navode češću pojavu somatskih smetnji nego emocionalnih tegoba u predmenstrualnom periodu.[17][18][19]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Veliki broj istraživanja pokazao je da su u lečenju disforije antidepresivi efikasniji od placeba, dok su brojne meta-analize dokazale veću efikasnost triciklika, SSRI (fluoksetin, sertralin), MAO, RIMA u lečenju disforije.

Lečenje disforije, u principu, zasniva se na istim postavkama kao i lečenje akutne depresivne epizode. Sve grupe antidepresiva koje su do sada korišćene u lečenju disforije pokazale su efikasnost (triciklični antidepresivi, SSRI, AD nove generacije - mirtazapin, venlaflaksin, bupropion, moklobemid).

Važni parametri lečenje (dužina lečenja, doze, stopa odgovora na terapiju antidepresivima) uporedivi su sa onim kod depresivne epizode (APA, 2002). Tako je npr. pozitivni odgovor kod distimije na TCA, SSRI i moklobemid 2 do 3,75 puta veći u odnosu na placebo.[20]

Antidepresivi novije generacije, zahvaljujući boljoj podnošljivosti (manje izražena neželjena dejstava) i većoj bezbednosti primene imaju prednost u terapiji disforije.[21]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pschyrembel - Klinisches Wörterbuch, 261. Auflage, 2007 Walter de Gruyter, Berlin Berger
  2. ^ Mathias (Hrsg): Psychische Erkrankungen - Klinik und Therapie, Elsevier, 3. Aufl. 2008.
  3. ^ Igor Krnetić, Kongnitivni tretman depresivnih poremećaja, (2006) Mediicina.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2013) Pristupljeno 19. 3. 2014
  4. ^ Waraich P, Goldner EM, Somers J M, Hsu L. Prevalence and incidence studies of mood disorders: a systematic review of the literature. Can J Psychiatry. 2004; 49 (2): 124–38.
  5. ^ Singleton N, Bumpstead R, O‘Brien M. Psychiatric Morbidity Among Adults Living in Private Households, 2000. London: The Stationery Office; 2001.
  6. ^ Gender identity disorder, Academic Dictionaries and Encyclopedias, en.academic.ru
  7. ^ (jezik: engleski) Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, HBIGDA Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, 2001-02, [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. јун 2007)
  8. ^ Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
  9. ^ The Harry Benjamin Inernational Gender Dysphoria Association’s Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, 2001.
  10. ^ (језик: енглески)
  11. ^ (језик: хрватски) Bipolarni poremećaj mentalno zdravlje.com Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2011)
  12. ^ (језик: хрватски) S. Štrkalj Ivezić, M. Kušan Jukić, A. Tikvica, D. Pavičić Baldani. Dijagnostičke i terapijske smjernice za liječenje predmenstruacijskog disforičnog poremećaja Acta Med Croatica, 64 (2010) Br. 3, pp. 183-190 Acta Med Croatica Архивирано на сајту Wayback Machine (19. jul 2013)
  13. ^ (jezik: engleski) Premenstrual dysphoric disorder (PMDD) is the severe form of PMS. [2]
  14. ^ Limosin F, Ades J. Psychiatric and physiological aspects of premenstrual syndrome. Encephale 2001; 27: 501-8.
  15. ^ a b Endicott J, Amsterdam J, Eriksson E. Is premenstrual dysphoric disorder a distinct clinical entity? J Womens Health Gend Based Med 1999; 8: 663-79.
  16. ^ Freeman EV, Rickels K, Schweizer E i sur. Relationships between age and symptom severity among woman seeking medical treatment for premenstrual symptoms. Psychol Med 1995; 25: 309.
  17. ^ Takeda T, Tasaka K, Sakata M i sur. Prevalence of premenstrual syndrome and premenstrual dysphoric disorder in Japanese women. Arch Womens Ment Health 2006; 9: 209-12.
  18. ^ Chang AM, Holroyd E, Chau JPC. Premenstrual syndrome in employed Chinese women in Hong Kong. Health Care Women Int 1995; 16: 551.
  19. ^ (jezik: engleski) Halbreich U, Borenstein J, Pearlstein T, Kahn LS. The prevalence, impairment, impact, and burden of premenstrual dysphoric disorder (PMS/PMDD) Psychoneuroendocrinology. 2003 Aug;28 Suppl 3:1-23. Abstract-PubMed
  20. ^ Lisulov R, Starĉević V, Marjanović A. Distimija: izazov za savremenu psihijatriju. Beogtrad: Galenika;1999.
  21. ^ Holbrook AM, Pereira JA, Labiris R, McDonald H, Douketis JD, Crowther M, et al. Systematic overview of warfarin and its drug and food interactions. Arch Intern Med. 2005; 165:1095–106.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дисфорија&oldid=27748378”