Domaća crkva
Domaća crkva, ili ponekad bogomolja, mesto je za molitvu u kući vernika.
Pravoslavlje[uredi | uredi izvor]
U pracrkvama prvih vekova mesta bogosluženja su bila u kućama vernika. Ova praksa je nastavljena, posebno u pravoslavnoj crkvi. Ispred porodične ikone ukućani čitaju dnevne molitve, a takođe vrše i obrede, specifične za date okolnosti.
Na velikom imanju, to nije neuobičajeno, već se prave privatne kapele. U malom stanu postoji najmanje jedan kivot za ikone (kod rusa: красный уголок, sa značenjem „lep kutak”). Kod srba je to slavska ikona. Ako je moguće, sveštenik poseti jednom godišnje domove vernika, da izvrši blagoslov i seče se slavski kolač.
Na pravoslavnom venčanju, obred krunisanja i predaja ikone čine akt osnivanja porodičnje crkve.[1].
Grčka[uredi | uredi izvor]
U Grčkoj, može se videti da su mnogi vlasnici imaju izgrađene domaće kapele na svom posedu.
Srbija[uredi | uredi izvor]
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svaka porodica ima svoju krsnu slavu, odnosno sveca zaštitnika. Ova tradicija je bila priznata od strane Uneska kao Nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva.[2]
Rusija[uredi | uredi izvor]
U Rusiji, porodica se okuplja pred malim ikonostasom, koji se sastoji od jedne ili više ikona, pred kojima stoji kandilo. Do 1917. godine, neki od članova aristokratije su imali prave, potpuno opremljene crkve na njihovim imanjima.[3][4]
Pravoslavna dijaspora[uredi | uredi izvor]
U zemlji u kojoj su pravoslavni prisutni kao manjina, pojam „domaća crkva” može da igra važnu ulogu.[5] Ona može da služi ne samo jednoj porodici, već može da bude mesto susreta nekoliko porodica. To su potencijalne klice novih parohija u dijaspori. U Francuskoj se ponekad čitavi stanovi pretvaraju u pravoslavne crkve.
Druge hrišćanske denominacije[uredi | uredi izvor]
U katolicizmu je takođe poznata upotreba kućne oratorije i kapele, mada je upotreba strogo regulisana kanonskim pravom.
Kod protestanata se podstiče domađi kult. U doba progona to je bila jedinstvena bogomolja, u odsustvu hrama.
Islam[uredi | uredi izvor]
Praksa svakodnevne molitve je jedan od stubova islama. Ona je često praktikuje kod kuće koristeći ćilim za molitvu, iako imam preporučuju da muškarci praktikuju molitvu u džamiji.
Judaizam[uredi | uredi izvor]
Posle razaranja hrama u 70. godini, porodični dom je često bio jedino mesto bogosluženja jevreja. Obred šabata ili pashe se vrši oko porodičnog stola. Svi rabini preporučuju svojim sledbenicima da posećuju sinagogu.
Budizam[uredi | uredi izvor]
Statue Bude su veoma rasprostranjene u budizmu. Mesto za meditacije može da bude u slično oratorijumu.
Hinduizam[uredi | uredi izvor]
Ponude se dostavljaju kipu ili slici božanstava
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Orthodoxinfo.com / Michael B. Henning: Marriage and the Christian Home
- ^ Slava celebration dans la famille.
- ^ Domovaя cerkovь, V uzkom smыsle slova
- ^ Cerkvi domovыe // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890-1907.
- ^ Orthodoxe Vie De La Commune.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Džin Baur: rusko Naselje u Minhenu 1900-1945: francuski-ruski Odnosi u 20. Veka. Obim 65 Publikacija istočnoj evropi, Institut za Minhena: Serija Priče, istočnoj evropi-Institut, Minhen, Oto Adamant Verlag. 1998. ISBN 9783447040235..
- Cyril Deicha (Ur.): Ikone i Propovedi. Izdavač: text.check.suter: Trizen. 2016. ISBN 978-3-9524397-1-5.. pogledajte propovedi o. Mile: domađa crkva (na nemačkom jeziku). Str. 37