Dragan Lukić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragan Lukić
Datum rođenja30. novembar 1928.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina SHS
Datum smrti1. januar 2006.
Mesto smrtiBeograd, Srbija i Crna Gora
Potpis
Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić Omoljac

Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2]

Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2]

Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine.

Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji.

Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi.

Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”.

Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.

Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993.

Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine.[4] Sahranjen je 3. januara 2006. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd.

„Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dragan Lukić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2018-03-05. Pristupljeno 2022-01-15. 
  2. ^ a b v „O Draganu Lukiću”. osdraganlukic.edu.rs. Pristupljeno 3. 2. 2022. 
  3. ^ Lukić, Dragan. Nova smešna knjiga : za decu. Beograd : Čigoja štampa ; Lazarevac : Biblioteka "Dimitrije Tucović" : Festival humora za decu, 2007. str. 182. ISBN 978-86-7558-522-0. 
  4. ^ Hellasije (2018-03-05). „Dragan Lukić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-28. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Лукић&oldid=27547997”