Pređi na sadržaj

Drago Gizdić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
drago gizdić
Lični podaci
Datum rođenja(1912-02-02)2. februar 1912.
Mesto rođenjaKlis, kod Splita, Austrougarska
Datum smrti19. februar 1983.(1983-02-19) (71 god.)
Mesto smrtiSplit, SR Hrvatska, SFR Jugoslavija
Profesijadruštveno-politički radnik
Delovanje
Član KPJ od1930.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Odlikovanja
Orden junaka socijalističkog rada
Orden narodnog oslobođenja Orden Republike sa zlatnim vencem Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.

Drago Gizdić (Klis, kod Splita, 2. februar 1912 — Split, 19. februar 1983) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički i privredni radnik SFRJ, publicista i SR Hrvatske, publicista i junak socijalističkog rada.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 12. februara 1912. u Klisu, kod Splita. Pre Drugog svetskog rata radio je kao radnik-mašinista parnih turbina i kotlova. Kao mladi radnik prikljčuo se najpre sindiklanom, a potom i revolucionarnom radničkom pokretu. Godine 1930. postao je član tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog revolucionarnog rada više puta je bio hapšen, a 1939. je interniran u Lepoglavu. Od 1940. živeo je u ilegalnosti.[1][2]

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. aktivno je radio na organizovanju Narodnooslobodilačke borbe u Dalmaciji. Avgusta 1941. učestvovao je u formiranju Solinskog partizanskog odreda, potom je bio politički komesar Kaštelansko-trogirskog partizanskog odreda. Tokom rata je obavljao i razne političke dužnosti — bio je sekretar Sreskog komiteta KPH za Solin i Trogir i član Oblasnog komiteta KPH za Dalmaciju.[3][2]

Biran je za većnika Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske (ZAVNOH), od Prvog zasedanja i većnika Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), od Drugog zasedanja, 1943. godine. Bio je poslanik Privremene narodne skupštine DFJ.[3][2]

Posle oslobođenja Jugoslavije, bio je profesionalni sindikalni i politički radnik. Bio je predsednik Glavnog odbora Saveza sindikata Hrvatske i ministar u Vladi NR Hrvatske. Potom je prešao u privredu i bio dugogodišnji generalni direktor preduzeća Dalmacija-cement. U toku priprema uvođenja radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji, krajem 1949. je u fabrici Prvoborac u Solinu formirao je prvi radnički savet u FNRJ.[3][2]

Za poslanika Skupštine SFRJ biran je osam puta, a za poslanika Sabora SR Hrvatske četiri puta. Bio je delegat na Petom, Šestom, Sedmom, Osmom, Devetom i Desetom kongresu SKOJ. Biran je za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske i člana Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske.[2]

Bavio se publicističkim radom i uz pomoć saradnika Instituta za istoriju radničkog pokreta Dalmacije napisao je više memoarskih radova:[4]

  • Dalmacija 1941, Zagreb 1957. i 1959.
  • Dalmacija 1942, Zagreb, 1955. i 1959.
  • Dalmacija 1943, Zagreb 1962.
  • Dalmacija 1944—1945, Zagreb 1964.
  • Dalamcija 1941—1945. album fotografija i faksimila, Zagreb 1964.

Umro je 19. februara 1983. u Splitu, a sahranjen je u rodnom mestu.[5]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden narodnog oslobođenja, Orden zasluga za narod prvog reda, Orden bratstva i jedinstva prvog reda, Orden za hrabrost i dr.[3] Ukazom Predsedništva SFRJ 10. decembra 1981. odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada.[6]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ko je ko 1957, str. 203.
  2. ^ a b v g d Ko je ko 197, str. 302.
  3. ^ a b v g Ko je ko 1957, str. 204.
  4. ^ „GIZDIĆ, Drago — Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. n.d. 
  5. ^ „Preminuo Drago Gizdić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 21. 2. 1983. str. 5. 
  6. ^ „Službeni list SFRJ 22/82” (PDF). slvesnik.com.mk. 23. 4. 1982. str. 748. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драго_Гиздић&oldid=28575009”