Dragutin Gavrilović

Dragutin Gavrilović
Pukovnik Dragutin Gavrilović
Lični podaci
Datum rođenja	(1882-05-25)25. maj 1882.
Mesto rođenja	Čačak, Kraljevina Srbija
Datum smrti	19. jul 1945.(1945-07-19) (63 god.)
Mesto smrti	Beograd, DF Jugoslavija
Vojna karijera
Služba	1901 — 1941.
Čin	pukovnik
Jedinica	10. pešadijski puk
Učešće u ratovima	Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Orden Karađorđeve zvezde Orden belog orla

Dragutin Gavrilović (Čačak, 25. maj 1882 — Beograd, 19. jul 1945) je bio najpoznatiji srpski major dok je u jugoslovenskoj vojsci napredovao do čina pukovnika. Vojnu akademiju završio je 1901. godine. Učestvovao je u skoro svim bitkama srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika. Posle Vojne akademije je postavljen za komandanta 10. pešadijskog puka moravske divizije u Čačku u današnjoj kasarni Ratko Mitrović. Za razliku od mnogih saboraca, umro je 19. jula 1945. godine u Beogradu. Nosilac je Karađorđeve zvezde, francuskog Ratnog krsta kao i mnogih drugih odlikovanja. U srpskoj istoriji ostaće zapamćen po govoru koji je održao braniocima Beograda oktobra 1915. godine neposredno pred juriš u kome je i sam teško ranjen. Istaknuti je crnorukac, a u organizaciju ga je uveo njegov kolega sa klase Panta Draškić.

U Čačku postoji Rodna kuća majora Gavrilovića.

Govor upućen braniocima Beograda (1915)

Glavni članci: Pad Beograda 1915. i Govor braniocima Beograda

Grob Dragutina Gavrilovića na Novom groblju u Beogradu

U toku borbi za odbranu Beograda 6-7. oktobra 1915. godine, Austrija je forsirala Dunav i iskrcala se na delu obale koji je držao 2. bataljon 10 kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović. Austrijske jedinice utvrdile su se iza železničkog nasipa na samoj obali. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u Banatskoj ulici u hrpu ruševina, ali su hrabri branioci i dalje pružali otpor. Rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m.

Neprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji uprkos teškim gubicima nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.

Oko 14.30. major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona i Sremski odred i pred kafanom „Jasenicom“ izdao sledeću zapovest:

Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!

Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad. Međutim, snažna vatra austrijskih jedinica na nasipu podržana uraganskim dejstvom austrijske artiljerije odbila je i ovaj napad. Major Gavrilović je teško ranjen.

Međutim, postoje i podaci da major Gavrilović nikada nije održao ovaj govor, već da je govor izmislio Đorđe Roš i objavio ga u svojim memoarima, odakle ga je kasnije preuzeo Branislav Nušić i govor se otada smatra istorijskom činjenicom, iako to najverovatnije nije.

Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8. oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava.

Između 8-9. oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. godine istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.

Preživevši odbranu Beograda, povukao se zajedno sa srpskom vojskom na Krf, a posle proboja Solunskog fronta, vojvoda Petar Bojović ga je predložio za viši čin, međutim to nije prihvatio vojvoda Stepa Stepanović uz obrazloženje da je previše mlad.

U periodu 1920−1930 živeo je u Kruševcu sa suprugom Darinkom, četiri ćerke i sinom. Prvi počasni građanin Kruševca postao je 1930. godine.

Nije bio omiljen među oficirima, jer nije pripadao nijednoj tajnoj organizaciji. Posle rata, polagao je generalski ispit u Štipu 1930. godine i pao je. Uvređen nije hteo da ga opet polaže.

Njegov govor je švedski hevi metal bend Sabaton 2016. godine pretvorio u pesmu „Last Dying Breath”.

Drugi svetski rat

Portret Dragutina Gavrilovića posle izlaska iz koncentracionog logora.

Predavao je vojnu administraciju na Vojnoj akademiji u Beogradu. General Dušan Simović mu je 27. marta 1941. ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, međutim on je to odbio uz obrazloženje da ga predlog ne interesuje i da je on vojnik. Pukovnik Gavrilović je posle kapitulacije u Aprilskom ratu u Sarajevu zarobljen i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Iz zarobljeništva se vratio tek 1945. teško bolestan. Sedam dana se nalazio u sabirnom centru na Banjici, gde se malo oporavio. Potom je došao kući, u svoj stan na Slaviji, gde je desetak dana kasnije umro. Sahranjen je u odrpanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnici svoje rođake na Novom groblju.

Pričalo se da je Gavrilović nakon povratka u Beograd, hapšen od strane nove komunističke vlasti, ali je ove priče demantovala njegova porodica.

Vidi još

• Obala majora Dragutina Gavrilovića

Literatura

• Skoko, Savo (1990). Vojvoda Radomir Putnik (2). Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. str. 238—240. ISBN 978-86-13-00453-0. 
• Popović, Nikola B. (2000). Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga. 

Spoljašnje veze

• Komanda nije izbrisala branioce Beograda („Blic“, 7. avgust 2011)
• Biografija Dragutina Gavrilovića na ruskom jeziku ("Golos Rossii")
• Sava Milin: Beseda majora Dragutina Gavrilovića (Bogoslovlje, 2015)
• Dragutin Gavrilović