Duva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Duva
Čagatajski kanat oko 1300. godine.
Lični podaci
Datum rođenjapre 1271.
Mesto rođenjaMongolsko carstvo
Datum smrti1307.
Mesto smrtiČagatajski kanat
Religijatengrizam
Porodica
SupružnikJelijihejmiči Beki
PotomstvoKutlug Hodža,
Konček,
Kebek,
Esen-Buka,
Ildžigidaj,
Duva Timur,
Tarmaširin
RoditeljiBarak-kan
DinastijaBoridžigin
čagatajski kan
Period1282—1307
PrethodnikBuka-Timur
NaslednikKonček
SavladarKaidu,
Čapar

Duva (umro 1307) je bio čukununuk kana Čagataja, sina Džingis-kana. Bio je čagatajski kan od 1282. godine do svoje smrti, treći kojeg su kontrolisali Ogatajidi predvođeni Kaiduom. Međutim, posle njegove smrti je uspeo da, priznavši vrhovnu vlast dinastije Juan, potisne s vlasti njegovog naslednika Čapara i vrati vlast u ruke potomaka Čagataja. Za vreme njegove vladavine Čagatajski kanat dostiže vrhunac moći.

Godine u službi Kaidua[uredi | uredi izvor]

Godine 1271. Duvin otac Barak-kan umire i Kaidu preuzima vlast u Čagatajskom kanatu. U novonastaloj borbi među Čagatajevim potomcima, Duva se sa svojom braćom sklanja u Transoksijanu, gde uspostavlja svoju vlast, sklopivši savez sa Kaiduom 1274. godine. Već sledeće godine nastupa protiv Ujgura, opsevši grad Gaočang, da bi 1276. godine podržao je ustanak protiv dinastije Juan u Tibetu. Godine 1277. osvojio Bišbalik (današnji Džimasar), a zatim i najveći deo Džungarije, posle čega je direktno napao dinastiju Juan 1278. godine.

Posle smrti Buke-Timura 1282. Kaidu je, da bi izgladio odnose sa Barak-kanovim potomcima, postavio Duvu za čagatajskog kana. Duva se pokazao sposobnim i lojalnim Kaiduu, sa kojim je lično sudelovao u pohodima. Godine 1287. učestvuje u pohodu na dinastiju Juan, a 1292. bezuspešno napada Pendžab. Godine 1295., koristeći zauzetost vojske Ilkanata na zapadu, upao je u Horasan i opljačkao ga. Već sledeće godine njegova vojska je bezuspešno napadala Juan, a pri napadu na Pendžab porazio ju je delhijski sultan Ala-Ud-Din Haldži.

U zimu 1298. godine Duva je napao nespremnu vojsku dinastije Juan nanevši joj teške gubitke. Međutim, ova pobeda nije imala većeg značaja jer su snage Juana uspele vrlo brzo da ga teško poraze u bici kod Kubudua. Godine 1298./1299. Duva je uspeo da svog sina Kutlug Hodžu, postavi za vođu Karaunaca. Kutlug Hodža je ubrzo preduzeo pohod na Indiju, u kome je krajem 1299. godine bio do nogu potučen kod Kilija, u bici u kojoj je i sam smrtno ranjen.

Dok su spolja vođeni ratovi, na unutrašnjem planu u Kanatu je vladao mir. Tek 1289. došlo je do veće pobune Čagatajida u Transoksijani, koja je uspešno ugušena.[1]

Nova politička situacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1300. Duva je odbio da vojno pomogne Kaiduu protiv Juana, navodeći da su njegove snage iscrpljene. Međutim, pritekao mu je u pomoć 1301. godine u napadu na Karakorum. Posle teških borbi, vojska Juana uspela je da uz velike gubitke potisne snage Čagatajida i Ogatajida, ranivši i Kaidua i Duvu. Smrću Kaidua od te rane, politička situacija se promenila. Naime, gospodar Ogatajida je za svog naslednika odabrao mlađeg sina Orusa. Međutim, kako je on takođe bio teško ranjen u pređašnjem pohodu, Duva je uspeo da ubedi kurultaj da za njegovog naslednika izabere najstarijeg sina Čapara, čoveka skromnijih sposobnosti. Iste godine Čapar i Duva kreću u pohod protiv dinastiju Juan, da bi popravili utisak prethodnog poraza. Istovremeno dva kana učestvuju u dinastičkim borbama u Beloj hordi, sve dok im njen sizeren kan Zlatne horde, Toktaj, nije zapretio ratom.

Temur (Dinastija Juan), Čapar (Dinastija Ogataj), Toktaj (Zlatna horda) i Oldžeitu (Ilkanat) na sastanku povodom uspostavljanja mira. Rad nepoznatog Katalonca iz XIV veka, Nacionalna biblioteka Francuske.

Čapar je i zvanično izabran za novog poglavara dinastije Ogataj u proleće 1303. godine. Duva je insistirao na okončanju sukoba sa dinastijom Juan i Čaparovom priznavanju sizerenstva iste. U avgustu 1304. na dvoru Temur-kana, vladara dinastije Juan, sastali su se vladari četiri jedinice Mongolskog carstva, gde je proglašen opšti mir, a integritet Carstva obnovljen je u obliku federacije, uz nominalno priznavanje titule Velikog kana vladarima Juana. Sporazum je poboljšao trgovinu, ali su se sporadični sukobi nastavili. Poboljšanjem odnosa sa Temur-kanom, Duva je, kao legitimni naslednik Kanata, stekao prednost nad Čaparom.

U međuvremenu, Karaunci su u službi Čagatajskog kanata ponovo upali u Indiju, ali je njihova vojska 1303. godine poražena pod Delhijem. Godine 1304. Duva je ponudio Čaparu da zajedno napadnu Indiju. Ofanziva koja je usledila sledeće godine završila se porazom, pri kojem je zarobljen veliki broj Mongola. Delhijski sultan je smrt mongolskih zarobljenika pretvorio u zabavu za narod, naredivši da ih slonovi izgaze na smrt. Zatim je izgradio kulu od unakaženih glava poginulih i zarobljenih Mongola.[2] Posle ovoga usledile su serije mongolskih napada na Multan, od 1305. do 1306. godine.

Obnova centralne vlasti[uredi | uredi izvor]

Čapar je odbio da učestvuje na proslavi sklapanja mira, a 1305./1306. godine došlo je do prvih sukoba između njega i Duve, kada je čagatajski kan pokušao da prisvoji deo teritorije Ogatajida, koji im je ustupila dinastija Juan. Rat koji se vodio bio je promenljive sreće, sve dok Čapara nije izdao brat Sarban, gospodar Transoksijane, predavši se Ilkanatu. Pošto je Samarkand već duže vreme bio pod opsadom Ogatajida, Duva je zatražio mir, koji Čapar prihvata. Međutim, odmah posle njegovog povlačenja, Duva prelazi u napad i osvaja Taraz, porazivši Čaparovog brata Šaha. Potom dolazi do saveza između Duve i dinastije Juan, koja u junu 1306. godine sa svoje strane napada Orusa.

Suočen sa višestruko jačim neprijateljem i izdajom vlastitih trupa, Čapar se predao. Kao cenu pomoći, Duva je severoistočni deo Čagatajskog kanata predao Juanu, dok je Čaparu dao mali domen i penziju, pošto je pobio ili porobio većinu njegovih pristalica. Godine 1307. smenio je Čapara sa mesta gospodara Ogatajida i na njegovo mesto postavio Jangičara, koji se ranije nije borio protiv njega. Takođe, Duva je polovinu Jangičarovog domena dao potomcima Gujuka, još više oslabivši Ogatajide.

Smrt i značaj[uredi | uredi izvor]

Već 1307. godine Duva je umro, po različitim hroničarima od zapaljenja mozga ili paralize. Iza sebe ostavio je ogromno potomstvo, koje je gotovo odmah posle njegove smrti došlo u međusobni sukob oko vlasti. Svojim akcijama, posebno poslednjim, Duva je obnovio centralnu vlast i jedinstvo Čagatajskog kanata. Međutim, njegovi uspesi pokazali su se prolaznim. Ogatajidi su nastavili da prave probleme Kanatu, koji se dezintegrisao u narednom periodu.[3]

Na vlasti ga je nasledio sin Konček.

Potomstvo[uredi | uredi izvor]

Duvina glavna supruga bila je Jelijihejmiči Beki, kćerka vladara Gaočanga, koji ju je 1275. godine predao kanu da bi ovaj napustio opsadu. Za sobom je ostavio veliki broj potomaka, od kojih su poznati samo sinovi:

  • Kutlug Hodža (†1299/1300), vođa Karaunaca
  • Konček († 1308), čagatajski kan (1307—1308)
  • Kebek († 1326), čagatajski kan u dva navrata (1309—1310) i (1318—1326)
  • Esen-Buka († 1318), čagatajski kan (1310—1318)
  • Ildžigidaj († 1329), čagatajski kan (1326—1329)
  • Duva Timur († 1330), čagatajski kan (1329—1330)
  • Tarmaširin († 1334), čagatajski kan (1330—1334)
  • Ebugen, otac budućih čagatajskih kanova Čangšija i Jesun-Timura
  • Surguda, otac Bajan-Kulija, zapadno-čagatajskog kana.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Čagataj, čagatajski kan
 
 
 
 
 
 
 
8. Mutugen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Jesu-Ntoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Barak-kan, čagatajski kan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Duva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 408.
  2. ^ Vederford 2007, str. 136.
  3. ^ Vederford 2007, str. 266.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Džek Vederford, Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta, 2007. Beograd
  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дува&oldid=26873289”