Eva

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Eva (višeznačna odrednica).

Eva, djelo Albrehta Direra.

Eva (hebr. חַוָּה, doslovno životvorna, koja daje život) je u avramskim religijama pramajka svih ljudi, prva žena, Adamova žena, nastala od njegovog rebra, majka Kainova, Aveljova i Sitova. Prema priči o poreklu abrahamskih religija, ona je bila prva žena, ali neke debate unutar judaizma takođe su dale taj položaj Lilit. Eva je poznata i kao Adamova žena.

Biblijska priča o Adamu i Evi, o padu čovjeka i njihovom izgnanstvu iz raja dala je veliku literaturu apokrifnog karaktera. Po Zoharu, Eva je bila druga Adamova žena, a prva je bila Lilit. U kabali se prikazuje usklađenost Eve sa sefirskom Binom.

Zato što si poslušala zmiju, zato će od sada volja tvoja biti pod vlašću tvoga muža.

Prema drugom poglavlju Postanja, Evu je stvorio Bog (Jahve) tako što ju je uzeo sa rebra Adamovog, da bude Adamova pratilja. Adam je zadužen da čuva i održava baštu pre njenog stvaranja; ona nije prisutna kada Bog zapoveda Adamu da ne jede zabranjeni plod – iako je jasno da je bila svesna zapovesti. Ona odlučuje da pojede zabranjeno voće sa drveta poznanja dobra i zla nakon što čuje zmijin argument da je to neće ubiti, već joj doneti korist. Ona deli plod sa Adamom, i pre nego što su mogli da jedu sa Drveta života, proterani su iz Rajskog vrta. Hrišćanske crkve se razlikuju po tome kako vide Adamovu i Evinu neposlušnost Bogu (koja se često naziva padom čoveka), kao i posledice koje su ta dela imala na ostatak čovečanstva. Hrišćanska i jevrejska učenja ponekad drže Adama (prvog čoveka) i Evu na različitim nivoima odgovornosti za „pad“.

Uz Adama, katolička crkva po drevnoj tradiciji priznaje Evu za sveticu, a tradicionalni liturgijski praznik Svetih Adama i Eve slavi se 24. decembra od srednjeg veka u mnogim evropskim narodima, uključujući Estoniju, Nemačku, Mađarsku, Litvaniju i skandinavske nacije.

Naziv

Naziv Eva je u vezi sa nazivima žena i život, Živana, Živka, keva. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, 3. poglave, 20. stih, stoji: I Adam nadjenu ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svima živima. Živo, je na latinskom vivo. U prevodu na engelski stoji: And Adam called the name of his wife Life, because she was the mother of all living. Life je život, i u tom prevodu ne stoji Eva nego život. Bliski su i engleski nazivi za ženu i život, wife-life, jer je žena ta koja daje život. Isto, i u grčkom prevodu, nije navedena Eva, nego život: Ζωή (zoi - život). Na engleskom Eve se čita kao Iv. Đuro Daničić je to preveo sa Jeva. Na jevrejskom i keva (נְקֵבָה) se u Bibliji koristi da označi ženu (Knjiga Postanja 1,27: 5,2), a u srpskom je to žargonski naziv za majku.

U Genezi

Stvaranje Eve, sa plafona Sikstinske kapele, rad Mikelanđela

Stvaranje

Ilustracija olovkom Vilijama Blejka, Stvaranje Eve kao odgovor na stih „I ona će se zvati žena“. Objekat je kreiran oko 1803–1805 i trenutno se čuva u Metropolitenskom muzeju umetnosti

U Postanku 2:18–22, žena je stvorena da bude ezer ki-negdo, izraz koji je posebno teško prevesti, za muškarca. Ki-negdo znači „pored, suprotno, pandan njemu“, a ezer znači aktivna intervencija u ime druge osobe. Žena se naziva išah, žena, uz objašnjenje da je to zato što je preuzeta od iša, što znači „muškarac”; te dve reči u zapravo nisu povezane. Kasnije, nakon što se priča o vrtu završi, dobiće ime, Ḥawwāh (Eva). To znači „živeti“ na hebrejskom, od korena koji može da znači i „zmija“. Dugogodišnja egzegetska tradicija smatra da upotreba rebra sa muške strane naglašava da i muškarac i žena imaju jednako dostojanstvo, jer je žena stvorena od istog materijala kao i muškarac, oblikovana i oživljena istim procesima. U stvari, reč koja se tradicionalno prevodi kao „rebro“, na engleskom takođe može značiti bočnu stranu, komoru ili gredu. Rebro je igra reči na sumerskom, jer reč „ti“ znači „rebro“ i „život“.

Bog je stvorio Evu od ’aḥat miṣṣal‘otaiv (אַחַת מִצַּלְעֹתָיו), što se tradicionalno prevodi kao „jedno od njegovih rebara“. Termin može značiti krivinu, hramanje, nevolju i stranu. Tradicionalno čitanje je nedavno dovedeno u pitanje od strane feminističkih teologa koji sugerišu da ga umesto toga treba prikazati kao „strana“, podržavajući ideju da je žena jednaka muškarcu, a ne njemu podređena. Takvo čitanje deli elemente zajedničke sa Aristofanovom pričom o poreklu ljubavi i razdvajanju polova u Platonovom Simpozijumu. Nedavna sugestija, zasnovana na zapažanjima da muškarci i žene imaju isti broj rebara, spekuliše da je kost bila bakulum, mala struktura pronađena u penisu mnogih sisara, ali ne i kod ljudi.

Izgon iz Raja

Za hrišćanske doktrine pogledajte stranicu Pad čoveka i Izvorni greh.

Adam i Eva proterani iz raja, Hans Hejerdal, 1877.

Adam, Eva i (ženska) zmija na ulazu u katedralu Notr Dam u Parizu, Francuska, predstavlja prikaz lika zmije kao ogledala Eve koji je bio uobičajen u ranijoj ikonografiji kao rezultat identifikacije žena kao izvor čovekovog prvobitnog greha.

Eva se nalazi u narativu o izbacivanju iz Raja u Postanku 3 koji je u tradiciji mudrosti okarakterisan kao parabola ili „priča o mudrosti“. Ovaj narativni deo se pripisuje Jahvistu (J) dokumentarnom hipotezom zbog upotrebe YHWH.

U narativu o izgonu iz Raja razmenjuje se dijalog između zmije sa nogama i žene (3:1–5). Zmija je identifikovana u 2:19 kao životinja koju je Jahve napravio među zverima u polju. Žena je voljna da razgovara sa zmijom i odgovori na cinizam stvorenja ponavljanjem Jahveove zabrane iz 2:17. Zmija direktno osporava Jahveovu zapovest. Adam i žena greše (3:6–8). Jahve ispituje Adama, koji krivi ženu (3:9–13). Jahve tada izaziva ženu da objasni, i ona krivi zmiju, koja je prokleta da puzi po stomaku, izgubivši tako svoje udove.

Božanska izricanja tri presude se tada stavljaju na sve krivce (3:14–19). Proročanstvo presude i priroda zločina prvo se postavlja na zmiju, zatim na ženu i na kraju na Adama. Nakon što je Jahve prokleo zmiju, žena dobija kaznu koja utiče na dve glavne uloge: rađanje dece i njen podređeni odnos prema mužu. Zatim sledi Adamova kazna. Reakcija Adama, imenovanje Eve, i Jahve koji pravi kožnu odeću opisani su u sažetom narativu (3:20–21). Izveštaj o vrtu se završava razgovorom Elohima, određujući proterivanje para i izvršenje te odluke (3:22–24).

Majka čovečanstva

Eva (i žene posle nje) osuđena je na život tuge i muke u porođaju, i da bude pod vlašću svog muža. Adam i Eva su imali dva sina, Kaina i Avelja (Kajin i Hekel), prvi je obrađivao zemlju, a drugi čuvao ovce. Nakon Abelove smrti, Eva je rodila trećeg sina, Seta (Šeta), od koga potiče Noje (a time i čitavo savremeno čovečanstvo). Prema Postanku, Set se rodio kada je Adam imao 130 godina „sin sličan njemu i poput njegovog lika“. Postanak 5:4 kaže da je Eva imala sinove i kćeri osim Kajina, Avelja i Seta.

Vidi još

• Adam i Eva

Literatura

• Alter, Robert (2004). The Five Books of Moses. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-33393-0.  A translation with commentary.
• Flood, John (2010). Representations of Eve in Antiquity and the English Middle Ages. Routledge.
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics, Part 10. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3682-3. 
• Hugenberger, G.P. (1988). „Rib”. Ur.: Bromiley, Geoffrey W. The International Standard Bible Encyclopedia, Volume 4. Eerdmans. ISBN 9780802837844. 
• Jacobs, Mignon R. (2007). Gender, Power, and Persuasion: The Genesis Narratives and Contemporary Perspectives. Baker Academic. 
• Mathews, K. A. (1996). Genesis 1–11:26. B&H Publishing Group. ISBN 9780805401011. 
• Norris, Pamela (1998). The Story of Eve. MacMillan Books.
• Pagels, Elaine (1989). Adam, Eve and the Serpent. Vintage Books.
• Paulinus Minorita. Compendium.Šablon:Full citation needed
• Turner, Laurence A. (2009). Genesis (2nd izd.). Sheffield: Phoenix Press. ISBN 9781906055653. 
• Womack, Mari (2005). Symbols and Meaning: A Concise Introduction. AltaMira Press. ISBN 978-0-7591-0322-1. 
• Alter, Robert (1981). The Art of Biblical narrative. Basic Books. ISBN 978-0-465-00427-0. 
• Alter, Robert (2004). The Five Books of Moses. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-33393-0. 
• Andersen, Francis I. (1987). „On Reading Genesis 1–3”. Ur.: O'Connor, Michael Patrick; Freedman, David Noel. Backgrounds for the Bible. Eisenbrauns. ISBN 978-0-931464-30-0. 
• Aune, David E. (2003). „Cosmology”. Westminster Dictionary of the New Testament and Early Christian Literature. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-21917-8. 
• Bandstra, Barry L. (2008). Reading the Old Testament: An Introduction to the Hebrew Bible. Wadsworth Publishing Company. str. 576. ISBN 978-0-495-39105-0. 
• Blenkinsopp, Joseph (2011). Creation, Un-Creation, Re-Creation: A Discursive Commentary on Genesis 1–11. T&T Clarke International. ISBN 978-0-567-37287-1. 
• Bouteneff, Peter C. (2008). Beginnings: Ancient Christian Readings of the Biblical Creation Narrative. Grand Rapids, Michigan: Baker Academic. ISBN 978-0-8010-3233-2. 
• Brettler, Mark Zvi (2005). How To Read the Bible. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-1001-9. 
• Brueggemann, Walter (1982). „Genesis 1:1–2.4”. Interpretation of Genesis. Westminster John Knox Press. str. 382. ISBN 978-0-8042-3101-5. 
• Carr, David M. (1996). Reading the Fractures in Genesis. Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22071-1. 
• Carr, David M. (2011). „The Garden of Eden Story”. An Introduction to the Old Testament. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-5623-6. 
• Cotter, David W (2003). Genesis. Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-5040-0. 
• Cross, Frank Moore (1973). „The Priestly Work”. Canaanite Myth and Hebrew Epic: Essays in the History of the Religion of Israel. Harvard University Press. str. 394. ISBN 0-674-09176-0. 
• Dalley, Stephanie (2000). Myths from Mesopotamia: Creation, the Flood, Gilgamesh, and Others. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283589-5. 
• Davidson, Robert (1973). Genesis 1–11. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-09760-4. 
• Davies, G.I. (2007). „Introduction to the Pentateuch”. Ur.: Barton, John; Muddiman, John. Oxford Bible Commentary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927718-6. 
• Dolansky, Shawna (2016). „The Multiple Truths of Myths”. Biblical Archaeology Review. 42 (1): 18, 60. 
• Fishbane, Michael (2003). Biblical Myth and Rabbinic Mythmaking. Oxford University Press. ISBN 0-19-826733-9. 
• Friedman, Richard Elliott (2003). The Bible with Sources Revealed. HarperCollins. ISBN 978-0-06-195129-9. 
• Galambush, Julie (2000). „Eve”. Ur.: Freedman, David Noel; Myers, Allen C. Eerdmans Dictionary of the Bible. Grand Rapids, Mich.: William B. Eerdmans Publishing Co. ISBN 978-9-0535-6503-2. 
• Ginzberg, Louis (1909). The Legends of the Jews (PDF). Jewish Publication Society. str. 695. 
• Graves, Robert; Patai, Raphael (1986). Hebrew Myths: The Book of Genesis. Random House. ISBN 978-0-7953-3715-4. 
• Hamilton, Victor P (1990). The Book of Genesis: Chapters 1–17. New International Commentary on the Old Testament (NICOT). Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Company. str. 540. ISBN 0-8028-2521-4. 
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics, Part 10. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3682-3. 
• Heidel, Alexander (1963). Babylonian Genesis (2nd izd.). Chicago University Press. ISBN 0-226-32399-4. 
• Heidel, Alexander (1963). The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels (2nd Revised izd.). Chicago University Press. ISBN 0-226-32398-6. 
• Hugenberger, G.P. (1988). „Rib”. Ur.: Bromiley, Geoffrey W. The International Standard Bible Encyclopedia, Volume 4. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3784-4. 
• Hutton, Jeremy (2007). „Isaiah 51:9–11 and the Rhetorical Appropriation and Subversion of Hostile Theologies”. Journal of Biblical Literature. Society of Biblical Literature. 126 (2): 271—303. JSTOR 27638435. doi:10.2307/27638435. 
• Hyers, Conrad (1984). The Meaning of Creation: Genesis and Modern Science. Westminster John Knox. ISBN 978-0-8042-0125-4. 
• Jacobs, Mignon R (2007). Gender, Power, and Persuasion: The Genesis Narratives and Contemporary Perspectives. Baker Academic. ISBN 978-0-8010-2706-2. 
• Janzen, David (2004). The Social Meanings of Sacrifice in the Hebrew Bible: A Study of Four Writings. Walter de Gruyter Publisher. ISBN 978-3-11-018158-6. 
• Kaiser, Christopher B. (1997). Creational Theology and the History of Physical Science. Brill. ISBN 90-04-10669-3. 
• Kaplan, Aryeh (2002). „Hashem/Elokim: Mixing Mercy with Justice”. The Aryeh Kaplan Reader: The Gift He Left Behind. Mesorah Publication, Ltd. str. 224. ISBN 0-89906-173-7. Pristupljeno 29. 12. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Keel, Othmar (1997). The Symbolism of the Biblical World. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-014-9. 
• King, Leonard (2010). Enuma Elish: The Seven Tablets of Creation; The Babylonian and Assyrian Legends Concerning the Creation of the World and of Mankind. Cosimo Inc. 
• Kissling, Paul (2004). Genesis, Volume 1. College Press. ISBN 978-0-89900-875-2. 
• Knight, Douglas A (1990). „Cosmology”. Ur.: Watson E. Mills. Mercer Dictionary of the Bible. Mercer University Press. ISBN 978-0-86554-373-7. 
• Knohl, Israel (2003). The Divine Symphony: The Bible's Many Voices. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-1018-7. 
• Kooij, Arie van der (2010). „The Story of Paradise in the Light of Mesopotamian Culture and Literature”. Ur.: Dell, Katherine J; Davies, Graham; Koh, Yee Von. Genesis, Isaiah, and Psalms. Brill. ISBN 978-90-04-18231-8. 
• Kramer, Samuel Noah (1956). History Begins at Sumer: Thirty-Nine Firsts in Recorded History. 
• Kramer, Samuel Noah (1963). The Sumerians: Their History, Culture, and Character. University of Chicago Press. ISBN 0-226-45238-7. 
• Kugler, Robert; Hartin, Patrick (2009). An Introduction to the Bible. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4636-5. 
• Kutsko, John F. (2000). Between Heaven and Earth: Divine Presence and Absence in the Book of Ezekiel. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-041-5. 
• Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H., ur. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. str. 515. ISBN 0-253-21271-5. 
• Lambert, W. G. (1965). „A New Look at the Babylonian Background of Genesis”. The Journal of Theological Studies. 16 (2). str. 287—300. JSTOR 23959032. 
• Leeming, David A. (2010). Creation Myths of the World: An Encyclopedia. 1. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-174-9. 
• Leeming, David A. (2004). „Biblical creation”. The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515669-0. Pristupljeno 5. 5. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Leeming, David A.; Leeming, Margaret (2004). A Dictionary of Creation Myths. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510275-8. 
• Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ur.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish study Bible. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-529751-5. 
• Louth, Andrew (2001). „Introduction”. Ur.: Andrew Louth. Genesis 1–11. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-1471-8. 
• May, Gerhard (2004). Creatio Ex Nihilo (English trans. of 1994 izd.). T&T Clarke International. ISBN 978-0-567-08356-2. 
• McDermott, John J. (2002). Reading the Pentateuch: A Historical Introduction. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-4082-4. 
• McMullin, Ernin (2010). „Creation Ex Nihilo: Early History”. Ur.: Burrell, David B.; Cogliati, Carlo; Soskice, Janet M.; Stoeger, William R. Creation and the God of Abraham. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49078-8. 

Spoljašnje veze

• The Slaves of the Immaculate Heart of Mary (24. 12. 2000). „Saint Adam and Saint Eve (First Age of the world)”. Catholicism.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)