Egipatska hronologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Astronomski plafon iz grobnice Setija I prikazuje zvezde i sazvežđa koja se koriste u kalendarskim proračunima
Egipatska hronologija prikazana na vremenskoj skali, uključujući srednjovekovni i moderni Egipat.

Većina egiptologa se slaže oko nacrta i mnogih detalja hronologije Starog Egipta. Ovaj naučni konsenzus je takozvana Konvencionalna egipatska hronologija, koja početak Starog kraljevstva smešta u 27. vek pre nove ere, početak Srednjeg kraljevstva u 21. vek pre nove ere i početak Novog kraljevstva u sredinu 16. veka pre nove ere.

Uprkos ovom konsenzusu, neslaganja ostaju unutar naučne zajednice, što dovodi do toga da se varijante hronologije razlikuju za oko 300 godina za rani dinastički period, do 30 godina u Novom kraljevstvu, i nekoliko godina u kasnom periodu.[1]

Pored toga, postoji niz alternativnih hronologija van naučnog konsenzusa, kao što je Nova hronologija predložena 1990-ih, koja pomera datume Novog kraljevstva za čak 350 godina, ili Glazgovska hronologija (predložena 1978– 1982), koja pomera datume Novog kraljevstva za čak 500 godina.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Spisak staroegipatskih vladara

Naučni konsenzus o opštem pregledu konvencionalne hronološke struje u egiptologiji nije mnogo fluktuirao tokom poslednjih 100 godina. Za Staro Kraljevstvo, konsenzus varira čak nekoliko vekova, ali za Srednje i Novo Kraljevstvo je stabilan do nekoliko decenija. Ovo je ilustrovano upoređivanjem hronologije koju su dala dva egiptologa, prvi je napisao 1906. godine, a drugi 2000. (svi datumi u tabeli su pre Hrista).[2]

Period Dinastija Bristed (1906) Šou (2000)
Rani dinastički period Egipta Prva 3400–2980 oko 3000–2686
Druga
Staro kraljevstvo Treća 2980–2900 2686–2613
Četvrta 2900–2750 2613–2494
Peta 2750–2625 2494–2345
Šesta 2623–2475 2345–2181
Prvi prelazni period Sedma 2475–2445 2181–2160
Osma
Deveta 2445–2160 2160–2125
Deseta
Srednje kraljevstvo Jedanaesta 2160–2000 2125–1985
Dvanaesta 2000–1788 1985–1773
Drugi prelazni period Trinaesta? 1780–1580 1773–1550
Četrnaesta?
Petnaesta
Šesnaesta
Sedamnaesta
Novo kraljevstvo Osamnaesta 1580–1350 1550–1295
Devetnaesta 1350–1205 1295–1186
Dvadeseta 1200–1090 1186–1069
Treći prelazni period Dvadesetprva 1090–945 1069–945
Dvadesetdruga 945–745 945–818
Dvadesettreća 745–718 818–727
Dvadesetčetvrta 718–712 727–715
Dvadesetpeta 712–663 715–664
Kasni period starog Egipta Dvadesetšesta 663–525 664–525

Dispariteti između ova dva skupa datuma su rezultat dodatnih otkrića i prefinjenog razumevanja još uvek veoma nepotpunih izvornih dokaza. Na primer, Bristed dodaje vladara iz Dvadesete dinastije za kog su dalja istraživanja pokazala da ne postoji. Nakon Manetona, Bristed je takođe verovao da su sve dinastije bile sekvencijalne, dok je sada poznato da je nekoliko dinastija vladalo u isto vreme. Ove revizije su dovele do snižavanja konvencionalne hronologije za čak 400 godina na početku Prve dinastije.

Godine vladavine[uredi | uredi izvor]

'Dijagonalni zvezdani sto' iz perioda Jedanaeste dinastije; pronađen u Asjutu, Egipat. U muzeju u Hildeshajmu

Okosnicu egipatske hronologije čine godine vladavine koje su zabeležene u spiskovima drevnih egipatskih kraljeva. Pronađene liste kraljeva su ili sveobuhvatne, ali imaju značajne praznine u svom tekstu (na primer Torinski kraljevski kanon), ili su tekstualno potpune, ali ne daju potpunu listu vladara (na primer Abidoski popis kraljeva i kamen iz Palerma), čak i za kratak period egipatske istorije.[3] Situaciju dodatno komplikuju povremene oprečne informacije o istom periodu vladavine iz različitih verzija istog teksta; stoga je istorija Egipta egipatskog istoričara Manetona poznata samo po epitomima i referencama na nju koje su dali kasniji pisci, kao što su Jevsevije i Sekst Afrikan, a datumi za istog faraona često značajno variraju u zavisnosti od izvora.

Periodi vladavine su sastavljeni od natpisa, koji često daju datume u obliku godine vladavine vladajućeg faraona. Ipak, ovo obezbeđuje samo minimalnu dužinu te vladavine i može, ali i ne mora da uključuje bilo kakve veze sa prethodnikom ili naslednikom. Pored toga, neke egipatske dinastije su se verovatno preklapale, sa različitim faraonima koji su vladali u različitim regionima u isto vreme, a ne serijski. Neznanje da li su monarhije bile simultane ili sekvencijalne dovodi do veoma različitih hronoloških tumačenja.

Tamo gde ukupan broj godina vladavine za datog vladara nije poznat, egiptolozi su identifikovali dva indikatora da bi zaključili taj ukupan broj: za Staro kraljevstvo, broj popisa stoke; a za kasnije periode proslavljanje Sed festivala. Brojni natpisi iz Starog kraljevstva aludiraju na periodični popis stoke, za koji su stručnjaci u početku verovali da se održava svake druge godine; tako zapisi o čak 24 popisa stoke pokazuju da je Snefru vladao 48 godina. Međutim, dalja istraživanja su pokazala da su ovi popisi ponekad vršeni uzastopnim godinama, ili nakon što su prošle dve ili više godina.[4] Sed festival se obično slavio na tridesetu godišnjicu faraonove vladavine, tako da se moglo pretpostaviti da su vladari koji su zabeležili slavlje vladali najmanje 30 godina. Međutim, još jednom, ovo možda nije bila standardna praksa u svim slučajevima.[5]

Na početku egiptologije, sastavljanje perioda vladavine je takođe ometala duboka biblijska pristrasnost egiptologa. Ovo je bilo najraširenije pre sredine 19. veka, kada su Manetonove figure prepoznate kao u suprotnosti sa biblijskom hronologijom, na osnovu starozavetnih referenci na Egipat. U 20. veku, takva biblijska pristrasnost je uglavnom bila ograničena na alternativne hronologije izvan naučnog mejnstrima.

Sinhronizmi[uredi | uredi izvor]

Koristan način za prevazilaženje ovih praznina u znanju je pronalaženje hronoloških sinhronizama, koji mogu dovesti do preciznog datuma. Tokom proteklih decenija, pronađen je veliki broj njih, iako su različitog stepena korisnosti i pouzdanosti.

  • Serijacija, odnosno arheološki nizovi. Ovo ne fiksira osobu ili događaj za određenu godinu, ali uspostavljanje redosleda događaja može pružiti indirektne dokaze koji će obezbediti ili podržati precizan datum. Na primer, neke upisane kamene posude vladara prve dve dinastije sakupljene su i deponovane u skladišne galerije ispod i zapečaćene kada je izgrađena Džoserova piramida, faraona iz Treće dinastije. Drugi primer su blokovi iz Starog kraljevstva koji nose imena nekoliko kraljeva, koji su ponovo korišćeni u izgradnji piramidalnih hramova Srednjeg kraljevstva u Lištu u strukturama Amenemhata I. Isto tako, treći pilon u Karnaku, koji je izgradio Amenhotep III sadržao je kao dodatni materijal stubove Senusreta I, zajedno sa raznim stelama iz Drugog prelaznog perioda i Osamnaeste dinastije Novog kraljevstva.[6]
  • Sinhronizmi sa drugim hronologijama, od kojih su najvažnije asirske i vavilonske hronologije, ali se koriste i sinhronizizmi sa Hetitima, starom Palestinom i u poslednjem periodu i sa starom Grčkom. Najraniji takav sinhronizam je u 18. veku pre nove ere, gde stela guvernera Biblosa Jantina ukazuje da je faraon Neferhotep I bio savremenik kralja Zimri-Lime države Mari i Hamurabija kralja Vavilona.[7] Drugi rani sinhronizmi datiraju iz 15. veka pre nove ere, tokom perioda Amarne, kada imamo znatnu količinu diplomatske prepiske između egipatskih kraljeva Amenhotepa III i Ehnatona (ili možda Smenhara), i raznih bsliskoistočnih vladara. Za Treći prelazni period, Šošenku I je Kenet Kitčen pripisao datum u odnosu na Rovoama i sistema datiranja Eponima, na osnovu biblijskih pasusa o Šošenkovom pohodu. Apsolutni datum Šošenka I izračunat je na osnovu teorije Edvina R. Tila.[8]
  • Sinhronizmi sa spomen obeležjima boga Apisa. Oni počinju još u vreme vladavine Amenhotepa III i nastavljaju se u Ptolomejsko doba, ali postoji značajan jaz od 23. godine u zapisima između Ramzesa XI i Osorkona II. Loša očuvanost ovih nalaza u Serapeumu u Sahari takođe povećava poteškoće u korišćenju ovih zapisa.
  • Astronomski sinhronizmi. Najpoznatiji od njih je Sotički ciklus, a pažljivo proučavanje ovog navelo je Ričarda A. Parkera da tvrdi da se datumi Dvanaeste dinastije mogu odrediti sa apsolutnom preciznošću.[9] Novija istraživanja su narušila ovo samopouzdanje, dovodeći u pitanje mnoge pretpostavke korišćene sa Sotičkim ciklusom, i kao rezultat toga, stručnjaci su se udaljili od oslanjanja na ovaj ciklus.[10] Na primer, Donald B. Redford, u pokušaju da fiksira datum kraja Osamnaeste dinastije, gotovo potpuno ignoriše Sotistički ciklus, oslanjajući se na sinhronicitete između Egipta i Asirije (preko Hetita) i zapise iz astronomskih posmatranja.[11][12]
  • Metod radioaktivnog ugljenika. Ovo je posebno korisno za period rane dinastije, gde je egiptološki konsenzus bio moguć samo u rasponu od oko tri ili četiri veka. Radiokarbonsko datiranje je otprilike u skladu sa Šoovom konvencionalnom hronologijom.[13] Studija iz 2013. godine otkrila je početak Prve dinastije u 32. ili 31. veku, što je kompatibilno sa naučnim mišljenjima koja ga stavljaju između 34. i 30. veka.[14]
  • Minojska erupcija. Ovo je poznata zagonetka ne samo u egipatskoj već i u egejskoj (minojskoj) hronologiji, jer je radiokarbonski datum erupcije, između 1627. i 1600. p. n. e. (p=5%),[15] pomeren za čitav vek u poređenju sa datumom tradicionalno prihvaćenim u arheologiji oko 1500. p. n. e.[16][17][18] Od 2012. postoje sugestije da rešenje leži u prilagođavanju oba datuma ka "kompromisnom" datumu sredinom 16. veka pre nove ere,[19] ali od 2014. problem nije na zadovoljavajući način rešen.
  • Dendrohronologija. Bilo je povremenih mogućnosti da se dendrohronologija koristi kao podrška egipatskoj hronologiji, uglavnom za period Novog kraljevstva, kao na primer u slučaju pronađene olupine broda kod Ulburna.[20] Kombinovana upotreba dendrohronologije i radiokarbonskog datiranja omogućila je identifikaciju prstenova drveća čak i do perioda Srednjeg carstva, kao u kovčegu Ipi-ha-ishutefa (datirano 2073±9 p. n. e) ili pogrebnom čamcu Sesostrisa III (datirano 1887±11. p. n. e.; konvencionalni datum vladavine 1878. p. n. e. –1839. p. n. e).[21]

Alternativne hronologije[uredi | uredi izvor]

Izvestan broj predloga za alternative konsenzusa o konvencionalnoj hronologiji predstavljen je tokom 20. veka:

  • Revidirana hronologija Imanuela Velikovskog kao što je postulirano u njegovom delu Doba u haosu.
  • Hronologija Donovana Kurvila opisana u delu Problem egzodusa i njegove posledice.
  • Glazgovska hronologija koju su formulisali članovi Društva za interdisciplinarne studije Velikovskog 1978.
  • Model Vekova tame (1991) Pitera Džejmsa i dr. pomerio bi kraj egipatskog Novog kraljevstva sa 1070. p. n. e. na oko 825. p. n. e.,[22] i time smanjio sve ranije datume, zbog pogrešnih proračuna Trećeg prelaznog perioda.
  • Nova hronologija Dejvida Rola, kako je opisano u njegovoj seriji Test vremena.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kitchen, K. A. (1991). „The Chronology of Ancient Egypt”. World Archaeology. 23 (2): 201—208. JSTOR 124743. doi:10.1080/00438243.1991.9980172. 
  2. ^ Breasted's dates are taken from his Ancient Records (first published in 1906), volume 1, sections 58–75; Shaw's are from his Oxford History of Ancient Egypt (published in 2000), pp. 479–483.
  3. ^ Hsu, Shih-Wei. "The Palermo Stone: the Earliest Royal Inscription from Ancient Egypt" Altorientalische Forschungen, vol. 37, no. 1, 2010, pp. 68-89
  4. ^ Miroslav Verner, "Contemporaneous Evidence for the relative chronology of DYNS. 4 and 5", Ancient Egyptian Chronology Erik Hornung, Rolf Krauss, and David A. Warburton (editors). . Leiden: Brill. 2006. pp. 124–8. 
  5. ^ Erik Hornung, "Introduction", Ancient Egyptian Chronology Hornung, et al., pp. 10f
  6. ^ Kitchen, "Chronology", p. 203
  7. ^ William Stevenson Smith: Interconnections in the Ancient Near East: A Study of the Relationships Between the Arts of Egypt, the Aegean, and Western Asia, Yale University Press, 1965
  8. ^ Kitchen's quotes on M. Christine Tetley (2014). „Chapter 1. Introduction to Problems with the Historical Chronology of Ancient Egypt” (PDF). The Reconstructed Chronology of the Egyptian Kings. str. 7—9. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 02. 2018. g. Pristupljeno 12. 07. 2023. 
  9. ^ Set forth in. „Excursus C: The Twelfth dynasty”. The Calendars of ancient Egypt. Chicago: University Press. 1950. .
  10. ^ One example is Patrick O'Mara, "Censorinus, the Sothic Cycle, and calendar year one in ancient Egypt: the Epistological problem|title=Journal of Near Eastern studies, 62 (2003), pp. 17–26.
  11. ^ Redford, "The Dates of the End of the 18th Dynasty", History and Chronology of the Eighteenth dynasty of Egypt: Seven studies|location=Toronto|publisher=University Press|year=1967|id=|pages=183–215}}
  12. ^ Kate Spence, "Ancient Egyptian chronology and the astronomical orientation of pyramids", Nature, 408 (2000), pp. 320–324. She offers, based on orientation of the Great Pyramid of Giza with circumpolar stars, for a date of that structure precise within 5 years.
  13. ^ Ramsey, C. B.; Dee, M. W.; Rowland, J. M.; Higham, T. F. G.; Harris, S. A.; Brock, F.; Quiles, A.; Wild, E. M.; Marcus, E. S.; Shortland, A. J. (18. 6. 2010). „Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt”. Science. 328 (5985): 1554—1557. Bibcode:2010Sci...328.1554R. PMID 20558717. S2CID 206526496. doi:10.1126/science.1189395. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  14. ^ Dee, Michael; Wengrow, David; Shortland, Andrew; Stevenson, Alice; Brock, Fiona; Linus Girdland Flink; Christopher Bronk Ramsey (2013). „An absolute chronology for early Egypt using radiocarbon dating and Bayesian statistical modelling”. Proceedings of the Royal Society A. 469 (2159): 20130395. Bibcode:2013RSPSA.46930395D. PMC 3780825 Slobodan pristup. PMID 24204188. doi:10.1098/rspa.2013.0395. 
  15. ^ Friedrich, Walter L; Kromer, B, Friedrich, M, Heinemeier, J, Pfeiffer, T, and Talamo, S (2006). „Santorini Eruption Radiocarbon Dated to 1627–1600 B.C”. Science. American Association for the Advancement of Science. 312 (5773): 548. PMID 16645088. S2CID 35908442. doi:10.1126/science.1125087. Pristupljeno 2007-03-10. 
  16. ^ Warren P.M. (2006). Czerny E, Hein I, Hunger H, Melman D, Schwab A, ur. Timelines: Studies in Honour of Manfred Bietak (Orientalia Lovaniensia Analecta 149). Louvain-la-Neuve, Belgium: Peeters. str. 2: 305—321. ISBN 978-90-429-1730-9. 
  17. ^ Balter, M (2006). „New Carbon Dates Support Revised History of Ancient Mediterranean”. Science. 312 (5773): 508—509. PMID 16645054. S2CID 26804444. doi:10.1126/science.312.5773.508. 
  18. ^ "The date of this [volcanic] event is of critical importance to the synchronisations of the civilisations in the Eastern Mediterranean. The solution of this matter is the key to most of our synchronisation problems". Bibliotheca Orientalis 61, #1–2 January – April 2004: Book review of W. Manning's "A Test of Time", 1999, Oxbow Books
  19. ^ In 2012 one of the proponents of an archaeological date, Felix Höflmayer, argued that archaeological evidence could be consistent with a date as early as 1570 BCE, reducing the discrepancy to around fifty years. Höflmayer, Felix (2012). „The Date of the Minoan Santorini Eruption: Quantifying the "Offset"”. Radiocarbon. 54 (3–4): 444. Bibcode:2012Radcb..54..435H. doi:10.1017/S0033822200047196 Slobodan pristup.  Conversely, the radiocarbon dates have been argued to be inaccurate Wiener, Malcolm H.; Earle, Jason W. (2014). „Radiocarbon dating of the Theran eruption”. Open Journal of Archaeometry. 2. doi:10.4081/arc.2014.5265. 
  20. ^ Kuniholm et al. Nature 1996, 782
  21. ^ S. Manning et al., "High-precision dendro-14C dating of two cedar wood sequences from First Intermediate Period and Middle Kingdom Egypt and a small regional climate-related 14C divergence", Journal of Archaeological Science 46 (2014), 401–416.[1] [2]
  22. ^ James, Peter; et al. (1) (1991). „Centuries of Darkness: Context, Methodology and Implications [Review Feature]” (PDF). Cambridge Archaeological Journal (на језику: енглески). 1 (2): 227. ISSN 1474-0540. S2CID 246638930. doi:10.1017/S0959774300000378. 

Додатни извори[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Египатска_хронологија&oldid=27356606”