Elbrus

Koordinate: 43° 21′ 18″ S; 42° 26′ 21″ I / 43.355° S; 42.439167° I / 43.355; 42.439167
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Elbrus
Planina Elbrus, gledano sa severa
Geografske karakteristike
Ndm. visina5642[1][2][3] m
Izraženost4741
Koordinate43° 21′ 18″ S; 42° 26′ 21″ I / 43.355° S; 42.439167° I / 43.355; 42.439167
43° 21′ 18″ S; 42° 26′ 21″ I / 43.355° S; 42.439167° I / 43.355; 42.439167
Geografija
Elbrus na karti Caucasus mountains
Elbrus
Elbrus
Elbrus na karti Rusije
Elbrus
Elbrus
Elbrus na karti Kabardino-Balkaria
Elbrus
Elbrus
Elbrus na karti Evrope
Elbrus
Elbrus
Elbrus na karti sveta
Elbrus
Elbrus
Lokacija planine Elbrus u planinama Kavkaza; položaj planine Elbrus u Rusiji; Lokacija planine Elbrus u Kabardino-Balkariji; Lokacija planine Elbrus u Evropi; Lokacija planine Elbrus na Zemlji
DržaveRusija
Topografska mapaElbrus i Gornja Baksanska dolina sa EWP[4][5]
Geologija
Vrsta planineStratovulkan (uspavan)
Poslednja erupcija50 ± 50 godina[6]
Elbrus
Elbrus
Ndm. visina5.642 metara m
Koordinate43°21′18″S 42°26′21″I
Geografija
Lokacija Rusija
MasivKavkaz
Najlakši putlako penjanje po snegu/ledu
Trodimenzionalni prikaz vrha Elbrus

Elbrus (rus. Эльбрус) je ugašeni stratovulkan na Kavkazu čiji zapadni vrh (Zapadni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.642 m predstavlja najviši vrh Evrope i Rusije.[7][8][5] Drugi deo nekadašnjeg vulkanskog grotla je istočni vrh (Istočni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.621 m. Nalazi se na jugu evropskog dela Rusije, nedaleko od granice sa Gruzijom i udaljen je 65 km od grada Kislovodska. Danas se na Elbrusu nalazi veliki skijaški centar sa sistemom žičara i gondola koje izlaze do visine od oko 3.800 m nmv na kojoj se nalaze tzv. Dizel skloništa. Skijanje na njegovim padinama traje tokom čitave godine jer se granica stalnog snega nalazi nešto ispod 3.700 m nmv.

Dok se gledišta razlikuju u pogledu raspodele Kavkaza između Evrope i Azije, najrelevantniji moderni autoriteti definišu kontinentalnu granicu kao kavkasku vododelnicu, stavljajući Elbus u Evropu usled njegove pozicije na severnoj strani sliva u Rusiji.[9]

Geografska postavka[uredi | uredi izvor]

Elbrus se nalazi 20 km (12 mi) severno od glavnog lanca of the Velikog Kavkaza i 65 km (40 mi) južno-jugozapadno od ruskog grada Kislovodska. Njegova permanentna ledena kapa napaja 22 glečera, iz kojih nastaju reke Baksan, Kubanj i Malka.[10]

Elbrus sedi na pokretnoj tektonskoj oblasti, i povezan je sa rasedom. Zaliha magme leži duboko ispod neaktivnog vulkana.[11]

Uspon na vrh[uredi | uredi izvor]

Uspon na vrh Elbrusa se obavlja gotovo isključivo južnom stranom i započinje u seocima Terskol i Čeget koja se nalazi ispod samog Elbrusa na nadmorskoj visini od oko 2.100 m. Na njih se nadovezuje turističko naselje Azau na čijem se kraju (na oko 2.300 m) nalazi početak skijaških terena i polazište gondola i žičara, kao i staze kojom se pešice otpočinje uspon na vrh.

Pored uspona uskom stazom ka vrhu, prvi deo uspona je moguće preći i gondolama koje prvo izlaze na visinu od oko 2.900 m nvm, a potom i na 3.460 m nmv do stanice Mir. Od nje se nastavlja široka staza koja prati dvosednu žičaru koja izlazi na oko 3.900 m do tzv. skloništa Cisterna.

Uspon se dalje nastavlja širokim grebenom, između dva lednika, pokrivenim večitim snegom koji je zapravo utabana skijaška staza koji relativno blago vodi do nadmorske visine od oko 4.157 m na kojoj se nalazi sklonište Prijut 11 odnosno Dizel sklonište, nekoliko manjih stambenih kontejnera i ruševine starog skloništa Prijut koje je stradalo u velikom požaru 1999. godine u kome je poginulo nekoliko planinara. Ova visina predstavlja mesto na kome se postavlja poslednji visinski logor i sa koga se kreće na završni uspon ka vrhu do koga treba savladati još oko 1.500 m nmv. Ovaj segment uspona je takođe moguće preći i pomoću ratraka koji prevoze kako planinare, tako i ljubitelje zimskih sportova koji se potom spuštaju nizbrdo do skloništa Cisterna.

Završni uspon koji počinje od Prijuta nastavlja da prati greben čiji je nagib odatle mnogo oštriji i koji se polako sužava do stene Pastuhova (najviša tačka do koje izlaze ratraci) na oko 4.670 m nmv posle čega počinje najopasniji deo uspona tokom koga je neophodno praćenje jarkih markera koji obeležavaju najsigurniji prolaz ka vrhu zbog velikog broja pukotina u snegu koje se nalaze na tom delu Elbrusa. Uska snežna staza vodi do pod istočni vrh na oko 4.950 m nmv, posle čega počinje da ga obilazi, a sam nagib uspona se opet drastično ublažava.

Poslednji segment uspona predstavlja obilazak oko podnožja istočnog vrha iznad lednika do sedlovine između dva vrha koja se nalazi na visini od oko 5.416 m i na kojoj ima skromnih ostataka manjeg skloništa. Sa nje polaze markirane staze koje vode ka najvišem zapadnom vrhu (5.642 m nmv) i nešto nižem istočnom vrhu (5.621 m nmv), na čijim se obroncima nalaze ostaci britanskog Lend Rover Defendera.

Prva žena sa invaliditetom koja je osvojila Elbrus je Danijela Jovanović koja je 11.08. 2008. godine izašla na vrh između 9 i 10 časova po lokalnom vremenu. Ona je rođena sa teškim invaliditetom, bez šaka i stopala, a sportom je počela da se bavi 2001. godine[12].

Eruptivna istorija[uredi | uredi izvor]

Planina Elbrus je nastala pre više od 2,5 miliona godina. Vulkan se trenutno smatra neaktivnim. Elbrus je bio aktivan u holocenu, a prema Globalnom programu vulkanizma, poslednja erupcija se dogodila oko 50. godine naše ere.[6] Dokazi o nedavnom vulkanizmu uključuju nekoliko tokova lave na planini, koji izgledaju sveže, i otprilike 260 km2 (100 sq mi) vulkanskih ostataka. Najduži tok se proteže 24 km (15 mi) niz severoistočni vrh, što ukazuje na veliku erupciju. Postoje i drugi znaci aktivnosti na vulkanu, uključujući solfatarnu aktivnost i tople izvore. Zapadni vrh ima dobro očuvan vulkanski krater prečnika oko 250 m (820 ft).[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grčka mitologija[uredi | uredi izvor]

U Putopisu Crnog mora, napisanom na grčkom oko 130. godine, Arijan je pomenuo vrh na Kavkazu po imenu Strobil: „… kada smo skrenuli od Astelfosa ka Dioskuriji, videli smo Kavkaski lanac […] Istaknut je jedan vrh Kavkaza — ime vrha bilo je Strobil — gde je prema priči Prometeja Hefest obešen po Zevsovom nalogu”.[13] (U grčkoj mitologiji, Titan Prometej je bio okovan na Kavkazu kao kazna za krađu vatre od bogova i njenog davanja čovečanstvu.) Arijanov Strobilos, ili latinizovani Strobilus,[14] kasnije je identifikovan kao Elbrus od strane nekih pisaca kao što je Daglas Frešfild u istraživanju Kavkaza (1896). Frešfild je Elbrus nazvao „po obliku šišarke”[15] radi etimologije. Starogrčka reč strobilos označava rotirajuće ili uvrnute objekte kao što su vrh ili šišarka.[16]

Rani usponi (1829—1930-e)[uredi | uredi izvor]

Na niži od dva vrha prvi put se popeo 22. jula [po julijanskom 10. jula] 1829. Hilar Hačirov, vodič za naučnu ekspediciju Carske ruske vojske koju je predvodio general Đorđe Arsenijević Emanuel, a na viši (za oko 40 m (130 ft)) 1874. godine engleska ekspedicija koju je predvodio F. Krauford Grouv i koja je uključivala Frederika Gardnera, Horasa Volkera i švajcarskog vodiča Pitera Knubela iz kantona Vale i vodiča Ahija Sotajeva. Tokom ranih godina Sovjetskog Saveza, planinarenje je postalo popularan sport stanovništva, i na planini je bio ogroman promet. Dana 17. marta 1936, grupa od 33 neiskusnih komsomolca pokušala je uspon na planinu i završila sa četiri smrtna slučaja kada su se okliznuli na ledu i pali sa smrtnim ishodom.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mount Elbrus”. The World Book Encyclopedia. World Book, Inc. str. 317. 
  2. ^ „Image of the Day: Mt. Elbrus”. NASA Earth Observatory. 7. 7. 2003. Pristupljeno 15. 5. 2014. 
  3. ^ „Topographic map of Mount Elbrus”. opentopomap.org. Pristupljeno 2023-04-14. 
  4. ^ „Mount Elbrus Map Sample”. EWP. 16. 6. 2007. Pristupljeno 15. 5. 2014. 
  5. ^ a b „Mount Elbrus and Upper Baksan Valley Map and Guide” (Mapa). EWP. 1:50,000 with mountaineering information. EWP Map Guides. Kartografija: EWP. 2007. ISBN 978-0-906227-95-4. 
  6. ^ a b v „Elbrus: Summary”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 2009-04-09. g. Pristupljeno 25. 2. 2010. 
  7. ^ Danas se uzima da granicu Evrope i Azije čini Kavkaz odnosno vododelnica koju on pravi i prema tom shvatanju Elbrus se nalazi u Evropi, zbog čega se on danas smatra najvišim vrhom starog kontinenta umesto uvreženog mišljenja da je to Mon Blan.
  8. ^ Mount Elbrus Map Sample. Ewpnet.com. Pristupljeno 15 May 2014.
  9. ^ „CIA World Factbook – Russia, Geography”. US CIA. US Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 03. 07. 2015. g. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  10. ^ Caucasus from Elbrus to Kazbek (Mapa) (1st izd.). 1:200,000 with general information. Map Guides. Kartografija: EWP. Robin Collomb and Andrew Wielochowski. 1993. ISBN 0-906227-54-2. 
  11. ^ Milyukov, V. K; Kopaev, A. V; Lagutkina, A. V; Mironov, A. P; Myasnikov, A. V (novembar 2007). „Observations of crustal tide strains in the Elbrus area”. Izvestiya Physics of the Solid Earth. MAIK Nauka. 43 (11): 922—930. Bibcode:2007IzPSE..43..922M. doi:10.1134/S106935130711002X. 
  12. ^ Vesti o usponu (www.vesti.rs)
  13. ^ Stadter, Philip A. (2017). Arrian of Nicomedia. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1364-5.  Cf. Arrian, Periplus, Greek text, § 16, and French translation.
  14. ^ Smith, William, ur. (1854). „Strobilus”. Dictionary of Greek and Roman Geography. 
  15. ^ Freshfield, Douglas (1902). The Exploration of the Caucasus, Vol. 1 (2nd izd.). London: Edward Arnold. str. 5. „Strobilus—Elbruz we now call it—is still there, lifting its great pinecone-shaped mass over the crest of the central chain.” 
  16. ^ „στρόβιλος (ancient Greek)”. Wiktionary. 
  17. ^ Kudinov, V.F. „Tragediя na Эlьbruse” [Tragedy on Elbrus]. Poxod.ru (na jeziku: ruski). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Elbrus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елбрус&oldid=27554163”