Enterički nervni sistem
| Enterički nervni sistem | |
|---|---|
 Enterični nervni sistem je ugrađen u sluznicu gastrointestinalnog sistema. | |
| Detalji | |
| Deo | Nervni sistem |
| Identifikatori | |
| MeSH | D017615 |
| FMA | 66070 |
| Anatomska terminologija | |
Enterični nervni sistem (ENS) ili unutrašnji nervni sistem je jedan od glavnih odeljenja autonomnog nervnog sistema (ANS) i sastoji se od mrežastog sistema neurona koji upravlja funkcijom gastrointestinalnog trakta.[1] Sposoban je da deluje nezavisno od simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, iako može biti pod njihovim uticajem. ENS ima nadimak „drugi mozak“. Izvodi se iz ćelija nervnog grebena.[2]
Enterični nervni sistem je sposoban da funkcioniše nezavisno od mozga i kičmene moždine, ali se oslanja na inervaciju iz autonomnog nervnog sistema preko vagusnog nerva i prevertebralnih ganglija kod zdravih subjekata. Međutim, studije su pokazale da je sistem operativan sa presečenim vagusnim nervom. Neuroni enteričkog nervnog sistema kontrolišu motorne funkcije sistema, pored lučenja gastrointestinalnih enzima. Ovi neuroni komuniciraju preko mnogih neurotransmitera sličnih CNS-u, uključujući acetilholin, dopamin i serotonin. Veliko prisustvo serotonina i dopamina u crevima su ključne oblasti istraživanja neurogastroenterologa.[3]
Struktura[uredi | uredi izvor]
Enterični nervni sistem kod ljudi sastoji se od oko 500 miliona neurona (uključujući različite tipove Dogijelovih ćelija), 0,5% broja neurona u mozgu, pet puta više od sto miliona neurona u kičmenoj moždini čoveka, i oko 2⁄3 koliko u celom nervnom sistemu mačke. Enterični nervni sistem je ugrađen u sluznicu gastrointestinalnog sistema, počevši od jednjaka i proteže se do anusa.[4]
Neuroni ENS-a su sakupljeni u dva tipa ganglija: mienterični (Auerbahov) i submukozni (Majsnerov) pleksus.[5] Mienterični pleksusi se nalaze između unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja muskularis ekterna, dok se submukozni pleksusi nalaze u submukozi.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
ENS je sposoban za autonomne funkcije kao što je koordinacija refleksa; iako dobija značajnu inervaciju od autonomnog nervnog sistema, može i funkcioniše nezavisno od mozga i kičmene moždine. Njegova studija je fokus neurogastroenterologije.
Klinički značaj[uredi | uredi izvor]
Neurogastroenterologija obuhvata proučavanje mozga, creva i njihovih interakcija od značaja za razumevanje i upravljanje gastrointestinalnim motilitetom i funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima. Konkretno, neurogastroenterologija se fokusira na funkcije, kvarove i malformacije simpatičkog, parasimpatičkog i enteričkog odeljenja digestivnog trakta. Termin takođe opisuje medicinski subspecijalizam gastroenterologije posvećen lečenju motiliteta i funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Furness, John Barton (15 April 2008). The Enteric Nervous System. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7344-5. str. 35–38.
- ^ Burns, a. j.; Thapar, n. (2006). „Advances in ontogeny of the enteric nervous system”. Neurogastroenterology and Motility. 18 (10): 876—887. PMID 16961690. S2CID 34066966. doi:10.1111/j.1365-2982.2006.00806.x.
- ^ Smitka, Kvido; Papezova, Hana; Vondra, Karel; Hill, Martin; Hainer, Vojtech; Nedvidkova, Jara (2013). „The Role of "Mixed" Orexigenic and Anorexigenic Signals and Autoantibodies Reacting with Appetite-Regulating Neuropeptides and Peptides of the Adipose Tissue-Gut-Brain Axis: Relevance to Food Intake and Nutritional Status in Patients with Anorexia Nervosa and Bulimia Nervosa”. International Journal of Endocrinology. 2013: 1—21. PMC 3782835
. PMID 24106499. doi:10.1155/2013/483145 ..
- ^ Hall, John E. (2011). "General Principles of Gastrointestinal Function". Guyton and Hal Textbook of Medical Physiology (12th ed.). Saunders Elsevier. ISBN 978-1416045748. str. 755.
- ^ „Enteric Nervous System”. rabowen.org. Pristupljeno 2022-08-07.[mrtva veza]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
