Eta Pramca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Eta Pramca
Eta Carinae
Homunkulu maglina, okružuje Eta Pramac, snimljeno pomoću WFPC2 na crvenim i blisko-ultraljubičastom talasnim dužinama
Zasluga: Džon Mors (Univerzitet Kolorada) & Nasa teleskop Habl
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Karina
Rektascenzija 10h 45m 03.591s[1]
Deklinacija −59° 41′ 04.26″[1]
Prividna magnituda (V) −1,0 do ~7,6[2]
4,8 (2011)
4,6 (2013)
4,3 (2018)
Karakteristike
Evolucioni stupanj Svetloplava promenljiva
Spektralni tip promenljiva[3] + O (WR?)[4][5]
Prividna magnituda (U) 6,37[6]
Prividna magnituda (B) 6,82[6]
Prividna magnituda (R) 4,90[6]
Prividna magnituda (J) 3,39[6]
Prividna magnituda (H) 2,51[6]
Prividna magnituda (K) 0,94[6]
U−B indeks boja −0,45[6]
B−V indeks boja +0,61[6]
Varijabilni tip LBV[7] & binarna[8]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−25,0[9] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −7,6[1] mas/g
Dek.: 1,0[1] mas/g
Rastojanje7.500 sg
(2.300[10] pf)
Apsolutna magnituda (MV)−8,6 (2012)[11]
Orbita
Primarnaη Car A
Kompanjonη Car B
Period (P)2.022,7±1,3 dana[12]
(5,54 g)
Velika poluosa (a)15,4[13] AU
Ekscentricitet (e)0,9[14]
Inklinacija (i)130–145[13]°
Apsidna epoha (T)2009.03[15]
Detalji
η Car A
Masa~100[10] M☉
Poluprečnik~240[16] (60[a] – 881[b])[17] R☉
Luminoznost4.600.000[10] (2,960,000 – 4,100,000[18]) L☉
Temperatura9.400 – 35.200[19] K
Starost<3[5] Myr
η Car B
Masa30–80[15] M☉
Poluprečnik14,3–23,6[15] R☉
Luminoznost<1.000.000[4][5] L☉
Temperatura37.200[4] K
Starost<3[5] Myr
Druge oznake
Foramen,[20] Cin Ši,[21] 231 G Carinae,[22] HR 4210, HD 93308, CD−59°2620, IRAS 10431-5925, GC 14799, AAVSO 1041–59
Referentne baze podataka
SIMBADdata
Eta Pramca u X, infracrvenom i vidljivom delu spektra.

Eta Pramca (lat. Eta Carinae, η Car) je jedna od najenigmatičnijih poznatih zvezda. Nalazi se u sazvežđu Pramac, u emisionoj maglini NGC 3372 (zvanoj i „Maglina ete Pramca“). U vreme kada su pravljeni katalozi južnih zvezda, eta Pramca je bila treće magnitude, ali je od 1833. godine njen sjaj počeo značajno da varira. Sa magnitudom od -0,8, bila je druga najsjajnija zvezda noćnog neba, odmah posle Sirijusa, 1843. godine. Uz udaljenost procenjenu na oko 8000 svetlosnih godina, bila je 4.000.000 puta luminoznija od Sunca. Tom prilikom je izbačen materijal koji je formirao Homunkulus maglinu koja se vidi kao dve lopte na čijem spoju se nalazi eta Pramca. I sama eta Pramca je najverovatnije dvojna zvezda koja se sastoji od dve komponente masa oko 80 masa Sunca međusobno udaljene oko 20 AJ. Nakon ove erupcije, sjaj ete Pramca je počeo da se smanjuje, pre svega usled materijala koji je zaklanja. Najniža zabeležena magnituda je iznosila 7,9, dok danas iznosi 6,2. U infracrvenom delu spektra, eta Pramca je najsjajniji izvor izvan Sunčevog sistema. Eta Pramca je promenljiva zvezda tipa S Doradus, sa periodom od 5,52 godine. S obzirom na njenu ogromnu masu, najverovatnije će svoju evoluciju završiti kao supernova, u (na astronomskim skalama) bliskoj budućnosti. Ipak, kako se nalazi u maglini, nije moguće pouzdano odrediti kada će se to desiti, niti spektralni tip, paralaksu ili apsolutnu magnitudu ove zvezde.[23][24]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ at optical depth 155, below the wind
  2. ^ at optical depth 2/3, near the top of the wind

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Høg, E.; Fabricius, C.; Makarov, V. V.; Urban, S.; Corbin, T.; Wycoff, G.; Bastian, U.; Schwekendiek, P.; Wicenec, A. (2000). „The Tycho-2 catalogue of the 2.5 million brightest stars”. Astronomy and Astrophysics. 355: L27. Bibcode:2000A&A...355L..27H. ISBN 0-333-75088-8. doi:10.1888/0333750888/2862. 
  2. ^ Frew, David J. (2004). „The Historical Record of η Carinae. I. The Visual Light Curve, 1595–2000”. The Journal of Astronomical Data. 10 (6): 1—76. Bibcode:2004JAD....10....6F. 
  3. ^ Skiff, B. A. (2014). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Spectral Classifications (Skiff, 2009–2014)”. VizieR On-line Data Catalog: B/Mk. Originally Published in: Lowell Observatory (October 2014). 1: 2023. Bibcode:2014yCat....1.2023S. 
  4. ^ a b v Verner, E.; Bruhweiler, F.; Gull, T. (2005). „The Binarity of η Carinae Revealed from Photoionization Modeling of the Spectral Variability of the Weigelt Blobs B and D”. The Astrophysical Journal. 624 (2): 973—982. Bibcode:2005ApJ...624..973V. S2CID 18166928. arXiv:astro-ph/0502106 Slobodan pristup. doi:10.1086/429400. 
  5. ^ a b v g Mehner, Andrea; Davidson, Kris; Ferland, Gary J.; Humphreys, Roberta M. (2010). „High-excitation Emission Lines near Eta Carinae, and Its Likely Companion Star”. The Astrophysical Journal. 710 (1): 729—742. Bibcode:2010ApJ...710..729M. S2CID 5032987. arXiv:0912.1067 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/710/1/729. 
  6. ^ a b v g d đ e ž Ducati, J. R. (2002). „VizieR On-line Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  7. ^ Davidson, Kris; Humphreys, Roberta M. (2012). Eta Carinae and the Supernova Impostors. Astrophysics and Space Science Library. 384. New York, NY: Springer Science & Business Media. str. 26—27. ISBN 978-1-4614-2274-7. doi:10.1007/978-1-4614-2275-4. 
  8. ^ Damineli, A. (1996). „The 5.52 Year Cycle of Eta Carinae”. Astrophysical Journal Letters. 460: L49. Bibcode:1996ApJ...460L..49D. doi:10.1086/309961 Slobodan pristup. 
  9. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953). „General catalogue of stellar radial velocities”. Washington: 0. Bibcode:1953GCRV..C......0W. 
  10. ^ a b v Mehner, A.; De Wit, W.-J.; Asmus, D.; Morris, P. W.; Agliozzo, C.; Barlow, M. J.; Gull, T. R.; Hillier, D. J.; Weigelt, G. (2019). „Mid-infrared evolution of η Carinae from 1968 to 2018”. Astronomy & Astrophysics. 630: L6. Bibcode:2019A&A...630L...6M. S2CID 202149820. arXiv:1908.09154 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201936277. 
  11. ^ Smith, Nathan; Frew, David J. (2011). „A revised historical light curve of Eta Carinae and the timing of close periastron encounters”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 415 (3): 2009—19. Bibcode:2011MNRAS.415.2009S. S2CID 118614725. arXiv:1010.3719 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2011.18993.x. 
  12. ^ Damineli, A.; Hillier, D. J.; Corcoran, M. F.; Stahl, O.; Levenhagen, R. S.; Leister, N. V.; Groh, J. H.; Teodoro, M.; Albacete Colombo, J. F.; Gonzalez, F.; Arias, J.; Levato, H.; Grosso, M.; Morrell, N.; Gamen, R.; Wallerstein, G.; Niemela, V. (2008). „The periodicity of the η Carinae events”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 384 (4): 1649. Bibcode:2008MNRAS.384.1649D. S2CID 14624515. arXiv:0711.4250 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2007.12815.x. 
  13. ^ a b Madura, T. I.; Gull, T. R.; Owocki, S. P.; Groh, J. H.; Okazaki, A. T.; Russell, C. M. P. (2012). „Constraining the absolute orientation of η Carinae's binary orbit: A 3D dynamical model for the broad [Fe III] emission”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 420 (3): 2064. Bibcode:2012MNRAS.420.2064M. S2CID 119279180. arXiv:1111.2226 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2011.20165.x. 
  14. ^ Damineli, Augusto; Conti, Peter S.; Lopes, Dalton F. (1997). „Eta Carinae: A long period binary?”. New Astronomy. 2 (2): 107. Bibcode:1997NewA....2..107D. doi:10.1016/S1384-1076(97)00008-0. 
  15. ^ a b v Kashi, A.; Soker, N. (2010). „Periastron Passage Triggering of the 19th Century Eruptions of Eta Carinae”. The Astrophysical Journal. 723 (1): 602—611. Bibcode:2010ApJ...723..602K. S2CID 118399302. arXiv:0912.1439 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/723/1/602. 
  16. ^ Gull, T. R.; Damineli, A. (2010). „JD13 – Eta Carinae in the Context of the Most Massive Stars”. Proceedings of the International Astronomical Union. 5: 373—398. Bibcode:2010HiA....15..373G. S2CID 1845338. arXiv:0910.3158 Slobodan pristup. doi:10.1017/S1743921310009890. 
  17. ^ D. John Hillier; K. Davidson; K. Ishibashi; T. Gull (jun 2001). „On the Nature of the Central Source in η Carinae”. Astrophysical Journal. 553 (837): 837. Bibcode:2001ApJ...553..837H. doi:10.1086/320948 Slobodan pristup. 
  18. ^ Morris, Patrick W.; Gull, Theodore R.; Hillier, D. John; Barlow, M. J.; Royer, Pierre; Nielsen, Krister; Black, John; Swinyard, Bruce (2017). „ΗCarinae's Dusty Homunculus Nebula from Near-infrared to Submillimeter Wavelengths: Mass, Composition, and Evidence for Fading Opacity”. The Astrophysical Journal. 842 (2): 79. Bibcode:2017ApJ...842...79M. PMID 32601504. S2CID 27906029. arXiv:1706.05112 Slobodan pristup. doi:10.3847/1538-4357/aa71b3. 
  19. ^ Groh, Jose H.; Hillier, D. John; Madura, Thomas I.; Weigelt, Gerd (2012). „On the influence of the companion star in Eta Carinae: 2D radiative transfer modelling of the ultraviolet and optical spectra”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 423 (2): 1623. Bibcode:2012MNRAS.423.1623G. S2CID 119205238. arXiv:1204.1963 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2012.20984.x. 
  20. ^ Will Gater; Anton Vamplew; Jacqueline Mitton (jun 2010). The practical astronomer. Dorling Kindersley. ISBN 978-1-4053-5620-6. 
  21. ^ Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and MeaningNeophodna slobodna registracija. Dover Publications. str. 73. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  22. ^ Gould, Benjamin Apthorp (1879). „Uranometria Argentina : Brillantez Y posicion de las estrellas fijas, hasta la septima magnitud, comprendidas dentro de cien grados del polo austral : Con atlas”. Resultados del Observatorio Nacional Argentino en Cordoba ; V. 1. 1. Bibcode:1879RNAO....1.....G. 
  23. ^ Patrick Moore, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Philip's. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  24. ^ Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0440-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Eta Pramca na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ета_Прамца&oldid=27561021”