ŽS serija 661

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
EMD G16
ŽS 661 between Dimitrovgrad and Pirot.jpg
ŽS serija 661 na pruzi Dimitrovgrad - Niš (Srbija)
Tip i proizvodnja
Tip napajanjadizel i električna struja
ProizvođačGM EMD
GMD
ModelG-16
Datum proizvodnjenepoznat(1959—1972)
Ukupno proizvedeno948
Specifikacije
Raspored točkova+C−C
Raspored osovina+C'o C'o
Dužina
18.471 m (60.600 ft 4 34 in)
Masa
108 t (jugoslovenska podserija 000)
112 t (jugoslovenska podserija 100)
Kapacitet za gorivostandardni: 6.400 l; 1.400 imp gal (1.700 US gal)
opcioni: 9.800 l; 2.200 imp gal (2.600 US gal)
Kapacitet za mazivo760 l; 170 imp gal (200 US gal)
Kapacitet za
rashladnu tečnost
910 l; 200 imp gal (240 US gal)
Kapacitet za pesak0,51 m3 (18 cu ft)
Primarni pokretačEMD 567D3
Tip motoradvotaktni V16 dizel
Aspiracijaturbopunjač
Pomeraj148,66 l (9.072 cu in)
GeneratorEMD D-32
Vučni motoriEMD D67B (4)
Broj cilindara16
Veličina cilindara
216 mm × 254 mm (8 12 in × 10 in)
Transmisijadizel-električna
Kočnice lokomotiveSchedule 26L Straight air
opciono: dinamičke
Performanse
Maksimalna brzina124 km/h (77 mph)
Izlazna snaga
1.800 bhp (1.300 kW),
1.826 or 1.925 bhp (1.362 or 1.435 kW)
Vučna sila
281,9 kN (63.375 lbf)
Istorija
DelokrugSeverna Amerika

JŽ/ŽS serija 661 je univerzalna dizel-električna lokomotiva namenjena za vuču svih vrsta putničkih i teretnih vozova na svim kategorijama pruga. Dizel lokomotiva model G16 proizvodila se u fabrici EMD-a u Ilinoisu (SAD) i Londonu (Ontario, Kanada). Proizvodila se još pod licencom u Australiji i Španiji.

Ukupno je nabavljeno 220 lokomotiva, koje su masovno zamenile ’60-ih i početkom ’70-ih godina 20. veka parne lokomotive na prugama u SFR Jugoslaviji. Pored navedenih zemalja nalazila se u eksploataciji u Egiptu, Brazilu, Iranu, Hongkongu i Izraelu.

Lokomotive serije 661 nose epitet najslavnije dizel lokomotive na ovim prostorima, a nalaze se u eksploataciji u Železnicama Srbije. Lokomotive 661 imaju popularan naziv „Kenedi".

Poreklo i eksploatacija[uredi | uredi izvor]

Sredinom pedesetih godina doneta je odluka o osavremenjavanju voznog parka nabavkom dizel vučnih vozila koje će biti sposobne za vuču svih vrsta vozova na prugama različite kategorije.

U tu svrhu izvršen je niz probnih vožnji na prugama pojedinih dizel-lokomotiva.

  • U aprilu 1955. godine je bila na probi nemačka V 200 (dizel-hidraulična, B'B'), juna iste godine gostovala je švedska NOHAB (Co'Co'), kao i francuska SNCF 6300, ali nijedna od ovih lokomotiva nije zadovoljila sve postavljene zahteve.
  • Međutim, 1959. izvršene su probe američke lokomotive DžM-EMD čija je oznaka bila G16, koja je u potpunosti odgovorila svim zahtevima.

Američka vladina agencija za međunarodni razvoj — USAID (USAID) je kupila od Dženeral motorsa nove lokomotive i donirale prvu nultu podseriju 001-034, a potom i 20 lokomotiva u drugoj podseriji 101 - 164 Jugoslovenskim železnicama kao zemlji u razvoju tokom 1960. i 1961. godine.

Tek nakon toga, kad je potvrđen njihov kvalitet tokom eksplatacije odlučeno je da se uvezu nove podserije po povoljnim kreditnim aranžmanima.

Ove lokomotive su izrađivane u fabrikama EMD-a u Ilinoisu, Sjedinjenim Državama i Londonu u Ontariu, Kanada.

Dizel-lokomotive 661 su stizale postepeno od 1960. do 1972. a ukupno ih je nabavljeno 220.

  • Prva nulta podserija 661-000 (001-034) isporučene su 1960,
  • druga podserija 661-100 (101-164) isporučene 1960. i 1961. godine,
  • treća 661-200 (201-278) isporučene 1966, 1970, 1972,
  • četvrta 661-300 (301-327) isporučene 1970. i
  • peta poslednja 661-400 (401-415) isporučena 1972.

Raspored osovina je Co'Co', a snaga motora je 1.454 kW. Maksimalna brzina ovih lokomotiva kod podserije 000 je 114 km/č, a kod podserije 100, 200, 300 i 400 je maksimalne brzine 124 km/č.

Tehnički crtež lokomotive 661.

Prva lokomotiva za ŽTP "Beograd", oznake 661-107, je bila proizvedena decembra 1960. a stigla je u Beograd 4. marta 1961. godine. U periodu od 1960. do 1973. godine vuču vozova na pruzi Beograd - Niš najvećih brzina su obavljale dizel-električne lokomotive JŽ serije 661. Najbrži voz na pruzi bio je Akropolis ekspres, MA/AM, na relaciji Minhen -Atina. Čisto vreme vožnje i vreme putovanje u smeru ka Nišu iznosilo je tri sata i sedam minuta, a u suprotnom smeru tri sata i 17 minuta. Vreme vožnje i vreme putovanja su ista jer ovaj voz nije imao usputna zadržavanja. Masa voza iznosila je 500 tona, a maksimalna brzina bila je 100 km/h, dok je na raljskom usponu bila 70 km/h. Na ravnom delu pruge vučna sila je bila dobro iskorišćena kao i na raljskom usponu. Na maksimalnom usponu od 15 promila lokomotiva serije 661 voz ove mase mogla je da vuče maksimalnom brzinom od 35 km/h. Tehničke brzine u smeru Beograd - Niš i u suprotnom smeru iznosile su 78,29 i 75,85 km/h, dok su komercijalne brzine za pomenite smerove iznosile 78,29 i 75,85 km/h. Ovo je najveća tehnička brzina i najkraće vreme putovanje jednog voza postignito na pruzi Beograd - Niš od 1884. godine do danas.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]