Živa(I) jodid

Živa(I) jodid
Nazivi
	IUPAC naziv Živa(I) jodid
	Drugi nazivi Živin(I) jodid
Identifikacija
CAS broj	15385-57-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	21160367 ;
ECHA InfoCard	100.035.811
EC broj	239-409-6
PubChem C ID	27243;
UN broj	1638
	InChI InChI=1S/2Hg.2I Ključ: PRZLIHOGWOTIQA-UHFFFAOYSA-N ;
	SMILES [I]1=[Hg]2[I]=[Hg]12; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Hg; 2I; 2
Molarna masa	654,99 g mol−1
Agregatno stanje	tamnožut
Miris	bezmirisan
Gustina	7,7 g Lm−1
Opasnosti
GHS piktogrami
GHS signalne reči	DANGER
GHS izveštaji opasnosti	H300, H310, H330, H373, H410
GHS izjave predrostrožnost	P260, P273, P280, P284, P301+310
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Živa(I) fluorid; Živa(I) bromid; Živa(I) hlorid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Živa(I) jodid je neorganski metalni jodid koji se zabeležava formulom Hg₂I₂. Dobija se direktnim mešanjem joda i žive. Lako se može raspasti na živu i živa(II) jodid.

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Živa(I) jodid se može pripremiti putem direktnog kombinovanja žive i joda:

2 Hg + I₂ → Hg₂I₂

Struktura[uredi | uredi izvor]

Poput drugih Hg(I) jedinjenja koja sadrže linearne X-Hg-Hg-X jedinice, Hg₂I₂ sadrži IHg₂I jedinice sa dužinom Hg-Hg veze od 272 pm (Hg-Hg u metalima je 300 pm) i dužinom Hg-I veze od 268 pm.^[3] Sveukupna koordinacija svakog atoma Hg je oktaedralna, jer pored dva najbliža suseda, četiri druga atoma joda su na udaljenosti od 351 pm.^[3] Ovo jedinjenje se često formuliše kao Hg₂²⁺ 2I⁻.^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^a ^b Wells A.F. Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications. 1984. ISBN 978-0-19-855370-0.
^ Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Wells-3] Wells A.F. Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications. 1984. ISBN 978-0-19-855370-0.

[Cotton-4] Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

[1]

[2]

[3]

[4]