Žorž Bernanos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žorž Bernanos
Žorž Bernanos
Lični podaci
Datum rođenja(1888-02-20)20. februar 1888.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti5. jul 1949.(1949-07-05) (61 god.)
Mesto smrtiNeji na Seni, Francuska

Luis Emil Klement Žorž Bernanos (engl. Georges Bernanos; 20. februara 1888 — 5. jula 1948) bio je francuski autor i vojnik u Prvom svetskom ratu. Rimokatolik sa monarhističkim naklonostima, [1] bio je kritičan prema elitističkoj misli i protivio se onome što je identifikovao kao defetizam. Verovao je da je to dovelo do poraza Francuske i eventualne okupacije od Nemačke 1940. tokom Drugog svetskog rata. [2] Njegova dva glavna romana "Pod suncem Sotone" ("Sous le soleil de Satan") (1926) i "Dnevnik seoskog sveštenika" („Journal d’un cure de campagne“) (1936) vrte se oko parohijskog sveštenika koji se u svetu bori protiv zla i očaja. [3] Većina njegovih romana prevedena je na engleski jezik i često objavljivana u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Bernanos je rođen u Parizu, u porodici zanatlija. Veći deo detinjstva proveo je u selu Fresin, smešten u regionu Pa de Kale, koje je postalo česta radnja njegovih romana. U Prvom svetskom ratu služio je kao vojnik, gde se borio u bitkama na Somi i Verdenu. Nekoliko puta je ranjavan.

Posle rata radio je u osiguranju pre pisanja Pod suncem Satone (,"Sous le soleil de Satan"). Dobitnik je Velike nagrada za roman Francuske akademije za Dnevnik seoskog sveštenika (Journal d'un curé de campagne), koji je objavljen 1936. godine.

Grob Žorža Bernanosa na groblju de Pellevoisin

Čovek rojalističkih naklonosti i član Camelots du Roi(omladinske organizacije Action_Française) kada je bio mlađi, Bernanos je prekinuo vezu sa Charles Maurras-om i Action Française-om 1932. godine. U početku je podržavao Frankov puč na početku španskog građanskog rata. [4] Međutim, nakon što je posmatrao sukob na Majorci i video "terorisani narod", zgrozio se od Nacionalističke frakcije (španski građanski rat) i kritikovao ih u knjizi Dnevnik mojih vremena (1938). Napisao je: 

"Моје илузије у вези са подухватом генерала Франка нису дуго трајале - две или три недеље - али док су трајале, савесно сам настојао да превазиђем гађење које су ми изазвали неки његови људи и средства". [5]

Sa porastom političkih tenzija u Evropi, Bernanos je emigrirao u Južnu Ameriku sa porodicom 1938. godine, nastanivši se u Brazilu. Ostao je do 1945. u Barbaceni, država Minas Žerais, gde se okušao u upravljanju farmom. Njegova tri sina su se vratila u Francusku da bi se borili nakon izbijanja Drugog svetskog rata, dok je on dostigao vrhunac "duhovne iscrpljenosti" svoje zemlje, što je video kao koren propasti 1940. godine. Iz izgnanstva se rugao "smešnom" Višijevom režimu i postao snažni pristalica nacionalističkih Slobodnih francuskih snaga koje je vodio konzervativac Šarl De Gol. Posle Oslobođenja Francuske, Šarl de Gol je pozvao Bernanosa da se vrati u domovinu, nudeći mu mesto u vladi. Bernanos se vratio, ali, razočaran što nije primetio znakove duhovne obnove, odbio je da igra aktivnu ulogu u francuskom političkom životu. [6]

Dela i prevodi na engleski jezik[uredi | uredi izvor]

  • Sous le soleil de Satan, 1926.
    • The Star of Satan (Satanina zvezda). London : The Bodley Head, 1927 [New York: Macmillan, 1940; H. Fertig, 1975].
    • Under the Sun of Satan (Pod Sataninim suncem). New York: Pantheon, 1949 [University of Nebraska Press, 2001].
  • Les Ténèbres (diptyque): L'Imposture (1927) & La Joie, (1928)
      • Joy(Radost). New York: Pantheon Books, 1946 [London: The Bodley Head, 1948; Toronto: Thomas Nelson, 1948].
      • The Impostor. Lincoln: University of Nebraska Press, 1999.
  • Un crime 1935.
    • The Crime. London: Hale, 1936 [New York: E.P. Dutton, 1936].
  • Journal d'un curé de campagne 1936 (takođe serijski izlazio 1935-36)
    • The Diary of a Country Priest (Dnevnik seoskog sveštenika): 1936 in Paris, France; London: The Bodley Head, 1937 [New York: Macmillan, 1948, 1962; Carroll & Graf, 1983, 2002.
  • Nouvelle histoire de Mouchette 1937
    • Mouchette. London: The Bodley Head, 1966 [New York: Holt, Rinehart & Winston, 1966; New York Review Books, 2006].
  • Les grands cimetières sous la lune 1938
    • A Diary of My Times (Dnevnik mojih vremena). New York: Macmillan, 1938 [London: The Bodley Head, 1945].
  • Monsieur Ouine 1943
      • The Open Mind (Otvoreni um). London: The Bodley Head, 1945.
      • Monsieur Ouine. Lincoln: University of Nebraska Press, 2000.
  • Dialogues des carmélites 1949.
    • The Fearless Heart (Neustrašivo srce). Toronto: Thomas Nelson, 1952 [London: The Bodley Head, 1952].
  • Un mauvais rêve (posthumno 1950)
    • Night Is Darkest (Noć je najmračnija). London: The Bodley Head, 1953.
  • Plea for Liberty (Molba za slobodu). New York: Pantheon, 1944 [London: Dobson, 1946].
  • Sanctity Will Out (Svetost će izaći). London and New York: Sheed & Ward, 1947.
  • Tradition of Freedom (Tradicija slobode). London: Dobson, 1950 [New York: Roy, 1951].
  • The Last Essays of Georges Bernanos (Poslednji eseji Žorža Bernanosa). Chicago: Henry Regnery Co., 1955 [Conn.: Greenwood Press, 1968].

Adaptacije izabranih dela[uredi | uredi izvor]

  • Dnevnik seoskog sveštenika: ovo je bio prvi Bernanosov roman koji je adaptiran kao film, nazvan Dnevnik seoskog sveštenika (1951); režirao ga je Robert Bresson, a u glavnoj ulozi glumio je Claude Laydu. [7]
  • Mouchette je adaptirao u istoimeni film Robert Bressona, završen 1967. godine.
  • Dialogues des Carmélites: 1947, Bernanos je angažovan da napiše dijalog za filmski scenario, preko Raymonda-Léopold Bruckbergera i scenariste Philippe Agostinia, zasnovanog na noveli Die Letzte am Schafott nemačkog romanopisca Gertrud von Le Fort-a, o 1794.godini i pogubljenju monahinja karmelićanki iz Kompinje. U to vreme scenario je ocenjen kao nezadovoljavajući. Nakon Bernanosove smrti, njegov književni izvršitelj, Albert Beguin, otkrio je rukopis. Da bi pomogao Bernanosovim naslednicima, Beguin je tražio da se delo objavi, tražeći dozvolu od baronice fon Le Fort za objavljivanje. U januaru 1949. godine pristala je, predavši svoj deo autorskih honorara Bernanosovoj udovici i deci. Međutim, baronica je tražila da Bernanosova drama dobije drugačiji naslov od njene novele. [8] Beguin je izabraoDialogues des Carmélites, a delo je objavljeno 1949. godine. Preveden je na nemački jezik, objavljen je tamo 1951. godine kao Die begnadete Angst (The Blessed Fear)(Blaženi strah) i prvi put postavljen u Cirihu i Minhenu te godine. [9] Francuska scenska premijera održana je u maju 1952. godine u Pozorištu Eberto. Kompozitor Francis Poulenc adaptirao je Bernanosovo delo u istoimenu operu, koja je prvi put izvedena u milanskoj Skali 1957. godine. Film zasnovan na Bernanosovoj drami, a u glavnoj ulozi je bila Žana Moro, snimljen je 1960. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Allen, W. Gore (1948). "George Bernanos: A Mystic in the World," The Irish Monthly, Vol. 76, No. 903, pp. 414-416.
  2. ^ Tobin, Michael R. (2007). Georges Bernanos: The Theological Source of his Art. McGill-Queen's University Press.
  3. ^ Norwich, John Julius (1985—1993). Oxford illustrated encyclopedia. Judge, Harry George., Toyne, Anthony. Oxford [England]: Oxford University Press. str. 45. ISBN 0-19-869129-7. OCLC 11814265. 
  4. ^ Hellman, John (1990). "Bernanos, Drumont, and the Rise of French Fascism," The Review of Politics, Vol. 52, No. 3, pp. 441-459.
  5. ^ Georges Bernanos. A Diary of My Times, London: Boriswood, 1938, p. 85.
  6. ^ Liukkonen, Petri. „Georges Bernanos”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Arhivirano iz originala 3. 10. 2013. g. 
  7. ^ Robert Bergan (2011-08-07). „Claude Laydu obituary”. The Guardian. Pristupljeno 2014-06-15. 
  8. ^ Gendre, Claude, 'The Literary Destiny of the Sixteen Carmelite Martyrs of Compiègne and the Role of Emmet Lavery'. Renascence, 48.1, pp 37-60 (Fall 1995).
  9. ^ Gendre, Claude, 'Dialogues des Carmélites: the historical background, literary destiny and genesis of the opera', from Francis Poulenc: Music, Art and Literature (Sidney Buckland and Myriam Chimènes, editors). Ashgate (Aldershot, UK), ISBN 1859284078, p 287 (1999).

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • von Balthasar, Hans Urs (2011). Bernanos: An Ecclesial Existence. Ignatius Press.(Crkveno postojanje)
  • Blumenthal, Gerda (1965). The Poetic Imagination of Georges Bernanos: An Essay in Interpretation.(Poetska mašta Žorža Bernanosa: esej u interpretaciji). The Johns Hopkins Press.
  • Braybrooke, Neville (1954). "Georges Bernanos", The Irish Monthly, Vol. 83, Br. 969, str.174–179.
  • Bush, William (1969). Georges Bernanos. Twayne Publishers.
  • Field, Frank (1975). Three French Writers: Studies in the Rise of Communism and Fascism(Tri francuska pisca: Studije u usponu komunizma i fašizma).
  • Hebblethwaite, Peter (1965). Bernanos, an Introduction. London: Bowes and Bowes.
  • Molnar, Thomas (1960). Bernanos: His Political Thought and Prophecy (Bernanos: Njegova politička misao i proročanstvo). New York.
  • Molnar, Thomas (1995). "The Case of Georges Bernano" „Slučaj Žorža Bernanosa“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jun 2017) Modern Age 38 (1), str.61–68.
  • Noth, Ernst Erich (1949). "The Prophetism of Georges Bernanos," (Proročanstvo Žorža Bernanosa), Yale French Studies, No. 4, Književnost i ideje, str.105–119.
  • O'Malley, Frank (1944). "The Evangelism of Georges Bernanos," (Evangelizacija Žorža Bernanosa) The Review of Politics, Vol. 6, br. 4, str.403–421.
  • Reck, Rima Drell (1965). "George Bernanos: A Novelist and His Art" (Žorž Bernanos: romanopisac i njegova umetnost) The French Review, Vol. 38, br. 5, str.619–629.
  • Speaight, Robert (1973). Georges Bernanos: A Study of the Man and the Writer. (Žorž Bernanos: Studija o čoveku i piscu) London: Collins & Harvill Press [New York: Liveright, 1974].

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Бернанос&oldid=26068545”