Zavisnost od lekova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zavisnost od lekova
SinonimiDrug use disorder, SUD
Lekovi i pribor za primenu lekova
Specijalnostipsihijatrija, klinička psihologija
SimptomiPrekomerna upotreba lekova uprkos negativnim posledicama
KomplikacijePredoziranje; opšti negativni dugoročni efekti na mentalno i fizičko zdravlje; sticanje zaraznih bolesti; u nekim slučajevima kriminalno ponašanje;[1]
Faktori rizikaImati roditelje ili članove uže porodice sa ZL; drugi poremećaji mentalnog zdravlja; rekreativna upotreba droga u adolescenciji i mlađoj odrasloj dobi.[2][3][4][5]
Dijagnostički metodSimptomi zavisnosti od lekova; nemogućnost smanjenja upotrebe; nastavak upotrebe uprkos svesti o negativnim posledicama i dr
LečenjeRehabilitaciona terapija lekovima

Zavisnost od lekova (ZL), pilulomanija, tabletomanija ili farmakomanija jedan je od oblik zavisnosti, koja nastaje kao posledica zloupotrebe lekova.[6]

Zavisnost od lekova se odnosi na prekomernu upotrebu leka koji dovodi do efekata koji su štetni za fizičko i mentalno zdravlje pojedinca, ili za dobrobit drugih pojedinaca.  Poremećaj karakteriše obrazac kontinuirane patološke upotrebe leka, što rezultuje negativnim društvenim posledicama u vezi sa upotrebom leka, kao što su neispunjavanje radnih, porodičnih ili školskih obaveza, međuljudski sukobi ili pravni problemi.

Postoje stalne debate u vezi sa tačnom razlikom između „zloupotrebe lekoava“ i „zavisnosti od lekova“, zapravo se pravi razlika između njih dve definisanjem zavisnosti od leka u smislu fizioloških i bihevioralnih simptoma upotrebe lekova, i supstanci koje se zloupotrebljavaju, u smislu društvenih posledica upotrebe supstanci.  U DSM-5, poremećaj upotrebe supstanci je zamenio i objedinio prethodne DSM-4 kategorije: zloupotreba supstanci i zavisnost od supstanci.

U 2013. godini, poremećaji nastali nakon upotrebe lekova izazvali su 127.000 smrtnih slučajeva.  Najveći broj smrtnih slučajeva bio je posledica poremećaja nakon upotrebe opioida (51.000), kokain je doveo do 4.300 smrtnih slučajeva, a upotreba amfetamina 3.800.[7]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Zbog velike dostupnosti i pristupačnije cene[8] npr. sedativa[9] u odnosu na ilegalne psihoaktivne supstance (marihuanu, kokain, morfijum), kućne apoteke su često prepune lekovima.

Zavisnost od lekova je pre svega društvena pojava, koja ukazuje na:

  • iskustvo pojedinca u tehniciziranom i svetu alijenacije,[10]
  • sociološki položaj lekara,
  • komercijalizaciju medicine,[11]
  • promenjeni odnos kulture u odnosu na shvatanje i doživljavanje bolesti i njom izazvane patnje.[12]

Zbog velike dostupnosti i pristupačnije cene[8] npr. sedativa[9] u odnosu na ilegalne psihoaktivne supstance (marihuanu, kokain, morfijum), zloupotreva lekova je jako rasprostranjena kod narkomana.[13][14]

I dan danas se postavlja pitanje da li je zavisnost od lekova, bar prema frapantnim epidemiološkim i drugim podacima koji govore o njenoj jako raširenosti u svetu, problem koji se javlja zbog promenjenog odnosa pojedinca i društva u celini, prema shvatanju bolesti i bolesnikove patnje ili je posledica:

  • nepažnje,
  • površnosti,
  • neetičnosti lekara,
  • uznapredovalih bolesti
  • komercijalizacije medicine.[15]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Svet[uredi | uredi izvor]

Prema podacima Ivana Iljića svakih 24-36 sati 50-80% odraslih u Velikoj Britaniji[16] i Sjedinjenim Državama upotrebljava hemikalije kao što su analgetici, sedativi i drugi lekovi propisani od strane lekara, što na primeru samo ovim najrazvijenih zemalja sveta, upozorava i govori o stepenu medikalizacije savremenog sveta.[17][18]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Lekovi za smirenje, sedativi ili benzodiazepini, među najkorišćenijim su tabletama u svetu. Tako npr. u Republici Srbiji,[19] brojne studije i podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, navode podatak da je u jednoj godini 21. veka, više od milion Srba (ili 13% stanovništva Srbije) podiglo u apotekama oko 10 i po miliona kutija (ili 200 do 250 miliona tableta), samo nekih od sedativa.[20]

Prevalencija upotrebe anksiolitika u Srbiji ispitivana je u okviru različitih nacionalnih zdravstvenih istraživanja i pokazala se da varira između 13,7% u 2000. i 13,4% u 2006. godini i 18,1% u 2013. godini[21] kod odraslih osoba, odnosno osobe starije od 15 godina.[20]

Prema studiji Zorice Terzić-Šupić, Jovana Todorovića i saradnika sprovedenoj u Srbiji, utvrđeno je da je svaka dvadeseta odrasla osoba u Srbiji prijavila nemedicinsku upotrebu anksiolitika u prethodnih 12 meseci i da se ti lekovi najčešće nabavljaju preko prijatelja ili članova porodice. Prevalencija nemedicinske upotrebe anksiolitika i modaliteti nabavke ovih lekova sugerišu da postoji potreba uključivanja zdravstvenih radnika i medija u edukaciju pacijenata o rizicima samolečenja, razmene ili ilegalne kupovine ovih lekova. Hitno je potrebno unaprediti sistem praćenja izdavanja recepata, posebno distribucije anksiolitika.[20]

Balkan[uredi | uredi izvor]

I u ostalim zemljama Balkana brojke pokazuju da je pilulomanija, posebno psihoaktivnih supstanci u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji u nekoliko poslednjih godina zabeležila nezapamćen rast. U bugarskoj Upravi za lekove, koja radi u okviru Ministarstva zdravlja, kažu da je grupa psihoaktivnih lekova druga najprodavanija, odmah posle grupe lekova za srce.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Prvu i najbrojniju grupu zavisnosti od lekova čine osobe starije životne dobi. Kod ove grupe zavisnost od lekova najčešće se javlja iz sledećih razloga:

  • Zbog nepridržavanja saveta lekara, razvija se tolerancija na lek, koja nameće potrebu za sve češćim uzimanjem leka u cilju povećanja njegove doze,
  • Zlouporeba lekova, jer starije osobe, neretko, lek uzimaju i po preporuci prijatelja, uz izgovor „jer njima je pomogao“
  • Kao terapijska greška, kada se terapija duže savetuje bez značajnijeg razloga, ili kada se zbog prirode bolesti moraju propisivati lekovi koji u sebi sadrže narkotična sredstva (koja izazivaju zavisnost), na prvom mestu kod jakih i neizdrživih bolova.

Drugu grupu zavisnosti od lekova čini sve veći broj mladih osoba, koje obično pribegavaju uzimanju pilula u nemedicinske svrhe (kako bi izbegli neprijatnosti koje sa sobom nosi apstinencijalni sindrom, ili da se smire u napetim situacijama), kada nisu u stanju da nabave drogu. Oni tako dobijaju lažno zadovoljstvo, kao da su uzeli narkotičnu supstancu. Često zavisnosti od lekova mlade osobe pribjegavaju i kako bi uspostavile apstinenciju, ili kako one njihovoim žargonom to kažu „da se odmore od supstance“, da bi kasnije nastavili uzimanje opijata sa pojačanim intenzitetom.

U nekim studijama, nemedicinska upotreba anksiolitika je povezana sa upotrebom/zloupotrebom drugih supstanci, kao što su pušenje duvana, konzumiranje alkohola[22] i upotreba psihoaktivnih supstanci.[23] Anksiolitici se često koriste za samo-lečenje. U ovim slučajevima lek se uzima za glavnu farmaceutsku indikaciju, koja isključuje uzimanje leka sa alkoholom, sa drugim lekovima ili uzimanje leka alternativnim načinom primene.[24]

Lažna zloupotreba lekova

Značajan broj lekova je neopravdano „optužen“ da izazivaju zavisnost, jer ih ljudi nose sa sobom, „zlu ne trebalo“ (na putovanjima, zbog straha od ujeda insekata, itd). Oni to čine ne da bi postali zavisnici od lekova već da bi postali sigurniji, i zaštićeniji. U stvari, posedovanje leka koji je dostupan u svakom trenutku, kod takvih osoba pojačava njegovo samopouzdanje, i često deluje kao neka vrsta „amajlije ili zaštitnika“.

Lekar kao uzročnik[uredi | uredi izvor]

Kao jedan od etioloških uzročnika zavisnosti od lekova može biti lekar. Uloga lekara u nastanku individualne zavisnosti od lekova prisutna je samo u onim slučajevima kada je u pitanju problem sa njegovom etičnosti. Međutim zavisnosti od lekova koju može da prouzrokuje lekar pojedinac nije veliki problem, jer niti je narušena etičnost prisutna kod velikog broja lekara, niti je u pitanju veliki broj pacijenata koji će postati zavisni od lekova po njegovom savetu.[25]

Međutim, brojna istraživanja pokazala su da lekar pod određenim uslovima može biti jedan od odlučujućih činilaca, u nastanku ove pojave. Značajno mesto u zavisnosti od lekova, i to kvantitativno, može imati lekar opšte prakse, u ulozi „skretničara”, „trijažera“ što vulgarizuje njegovu „ulogu” i „slikovito“ prikazuje njegovo mesto u medicinskoj praksi, u kojoj:[25]

...je on stavljen ili još bolje reći „gurnut” u položaj „usamljenog proizvođača robe, koji svojim radom stvara nesvesnu celinu, koja se projektuje na njenju i određuje mu životni položaj” (D. Sergejev).

Opremljen malim materijalnim i drugim mogućnostima za potpunije lečenje i kompletno sagledavanje „celokupnosti” bolesnika, lekar opšte prakse, se pretvara u trijažera („skretničara”) koji se prvenstveno oslanja na mišljenje svojih „stručnijih“ kolega specijalista i subspecijalista, što ga još više, čini „siromašnijim“ u znanju. Stvar biva komplikovana i tim što se, u većini slučajeva, nalazi konsultanata svode na „telegrafski” iskazanu dijagnozu, koja može biti praćena instrumentalno dobijenim podacima, i preporučene hrpe često istovetnih lekova različitih naziva, čija je vrednost dobro znana samo lekarima iste specijalnosti. Korist u takvoj saradnji koju ordinirajući lekar dobija od svojih kolega je problematična, pa ispada da je on prepušten sebi, svojim nedoumicama i nesigurnostima, a bolesnik – njemu.[26]

U takvoj „podeli rada“ pacijent se stavlja u neravnopravni položaj, da sam odluči ko je između specijalista i subspecijalista raznih profila za lečenje njegovih tegoba bolji?

Inteligentna ličnost koju shvatamo kao bio-psiho-socijalno jedinstvo prividno se protivi diferencijaciji medicine. Lekar internista-kardiolog, na primer, ne sme, ako želi da tretira bolesnika a ne organ, da zapostavi određene neurotične tegobe kod bolesnika u njegovom domenu, koje su suštinski, stvar psihijatra. Kako ne postoje posebni internistički i psihijatriski anksiolitici dešava se, da se, u izboru leka oba specijalista raziđu. Ovo se ne događa samo zbog postojanja anksiolitika sa različitim imenima (često različita imena ovih lekova ne znače i bitnu razliku?) i različitim jačinama, već često i zbog geografskih i drugih uticaja koji se sprovode u informatici i prodaji ovih lekova.

Inteligentna ličnost koju shvatamo kao bio-psiho-socijalno jedinstvo prividno se protivi diferencijaciji medicine. Lekar internista-kardiolog, na primer, ne sme, ako želi da tretira bolesnika a ne organ, da zapostavi određene neurotične tegobe kod bolesnika u njegovom domenu, koje su suštinski, stvar psihijatra. Kako ne postoje posebni internistički i psihijatriski anksiolitici dešava se, da se, u izboru leka oba specijalista raziđu. Ovo se ne događa samo zbog postojanja anksiolitika sa različitim imenima (često različita imena ovih lekova ne znače i bitnu razliku?) i različitim jačinama, već često i zbog geografskih i drugih uticaja koji se sprovode u informatici i prodaji ovih lekova.

Sada je lako shvatiti i zaključiti zašto će bolesnik zapasti u konfuziji, i možda, upotrebiti, ili čak i ne upotrebiti lekove, u zavisnosti od njegove pameti, ubeđenja ili straha od posledica. Ovakva situacija može da se izbegne samo:

  • dobrim informisanjem bolesnika,
  • timskim radom lekara (koji mora da bude primarni metodološki pristup bolesniku), čime se u nekom obliku isključuju negativni oblici subordinacije.

Čovek tehnološke kulture i zavisnost od lekova[uredi | uredi izvor]

Pokušavajući da „veže” drogu (lek) i tehnički progres, „značenje mnogih ustaljenih pojmova o medicini danas je u savremenom čoveku radikalno izmenjeno. U takvim uslovima pacijent 21. veka, prekomerno je izložen „teroru” komunikacionih sistema, koji se, nažalost, i dalje sve više usavršavaju i multipliciraju, čineći pojedinca protiv njegove volje, izloženog „teroru” svakojakih informacija o lekovima i njegovom zdravlju.[27]

U ovakvoj prekomernosti senzornih informacija na naša čula, čovek se svim silama upinje i trudi da bude obavešten, da primi i obradi ovakve informacije, i naravno zbog limitacija sopstvene nervne strukture, to mu sve manje uspeva. Psihološka ispitivanja adaptacije na prekomerne senzoričke impulse otkrila su dve vrste reagovanja ličnosti.

Čovek tehnološke kulture ima svoje odbrane, uspešne i neuspešne mehanizme odbrane od ovakvih nameta. Pa u sklopu ovog razmatranja pacijente možemo podeliti na dve grupe:[28]

  • Prvoj grupi pripadaju ličnosti kojima obilje informacija „prija“, pogoduje i koje traže sve vrste nadražaja,
  • Drugoj grupi pripadaju ličnosti kojima obilje informacija smeta i zato ih izbegavaju, zbog hendikepiranosti individuuma na savremene uslove tehničke kulture.

Možda, u jednom svom delu, čovekova odbrana od zavisnosti od lekova može biti i:

  • „pokret vrađanja prirodi”,
  • pripadnost hipi supkulturi,
  • pripadnost filozofijama „lebdenja niz tok”.

Takođe, neke oblike zavisnosti od lekova možemo da razumemo i na ovaj način: npr. izvesna hemikalija iz grupe trankvilizera uravnotežuje prolazno preteranu budnost nervnog sistema izazvanu obiljem senzoričkih draži i čoveka dovode u poziciju kratkog spokojstva, mira i utiska razrešenja svih životnih problema.[29]

Pilulomanija kao jedan oblik zavisnosti, je pre svega društvena pojava, a ne proba etičnosti lekara. Ukazujući na iskustvo individue u tehniciziranom svetu alijenacije, sociološki položaj lekara, komercijalizaciju medicine i promenjeni odnos kulture u odnosu na shvatanje i doživljavanje bolesti i bola

Komercijalizacija medicine[uredi | uredi izvor]

Organizacije medicinskih institucija u različitim zemljama sveta je raznovrsna po pitanju komercijalizovanosti. Tako da, organizacija nekih institucija okupljenih oko medicine, donekle neutrališe ili potencira ovu činjenicu. Pri tome se misli, pre svega na fabrike lekova, a zatim na javne medije kao što su štampa, televizija itd.

Postojanje brojnih proizvođača lekova čini tržište lekovima bogatije snabdeveno farmaceutskim proizvodima, što je nesumnjivo prednost u kvalitetnijoj medicinske zaštiti stanovništva.

Međutim, način organizacije kupovine lekova je često konkurentan, nelojalan i stihiski. U tom pogledu karakterističan je primer zaštićenih imena lekova, kada se pod istovetnom substitucijom krije nekoliko različitih naziva, što dozvoljava polipragmatički efekat, zabunu, i subjektivno odlučivanje o propisanom leku i o upotrebi leka. I u ovom slučaju bolesniku se ne daje jedinstvena i prava informacija, što može da ga uvede u pilulomaniju.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi zavisnosti kod pilula istovetni su kao i kod svakog drugog oblika zavisnosti. Oni se ispoljavaju pre svega neophodnošću povećanja doze da bi se dostiglo željeno dejstvo i efekat, odnosno da bi se formirala psihološka potreba koja nastaje pod dejstvom supstance iz pilulula.[30]

U slučaju stvorene zavisnosti od pilula osoba se oseća prijatno, sigurno i opušteno, samo kada je pod njenim dejstvom. U protivnom kod pilulomana se javlja strah, preplašenost, nesigurnost. U jednom momentu takva osoba postaje zavisna prema leku i počinje da pravi zalihe, stalno proverava da li je lek poneo sa sobom, a u slučaju da se nešto tako i desi u njemu nastaje totalni haos i panika.[31]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Kako bi se stalo na put zavisnosti od pilula u budućnosti treba osigurati trostruko povezivanje u jedinstveni sistem: medicinske institucije, proizvođača lekova u širem smislu i bolesnika, čime bi se položaj bolesnika (kao primaoca usluga) učinio dovoljno značajnim. U taj lanac prevencije treba uključiti i ostale društvene faktore: javne medije da ne ohrabruju ljude da postanu konzumeri sumnjivih medikamenata, nedovoljno ispitanih, pa čak i onih, od kojih se ograđuju stručnjaci od autoriteta.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wang, S.-C.; Maher, B. (decembar 2019). „Substance Use Disorder, Intravenous Injection, and HIV Infection: A Review”. Cell Transplantation. SAGE Journals. 28 (12): 1465—1471. ISSN 1555-3892. PMC 6923556 Slobodan pristup. PMID 31547679. S2CID 202746148. doi:10.1177/0963689719878380 Slobodan pristup. 
  2. ^ Attia, J; Campbell, E; Dray, J; Bowman, J; Freund, M; Hodder, RK; Lecathelinais, C; Oldmeadow, C; Wiggers, J; Wolfenden, L (avgust 2017). „Effectiveness of a pragmatic school-based universal resilience intervention in reducing tobacco, alcohol, and illicit substance use in a population of adolescents: Cluster-randomised controlled trial” (PDF). BMJ Open. BMJ Group. 7 (8): e016060. ISSN 2044-6055. PMC 5629645 Slobodan pristup. PMID 28821523. S2CID 1475517. doi:10.1136/bmjopen-2017-016060 Slobodan pristup. Arhivirano (PDF) iz originala 30. 4. 2019. g. Pristupljeno 1. 10. 2021. 
  3. ^ Barry, AE; King, J; Sears, C; Harville, C; Bondoc, I; Joseph, K (januar 2016). „Prioritizing Alcohol Prevention: Establishing Alcohol as the Gateway Drug and Linking Age of First Drink with Illicit Drug Use”. Journal of School Health. Wiley-Blackwell on behalf of the American School Health Association. 86 (1): 31—38. ISSN 1746-1561. PMID 26645418. S2CID 8906331. doi:10.1111/josh.12351. 
  4. ^ Parker, EM; Bradshaw, CP (oktobar 2015). „Teen Dating Violence Victimization and Patterns of Substance Use Among High School Students”. Journal of Adolescent Health. Elsevier on behalf of the Society for Adolescent Health and Medicine. 57 (4): 441—447. ISSN 1054-139X. PMC 10041881 Slobodan pristup. PMID 26271161. S2CID 40481423. doi:10.1016/j.jadohealth.2015.06.013. 
  5. ^ Chen, CM; Moss, HB; Yi, HY (mart 2014). „Early adolescent patterns of alcohol, cigarettes, and marijuana polysubstance use and young adult substance use outcomes in a nationally representative sample”. Drug and Alcohol Dependence. Elsevier. 136: 51—62. ISSN 0376-8716. PMID 24434016. S2CID 13003820. doi:10.1016/j.drugalcdep.2013.12.011. 
  6. ^ „Zavisnost od lekova”. Specijalna bolnica iz oblasti psihijatrije "Sunce" (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  7. ^ „World Drug Report 2019: 35 million people worldwide suffer from drug use disorders while only 1 in 7 people receive treatment”. United Nations : Office on Drugs and Crime (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-19. 
  8. ^ a b Norbutas, Lukas (2018). „Offline constraints in online drug marketplaces: An exploratory analysis of a cryptomarket trade network”. International Journal of Drug Policy. 56: 92—100. ISSN 0955-3959. doi:10.1016/j.drugpo.2018.03.016. 
  9. ^ a b Schmitz, Allison (2016-01-01). „Benzodiazepine use, misuse, and abuse: A review”. Mental Health Clinician. 6 (3): 120—126. ISSN 2168-9709. doi:10.9740/mhc.2016.05.120. 
  10. ^ Chen LY, Chen YL, Tsay WI, Wu SC, Chen YT, Hsiao PC, et al. Nonmedical prescription drug use of analgesics and sedatives/hypnotics in Taiwan: Results from the 2014 National Survey of Substance Use. Prev Med Reports. 2019;15(March):100900.
  11. ^ Abrahamsson, Tove; Hakansson, Anders (2014-10-08). „Nonmedical Prescription Drug Use (NMPDU) in the Swedish General Population—Correlates of Analgesic and Sedative Use”. Substance Use & Misuse. 50 (2): 148—155. ISSN 1082-6084. doi:10.3109/10826084.2014.962047. 
  12. ^ Kilibarda Biljana NN. Istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2018. godine. 2018.
  13. ^ Stojiljković S., Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga Beograd – Zagreb, 1968
  14. ^ Wheeler, Paris; Stevens-Watkins, Danelle; Knighton, Joi-Sheree’; Mahaffey, Carlos; Lewis, Dominiqueca (2018-05-02). „Pre-Incarceration Rates of Nonmedical Use of Prescription Drugs among Black Men from Urban Counties”. Journal of Urban Health. 95 (4): 444—453. ISSN 1099-3460. doi:10.1007/s11524-018-0258-2. 
  15. ^ Cunliffe J, Décary-Hêtu D, Pollak TA. Nonmedical prescription psychiatric drug use and the darknet: A cryptomarket analysis. Int J Drug Policy. 2019;73:263–72.
  16. ^ Casati, Alicia; Sedefov, Roumen; Pfeiffer-Gerschel, Tim (2012). „Misuse of Medicines in the European Union: A Systematic Review of the Literature”. European Addiction Research. 18 (5): 228—245. ISSN 1022-6877. doi:10.1159/000337028. 
  17. ^ „National Survey on Drug Use and Health, 2011”. ICPSR Data Holdings. 2012-11-28. Pristupljeno 2024-02-01. 
  18. ^ Novak, Scott P.; Håkansson, Anders; Martinez-Raga, Jose; Reimer, Jens; Krotki, Karol; Varughese, Sajan (2016-08-04). „Nonmedical use of prescription drugs in the European Union”. BMC Psychiatry. 16 (1). ISSN 1471-244X. doi:10.1186/s12888-016-0909-3. 
  19. ^ Tanjug (2023-03-14). „Zloupotrebe leka za kojim je svet poludeo utvrđene u Srbiji: RFZO otkrio nepravilnosti u izdavanju leka za dijabetičare”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  20. ^ a b v Mravčik, Zorica Terzić-Šupić, Jovana Todorović, Biljana Kilibarda, Viktor. „Nemedicinska upotreba lekova koji se izdaju na recept u Srbiji: rezultati nacionalnog istraživanja o stilovima života - zloupotreba supstanci i kockanje - Srpski medicinski časopis Lekarske komore”. www.smj.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  21. ^ Republic Institute of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut.” National Health Survey 2013. 2014.
  22. ^ Pakovic L, Todorovic J, Santric-Milicevic M, Bukumiric D, Terzic-Supic Z. The association between social characteristics, alcoholic beverage preferences, and binge drinking in a Serbian adult population. Nord Stud Alcohol Drugs [Internet]. 2018;145507251880328.
  23. ^ Nattala, Prasanthi; Murthy, Pratima; Thennarasu, K; Cottler, LindaB (2014). „Nonmedical use of sedatives in urban Bengaluru”. Indian Journal of Psychiatry. 56 (3): 246. ISSN 0019-5545. doi:10.4103/0019-5545.140619. 
  24. ^ Boyd, Carol J; McCabe, Sean E (2008-11-18). „Coming to terms with the nonmedical use of prescription medications”. Substance Abuse Treatment, Prevention, and Policy. 3 (1). ISSN 1747-597X. doi:10.1186/1747-597x-3-22. 
  25. ^ a b Sergejev D., Otuđeni čovek, Školska knjiga, Zagreb, 1974
  26. ^ Bilibin F. A., Caregorodcev I. G. O. Kliničeskij mislenie, Moskva, 1973
  27. ^ Iljič I. Inreview, Pschology Today, 2, 6, 1976
  28. ^ Zdravković J., Zen budizam „homo technologicus” i droge, Gradina, 1, 10
  29. ^ Petrović, D., Depresija mladih i droga, Astra, Kragujevac, 1997
  30. ^ „Drug addiction (substance use disorder) - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  31. ^ „Drug Use and Addiction”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2024-02-01. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зависност_од_лекова&oldid=27695360”