Pređi na sadržaj

Zapaljenje krvnih sudova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vskulitis
SinonimiVasculitides[1]
Lekovima izazvan vaskulitis
Izgovor
Specijalnostireumatologija, imunologija
Simptomibolovi, temperatura, mijalgija, purpura
Komplikacijegangrena, srčani udar

Zapaljenje krvnih sudova ili vaskulitis klinički je, patološki proces koji karakterišu zapaljenje i nekroza krvnih sudova koja se može pojaviti u bilo kom delu tela.[2] Zapaljenje može izazvati zadebljanje zidova krvnih sudova, i posledično dovesti di smanjenja prečnika lumena krvnog suda. Sužen lumen krvnog suda dovodi do smanjenog protok krvi koje dovodi do oštećenja organa i tkiva.[3]

Postoji mnogo vrsta zapaljenje krvnih sudova, a većina njih spada u retka stanja. Zapaljenje krvnih sudova može zahvatiti samo jedan organ ili nekoliko organa. Stanje može biti kratkotrajno ili dugotrajno. Može pogoditi bilo koga, mada su neke vrste zapaljenja krvnih sudova češće među određenim starosnim grupama.

U zavisnosti od vrste zapaljenje krvnih sudova, kod nekih stanje bolest se može poboljšati bez lečenja, ali većina oblika zahteva lekove za kontrolu upale i sprečavanje zapaljenja.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Zapaljenje krvnih sudova je retkost. Svake godine u Velikoj Britaniji dijagnostikuje se oko 14.000 novih slučajeva. Studija opšte prakse u Velikoj Britaniji otkrila je da je najčešći tip zapaljenje krvnih sudova - reumatska polimijalgija (PR) - koja je imala procenjenu kumulativnu prevalenciju (broj ljudi koji su ikada imali bolest u datom vremenskom periodu) od 2,27%. Druga bolest po učestalosti je arteritis džinovskih ćelija – sa prevalencijom koja je bila 0,41%.[4]

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Tačan uzrok zapaljenje krvnih sudova nije u potpunosti shvaćen. Neki tipovi su povezani sa genetskim sastavom bolesnika. Drugi su rezultat toga što imuni sistem greškom napada ćelije krvnih sudova. Mogući okidači za ovu reakciju imunog sistema uključuju:

Faktori rizika

[uredi | uredi izvor]

Kako od zapaljenje krvnih sudova može oboleti bilo ko od nas, na njegovu pojavu mogu uticati brojni faktori rizika (neki od njih navedeni su u donjoj tabeli )

Faktori koji povećati rizik od pojave vaskulitisa
Faktori rizika Karakteristike
Starost Arteritis džinovskih ćelija retko se javlja pre 50. godine, dok je Kavasakijeva bolest najčešća kod dece mlađe od 5 godina.
Porodična istorija Behčetova bolest, granulomatoza sa poliangiitisom i Kavasakijeva bolest ponekad se javljaju kao porodična bolest.
Izbor životnog stila Upotreba kokaina može povećati rizik od razvoja vaskulitisa.

Pušenje duvana, posebno kod muškarac mlađi od 45 godina, može povećati rizik od Birgerove bolesti.

Lekovi. Vaskulitis ponekad mogu izazvati lekovi kao što su hidralazin, alopurinol, minociklin i propiltiouracil.
Infekcije Hepatitis B ili C može povećati rizik od vaskulitisa.
Poremećaji imuniteta Ljudi koji imaju poremećaje u kojima njihov imuni sistem greškom napada sopstveno telo mogu biti izloženi većem riziku od vaskulitisa. Primeri uključuju lupus, reumatoidni artritis i sklerodermu.
Pol Arteritis džinovskih ćelija je mnogo češći kod žena, dok je Birgerova bolest češća kod muškaraca.

Vrste

[uredi | uredi izvor]
Najčešća zapaljenje krvnih sudova
Bolesti Karakteristike
Behčetova bolest (sindrom) Multisistemsko autoimuno oboljenje, koje obuhvata sledeće simptome: recidividirajući aftozni stomatitis, ranice na koži i polnim organima, iritis (zapaljenje dužice oka), artritis, vaskulitis, kao i poremećaje centralnog nervnog sistema, digestivnog trakta i bubrega. Osnovna patološka promena je zapaljenje krvnih sudova (upalni proces) malih krvnih sudova ili sudova srednje veličine, a najčešće se javlja kod mlađih muškaraca.[8]
Birgerova bolest Neaterosklerotična vaskularna bolest, koja se karakteriše minimalnom pojavom ateroma, segmentnim vaskularnim upalama, vazookluzivnim promenama, malih i srednjih arterija i vena u gornjim i donjim udovima.[9]
Čarg- Štrausov sindrom - ili alergijska granulomatoza Veoma redak oblik zapaljenje krvnih sudova). Kod bolesnika se javljaju znakovi vaskulitisa na koži i unutrašnjim organima, a ovi simptomi su često udruženi sa astmom i povećanim brojem eozinofilnih granulocita u krvi.[10]
Krioglobulinemija Stvaranje patoloških imunoglobulina (hladnih aglutinina) koji se talože u cirkulaciji na hladnoći, kao posledica naslednih ili preosetljivih poremećaja funkcije imunskog sistema.
Arteritis džinovskih ćelija Zapaljenje je krvnih sudova koje lavnom pogađa velike arterije, uključujući temporalne arterije, zbog čega se pacijenti često žale na bolove u slepoočnicama.[11] Retko se javlja, ali je opasno ako bolest utiče na oko jer može dovesti do slepila.[12]
Granulomatoza s poliangiitisom Vaskulitis je malih krvnih sudova povezan sa antineutrofilnim citoplazmatskim antitelima. Najčešće su zahvaćeni gornji i donji respiratorni sistem i bubrezi. Karakteristike bolesti uključuju granulomatozno zapaljenje respiratornog sistema i nekrotizirajući vaskulitis malih i srednjih krvnih sudova. Kod većine pacijenata, višestruki sistemi organa su zahvaćeni u vreme postavljanja dijagnoze, a mogu biti prisutni i opšti simptomi, dok oko četvrtine pacijenata u početku ima lokalizovani oblik bolesti, koji obično zahvata gornji respiratorni sistem ili pluća.[13]
Henoh-Šenlajneova purpura Bolest je kod koje dolazi do upale u vrlo malim krvnim sudovima. Obično pogađa male krvne sudove u koži, crevima i bubrezima.[14] Usled krvarenja iz upaljenih krvnih sudova u koži dolazi do pojave crvene ili ljubičaste ospe koja se naziva purpura. Do krvarenja može doći i u crevima ili bubrezima, što se ispoljava prisustvom krvi u stolici ili urinu (hematurija). Najčešći je sistemski vaskulitis kod dece uzrasta između 5-15 godina i češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Bolest nije nasledna i zarazna i njena pojava ne može da se spreči.[15]
Kavasakijeva bolest Relativno retka autoimuna bolest koja se manifestuje vaskulitisom ili sistemskim nekrotizirajućim zapaljenjem zidova srednje velikih i malih krvnih sudova, udruženih sa promenama na sluznicama i povećanjem limfnih čvorova. Bolest se uglavnom javlja kod dece ispod pet godina starosti.[16][17]
Takaiasuov arteritis Hronična (dugotrajna) bolest u kojoj su zapanjene arterije Takođe je poznat i kao bolest bez pulsa i sindrom luka aorte. Ime potiče od doktora Mikite Takaiasusa koji je prvi prijavio ovaj oblik vaskulitisa 1905. godine, dr Mikita Takaiasua.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Opšti znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]

Opšti znaci i simptomi većine tipova vaskulitisa uključuju:[18]

  • groznicu
  • glavobolju
  • umor (opštu slabost i malaksalost)
  • gubitak telesne težine
  • bolove

Drugi znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]

Drugi znaci i simptomi koji su povezani sa zahvaćenim delovima tela, uključuju:

Organa za varenje

Ako su stomak ili creva pogođeni vaskulitisom, može se javiti bol nakon jela. Čirevi i perforacije su mogući i mogu dovesti do pojave krvi u stolici.

Čulo sluha

Kod oštećenja čula sluha vaskulitisom može doći do pojave vrtoglavice, zujanja u ušima i naglog gubitka sluha.

Čulo vida

Vaskulitis može izazvati crvenilo očiju, svrba ili pečenje. Arteritis džinovskih ćelija može izazvati dvostruki vid i privremeno ili trajno slepilo na jednom ili oba oka. Ponekad je ovo prvi znak bolesti.

Ruke ili stopala

Neke vrste vaskulitisa mogu izazvati utrnulost ili slabost u šaci ili stopalu. Dlanovi ruku i tabani mogu nateći ili se stvrdnuti.

Pluća

Kod oštećenja pluća vaskulitisom možete se javitikratak dah ili iskašljati krvi iz pluća.

Koža.

Krvarenje ispod kože može se pojaviti u obliku crvene mrlje. Vaskulitis takođe može izazvati pojavu kvržice ili otvorenih rana na koži.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]
Mikrografija na kojoj je pokazan vaskulitis (eozinofilna granulomatoza s poliangiitisom).
Teški vaskulitis velikih krvnih sudova, prikazan na pozitronskoj emisionoj tomografiji

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, istorije bolesti, fizičkog pregleda. jednog ili više dijagnostičkih testova i procedura kako bi se isključili druga stanja koja oponašaju vaskulitis ili dijagnostikovali vaskulitis. Testovi i procedure mogu uključivati:

Testovi krvi

Ovi testovi traže znake upale, kao što je visok nivo C-reaktivnog proteina. Kompletna slika krvnih zrnaca može reći da li imate dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Testovi krvi koji traže određena antitela - kao što je test anti-neutrofilnih citoplazmatskih antitela (ANCA) - mogu pomoći u dijagnostici vaskulitisa.

Slikovne metode

Neinvazivne tehnike snimanja mogu pomoći da se utvrdi koji su krvni sudovi i organi zahvaćeni. Oni takođe mogu pomoći lekaru da prati da li bolesnik reaguje a lečenje. Slikovni testovi za vaskulitis uključuju rendgensko snimanje, ultrazvuk, kompjuterizovanu tomografiju (CT), magnetnu rezonancu (MRI) i pozitronsku emisionu tomografiju (PET).

Rendgenski snimci krvnih sudova (angiografija) daje obrise krvnih sudova koji postaju vidljivi pod dejstvom rendgenskih zraka.

Biopsija

Biopsija je hirurška procedura u kojoj lekar uzima mali uzorak tkiva sa pogođenog područja bolesnikovog tela, i zatim pregleda ovo tkivo na znake vaskulitisa.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Terapija se zasniva na kontroli zapaljenja i upravljanje svim osnovnim faktorima koji mogu izazvati vaskulitis.

Lekovi

[uredi | uredi izvor]

Lekovi koji će biti potrebni za lečenje vaskulitisa zavise od vrste i težine bolesti, vreste organa koji su oboleli i od bilo kojih drugi pratećih zdravstvenih problemi koje pacijent ima.

Kortikosteroidni lek, kao što je prednizon, je najčešća vrsta leka koji se propisuje za kontrolu upale povezane sa vaskulitisom. Neželjeni efekti kortikosteroida mogu biti ozbiljni, posebno ako se kortikosteroidi koriste duže vreme. Mogući neželjeni efekti uključuju povećanje telesne težine, šečernu bolest i slabljenje kostiju. Ako je kortikosteroid potreban za dugotrajnu terapiju, pacijent mora dobiti najnižu moguću dozu.

Drugi lekovi koji se mogu primeniti za kontrolu zapanjenja uzajedno sa kortikosteroidima (da bi se doza kortikosteroida mogla što pre smanjiti), zavise od vrste vaskulitisa koji je prisutan. Ovi lekovi mogu uključivati metotreksat, azatioprin (Imuran, Azasan), mikofenolat, ciklofosfamid, tocilizumab ili rituksimab.

Hirurgija

[uredi | uredi izvor]

Ponekad vaskulitis izaziva aneurizmu - izbočenje ili balon u zidu krvnog suda. Ovo izbočenje možnj zahtevati operaciju da bi se smanjio rizik od iznenadnog pucanja aneurizme i masovnog krvarenja.

Blokirani protok krvi kroz arterije takođe može zahtevati hirurški tretman da bi se povratio protok krvi u zahvaćeno području.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Komplikacije vaskulitisa zavise od vrste i težine opšteg stanja, ili su povezane sa neželjenim efektima lekova koje pacijent koristite za lečenje bolesti.

Najčešće komplikacije vaskulitisa uključuju:

Oštećenje organa

Neke vrste vaskulitisa koje mogu biti teške, uzrokuju oštećenje glavnih organa.

Krvni ugrušci i aneurizme

Krvni ugrušak koji se može formirati u krvnom sudu, ometa protok krvi. Ili retko, vaskulitis može izazvati slabljenje i izbočenje zida krvnog suda u vidu aneurizme.

Gubitak vida ili slepilo.

Ova komplikacija na očima je moguća kod nelečenog oblika arteritisa gigantskih ćelija.

Infekcije

Neki od lekova koji se koriste za lečenje vaskulitisa mogu oslabiti imuni sistem bolesnika, koji potom postaje skloniji infekcijama.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Vasculitis - Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary”. Arhivirano iz originala 2016-07-01. g. Pristupljeno 2009-01-08. 
  2. ^ Jelena Paović, Predrag Paović, Miroslav Vukosavljević, (2009). „Kliničke i imunološke karakteristike retinalnog vaskulitisa u sistemskim oboljenjima,”. Vojnosanitetski pregled. 66 (12): 961—965. 
  3. ^ Jane, John A.; Dumant, Aaron S.; Couture, Daniel E.; Webb, K. Michael; Ellegala, Dilantha B.; Dayoub, Hayan; Kassell, Neal F. (2002), Cerebral Circulation, Elsevier, str. 629—661, Pristupljeno 2024-01-20 
  4. ^ Seidman, M.A. (2014), Vasculitis, Elsevier, str. 2995—3005, ISBN 978-0-12-386457-4, Pristupljeno 2024-01-20 
  5. ^ Fessler, Barri J.; Hoffman, Gary S. (2011), Vasculitis, Elsevier, str. 833—845, Pristupljeno 2024-01-20 
  6. ^ Klein-Gitelman, Marisa; Lane, Jerome Charles (2016), Systemic Lupus Erythematosus, Elsevier, str. 285—317.e14, ISBN 978-0-323-24145-8, Pristupljeno 2024-01-20 
  7. ^ Brewer, J.D.; Davis, M.D.P. (2006), HYPOCOMPLEMENTEMIC URTICARIAL VASCULITIS SYNDROME, Elsevier, str. 297—302, Pristupljeno 2024-01-20 
  8. ^ H. Behçet. Über rezidivierende, aphtöse, durch ein Virus verursachte Geschwüre am Mund, am Auge und an den Genitalien. „Dermatologische Wochenschrift”. Hamburg. 105 (36): 1152—1163. 1937. .
  9. ^ Buerger L. (1908). „Thromboangiitis obliterans: a study of the vascular lesions leading to presenile gangrene”. The American Journal of the Medical Sciences. 136: 567—580. S2CID 31731903. doi:10.1097/00000441-190810000-00011. .
  10. ^ „Čarg-Štrausov sindrom”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2009. g. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  11. ^ Jennette JC, Falk RJ, Bacon PA, Basu N, Cid MC, Ferrario F, et al. (januar 2013). „2012 revised International Chapel Hill Consensus Conference Nomenclature of Vasculitides”. Arthritis and Rheumatism. 65 (1): 1—11. PMID 23045170. S2CID 20891451. doi:10.1002/art.37715 Slobodan pristup. 
  12. ^ Weyand CM, Goronzy JJ (jul 2014). „Clinical practice. Giant-cell arteritis and polymyalgia rheumatica”. The New England Journal of Medicine. 371 (1): 50—7. PMC 4277693 Slobodan pristup. PMID 24988557. doi:10.1056/NEJMcp1214825. 
  13. ^ „Granulomatosis with polyangiitis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-26. 
  14. ^ „Henoch-Schönleinova purpura”. PLIVAzdravlje. 
  15. ^ J. C. Jennette; R. J. Falk; P. A. Bacon; et al. (januar 2013). „2012 Revised International Chapel Hill Consensus Conference Nomenclature of Vasculitides”. Arthritis & Rheumatism. 65 (1): 1—11. PMID 23045170. doi:10.1002/art.37715 Slobodan pristup. 
  16. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. str. 1232—4. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  17. ^ „Merck Manual, Online edition: Kawasaki Disease”. Pristupljeno 9. 5. 2010. 
  18. ^ Kazi, Salahuddin (2004), Vasculitis, Elsevier, str. 600—604, Pristupljeno 2024-01-20 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запаљење_крвних_судова&oldid=28046586”