Ivan Bilibin
| Ivan Jakovljevič Bilibin | |
|---|---|
 Fragment portreta Ivana Bilibina rad Borisa Kustodijeva, 1901. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. avgust 1876. |
| Mesto rođenja | selo Tarhovka, okolina Petrograda, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 7. februar 1942. (65 god.) |
| Mesto smrti | Lenjingrad, SSSR |
Ivan Jakovljevič Bilibin (rus. Ива́н Я́ковлевич Били́бин; selo Tarhovka, okolina Petrograda, 4. avgust 1876 — Lenjingrad, 7. februar 1942) je bio ruski slikar, ilustrator i pozorišni scenograf, član slikarske grupe „Svet umetnosti“.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ivan Bilibin je rođen u porodici vojnog lekara. Godine 1888. upisuje Prvu Sanktpeterburšku gimnaziju, koju završava sa srebrnom medaljom 1896. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Petrogradu.
Godine 1888. uči kod slikara A. Ašbe u Minhenu, a zatim nekoliko godina provodi pod rukovodstvom Ilje Rjepina u školi Marija Teniševoja. Živi uglavnom u Sankt Peterburgu. Posle osnivanja umetničke grupe „Svet umetnosti“ postaje njen aktivni član.
Bilibin 1899. godine slučajno dolazi u selo Egni, u Vesjegonskom srezu Tverske gubernije. Ovde će za bajku „Carević Ivan, Žar-ptica i Sivi vuk“ prvi put naslikati ilustracije, koje će kasnije postati poznate kao „bilibinski“ stil.
Tokom 1902, 1903. i 1904. godine Bilibin obilazi Vologodsku, Olonjecku i Arhangelsku guberniju, gde upravlja etnografskim odeljenjem Muzeja drvene arhitekture Aleksandra III.
Umetnički talenat Ivana Bilibina je jasno vidljiv u njegovim ilustracijama ruskim narodnih bajki, ali i u radovima u pozorišnoj produkciji. Od 1899. do 1902. on pravi seriju od šest bajki, koje objavljuje državna štamparija, zatim ista štamparija izdaje Puškinove bajke sa Bilibinovim ilustracijama. Posebno su izdate „Bajka o caru Saltanu“ 1905. i „Bajka o zlatnom petlu“ 1910. godine. Tokom 1905. izdana je bajka „Volga“ ilustrovana Bilibinovim crtežima, a 1911. — bajka „Roslavljev“ koju izdaje „Общественная Польза“. U istom bajkolikom stilu sa drevnoruskim ornamentalnim motivima Bilibin pravi postavku za operu „Zlatni petao“ 1909. godine u Ziminovom pozorištu u Moskvi.
U duhu francuskih misterija predstavljenih u „Čudu sv. Teofila“, 1907, obnavlja srednjovekovnu religioznu dramu; Španijom XVII veka nadahnuti su kostimi u drami Lopea de Vege „Fuenteovehuna“, u Kalderonovoj drami „Čistilište sv. Patrika“ — pozorišne produkcije Starog pozorišta 1911. godine. Humoristička karikatura te iste Španije izbija iz vodvilja Fjodora Sologuba „Čast i osveta“, koju Bilibin postavlja 1909. godine.
Naslovnice, korice knjiga i drugi Bilibinovi radovi mogu se naći u žurnalima i časopisima s početka XX veka, kao što su „Svet umetnosti“ i „Zlatno runo“, koje izdaju „Šipovnik“ i „Moskovsko knjigoizdavašvo“.
Za vreme revolucije 1905. godine crta revolucionarne karikature.
Učestvuje u osnivanju Društva za obnovu umetnosti Rusije 1915. godine, zajedno sa mnogim umetnicima svoga vremena.
Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, Bilibin napušta Rusiju. Prvo živi u Kairu 1920. godine, a zatim u Aleksandriji, a 1925. se seli u Pariz. U tom periodu pravi izvanredne dekoracije za postavke ruskih opera. Bilibina pozivaju da uradi balet „Žar-ptica“ Igora Stravinskog u Buenos Ajresu i više opera u Brnu i Pragu.
Tokom godina on se miri sa sovjetskom vlašću. Učestvuje u projektovanju zgrade sovjetske ambasade u Parizu, za koju 1935—1936. pravi monumentalni mural „Mikula Seljaninovič“.
U domovinu se vraća 1936. godine brodom „Ladoga“ i nastanjuje se u Lenjingradu. Bilibin predaje na Ruskoj Akademiji umetnosti, nastavljajući da radi kao ilustrator i pozorišni scenograf.
Bilibin umire tokom opsade Lenjingrada, 7. februara 1942. godine u bolnici Ruske Akademije umetnosti. oslednji rad velikog slikara je bila priprema ilustracija za bajku „Djuk Stepanovič“ 1941. godine. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici profesora Akademije umetnosti na smolenskom groblju.
Bilibinski stil[uredi | uredi izvor]
Za bilibinski crtež je karateristična grafička prezentacija. Bilibin bi prvo napravio skicu buduće kompozicije — crne ornamentalne linije jasno ograničavaju boje, daju im količinu i perspektivu u ravni lista. Ispunjavanje vodenim bojama crno-belog grafičkog crteža služi samo da nagalsi postavljene linije. Bogato uokvirivanje crteža Bilibin vrši ornamentom.
Radovi[uredi | uredi izvor]
- 1899 — bajka „Carević Ivan, Žar-ptica i Sivi vuk“
- 1899—1900, 1902 — Vasilisa Prekrasna
- 1899 — „Princeza žaba“
- 1900 — „Pero Finista Svetlog-sokola“
- 1900—1901 — „Marja Morevna“
- 1901—1902 — „Sestrica Alenuška i brat Ivanuška“
- 1902 — „Bela košulja“
- 1903 — bajka „Volga“
- 1904—1905 — „Bajka o caru Saltanu“, A. S. Puškina
- 1906 — „Bajka o zlatnom petlu“, A. S. Puškina
- 1908 — „Bajka o ribaru i ribici“, A. S. Puškina
- 1909 — opera „Zlatni petao“, N. Rimski-Korsakova
- 1911 — „Bajka o tri carske dive i Ivaški, popovom sinu“, A. S. Roslavljeva
- 1919 — „Idi tuda - ne znam kuda, donesi to - ne znam što...“
Galerija[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ivan Яkovlevič Bilibin: St., pisьma, vospominaniя o hudožnike / Sost. S. V. Golыnec. L., 1970;
- Golыnec G. V. I. Я. Bilibin. M., Izobrazitelьnoe iskusstvo. 1972. S.5
- Semenov O. S., Ivan Bilibin, M., Detskaя literatura, 1986
- Golыnec G. V. Ivan Bilibin, L., Avrora, 1988
- Ivan Яkovlevič Bilibin, 1876—1942 (Alьbom). Avt.-sost. T. F. Verižnikova. SPb., 2002
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Bilibin Ivan Яkovlevič. Biografiя i tvorčestvo hudožnika
- Galereя Bilibina v proekte «Letopisь kulьturы»
- Russkaя živopisь - Bilibin, Ivan Яkovlevič
- Bilibin I. Я. Neskolьko slov o russkoй odežde v XVI i XVII vv. // Starыe godы, 1909. — № 7-9. — S. 440—456.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
