Ignaći Lukasjevič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ignaći Lukasjevič
Ignaći Lukasjevič
Lični podaci
Datum rođenja(1822-03-08)8. mart 1822.
Mesto rođenjaZadušnice, Austrijsko carstvo
Datum smrti7. januar 1882.(1882-01-07) (59 god.)
Mesto smrtiČorkovka, Austrougarska

Jan Jozef Ignaći Lukasjevič (polj. Jan Józef Ignacy Łukasiewicz; Zadušnice, 8. mart 1822 — Čorkovka, 7. januar 1882) je bio poljski hemičar i izumitelj prve metode destilacije[1][2][3] kerozina iz nafte. Bio je osnivač poljske naftne industrije i jedan od začetnika naftne industrije u svijetu[4]. Samo neki od njegovih izuma su kerozinska lampa,[5][6][7] izgradnja prve naftne bušotine[8] i izgradnja prve rafinerije nafte.[9][10]

Lukasjevič se obogatio i postao jedan od najuticajnijih filantropa u Galiciji. Zbog njegove podrške ekonomskog razvitku regiona, tamo postoji izreka koja povezuje sve popločane puteve sa njegovim zlatnicima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mikolaševa apoteka
Galicijske naftne bušotine
Naftne bušotine u Grabovnici; 1930te

Ignaći Lukasjevič je rođen 8. marta, 1822. godine u Zadušnicama blizu Meleca, u austrijskim dijelovima Poljske (nakon podele Poljske) kao najmlađe od petoro dece. Njegova porodica je bila jermenskog porekla.[9][10][11] Majka mu se zvala Apolonija a otac Josif, koji je pripadao poljskoj inteligenciji tog doba i bio veteran Košćuškovog ustanka.[12][13][14] Iznajmljivali su malo imanje u Zadušnicama, ali su uskoro morali da se presele u Žešov zbog finansijskih problema. Tamo je Lukasjevič počeo svoje studije u lokalnoj gimnaziji Konarski, ali je morao da je napusti 1836. Da bi pomogao roditeljima, odselio se u Lanjcut gdje je počeo da radi kao pomoćnik apotekara. U isto vrijeme je počeo da učestvuje u raznim političkim pokretima koji su podržavali ideju poljske nezavisnosti. 1840. godine se vratio u Žešov, gdje je nastavio da pohađa hemiju u apoteci Edvarda Hubla. 1845. godine je upoznao Edvarda Dumbovskog,[15][16][17] koji ga je uveo u tada ilegalnu organizaciju Centralizacija poljskog demokratskog društva. Cilj organizacije je bio pripremanje svenarodnog ustanka[18][19][20] protiv separatističkih snaga. Zbog svog učešća, 19. februara 1846. je uhapšen od strane austrijskih vlasti i smješten u zatvor u Lavovu. 27. decembra 1847. je oslobođen zbog nedostatka dokaza, ali je do kraja života obilježen kao „politički sumnjiv“. Takođe mu je naređeno da ostane u Lavovu.

U Lavovu je Lukasjevič počeo da radi u apoteci „Pod Złotą Gwiazdą“ čiji je vlasnik bio Pjotr Mikolaš. Na njegovo insistiranje, Lukasjeviču je dozvoljeno da napusti Lavov i da se upiše na Jagelonski univerzitet[21][22][23][24] u Krakovu. Nakon nekoliko godina studiranja, uglavnom finansiranog od strane Mikolaša, Lukasjevič je 30. jula, 1852. godine diplomirao na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beču.[25][26][27] Tada se vratio za Lavov. Lukasjevič je dugo bio zainteresovan za naftu kao jeftiniju alternativu za kitovsko ulje. 1853. godine je, skupa sa svojim saradnikom Janom Zehom, prvi put uspio da izvrši destilaciju čistog kerozina iz nafte (kanadski naučnik Abraham Gesner je prvi destilovao kerozin iz uglja 1846). 31. jula 1853. Lukasjevič je napravio prvu kerozinsku lampu za lokalnu bolnicu za potrebe hitnih operacija. Ovaj datum se uzima za početak moderne naftne industrije.

Početkom 1854. godine Lukasjevič se preselio u Gorlice, gdje je nastavio svoj rad i osnovao saradnju sa mnogim preduzetnicima i zemljoposjednicima. Iste godine, izgradio je prvu naftnu bušotinu na svijetu u Bobrci kod Krosna (koja ponovo radi od 2006). Istovremeno je nastavio rad na kerozinskim lampama. Krajem godine je napravio prvu kerozinsku uličnu lampu za potrebe gorličkog okruga Zavođe. Tokom narednih godina otvorio je nekoliko novih naftnih bušotina, svaku od njih u saradnji sa različitim lokalnim trgovcima i poslovnim ljudima. 1856. u Ulašovicama je otvorio destileriju nafte, koja predstavlja prvu destileriju nafte na svijetu. Kako je potražnja za kerozinom bila još uvijek mala, fabrika je isprva proizvodila najviše prirodni asfalt, mašinsko ulje i lubrikante. Rafinerija je izgorila u požaru 1859. godine, ali je ponovno izgrađena u Polanci kod Krosna sljedeće godine.

Godine 1863. je Lukasjevič, koji se preselio u Jaslo već 1858. godine, bio bogat čovjek. Otvoreno je podržavao Januarski ustanak, i novčano pomagao raseljenim licima. 1865. godine je kupio veliko imanje i selo Čorkovka. Tamo je osnovao novu rafineriju. Pošto je bio jedan od najbogarijih ljudi u Galiciji, Lukasjevič je promovisao razvoj naftne industrije u oblastima Duklja i Gorlice. Predstavljao je nekoliko preduzeća za vađenje nafte, uključujući naftne bušotine u Ropjanci, Vilšniji, Ropi i Vojtovi. Takođe je bio ktitor regiona i osnovao banju u Bobrci, kapelu u Čorkovki i veliku crkvu u Zrecinu. 1877. godine Lukasjevič je organizovao prvo vijeće naftne industrije i osnovao Nacionalno naftno udruženje.

Ignaći Lukasjevič je umro 7. januara 1882. godine od upale pluća. Sahranjen je na malom groblju u Zrecinu, pored Crkve gotskog buđenja, koju je za života finansirao.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Schaschke, C., 2014. A Dictionary of Chemical Engineering. Oxford University Press.
  2. ^ 2019. Distillation: The Historical Symbol of Chemical Engineering. The University of Toledo. URL https://www.utoledo.edu/engineering/chemical-engineering/distillation.html Arhivirano 14 april 2021 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ 2017. Products made from petroleum. Ranken Energy Corporation. URL https://www.ranken-energy.com/index.php/products-made-from-petroleum/ Arhivirano 16 april 2021 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ Frenk, Elison Flig (2005), "Oil Empire: Visions of Prosperity in Austrian Galicia (Harvard Historical Studies).". . Harvard University. ISBN 978-0-674-01887-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ Jean-Claude Bolay, Alexandre Schmid, Gabriela Tejada Technologies and Innovations for Development: Scientific Cooperation for a Sustainable Future, Springer, 2012 ISBN 2-8178-0267-5 page 308.
  6. ^ Mills, E. (2005-05-27). „ENVIRONMENT: The Specter of Fuel-Based Lighting”. Science (na jeziku: engleski). 308 (5726): 1263—1264. ISSN 0036-8075. PMID 15919979. S2CID 129749450. doi:10.1126/science.1113090. 
  7. ^ „Jet fuel consumption by country, around the world”. TheGlobalEconomy.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-26. 
  8. ^ „Istorija Varšavskog univerziteta”. Arhivirano iz originala 19. 5. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2007. 
  9. ^ a b Magdalena Puda-Blokesz, Ignacy Łukasiewicz: ojciec światowego przemysłu naftowego, działacz polityczny i patriota, fi lantrop i społecznik, przede wszystkim CZŁOWIEK Arhivirano 2014-10-27 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ a b Ludwik Tomanek, Ignacy Łukasiewicz twórca przemysłu naftowego w Polsce, wielki inicjator - wielki jałmużnik. — Miejsce Piastowe: Komitet Uczczenia Pamięci Ignacego Łukasiewicza — 1928
  11. ^ Aleksandra Ziolkowska-Boehm (2013). The Polish Experience through World War II: A Better Day Has Not Come. Lexington Books. str. 22. ISBN 978-1-4985-1083-7. 
  12. ^ Polьskoe vosstanie 1794[mrtva veza] // Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.] / gl. red. Ю. S. Osipov. — M. : Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя, 2004—2017.
  13. ^ Vtoraя polьskaя voйna 1795 goda // Kersnovskiй A. A. Istoriя Russkoй armii. — M. : Direkt-Media, 2014. — S. 151—155. — 1215 s. — ISBN 978-5-4475-1048-0.
  14. ^ Bartłomiej Szyndler (1994). Powstanie kościuszkowskie (na jeziku: poljski) (1994 izd.). Wydawn. Ancher. str. 455. ISBN 83-85576-10-X. 
  15. ^ "Dembowski, Edward," Encyklopedia Polski (Encyclopedia of Poland), Kraków, Wydawnictwo Ryszard Kluszczyński, 1996, ISBN 83-86328-60-6, p. 128.
  16. ^ Władysław Tatarkiewicz, Zarys dziejów filozofii w Polsce (A Brief History of Philosophy in Poland), [in the series:] Historia nauki polskiej w monografiach (History of Polish Learning in Monographs), [volume] XXXII, Kraków, Polska Akademia Umiejętności (Polish Academy of Learning), 1948. This monograph draws from pertinent sections in earlier editions of the author's Historia filozofii (History of Philosophy).
  17. ^ Leszek Sykulski, Edward Dembowski (1822–1846). Biografia polityczna (Edward Dembowski (1822–1846: A Political Biography), Toruń, Wydawnictwo Naukowe Grado, 2006.
  18. ^ Marian Anusiewicz; Jan Wimmer; Tadeusz Nowak; Eligiusz Kozłowski; Mieczysław Wrzosek (1973). Dzieje oreza polskiego, 963–1945. str. 195—196. Arhivirano iz originala 20. 2. 2017. g. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  19. ^ Jerzy Lukowski; Hubert Zawadzki (6. 7. 2006). A Concise History of Poland. Cambridge University Press. str. 170. ISBN 978-0-521-85332-3. Arhivirano iz originala 19. 2. 2018. g. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  20. ^ Paul Robert Magocsi; Jean W. Sedlar; Robert A. Kann; Charles Jevich; Joseph Rothschild (1974). A History of East Central Europe: The lands of partitioned Poland, 1795–1918. University of Washington Press. str. 133. ISBN 978-0-295-80361-6. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  21. ^ „Study in Poland”. Top Universities. 2014-09-03. Pristupljeno 2017-01-04. 
  22. ^ „Jagiellonian University”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-01-04. 
  23. ^ „Jagiellonian University Facts and Figures 2021”. en.uj.edu.pl. Jagiellonian University. 2021. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  24. ^ „Dane statystyczne Uczelni as of December 31 2020”. en.uj.edu.pl. Jagiellonian University. 2021. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  25. ^ „University of Vienna | university, Vienna, Austria | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31. 
  26. ^ „University of Vienna: 650 Years”. New Austrian (na jeziku: engleski). 13. 11. 2015. Pristupljeno 2022-05-11. 
  27. ^ Mühlberger, Kurt (2015-02-27). „The beginnings of the Alma Mater Rudolphina”. 650 plus (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-01. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ignaći Lukasjevič na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игнаћи_Лукасјевич&oldid=27553567”