Elektronska pošta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Имејл)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Imejl
Znak @ je deo svake SMTP imejl adrese.[1]

Elektronska pošta, e-pošta ili kolokvijalno, anglizovano imejl[2] ili samo mejl (engl. electronic mail, e-mail ili email) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja koristeći elektronske uređaje. Jedna od varijanti pisanja elektronske pošte u srpskom jeziku je imejl (i-mejl[3]), mada na vizit kartama, pozivnicama i sl. nije pogrešno napisati englesku varijantu e-mail.[4] Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme.

Ovaj servis, koji je izmislio Rej Tomlinson, prvobitno je ušao u ograničenu upotrebu tokom 1960-ih, i do sredine 1970-ih je poprimio formu koja se danas prepoznaje kao imejl. Elektronska pošta funkcioniše preko računarskih mreža, što je danas pre svega internet. Neki rani sistemi e-pošte zahtevali su da pošiljalac i primalac da budu istovremeno na mreži, poput današnjeg servisa za razmenu trenutnih poruka (engl. instant messaging). Sadašnji sistemi e-pošte zasnovani su na modelu sačuvaj i prosledi. E-mejl serveri prihvataju, prosleđuju, isporučuju i čuvaju poruke. Ni korisnici, niti njihovi računari ne moraju da budu istovremeno na mreži; oni se moraju povezati samo na kratko, tipično na mejl server ili vebmejl interfejs, za koliko je potrebno za slanje ili primanje poruka.

Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi provajderi internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu.

Originalno dizajnirana kao komunikacioni medijum koji je podržavao samo ASCII tekst, sistem internet imejla je proširen pomoću višenamenskih proširenja za elektronsku poštu čime je omogućen prenos teksta napisanog drugim setovima znakova i data je podrška upotrebi multimedijalnog sadržaja. Internacionalna elektronska pošta, sa internacionalizovanim imejl adresama koristeći UTF-8 je bila standardizovana, ali prema podacima iz 2017. godine još uvek nije bila široko prihvaćena.[5][6]

Istorija modernog internetskog imejla doseže do rane ARPANET mreže, sa standardima za kodiranje elektronskih poruka objavljenim još 1973. godine (RFC 561). Poruka e-pošte poslata ranih sedamdesetih godina izgleda veoma slično osnovnoj elektronskoj pošti koja se šalje danas. E-mejl je imao važnu ulogu u kreiranju Interneta,[7] a konverzija sa ARPANET mreže na Internet u ranim osamdesetim godinama proizvela je jezgro sadašnjih usluga.

Terminologija[uredi]

Istorijski, termin elektronska pošta je generički korišten za bilo koji prenos elektronskih dokumenata. Na primer, nekoliko pisaca tokom ranih 1970-ih je koristilo ovaj termin za opisivanje faks transmisija dokumenata.[8][9] Stoga je teško da se nađe prvi navod u kome je korišten termin imejl sa specifičnim značenjem koje ima danas.

Elektronska pošta se najčešće naziva imejl ili i-mejl od oko 1993,[10] mada su varijacije spelovanja bile u upotrebi:

Istorija[uredi]

Pošta i poruke bazirane na računarima postale su moguće sa napretkom računara sa raspodeljenim vremenom tokom ranih 1960-ih, i neformalne metode korišćenja razmenjivanjem datoteka radi prenosa poruka ubrzo su proširene u prve sisteme pošte. Većina programera ranih mejnfrejm računara i mini računara razvila je slične, ali generalno nekompatibilne aplikacije za poštu. Tokom vremena složena mreža programskih kapija i sistema za usmeravanje povezala je mnoge od njih. Mnogi američki univerziteti bili su deo mreže ARPANET (kreirane krajem 1960-ih), koja je imala za cilj prenosivost softvera između svojih sistema. Ta prenosivost pomogla je da Jednostavni protokol za prenos pošte (SMTP) postepeno postane široko prihvaćen. Jedno vreme krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, izgledalo je da će preovladati vlasnički komercijalni sistem ili sistem elektronske pošte X.400, koji je bio deo profila za interkonekciju vladinih otvorenih sistema (GOSIP). Međutim, kada su krajem 1995. godine okončana ograničenja za prenošenja komercijalnog saobraćaja preko Interneta,[28][29] kombinacija faktora je učinila je sadašnja garnitura internetskih imejl protokola, SMTP, POP3 i IMAP, postane standard.

U oktobru 1971. (mada ima izvora koji tvrde da se to dogodilo jula 1970.) stručnjak za računarstvo Rej Tomlinson je napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara.

Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT-a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (engl. Bolt, Beranek, Newman), laboratoriji u Kembridžu, u državi Masačusets. Radeći na Didžitalovim računarima PDP-10, Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan drugom ostavljaju poruke. Međutim, kako teoretičar interneta Džon Nauton piše u svojoj knjizi „Kratka istorija budućnosti“, „svrbeli su ga dlanovi“ pa je napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje između dva računara. Transfer poruke je uspeo, a Tomlinson se ne seća kako je prva poruka glasila, čak veruje da je napisao nešto u smislu „test“. Potpuno nesvestan da je napravio nešto što će potpuno promeniti svet koju deceniju kasnije, on ipak nije izdržao a da se ne pohvali svom kolegi Džeriju Burčfilu moleći ga da „ne širi dalje“. „Ovo nije ono čime bi trebalo da se bavimo“, rekao mu je.

U to vreme internet je bio mreža od nekoliko desetina računara, uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA. Za nadležne nije predstavljalo malo iznenađenje kada su dve godine kasnije utvrdili da od ukupnog prometa na mreži čak tri četvrtine otpada na elektronsku poštu, na jedan takoreći nusproizvod.

Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od pola milijarde ljudi, dok su procene da će je 2005. koristiti 1,2 milijarde. Većina poruka je trivijalna i najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i poruke inicirane (i inficirane) različitim virusima.

Pored programa za razmenu e-pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi računi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Taj princip adresiranja koristi se i dan-danas.

Razvoj e-pošte zaokružen je 1975. godine kada je programer po imenu Džon Vital napisao program „Msg“ (od engleskog message - poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, „Re“ (engl. reply) koje je on tada nazvao „answer“ (odgovor). Dve godine kasnije Ted Majer i Ostin Henderson izbacili su protokol za prenošenje poruka u kojem su definisali koje informacije (osim teksta), e-pošta treba da nosi i od tada nije bilo značajnijih promena u strukturi.

Format poruke[uredi]

Svaka poruka elektronske pošte[30] se sastoji iz zaglavlja i tela.[31]

Zaglavlje nosi, između ostalog, sledeće podatke:

  • adresu i ime pošiljaoca
  • adresu primaoca
  • adresu servera preko kojeg je poruka poslata kao i servera koji su prosleđivali poruku na njenom putu do odredišta
  • datum slanja
  • ime programa koji je korišćen za slanje poruke
  • adresu na koju će se slati odgovor, po naznaci samog pošiljaoca
  • prioritet itd.

Svaka stavka zaglavlja se sastoji od imena stavke i vrednosti stavke, razdvojenih dvotačkom. Sledi primer jednog dela zaglavlja poruke:

Date: Fri, 24 Oct 2008 11:51:07 -0400
To: pera.peric@example.com
From: Ilija Ilic <i.ilic@example.com>
Reply-to: i.ilic2@example.com
Subject: Naslov poruke
X-Priority: 3

Telo poruke se može sastojati iz više delova, u zavisnosti od toga da li se sa tekstom poruke šalju i datoteke. Ukoliko se šalju, onda se u samom zaglavlju poruke to može naznačiti pomoću stavke sledećeg oblika:

Content-Type: multipart/alternative;
boundary="b1_9c5d3f4ac4f174c9d0bbc13814d16891"

Tekst označen sa „boundary“ se koristi za razdvajanje delova tela poruke (teksta i datoteka) i mora biti takav da se ne pojavljuje nigde drugo u samom sadržaju.

U slučajevima kada se šalju i datoteke sa tekstom, tada svaki zaseban deo tela poruke ima i sopstveno zaglavlje koje dodatno opisuje taj deo.

Datoteke[uredi]

Pošto je protokol elektronske pošte tekstualan, odnosno svaka poruka se sastoji samo od znakova engleske abecede i ograničenog broja znakova interpunkcije (vidi ASCII), prenos datoteka je omogućen prevođenjem binarnog sadržaja u obični tekst pomoću algoritma Baza 64. Upotrebom ovog algoritma na binarnom sadržaju ne dolazi do gubitka podataka, ali se svaka tri bajta binarnih podataka prevode u četiri bajta teksta. Na taj način se veličina datoteke koja se šalje uvećava za jednu trećinu, te je za veće datoteke bolje koristiti protokole koji su namenjeni za razmenu datoteka i podržavaju kompresiju (FTP, HTTP itd.)

Sigurnost[uredi]

Korišćenje elektronske pošte je ugroženo od strane četiri pojave: bombardovanjem porukama, spamom, pokušajima preuzimanja ličnih podataka i prenošenjem virusa.

Pod pojmom „spam“ se podrazumeva slanje neželjenih poruka koje služe za reklamiranje određenog proizvoda ili usluge. Pošto je slanje e-pošte praktično besplatno i predstavlja vrlo jeftin način reklamiranja, dnevno se pošalje više stotina miliona takvih poruka širom sveta. Zbog ovakvih poruka često može doći do zagušenja mreže, ali i smeta primaocima koji mogu dobijati i po više desetina takvih poruka dnevno.

Virusi mogu dolaziti u različitim oblicima putem elektronske pošte, ali se ciljni računar najčešće zarazi zahvaljujući nepažnji korisnika. Poruka koja sadrži virus je sama po sebi najčešće nemoćna da napravi ikakvu štetu, ali ukoliko korisnici nepažljivo otvaraju svaku vrstu sadržaja može doći do aktiviranja virusa. Danas je ovaj problem najčešći kod korisnika Majkrosoft vindousa i njegovih programa za pregled pošte ali se, ređe, javlja i na drugim operativnim sistemima.

Današnji serveri za elektronsku poštu obično imaju ugrađenu antivirusnu i antispam zaštitu koja sprečava neželjene poruke da uopšte dođu do sandučeta primaoca i umesto njih se obično šalju obaveštenja o prepoznatim virusima.

Programi za primanje, slanje i organizaciju e-pošte[uredi]

Aplikacije serveri e-pošte[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „RFC 5321 – Simple Mail Transfer Protocol”. Network Working Group. Arhivirano iz originala na datum 16. 01. 2015. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  2. ^ Pravopis srpskog jezika (pp. 312)
  3. ^ Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica. str. 86.
  4. ^ Pravopis srpskog jezika: imejl-adresa (ili samo imejl/mejl) (pp. 87) i e-mail (samo u adresama, posetnicama i sl.), v. imejl (pp. 312)
  5. ^ „DataMail: World's first free linguistic email service supports eight India languages”. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2016. 
  6. ^ „Made In India ‘Datamail’ Empowers Russia With Email Address In Russian Language - Digital Conqueror”. 07. 12. 2016. Arhivirano iz originala na datum 05. 3. 2017. 
  7. ^ Partridge 2008
  8. ^ Ron Brown, Fax invades the mail market, New Scientist Archived 09. 5. 2016 at the Wayback Machine., Vol. 56, No. 817 (Oct., 26, 1972), pages 218–221.
  9. ^ Herbert P. Luckett, What's News: Electronic-mail delivery gets started, Popular Science Archived 30. 04. 2016 at the Wayback Machine., Vol. 202, No. 3 (March 1973); pp. 85.
  10. ^ Google Ngram Viewer. Books.google.com. Arhivirano iz originala na datum 16. 05. 2013. Pristupljeno 21. 04. 2013. 
  11. ^ „RFC Editor Terms List”. IETF. Arhivirano iz originala na datum 28. 12. 2013.  This is suggested by the RFC Document Style Guide Archived 24. 04. 2015 at the Wayback Machine.
  12. ^ „Yahoo style guide”. Styleguide.yahoo.com. Arhivirano iz originala na datum 09. 05. 2013. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  13. 13,0 13,1 "AP Removes Hyphen From ‘Email’ In Style Guide" Archived 12. 05. 2015 at the Wayback Machine., 18 March 2011, huffingtonpost.com
  14. ^ AskOxford Language Query team. „What is the correct way to spell 'e' words such as 'email', 'ecommerce', 'egovernment'?”. FAQ. Oxford University Press. Arhivirano iz originala na datum 01. 7. 2008. Pristupljeno 04. 9. 2009. »We recommend email, as this is now by far the most common form« 
  15. ^ „Reference.com”. Dictionary.reference.com. Arhivirano iz originala na datum 16. 12. 2013. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  16. ^ Random House Unabridged Dictionary, 2006
  17. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition
  18. ^ Princeton University WordNet 3.0
  19. ^ The American Heritage Science Dictionary, 2002
  20. ^ „Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala na datum 12. 05. 2014. Pristupljeno 09. 5. 2014. 
  21. ^ „"Email" or "e-mail". English Language & Usage – Stack Exchange. 25. 08. 2010. Arhivirano iz originala na datum 31. 08. 2010. Pristupljeno 26. 09. 2010. 
  22. ^ Berendzen, Gerri; Hunt, Daniel. „AP changes e-mail to email”. 15th National Conference of the American Copy Editors Society (2011, Phoenix). ACES. Arhivirano iz originala na datum 22. 03. 2011. Pristupljeno 23. 03. 2011. 
  23. ^ „RFC 524 (rfc524) – A Proposed Mail Protocol”. Faqs.org. 13. 06. 1973. Arhivirano iz originala na datum 03. 4. 2016. Pristupljeno 18. 11. 2016. 
  24. 24,0 24,1 „RFC 1939 (rfc1939) – Post Office Protocol – Version 3”. Faqs.org. Arhivirano iz originala na datum 07. 1. 2014. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  25. 25,0 25,1 „RFC 3501 (rfc3501) – Internet Message Access Protocol – version 4rev1”. Faqs.org. Arhivirano iz originala na datum 07. 1. 2014. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  26. ^ „''"RFC Style Guide"'', Table of decisions on consistent usage in RFC”. Arhivirano iz originala na datum 28. 12. 2013. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  27. ^ „Excerpt from the FAQ list of the Usenet newsgroup alt.usage.english”. Alt-usage-english.org. Arhivirano iz originala na datum 03. 4. 2012. Pristupljeno 09. 1. 2014. 
  28. ^ "Retiring the NSFNET Backbone Service: Chronicling the End of an Era" Archived 01. 1. 2016 at the Wayback Machine., Susan R. Harris, Ph.D., and Elise Gerich, ConneXions, Vol. 10, No. 4, April 1996
  29. ^ „A Brief History of the Internet”. Arhivirano iz originala na datum 11. 08. 2015. 
  30. ^ „Mail Objects”. Simple Mail Transfer Protocol. IETF. sec. 2.3.1. RFC 5321. »SMTP transports a mail object. A mail object contains an envelope and content.« 
  31. ^ „Mail Objects”. Simple Mail Transfer Protocol. IETF. sec. 2.3.1. RFC 5321. »The SMTP content is sent in the SMTP DATA protocol unit and has two parts: the header section and the body. If the content conforms to other contemporary standards, the header section consists of a collection of header fields, each consisting of a header name, a colon, and data, structured as in the message format specification« 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]