Invalidnost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Invalidnost ima više definicija.[1] Najčešće se ističe da je to stanje koje proizlazi iz gubitka ili redukcije sposobnosti da se izvrše očekivane ili specijalno definisane aktivnosti socijalnih uloga u jednom dužem vremenskom periodu, zbog hronične bolesti ili oštećenja. Prema savremenim shvatanjima invalidno lice definiše se kao osoba koja značajno ili potpuno nema sposobnosti vida, sluha, lokomotornih radnji, ili ima intelektualnu insuficijenciju. Disabilitet je privremeno ili permanentno smanjenje funkcija. Nemogućnost da se izvedu određene aktivnosti koje većina ljudi može da izvede, često kao rezultat fizičkog ili mentalnog stanja. Te nesposobnosti suštinski onemogućavaju invalidne osobe u razvijanju socijalne komunikacije, što značajno utiče na njihovu participaciju u mnogim segmentima života. Zbog toga postoji veoma osmišljen pokret za smanjenje psiholoških, socijalnih i svih drugih prepreka koji ometaju invalidne osobe da ostvare one sposobnosti kojima raspolažu i koje, njihovim ispunjenjem mogu ostvariti značajne lične i socijalne uspehe.

Invalidnost je opšti izraz, koji pokriva poremećaje, ograničenja aktivnosti i ograničenja učešća. Poremećaj je problem u funkciji ili strukturi tela; ograničenje aktivnosti je poteškoća sa kojom se pojedinac susreće pri izvršavanju zadatka ili akcija; dok je ograničenje učešća problem koji pojedinac doživljava u uključivanju u životne situacije. Stoga invalidnost nije samo zdravstveni problem. To je složen fenomen, koji odražava interakciju između osobina tela osobe i osobina društva u kojem on ili ona živi.

Invalidnost je sporan koncept, koji ima različita značenja u različitim zajednicama.[1] Može se koristiti za upućivanje na fizičke ili mentalne atribute koje neke institucije, posebno medicinske, smatraju da je potrebno korigovati (medicinski model). Može se odnositi na ograničenja koja su nametnuta ljudima zbog ograničenja jedne abilizemske društvene zajednice (društveni model). Izraz može da se odnosi na identitet osoba sa invaliditetom. Fiziološki funkcionalni kapacitet (FFC) je srodan termin koji opisuje nivo učinka pojedinaca. Ono pokazuje sposobnost izvršavanja fizičkih zadataka svakodnevnog života i lakoće sa kojom se ovi zadaci izvode. FFC se smanjuje sa starenjem koja uzrokuje progresivnu detioraciju sposobnosti, kognitivne ili fizičke poremećaje, što može dovesti do označavanja osoba kao invalida.[3][4]

Diskusija o definiciji invalidnosti je proistekla iz Pokreta za prava osoba sa disabilitetom u Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu sedamdesetih godina,[5][6] što je dovelo u pitanje način na koji je medicinski koncept invalidnosti dominirao percepcijom i diskursom o invaliditetu.[7][8] Debate o prikladnoj terminologiji i njihovoj impliciranoj politici nastavljaju se u invalidskim zajednicama i akademskom polju invalidskih studija. U nekim zemljama, zakon zahteva da zdravstveni radnik dokumentuje invalidnost kako bi se procenila podobnost za dodeljivanje invalidnine.

Istorija[uredi]

Savremena shvatanja invalidnosti proizlaze iz koncepata koji su se pojavili tokom perioda zapadnog naučnog prosvetiteljstva; pre tog doba, fizičke razlike su posmatrane kroz različita sočiva.

Tokom srednjeg veka, smatralo se da su ludilo i druga oboljenja uzrokovani demonima. Takođe se smatralo da su deo prirodnog poretka, posebno tokom i nakon perioda crne smrti, nakon koga se širila invalidnost po opštoj populaciji.[9] U ranom modernom dobu došlo je do pomeranja ka traženju bioloških uzroka za fizičkie i mentalne razlike, kao i povećanog interesa za razgraničavanje kategorija: na primer, Ambroaz Pare, u šesnaestom veku, pisao je o „čudovištima”, „poremećenim” i „osakaćenim” osobama.[10] Naglasak evropskog prosvetiteljstva na znanju izvedenom iz rezonovanja i vrednosti prirodnih nauka za ljudski napredak pomogao je u stvaranju institucija i asociranih sistema znanja, koji su posmatrali i kategorisali ljudska bića; među njima institucije koje su bile značajne za razvoj današnjih koncepata invalidnosti su psihijatrijske bolnice, klinike, i, zatvori.[9]

Savremeni koncepti invalidnosti su ukorenjeni u toku osamnaestog i devetnaestog veka. Najistaknutiji među njima su bili razvijanje kliničkog medicinskog diskursa, što je učinilo da se ljudsko telo vidi kao stvar koju se može manipulisati, proučavati i transformisati. Oni su delovali zajedno sa naučnim diskursima koji su pokušavali da izvrše klasifikaciju i kategorizaciju, i pri tome postanu normalizacioni metodi.[11]

Koncept „norme” je razvijen u ovom vremenskom periodu, i predstavljen je u radu belgijskog statističara, sociologa, matematičara, i astronoma Adolfa Ketla, koji je pisao tokom 1830-ih o l'homme moyen – prosečnom čoveku. Ketle je postulirao da se može uzeti suma atributa svih osova date populacije (kao što su njihova visina ili težina) i utvrditi prosečne vrednosti, i da bi te vrednosti mogle da služe kao norma prema kojoj svi ljudi treba da teže.

Ova ideja statističe norme provlači se kroz brzu primenu statističkih podataka prikupljenih od strane Britanije, Sjedinjenih Država i zemalja Zapadne Evrope tokom ovog vremenskog perioda, i vezana je za porast zastupljenosti eugenskih gledišta. Invalidnost, kao i drugi koncepti uključujući: abnormalnost, nenormalnost i normalnost proističu iz toga.[12] Cirkulacija tih koncepata je evidentna u popularnosti predstava sa nakazama, u kojima su zabavljači profitirali izlaganjem ljudi koji odstupaju od tih normi.[13]

Sa usponom eugenike u drugom delu devetnaestog veka, takva odstupanja su smatrana opasnim po zdravlje celokupne populacije. Sa invaliditetom posmatranim kao delom biološkog ustrojstva osobe, a samim tim i genetskog nasleđa, deo naučne zajednice je smatrao da postoji potreba za uklanjanjem takvih „odstupanja” iz genskog fonda. Razvijene su različite metrike za procenu genetske podobnosti osobe, koje su zatim korištene za deportacije, sterilizacije ili institucionalizacije onih koji su smatrani nepodobnim. Na kraju Drugog svetskog rata, sa uvidom u ishode upražnjavanja nacističke eugenike, eugenika je uglavnom nestala iz javnog diskursa, a sve više se invalidnost povezivala u skupom atributa koje medicina može adresirati - putem pomagala, rehabilitacije ili lečenja. U sadašnjoj i modernoj istoriji, invaliditet se često posmatra kao nusproizvod incesta između srodnika prvog ili drugog kolena.[14]

Tokom ranih 1970-ih, aktivisti za osobe sa invaliditetom su počeli da preispituju način na koji društvo tretira osobe sa invaliditetom i medicinski pristup invalidnosti. Usled njihovog delovanja, fizičke barijere za pristupačnost su bile identifikovane. Te okolnosti su funkcionalno onemogućavale invalide, i ono što je u današnje vreme poznato kao socijalni model invaliditeta se pojavilo. Ova frazu je skovao Majk Oliver 1983. godine, i ona formuliše razliku između medicinskog modela invaliditeta – prema kome je potrebno korigovati ograničenje – i društevenog modela invaliditeta – prema kome društvo koje ograničava osobu treba korigovati.[15]

Sociologija[uredi]

Muzej istorije invaliditeta, Bufalo (Njujork).

Terminologija[uredi]

Za osobe sa invaliditetom korišćeni su različiti termini u različitim vremenima i mestima. Invalidnost ili ograničenje se obično koriste, kao i specifičniji termini, kao što su slepi (da se opiše osoba koja uopšte ne vidi), ili osoba sa oštećenim vidom (za opisivanje ograničenog vida).

Upotreba izraza hendikep se zanemaruje usled pogrešne narodne etimologije, kojom se implicitno sugeriše da osoba učestvuje u prosjačenju. Sam naziv je zapravo izveden iz jedne stare igre, Hand-i'-cap,[16][17] u kojoj dva igrača trguju imovinom, a treća, neutralna osoba procenjuje razliku vrednosti među imecima.[18] Koncept neutralnog čoveka koji poravnava različita gledišta proširen je na trke sa hendikepom sredinom 18. veka.[19] U trkama sa hendikepom, konji nose različite težine zasnovane na proceni sudije o tome šta će ih učiniti podjednakim.[20][21] Upotreba termina za opis osobe sa invaliditetom - po analogiji sa trkama sa hendikepom, za osobu koja nosi teži teret od normalne - pojavila se početkom 20. veka.[22]

Obraćanje[uredi]

Diskusija o maternjem jeziku osobe je jedan od načina da se razmatra invalidnost. Za korištenje maternjeg jezika se kaže da omogućava osobi da kompenzuje za jezičku nesposobnost, tako da individue koje preferiraju maternji jezik, isto tako nazivaju sebe „osobama sa invalidnošću”. Više informacija o upotrebi srodnih fraza je dostupno u radu „Cerebralna paraliza: vodič za negu” sa Univerziteta u Delaveru:[23]

Stilski vodič Američkog udruženja psihologa navodi da pri identifikovanju osobe sa invaliditetom, prvo treba navesti ime ili zamenicu, i da opisi invalidnosti trebaju da budu korišćeni tako da se ona može identifikovati, ali da to ne menja osobu. Prihvatljivi primeri obuhvataju „žena sa Daunovim sindromom” ili „čovek koji ima šizofreniju”. Takođe se navodi da adaptivna oprema osobe treba da bude opisana funkcionalno kao nešto što pomaže osobi, a ne kao nešto što ograničava osobu, na primer „žena koja koristi invalidska kolica” umesto „žena u/ograničena na invalidska kolica”.”

Slična vrsta terminologije tipa „ljudi-prvo” se takođe koristi u Velikoj Britaniji, ali češće u obliku „osobe sa ograničenjem” (kao što su „osobe sa oštećenjima vida”). Međutim, u Velikoj Britaniji, pojam „onesposobljene osobe” se generalno preferira u odnosu na „osobe sa invaliditetom”. U okviru socijalnog modela se smatra da dok je nečija invalidnost (na primer, povreda kičmene moždine) individualno svojstvo, „invalidnost” je nešto što je kreirano spoljašnjim društvenim faktorima kao što je nedostatak pristupačnosti.[24] Ova razlika između individualnog svojstva nesposobnosti i društvenog svojstva nesposobnosti je centralna za društveni model. Termin „osobe sa invalidnošću” kao političku konstrukciju takođe široko koriste međunarodne organizacije za osobe sa invaliditetom, kao što su Međunarodne osobe sa invalidnošću.

Upotreba terminologije „ljudi-prvo” je dovela do ulaska u upotrebu akronima PWD za referiranje osobe(a) (ili ljudi) sa invalidnošću (ili nesposobnošću).[25][26][27] Međutim, drugi pojedinci i grupe preferiraju izraze tipa „identitet prvo” kojim se naglašava kako invalidnost može uticati na identitet ljudi. Koji stil izražavanja se upotrebljava varira između različitih zemalja, grupa i pojedinaca.

Starenje[uredi]

U izvesnoj meri, fizička ograničenja i promene mentalnih stanja skoro sveprisutno zahvataju ljude usled starenja. Stareće populacije se često stigmatizuju zbog velike prevalencije invalidnosti. Katlen Vudvord, pišući u delu Ključne reči za izučavanje invalidnosti, objašnjava fenomen na sledeći način:

Starenje se retorički pominje - ponekad zlobno - kao ključni razlog zašto bi invalidnost trebalo da bude od presudnog značaja za sve nas (svi mi starimo, svi ćemo biti konačno onesposobljeni), stoga se nehotično ojačava štetni i dominantni stereotip starenja kao isključivo iskustva opadanja i pogoršanja. Ali malo se pažnje posvećuje preklapanju starenja i invalidnosti.[28]

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom[uredi]

Za Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, proglašen je 3. decembar, koji se svečano obeležava od 1992. godine. Tada je Generalna skupština ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje sveta pozivaju na obeležavanje tog dana sa ciljem da se unapredi život i omogući osobama sa invaliditetom da jednako uživaju ljudska prava i ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima društva.

Taj dan je povod i prilika da se skrene pažnja na svakodnevne, nerešene, probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, a to su pre svega, siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i društvena izolacija. Koliki značaj ima obeležavanje ovog dana govori podatak da su približno 15 odsto svetske populacije osobe koje živi sa nekim oblikom invaliditeta.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Linton, Simi (1998). Claiming Disability: Knowledge and Identity. New York: New York University Press. 
  2. ^ „Disabilities”. World Health Organization. Pristupljeno 28. 10. 2016. 
  3. ^ Journal of Applied Physiology
  4. ^ Mugueta-Aguinaga I, Garcia-Zapirain B (2017). „Is Technology Present in Frailty? Technology a Back-up Tool for Dealing with Frailty in the Elderly: A Systematic Review”. Aging and Disease. 8 (2): 176—195. PMID 28400984. doi:10.14336/AD.2016.0901. 
  5. ^ „International Disability Rights”. Disability Rights Education & Defense Fund. Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  6. ^ Bell, Beverly (5. 8. 2014). „The Global Disability Rights Movement: Winning Power, Participation, and Access”. Huffington Post. Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  7. ^ Szele, Alex. „Abuse, Neglect and Patient Rights by the Disability Rights Wisconsin website”. Disability Rights Wisconsin. Pristupljeno 6. 10. 2014. 
  8. ^ Bagenstos, Samuel (2009). Law and the Contradictions of the Disability Rights Movement. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12449-1. 
  9. 9,0 9,1 Braddock, David, and Susan Parrish, "An Institutional History of Disability," in Handbook of Disability Studies, ed. Gary Albrecht, Katherine Seelman, and Michael Bury (Thousand Oaks, Calif.: Sage, 2001).
  10. ^ Stiker, Henri (2000). A History of Disability. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. str. 91. 
  11. ^ Foucault, Michel (1980). The History of Sexuality, vol. 1. New York: Vintage. 
  12. ^ Davis, Lennard. "Constructing Normalcy." In his Enforcing Normalcy: Disability, Deafness, and the Body (New York: Verso, 1995), pp. 23–49.
  13. ^ Bogdan, Robert (1998). Freak Show: Presenting Human Oddities for Amusement and Profit. 
  14. ^ Barlow, Kathleen (2006). „Inbreeding, Incest, and the Incest Taboo: The State of Knowledge at the Turn of the Century”. American Anthropologist. 108 (2): 447—448. doi:10.1525/aa.2006.108.2.447. 
  15. ^ Shakespeare, Tom. "The Social Model of Disability." In The Disability Studies Reader, ed. Lennard Davis (New York: Routledge, 2006, 2d ed.), 197–204.
  16. ^ Amundson, Ron. „The Meaning of 'Handicap'. University of Hawaii. 
  17. ^ „Handicaprice”. Snopes.com. 
  18. ^ „Definition of handicap in Oxford Dictionaries (British & World English)”. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  19. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala na datum 31. 10. 2010. Pristupljeno 5. 2. 2011.  British Horseracing Authority. Accessed February 5, 2011.
  20. ^ Wood, Greg (3. 4. 2006). „End of an era as Jockey Club falls on own sword”. The Guardian. Pristupljeno 17. 4. 2006. 
  21. ^ „Handicapping explained”. BHA website. 
  22. ^ „Online Etymology Dictionary”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  23. ^ „Cerebral Palsy: a Guide for Care”. The Nemours Foundation. Pristupljeno 29. 7. 2007. 
  24. ^ Glasgow Centre for Inclusive Living: The Social Model of Disability Archived 2009-01-03 at the Wayback Machine
  25. ^ Meyers, Stephen (2014). „Chapter 23. The past dividing the present”. Ur.: Mitchell, David; Karr, Valerie. Crises, Conflict and Disability: Ensuring Equality. Routledge. str. 195. 
  26. ^ „Groups and individuals honored at PWD Day”. The Manila Times. 20. 5. 2014. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  27. ^ Department for International Development. „Recognising & Implementing Housing Rights CSCF449”. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  28. ^ Woodward, Kathleen (2015). „9”. Ur.: Adams, Rachel; Reiss, Benjamin; Serlin, David. Key Words for Disability Studies. Washington Square New York NY 10003: New York University Press. str. 33—34. ISBN 978-1-4798-4115-8. 

Literatura[uredi]

  • Bagenstos, Samuel (2009). Law and the Contradictions of the Disability Rights Movement. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12449-1. 
  • Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • DePoy, Elizabeth; Gilson, Stephen French (2004). Rethinking Disability: Principles for Professional and Social Change. Pacific Grove, CA: Brooks Cole. ISBN 978-0-534-54929-9. 
  • Donovan, Rich (1. 3. 2012). „The Global Economics of Disability” (PDF). Return on Disability. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 13. 9. 2012. Pristupljeno 11. 8. 2012. 
  • Ducy, Elizabeth McAdams; Stough, Laura M.; Clark, M. Carolyn (2012). „Choosing Agency in the Midst of Vulnerability: Using Critical Disability Theory to Examine a Disaster Narrative”. Ur.: Steinberg, Shirley R.; Cannella, Gaile S. Critical Qualitative Research Reader. New York: Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0688-0. 
  • Nikora, Linda Waimari; Karapu, Rolinda; Hickey, Huhana; Te Awekotuku, Ngahuia (2004). „Disabled Maori and Disability Support Options” (PDF). Maori & Psychology Research Unit, University of Waikato. Pristupljeno 11. 8. 2012. 
  • Stough, Laura M. (2009). „The Effects of Disaster on the Mental Health of Individuals With Disabilities”. Ur.: Neria, Yuval; Galea, Sandro; Norris, Fran H. Mental Health and Disasters. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-41282-8. 
  • Yeo, Rebecca (2005). „Disability, poverty, and the new development agenda” (PDF). Disability Knowledge and Research Programme. Pristupljeno 19. 6. 2013. 
  • Albrecht, Gary L., ur. (2005). Encyclopedia of disability. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications. ISBN 978-0-7619-2565-1. 
  • Arditi, A.; Rosenthal, B. (1998). Developing an objective definition of visual impairment. Vision '96: Proceedings of the International Low Vision Conference. Madrid, Spain: ONCE. str. 331—334. 
  • Bowe, Frank (1978). Handicapping America: Barriers to disabled people. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-010422-1. 
  • Charlton, James I. (2004). Nothing about us without us : disability oppression and empowerment ([3. Dr] izd.). Berkeley, Calif. [u.a.]: Univ. of California Press. ISBN 9780520224810. 
  • Burch, Susan (jul 2009). „(Extraordinary) Bodies of Knowledge: Recent Scholarship in American Disability History”. OAH Magazine of History. 23 (3): 29—34. ISSN 0882-228X. doi:10.1093/maghis/23.3.29. 
  • Burkhauser, Richard V.; Schmeiser, Maximilian D.; Weathers II, Robert R. (januar 2012). „The Importance of Anti-Discrimination and Workers' Compensation Laws on the Provision of Workplace Accommodations Following the Onset of a Disability”. Industrial & Labor Relations Review. 65 (1). 
  • Darling, Peter (avgust 2007). „Disabilities and the Workplace”. Business NH Magazine. 24 (8). 
  • Glenn, Eddie (1995). „African American Women with Disabilities: An Overview”. Disability and diversity: New leadership for a new era. 
  • Miles, Albert S (1994). „Brown v. Board of Education and the American with Disabilities Act: Vistas of equal educational opportunities for African Americans”. Journal of Negro Education. 63 (3). 
  • Johnstone, David (2001). An Introduction to Disability Studies (2nd izd.). Fulton. ISBN 978-1-85346-726-4. 
  • Masala, Carmelo; Petretto, Donatella Rita (2008). Psicologia dell'Handicap e della Riabilitazione [The Psychology of Handicap and Rehabilitation] (na jeziku: Italian). Rome: Kappa. ISBN 978-88-15-06226-0. 
  • Oliver, Michael (1997). The Politics of Disablement. London: St. Martin's Press. ISBN 978-0-333-43293-8. 
  • Pearson, Charlotte (2006). Direct Payments and Personalisation of Care. Edinburgh: Dunedin Academic Press. ISBN 978-1-903765-62-3. 
  • Shakespeare, Tom; with Anne Kerr (1999). Genetic Politics: from Eugenics to Genome. Cheltenham: New Clarion Press. ISBN 978-1-873797-25-9. 
  • Kaushik, R. (1999). „Access Denied: Can we overcome disabling attitudes”. Museum International. UNESCO. 51 (3): 48—52. ISSN 1468-0033. doi:10.1111/1468-0033.00217. 
  • Lansing, Michael J. (januar 2009). „'Salvaging the Man Power of America': Conservation, Manhood, and Disabled Veterans during World War I”. Environmental History. 14: 32—57. ISSN 1084-5453. doi:10.1093/envhis/14.1.32. 
  • Longmore, Paul (jul 2009). „Making Disability an Essential Part of American History”. OAH Magazine of History. 23 (3): 11—15. ISSN 0882-228X. doi:10.1093/maghis/23.3.11. 
  • Petretto, Masala C. (2008). „From disablement to enablement: conceptual models of disability in the 20th century”. Disability and Rehabilitation. 30 (17): 1233—44. ISSN 0963-8288. PMID 18821191. doi:10.1080/09638280701602418. 
  • Rose, Sarah F. (2017). No Right to Be Idle: The Invention of Disability, 1840s–1930s. University of North Carolina Press. str. xvi, 382. ISBN 978-1469624891. 

Spoljašnje veze[uredi]