Instinkt

Pas koji se trese zbog vode. Ovo je primer instinktivnog ponašanja.

Instinkt je inherentna sklonost živog organizma prema određenom složenom ponašanju, koje sadrži i urođene i naučene elemente. Najjednostavniji primer instinktivnog ponašanja je fiksirani obrazac akcije (FAP), u kome se niz akcija veoma kratke do srednje dužine, bez varijacija, izvodi kao odgovor na odgovarajući jasno definisan stimulus.

Svako ponašanje je instinktivno ako se izvodi bez prethodnog iskustva (tj. u odsustvu učenja), i stoga je izraz urođenih bioloških faktora. Morske kornjače, koje su se tek izlegle na plaži, instinktivno će se kretati prema okeanu. Torbar se penje u torbu svoje majke po rođenju. Drugi primeri uključuju borbe životinja, udvaranje životinja, unutrašnje funkcije bekstva i izgradnju gnezda. Iako je instinkt definisan njegovim nepromenljivim urođenim karakteristikama, detalji o njegovom delovanju mogu se promeniti iskustvom; na primer, pas može da unapredi svoje veštine slušanja vežbanjem.

Instinkti su urođeni složeni obrasci ponašanja koji postoje kod većine pripadnika vrste, i treba ih razlikovati od refleksa, koji su jednostavni odgovori organizma na određeni stimulus, kao što je kontrakcija zenice kao odgovor na jako svetlo ili grčeviti pokret potkolenice pri tapkanju kolena. Odsustvo voljnog kapaciteta ne sme se mešati sa nesposobnošću da se modifikuju fiksni obrasci delovanja. Na primer, ljudi mogu biti u stanju da modifikuju stimulisani fiksni obrazac akcije tako što svesno prepoznaju tačku njegove aktivacije i jednostavno prestanu da to rade, dok životinje bez dovoljno jake voljnosti možda neće biti u stanju da se odvoje od svojih fiksnih obrazaca delovanja, kada se jednom aktiviraju.

Instinktivno ponašanje kod ljudi je proučavano i kontroverzna je tema.

Rane teorije

Žan Anri Fabr

Za Žan Anri Fabra (1823–1915) se kaže da je prva osoba koja je proučavala male životinje (koje nisu bile ptice) i insekte, a posebno se specijalizovao za instinkte insekata. Pisao je o instinktu na način koji je bio informativan, ali poetičan. Fabr je smatrao instinkt povezanim skupom ponašanja kojima se organizam podvrgava nesvesno, kao odgovor na spoljašnje uslove.

Ponašanje životinja i insekata

Fabr je zaključio da je značajna razlika između ljudi i životinja u tome što životinje ne mogu da rasuđuju. Do ovog zaključka je došao nakon što je posmatrao kako insekti i divlje ptice nastavljaju da ponavljaju određeno ponašanje kao odgovor na novu situaciju. Iako su se ova instinktivna ponašanja činila složenim, insekti i životinje nisu prilagodili svoje ponašanje iako im to nije pomoglo u toj novoj situaciji.

Slede neka ponašanja insekata i životinja koje je Fabr primetio i označio kao „instinktivna“, jer ne uključuju rasuđivanje:

• Materinski instinkti
• Metamorfoza
• Mimikrija
• Mitarenje
• Pravljenje mrtvim
• Taksis

Fiksni obrasci

Fabr je verovao da su instinkti „fiksni obrasci“, što znači da se ovi povezani skupovi ponašanja ne menjaju kao odgovor na nove životne situacije. Jedan konkretan primer koji mu je pomogao da dođe do ovog zaključka je njegovo proučavanje različitih vrsta osa. Sve vrste osa koje je proučavao imale su određeni obrazac ponašanja prilikom hvatanja plena, koji je Fabr nazvao fiksnim obrascem. Zatim je Fabr intervenisao u procesu hvatanja plena osa, i samo je jedna od vrsta prilagodila svoje ponašanje kao odgovor na ovo nepoznato presretanje. Fabr je objasnio ovu kontradikciju tvrdnjom da su jedinke koje se udaljavaju od normi svoje vrste samo izuzetak, dok je takođe priznao da bi moglo biti prostora za rast unutar instinkta vrste.

Fabrovo uverenje da su instinkti fiksni suprotstavlja se teoriji evolucije. On je odbacio da jedna vrsta može evoluirati u drugu, a takođe je odbacio da se svest koju ljudi poseduju može postići evolucijom nesvesnih osobina.

Vilhelm Vundt

Vilhelm Vunt (1832–1920) je poznat po osnivanju prve psihološke laboratorije, koja se dogodila 1879. na Univerzitetu u Lajpcigu. Bio je u stanju da izvuče zaključke o instinktu iz svog pažljivog posmatranja i životinjskog i ljudskog ponašanja.

Nesvesni procesi

Da bi bolje objasnila Vuntovo istraživanje, Klaudija Vasman je analizirala veliku kolekciju izvora. Ovo je uključivalo neke od ranijih časopisa koje je Vunt pisao, koji su više razmišljali o ideji nesvesnosti nego o njegovom kasnijem i poznatijem istraživanju. Njen rad zaključuje da je verovao da su nesvesni procesi (koje je nazvao „instinktivni pokreti”) rezultat senzacija i emocija, i da su ti nesvesni procesi gradili blokove ka svesti.

Izrazi lica

Primer onoga što je Vunt proučavao da bi došao do svojih zaključaka u vezi sa nesvesnim procesima uključuje izraze lica koje bebe prave kao odgovor na osećaje slatkog, kiselog i gorkog ukusa. Zaključio je da su ovi izrazi lica rezultat toga što su bebe pokušavale da izbegnu neprijatne emocije jer je u njihovim ustima bilo nešto neprijatno, i kako su ti instinkti (koje on koristi naizmenično sa refleksivnim pokretima) postali samo urođeni jer su prošle generacije to naučile i koristilo im opstanak.

Prirodna selekcija

Proces kojim je Vunt objasnio postojanje nagona je kroz prirodnu selekciju. Tačnije, njegovo istraživanje sugeriše da prirodna selekcija uzrokuje male promene u nervnom sistemu tokom vremena. Ove promene izazivaju nasledne nagone u organizmima, koji su onda odgovorni za sve nesvesne procese. Još jedna stvar koju treba primetiti je da je Vunt koristio termine nesvesni procesi, refleksivni pokreti i instinktivni pokreti naizmenično, često ih grupišući zajedno.

Sigmund Frojd

Sigmund Frojd je smatrao da su mentalne slike telesnih potreba, izražene u vidu mentalnih želja, instinkti.

Vilijam Mekdugal

Početkom 20. veka priznata je „unija instinkta i emocija“. Vilijam Mekdugal je smatrao da mnogi instinkti imaju svoje povezane specifične emocije. Kako su istraživanja postajala rigoroznija, a termini bolje definisani, instinkt kao objašnjenje ljudskog ponašanja postao je manje uobičajen. Mekdugal je 1932. godine tvrdio da je reč „instinkt“ prikladnija za opisivanje ponašanja životinja, dok je reč „sklonost“ preporučivao za ciljane kombinacije mnogih urođenih ljudskih sposobnosti, koje su labavo i promenljivo povezane, na način koji pokazuje jaka plastičnost.

Mekdugal smatra da postoje tri potprocesa koja idu jedan za drugim i koji ih odlikuju:

• Selektivnost kognicije – usmerenost ka prijemu i obradi podataka povezanih sa stanjem organizma
• Odgovarajući emotivni impuls
• Aktivnost instrumentalnog tipa – usmerena ka cilju

Istraživanja na životinjama doprinela su razvoju nove discipline posvećene ponašanju životinja u prirodnim uslovima, etologije. Instinkti tu nisu jedina tema, naprotiv, retko su pominjani.

Abraham Maslov

Tokom 1950-ih, psiholog Abraham Maslov je tvrdio da ljudi više nemaju instinkte jer imamo sposobnost da ih nadjačamo u određenim situacijama. Smatrao je da je ono što se zove instinkt često neprecizno definisano i da zaista predstavlja snažne nagone. Za Maslova, instinkt je nešto što se ne može nadjačati, i stoga, iako se taj termin možda primenjivao na ljude u prošlosti, više ne važi.

Konrad Lorenc

Konrad Lorenc je bio jedan od najistaknutijih prirodnjaka dvadesetog veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Često se smatra jednim od osnivača moderne etologije, proučavanja ponašanja životinja. Razvio je pristup koji je počeo sa ranijom generacijom, uključujući njegovog učitelja Oskara Hajnrota.

Interes za urođena ponašanja ponovo se pojavio 1950-ih sa Konradom Lorencom i Nikolasom Tinbergenom, koji su pravili razliku između instinkta i naučenog ponašanja. Naše savremeno razumevanje instinktivnog ponašanja životinja mnogo duguje njihovom radu. Na primer, postoji osetljiv period za pticu u kojoj ona saznaje identitet svoje majke. Konrad Lorenc je imao čuveni otisak guske na svojim čizmama. Nakon toga bi guska pratila onoga ko je nosio čizme. Ovo sugeriše da je identitet majke guske saznao, ali je ponašanje guske prema onome što je doživljavala kao majku bilo instinktivno.

Psihohidraulički model

Lorencov model stvorio je etolog K. Lorenc, smatrajući da je odvijanje instinktivnog lanca moguće bez prisustva okidajućeg stimulusa. On smatra da nagomilavanje neke energije nekog instinkta može da dovede i do spontanog pokretanja instinktivnih radnji. Ovaj model je psihohidraulički model, gde je slavina izvor instinktivne energije. Rezervoar koji se nalazi ispod slavine je depo instinktivne energije, koja se skuplja na tom jednom mestu.

Iz rezervoara voda može da izađe na dva načina: otvaranjem ventila pod dejstvom okidajućeg stimulusa, ili pritiskom nagomilane energije koja prelazi kritičnu vrednost. Isticanje tečnosti u korito predstavlja instinktivnu radnju, akciju. Ovaj model većina kritičara ipak odbacuje.

Vakuum aktivitet

Pojava da se jedinka u odsustvu okidajuće stimulacije ponaša kao da je stimulacija prisutna je vakuum aktivitet. Lorenc govori o tome kako gladan čovek odjednom, bez ikakve neposredne stimulacije, krene u sekvence ponašanja pri lovu na muve, pa traži, lovi i ubija nepostojeću muvu.

Niko Tinbergen

Osetljivost za posebne stimuluse, kao i instinkti u celini, proizvod su dugotrajne evolucije neke životinjske vrste, u kojoj se formirao repertoar korisnih akcija i preneo u nasleđe. Primer za to je eksperiment sa guskama istraživača Nika Tinbergena. Guske su se plašile samo senki onih kartona koji su ličili na vratove ptica predatora. Takođe, njegov drugi eksperiment sa ribom koljuška, čiji je mužjak napadao sve modele mužjaka sa crvenim trbuhom, a ne samo one koje liče na njegovu vrstu. Tinbergen po načinu realizacije razlikuje dve vrste aktivnosti: apetitivnu i konzumatornu. Pod apetitivnim aktivnostima podrazumeva radnje traganja za ciljem. One po njegovom mišljenju, imaju znatno veći stepen slobode u realizaciji i često sadrže složaj radnji koje su različitog porekla, neke su refleksne, druge instinktivne, treće naučene, a mogu se naizmenično upotrebljavati po potrebi. Konzumatorne aktivnosti se obavljaju onda kad je cilj dostignut, znatno su manje promenljive ili su sasvim nepromenljive, te se svode na fiksiran lanac operacija.

Neki instinkti su izgleda bliži refleksima i komponovani tako da ne dozvoljavaju jedinki odstupanje, drugi su otvoreniji i dozvoljavaju prema datim sredinskim okolnostima mala odstupanja od programa, ili čak alternativna rešenja.

Marler i saradnici

Studija Marlera i saradnika govori o pevanju belokrunih lastavica. Mužjaci u doba parenja imaju razvijen cvrkut – pesmu sa modulacijama. Smatra se da je njen cilj privlačenje ženke i odbijanje drugih mužjaka od zauzete teritorije. Eksperimentatori su izdvajali mlade mužjake i (u zavisnosti od njihovog uzrasta prilikom odvajanja od jajeta) dobijene su značajne razlike u složaju njihove pesme kad odrastu. Ukoliko nisu imali priliku da čuju pesmu mužjaka iste vrste, ili ukoliko su slušali pesme drugih ptica, pesme mužjaka belokrunih lastavica se nisu menjale i bile su jednostavne. Sa druge strane, veštačka gluvoća izazvana kod nekih od tih rano izdvojenih mladih mužjaka dovodila je do toga da oni kad odrastu proizvode različite cvrkute koji nisu ni modulirana pesma, niti imaju ponavljanu frazu. Jedino su mladunci koji su imali priliku da čuju pesme drugih mužjaka bili u stanju da pevaju pesme sa modulacijama.

Ovo govori o specifičnom auditivnom pamćenju kod ovih ptica pevačica, ali još značajnije, o važnosti sredinskih činilaca za realizaciju nekih instinktivnih radnji. Ovi nalazi nam govore i o značaju faza maturacije, da postoje kritični razvojni periodi za usvajanje spoljašnjih uticaja koji omogućavaju doradu instinktivne radnje i drugi, u kojima ona nije moguća. Sem toga, kao i u opisima ponašanja koljuške, ukazuju na socijalne okidajuće stimuluse, dakle oni koji potiču od drugih jedinki iste vrste, što nam govori da je i deo socijalnog ponašanja regulisan instinktima. Oni u najopštijem planu potvrđuju i važno stanovište nauke da se instinktivno ponašanje realizuje u sadejstvu nasleđa, sredinskih uticaja i sazrevanje jedinke (maturacija).

Frenk Bič

Na konferenciji 1960. godine, kojom je predsedavao Frenk Bič, pionir komparativne psihologije, a kojoj su prisustvovali svetitelji u ovoj oblasti, termin 'instinkt' je bio ograničen u primeni. Do 2000. godine, istraživanje 12 najprodavanijih udžbenika iz Uvodne psihologije otkrilo je samo jednu referencu na instinkte, i to u vezi sa upućivanjem Sigmunda Frojda na instinkte „id“. Činilo se da je instinkt postao zastareo za uvodne udžbenike iz ljudske psihologije. Knjiga Instinkt: trajni problem u psihologiji (1961) odabrala je niz spisa o ovoj temi.

Ričard Hernštajn

U klasičnom radu objavljenom 1972. psiholog Ričard Hernštajn je napisao: „Poređenje Mekdugalove teorije instinkta i Skinerove teorije potkrepljenja — koja predstavlja prirodu i negovanje — pokazuje izuzetne, i uglavnom neprepoznate, sličnosti između suprotstavljenih strana u prirodi - neguje debatu koja se primenjuje na analizu ponašanja."

F. B. Mandal je predložio skup kriterijuma prema kojima bi se ponašanje moglo smatrati instinktivnim: a) automatsko, b) neodoljivo, c) nastalo u nekom trenutku razvoja, d) izazvano nekim događajem u okruženju, e) dešava se svakom pripadniku vrste, f) da se ne može modifikovati, i g) da upravlja ponašanjem za koje organizmu nije potrebna obuka (iako organizam može imati koristi od iskustva i do tog stepena se ponašanje može modifikovati).

U Informacionom ponašanju: evolucioni instinkt, Amanda Spink primećuje da se „trenutno u naukama o ponašanju instinkt generalno shvata kao urođeni deo ponašanja koji se javlja bez ikakve obuke ili obrazovanja kod ljudi“. Ona tvrdi da je gledište da informaciono ponašanje ima instinktivnu osnovu zasnovano na najnovijim razmišljanjima o ljudskom ponašanju. Štaviše, ona primećuje da se „ponašanja kao što su saradnja, seksualno ponašanje, vaspitanje dece i estetika [takođe] vide kao 'evoluirani psihološki mehanizmi' sa instinktivnom osnovom.“ Spink dodaje da Stiven Pinker na sličan način tvrdi da je usvajanje jezika instinktivno kod ljudi u svojoj knjizi Jezik instinkta (1994). Godine 1908, Vilijam Mekdugal je pisao o „instinktu radoznalosti“ i sa njim povezanom „emociji čuđenja“, iako knjiga od Spink to ne pominje.

M. S. Blumberg je 2017. godine ispitao upotrebu reči instinkt i otkrio da ona značajno varira.

Kod ljudi

Primitivni instinkti.

Postojanje najjednostavnijih nagona kod ljudi je tema o kojoj se naširoko raspravlja. Među mogućim primerima ponašanja pod uticajem instinkta kod ljudi su sledeći.

• Urođeni strah od zmija i pauka pronađen je kod beba od šest meseci.
• Veruje se da je plač bebe manifestacija instinkta. Odojče se inače ne može zaštititi za preživljavanje tokom svog dugog perioda sazrevanja. Majčinska i očinska veza se manifestuju posebno kao odgovor na plač bebe. Njegov mehanizam je delimično razjašnjen opservacijama funkcionalnim MRI mozga roditelja.
• Instinkt stada se nalazi kod ljudske dece i odojčadi šimpanzi, ali je očigledno odsutan kod mladih orangutana.
• Hormoni su povezani sa specifičnim oblicima ljudskog ponašanja, kao što je seksualnost. Visok nivo testosterona se često povezuje kod osoba (muškarac ili žena) sa agresivnošću. Smanjenje nivoa testosterona nakon rođenja deteta pronađeno je kod očeva.
• Higijensko ponašanje kod ljudi je sugerisano kao delimično instinktivno, zasnovano na emocijama kao što je gađenje.

Refleksi

Primeri ponašanja koji ne zahtevaju razmišljanje uključuju mnoge reflekse. Stimulus u refleksu možda ne zahteva moždanu aktivnost, već umesto toga može da putuje do kičmene moždine kao poruka koja se zatim prenosi nazad kroz telo, prateći putanju koja se zove refleksni luk. Refleksi su slični fiksnim obrascima akcije po tome što većina refleksa ispunjava kriterijume FAP-a. Međutim, fiksni obrazac akcije može se obraditi i u mozgu. Instinktivna agresija mužjaka koljuške prema bilo čemu crvenom tokom sezone parenja je takav primer. Primeri instinktivnog ponašanja kod ljudi uključuju mnoge primitivne reflekse, kao što je sisanje, ponašanje koja su prisutna kod sisara. Kod pacova je primećeno da su urođene reakcije povezane sa specifičnim hemikalijama, a ove hemikalije detektuju dva organa koja se nalaze u nosu: vomeronazalni organ (VNO) i glavni olfaktorni epitel (GOE).

Maturacija

Neka instinktivna ponašanja zavise od procesa sazrevanja koji će se pojaviti. Na primer, obično govorimo o pticama koje „uče“ da lete. Međutim, mlade ptice su eksperimentalno odgajane u uređajima koji im sprečavaju da pomeraju krila dok ne dostignu starost u kojoj su njihove kohorte letele. Ove ptice su letele odmah i normalno kada su puštene, što pokazuje da je njihovo poboljšanje rezultat neuromuskularnog sazrevanja, a ne pravog učenja.

U evoluciji

Impresum predstavlja jedan primer instinkta. Ovaj složeni odgovor može uključivati vizuelne, slušne i olfaktorne znakove u okruženju koje okružuje organizam. U nekim slučajevima, utiskivanje vezuje potomstvo za roditelja, što je reproduktivna korist za preživljavanje potomstva. Ako je potomstvo vezano za roditelja, veća je verovatnoća da će ostati u blizini pod zaštitom roditelja. Takođe je veća verovatnoća da će vezani potomci učiti od roditeljske figure kada su u bliskoj interakciji. (Reproduktivne koristi su pokretačka snaga prirodne selekcije.)

Okruženje je važan faktor u evoluciji urođenog ponašanja. Hipoteza Majkla Mekoloa, pozitivnog psihologa, objašnjava da okruženje igra ključnu ulogu u ljudskim ponašanjima kao što su oprost i osveta. Ova hipoteza teoretizira da različita društvena okruženja uzrokuju da prevlada ili oprost ili osveta. Mekolou svoju teoriju povezuje sa teorijom igara. U strategiji „oseca-za-tat“, saradnja i odmazda su uporedivi sa oprostom i osvetom. Izbor između ova dva može biti koristan ili štetan, u zavisnosti od toga šta partner-organizam izabere. Iako ovaj psihološki primer teorije igara nema tako direktno merljive rezultate, on pruža zanimljivu teoriju jedinstvene misli. Sa više biološke tačke gledišta, limbički sistem mozga funkcioniše kao glavna kontrolna oblast za odgovor na određene stimuluse, uključujući različita instinktivna ponašanja. Limbički sistem obrađuje spoljašnje stimuluse vezane za emocije, društvenu aktivnost i motivaciju, što propagira bihevioralni odgovor. Neka ponašanja uključuju brigu o majci, agresiju, odbranu i društvenu hijerarhiju. Na ova ponašanja utiču senzorni unos — vid, zvuk, dodir i miris.

U okviru kola limbičkog sistema, postoje razna mesta gde se evolucija mogla desiti ili bi se mogla dogoditi u budućnosti. Na primer, mnogi glodari imaju receptore u vomeronazalnom organu koji eksplicitno reaguju na stimuluse predatora koji se posebno odnose na tu pojedinačnu vrstu glodara. Prijem predatorskog stimulusa obično stvara odgovor odbrane ili straha. Parenje kod pacova prati sličan mehanizam. Vomeronazalni organ i glavni olfaktorni epitel, koji se zajedno nazivaju olfaktorni sistem, otkrivaju feromone suprotnog pola. Ovi signali zatim putuju do medijalne amigdale, koja raspršuje signal do različitih delova mozga. Putevi uključeni u urođena kola su izuzetno specijalizovani i specifični. Razni organi i senzorni receptori igraju ulogu u ovom složenom procesu.

Instinkt je fenomen koji se može istražiti iz mnoštva uglova: genetika, limbički sistem, nervni putevi i okruženje. Istraživači mogu da proučavaju nivoe instinkata, od molekularnih do grupa pojedinaca. Ekstremno specijalizovani sistemi su se razvili, što je rezultiralo pojedincima koji pokazuju ponašanje, a da ga ne nauče.

Literatura

• Mandal, F. B. (2010). Textbook of Animal Behaviour. PHI Learning. str. 47. ISBN 978-81-203-4035-0. 
• Buss, D. (2008). Evolutionary psychology: The new science of the mind (3rd izd.). Boston: Allyn & Bacon. 
• Mandal, F. B. (2010). Textbook of Animal Behaviour. PHI Learning. str. 47. ISBN 978-81-203-4035-0. 
• Raffles, Hugh (2010). Insectopedia. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42386-4. 
• Maslić (1999). Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. ISBN 978-9958-21-091-4. 
• Lorenz, Konrad (1977). Behind the Mirror: A Search for a Natural History of Human Knowledge. New York: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-111699-7. 
• Hadžiselimović; Maslić, E. (2001). Biologija 8. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-9958-10-396-4. 
• Međedović, S.; Maslić, E.; Hadžiselimović, R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-222-6. 
• Šoljan; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
• A., Campbell N.; et al. (2008). Biology (8th izd.). Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
• Laplanche, Jean; Pontalis, Jean-Bertrand (1973). „Instinct (or Drive) (pp. 214-7)”. The Language of Psycho-analysis. London: Karnac Books. ISBN 978-0-946-43949-2. 
• Nagera, Humberto, ur. (2014) [1970]. „Instinct and Drive (pp. 19ff.)”. Basic Psychoanalytic Concepts on the Theory of Instincts. Abingdon-on-Thames: Routledge. ISBN 978-1-317-67045-2. 
• Sembera, Richard (2017), Metapsychology for Contemporary Psychoanalysis: Mind, World, and Self.

Spoljašnje veze

• Burkhardt, Richard W. Jr. "On the Emergence of Ethology as a Scientific Discipline." Conspectus of History 1.7 (1981).