Irska dijaspora

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Irska dijaspora
Zastava Republike Irske
Ukupna populacija
≈75.000.000 ljudi koji su delimično irskog porekla ili se izjašnjavaju kao Irci
Jezici
irski, engleski, škotski
Religija
pretežno katolicizam, u manjini protestantizam (prezviterijanstvo, metodizam, anglikanizam)
Srodne etničke grupe
Irci
'Irci napuštaju svoju zemlju', ilustrovano sredinom 19. veka

Irska dijaspora (ir. Diaspóra na nGael) odnosi se na Irce i njihove potomke koji žive van granica Irske
Pojam migracije u Irskoj zabeležen je od ranih srednjovjekovnih vremena[1], a treba posebno izuzeti period od 1700. godine, kada je između 9 i 10 miliona ljudi rođeno u Irskoj emigriralo. Broj emigriralih Iraca od tog doba veći je od cele populacije Irske na njenom istorijskom vrhuncu 1840. godine od 8,5 miliona. Najsiromašniji Irci odlazili su u Englesku, posebno u Liverpul. Oni koji su to mogli da priušte, odlazili su u Sjedinjene Američke Države, gde ih se nastanilo skoro 5 miliona[2].

Posle 1840. godine, emigracija iz Irske postala je masovna, nemilosrdna i efikasno upravljana nacionalnim preduzećima[3]. Godine 40% Iraca rođenih u svojoj matičnoj zemlji, živelo je u inostranstvu. Do 21. veka, procenjuje se da je oko 80 miliona ljudi širom sveta imalo manje ili više irskog porekla, što uključuje više od 36 miliona Amerikanaca, koji se smatraju Ircima[4]. U drugoj polovini 19. veka, većina irskih emigranata govorila je irski kao svoj prvi jezik. Ovo je imalo društvene i kulturne posledice za kultivaciju jezika u inostranstvu, uključujući inovacije u novinarstvu[5][6]

Trenutnu funkciju državnog ministra za dijasporu Republike Irske obavlja Džo Mekhag.

Pojam irske dijaspore[uredi | uredi izvor]

Termin irske dijaspore je otvoren za mnoge interpretacije. Dijaspora, široko tumačena, sadrži sve one za koje se zna da imaju irske pretke, odnosno preko 100 miliona ljudi, što je više od petnaest puta više od broja stanovnika na ostrvu Irska (6,4 miliona u 2011. godini). Pojam irstvo se može identifikovati sa disperzovanim pojedincima i grupama ljudi irskog porekla. Međutim, mnogi od tih lica su bili proizvodi složenog etničkog međusobnog braka u SAD i drugim zemljama, što dovodi do toga da se tačan broj ljudi irskog porekla ne može precizno utvrditi[7].

Irska vlada definiše irsku dijasporu kao sva lica irske nacionalnosti koja obično borave izvan ostrva Irske. Ovo uključuje irske građane koji su emigrirali u inostranstvo i njihovu decu, koji su irski državljani poreklom po irskom zakonu. Takođe uključuje i njihove unuke u slučajevima kada su registrovani kao irski državljani u Registru stranih rođenih koji se održavaju u svakoj irskoj diplomatskoj misiji. Unuci i još dalji potomci irskih imigranata mogu takođe da se registruju kao irski državljani, ali samo ako je roditelj preko koga tvrde da imaju irsko poreklo registrovan kao državljanin pre nego što je rođen potomak. Prema ovoj pravnoj definiciji, irska dijaspora je znatno manja - oko 3 miliona ljudi, od kojih je 1,2 miliona emigranata iz Irske[8]. Međutim, korišćenje irske dijaspore generalno nije ograničeno statusom državljanstva, što dovodi do procenjene članstva do 80 miliona ljudi. Irska vlada je priznala ovo tumačenje, iako nije priznala nikakve zakonske obaveze prema osobama u ovoj većoj dijaspori, od 1998. godine, kada je član 2 Ustava Irske izmenjen. Postoje ljudi irskog porekla u inostranstvu (uključujući irske govornike) koji odbacuju uključivanje u irsku dijasporu i koji na drugi način označavaju svoj identitet. Oni vide dijaspornu etiketu kao nešto što irska vlada koristi za svoje potrebe[9].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Irci, koje su Rimljani nazvali Škoti[a] (koji su sebe nazvali Geli), su se okupirali i naseljavali duž zapadne obale rimske Britanije. Rimska vojska regrutovala je mnoge Irce u pomoćne jedinice koje su bile otpremljeni na nemačku granicu. Slično regrutovani u Rimsku vojsku bili su i Atakoti, za koje se smatra da su možda bili Irski iseljenici u Britaniji.[traži se izvor] Nakon povlačenja rimske vojske, Irci su počeli da povećavaju svoje opsege u Britaniji, a deo severo-zapadnog ostrva aneksiran je u irskom kraljevstvu Dalrijada. Vremenom, irske kolonije su postale nezavisne, spajale su se u Pikti saveze i dali svoj doprinos u formiranju moderne Škotske[10].

Spisak zemalja po populaciji irskog porekla[uredi | uredi izvor]

Državama Populacija Procentualno Napomene
Irci u Severnoj Americi
 SAD 33.348.049 10.50%

Osobe koje se izjašnjavaju kao Irci
33,348,049[11]
10.50% populacije Sjedinjenih Američkih Država.
Škoti-Irci
od 27 do 30 miliona[12][13]
Više od 10% populacije
5,827,046 (Prijavljena lica, 2008)
1.9% populacije[14]

 Kanada 4,544,870 14%

[15]

Irci u Južnoj Americi
 Čile 120.000 0.7%

[16]

 Urugvaj 120.000 3.6%
 Argentina 700.000–1.000,000 2.5%

[17] – 1,000,000[18]

Irci u Evropi
 Ujedinjeno Kraljevstvo 14.000.000 10%

869,093 lica koja se izjašnjavaju kao Irci[19]
(1.4% cele populacije)
6 miliona sa najmanje 25% irskog porekla[1]
(manje od 10% cele populacije zemlje)

 Severna Irska 828.220 45%

[20]

 Škotska 1.500.000 28%

[21]

Irci u Okeaniji
 Australija 7,000,000 30%

7,000,000 (30% stanovništva Australije je delimično irskog prekla)[22][23]
80,000 (po rođenju, 2011)[24]
2,087,800 (Osobe koje se izjašnjavaju da su irskog porekla, 2011; 10.4% cele populacije Australije)

Irci u Africi
 Južna Afrika 330.000 1%
Ukupno ≈75.000.000
 Irska 3.877.072 84.5%

[25][26]

Ukupno ≈80.000.000

Napomena[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ne mešati sa Škotlanđanima

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Flechner, Roy; Meeder, Sven. The Irish in Early Medieval Europe: Identity, Culture and Religion. Palgrave Macmillan. str. 231—41. ISBN 978-1-137-43061-8. 
  2. ^ Gallman, J. Matthew (2000). Receiving Erin's Children: Philadelphia, Liverpool, and the Irish Famine Migration, 1845-1855. 
  3. ^ David Fitzpatrick, "Emigration, 1801–70", in A New History of Ireland, vol. V: Ireland under the Union, I, 1801–70, ed. W. E. Vaughan (Oxford, 1989), 569; David Fitzpatrick, "Emigration, 1871–1921", in A New History of Ireland, vol. VI: Ireland under the Union, II, 1870–1921, ed. W. E. Vaughan (Oxford, 1996), 607
  4. ^ „U.S. Census”. U.S. Census Bureau. Arhivirano iz originala 11. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 4. 2008. 
  5. ^ The cultural and linguistic contexts are discussed in: Ó hAnnracháin, Stiofán (ed.), 1979. Go Meiriceá Siar. An Clóchomhar Tta, Baile Átha Cliath; Ihde, Thomas W. (ed.), 1994. The Irish Language in the United States: a historical, sociolinguistic and applied linguistic survey. Bergin & Garvey. 1890. ISBN 978-0-89789-331-2.
  6. ^ Noone, Val (2012). Hidden Ireland in Victoria. Ballarat Historical Services. ISBN 978-1-876478-83-4. 
  7. ^ Nash 2008, str. 33–50.
  8. ^ „Irish Citizens Information Board”. Arhivirano iz originala 29. 5. 2010. g. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  9. ^ See, for example, 'Diaspóra éigin,' An Lúibín, 22 Meitheamh 2015: http://www.gaeilgesanastrail.com/newsletter-ir.php Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. октобар 2017): "Os a choinne sin, tig le daoine áirithe a rá gur de shliocht Éireannach iad ach nach daoine d’aon Diaspóra iad. Orthu sin tá údar an phíosa seo. Astrálach é nó citoyen du monde. Gaeilge aige agus Béarla, agus teanga nó dhó eile. Agus níl sa Ghaeilge atá aige ach teanga de chuid a thíre féin".
  10. ^ Tuathal Techtmar: A Myth or Ancient Literary Evidence for a Roman Invasion? By R. 8. Warner, The Ulster Museum
  11. ^ „"Selected Social Characteristics in the United States (DP02): 2013 American Community Survey 1-Year Estimates"”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  12. ^ James Webb, Born Fighting: How the Scots-Irish Shaped America (New York: Broadway Books. 2004), front flap: 'More than 27 million Americans today can trace their lineage to the Scots, whose bloodline was stained by centuries of continuous warfare along the border between England and Scotland, and later in the bitter settlements of England's Ulster Plantation in Northern Ireland.'. 2013. ISBN 978-0-7679-1688-2.
  13. ^ James Webb, Secret GOP Weapon: The Scots Irish Vote, Wall Street Journal (23 October 2004). Pristupljeno 7 September 2008.
  14. ^ „U.S. Census Bureau, 2008”. Factfinder.census.gov. Arhivirano iz originala 11. 02. 2020. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  15. ^ „National Household Survey (NHS) Profile, Canada, 2011”. www12.statcan.gc.ca. National Household Survey. 2. 4. 2014. Arhivirano iz originala 2. 4. 2014. g. Pristupljeno 2. 4. 2014. 
  16. ^ Los irlandeses en Chile
  17. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 12. 2007. g. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  18. ^ „IrishAbroad.com - Irish Social Networking worldwide[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 31. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 9. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  19. ^ Census home: Office for National Statistics
  20. ^ „Statistical Classification and Delineation of Settlements” (PDF). Northern Ireland Statistics and Research Agency. 1. 2. 2005. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 04. 2014. g. Pristupljeno 07. 09. 2017. 
  21. ^ „Scotland's Census Results Online – Ethnicity and Religion tables”. Arhivirano iz originala 27. 5. 2009. g. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  22. ^ dfa.ie Arhivirano 2013-07-28 na sajtu Wayback Machine
  23. ^ „Record number of Irish immigrants to celebrate St. Patrick's Day in Australia”. Arhivirano iz originala 7. 9. 2017. g. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  24. ^ „Ireland country profile”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 07. 09. 2017. 
  25. ^ „Mexico”. The World Factbook. CIA. Arhivirano iz originala 29. 01. 2018. g. Pristupljeno 07. 09. 2017. 
  26. ^ „CSO 2011 Census – Volume 5 – Ethnic or Cultural Background (including the Irish Traveller Community)” (PDF). 2011. Pristupljeno 9. 7. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирска_дијаспора&oldid=26891416”