Ирска дијаспора

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирска дијаспора
Застава Републике Ирске
Укупна популација
≈75.000.000 људи који су делимично ирског порекла или се изјашњавају као Ирци
Језици
ирски, енглески, шкотски
Религија
претежно католицизам, у мањини протестантизам (презвитеријанство, методизам, англиканизам)
Сродне етничке групе
Ирци
'Ирци напуштају своју земљу', илустровано средином 19. века

Ирска дијаспора (ир. Diaspóra na nGael) односи се на Ирце и њихове потомке који живе ван граница Ирске
Појам миграције у Ирској забележен је од раних средњовјековних времена[1], а треба посебно изузети период од 1700. године, када је између 9 и 10 милиона људи рођено у Ирској емигрирало. Број емигриралих Ираца од тог доба већи је од целе популације Ирске на њеном историјском врхунцу 1840. године од 8,5 милиона. Најсиромашнији Ирци одлазили су у Енглеску, посебно у Ливерпул. Они који су то могли да приуште, одлазили су у Сједињене Америчке Државе, где их се настанило скоро 5 милиона[2].

После 1840. године, емиграција из Ирске постала је масовна, немилосрдна и ефикасно управљана националним предузећима[3]. Године 40% Ираца рођених у својој матичној земљи, живело је у иностранству. До 21. века, процењује се да је око 80 милиона људи широм света имало мање или више ирског порекла, што укључује више од 36 милиона Американаца, који се сматрају Ирцима[4]. У другој половини 19. века, већина ирских емиграната говорила је ирски као свој први језик. Ово је имало друштвене и културне последице за култивацију језика у иностранству, укључујући иновације у новинарству[5][6]

Тренутну функцију државног министра за дијаспору Републике Ирске обавља Џо Мекхаг.

Појам ирске дијаспоре[уреди | уреди извор]

Термин ирске дијаспоре је отворен за многе интерпретације. Дијаспора, широко тумачена, садржи све оне за које се зна да имају ирске претке, односно преко 100 милиона људи, што је више од петнаест пута више од броја становника на острву Ирска (6,4 милиона у 2011. години). Појам ирство се може идентификовати са дисперзованим појединцима и групама људи ирског порекла. Међутим, многи од тих лица су били производи сложеног етничког међусобног брака у САД и другим земљама, што доводи до тога да се тачан број људи ирског порекла не може прецизно утврдити[7].

Ирска влада дефинише ирску дијаспору као сва лица ирске националности која обично бораве изван острва Ирске. Ово укључује ирске грађане који су емигрирали у иностранство и њихову децу, који су ирски држављани пореклом по ирском закону. Такође укључује и њихове унуке у случајевима када су регистровани као ирски држављани у Регистру страних рођених који се одржавају у свакој ирској дипломатској мисији. Унуци и још даљи потомци ирских имиграната могу такође да се региструју као ирски држављани, али само ако је родитељ преко кога тврде да имају ирско порекло регистрован као држављанин пре него што је рођен потомак. Према овој правној дефиницији, ирска дијаспора је знатно мања - око 3 милиона људи, од којих је 1,2 милиона емиграната из Ирске[8]. Међутим, коришћење ирске дијаспоре генерално није ограничено статусом држављанства, што доводи до процењене чланства до 80 милиона људи. Ирска влада је признала ово тумачење, иако није признала никакве законске обавезе према особама у овој већој дијаспори, од 1998. године, када је члан 2 Устава Ирске измењен. Постоје људи ирског порекла у иностранству (укључујући ирске говорнике) који одбацују укључивање у ирску дијаспору и који на други начин означавају свој идентитет. Они виде дијаспорну етикету као нешто што ирска влада користи за своје потребе[9].

Историја[уреди | уреди извор]

Ирци, које су Римљани назвали Шкоти[а] (који су себе назвали Гели), су се окупирали и насељавали дуж западне обале римске Британије. Римска војска регрутовала је многе Ирце у помоћне јединице које су биле отпремљени на немачку границу. Слично регрутовани у Римску војску били су и Атакоти, за које се сматра да су можда били Ирски исељеници у Британији.[тражи се извор] Након повлачења римске војске, Ирци су почели да повећавају своје опсеге у Британији, а део северо-западног острва анексиран је у ирском краљевству Далријада. Временом, ирске колоније су постале независне, спајале су се у Пикти савезе и дали свој допринос у формирању модерне Шкотске[10].

Списак земаља по популацији ирског порекла[уреди | уреди извор]

Државама Популација Процентуално Напомене
Ирци у Северној Америци
 САД 33.348.049 10.50%

Особе које се изјашњавају као Ирци
33,348,049[11]
10.50% популације Сједињених Америчких Држава.
Шкоти-Ирци
од 27 до 30 милиона[12][13]
Више од 10% популације
5,827,046 (Пријављена лица, 2008)
1.9% популације[14]

 Канада 4,544,870 14%

[15]

Ирци у Јужној Америци
 Чиле 120.000 0.7%

[16]

 Уругвај 120.000 3.6%
 Аргентина 700.000–1.000,000 2.5%

[17] – 1,000,000[18]

Ирци у Европи
 Уједињено Краљевство 14.000.000 10%

869,093 лица која се изјашњавају као Ирци[19]
(1.4% целе популације)
6 милиона са најмање 25% ирског порекла[1]
(мање од 10% целе популације земље)

 Северна Ирска 828.220 45%

[20]

 Шкотска 1.500.000 28%

[21]

Ирци у Океанији
 Аустралија 7,000,000 30%

7,000,000 (30% становништва Аустралије је делимично ирског прекла)[22][23]
80,000 (по рођењу, 2011)[24]
2,087,800 (Особе које се изјашњавају да су ирског порекла, 2011; 10.4% целе популације Аустралије)

Ирци у Африци
 Јужна Африка 330.000 1%
Укупно ≈75.000.000
 Ирска 3.877.072 84.5%

[25][26]

Укупно ≈80.000.000

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Не мешати са Шкотланђанима

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Flechner, Roy; Meeder, Sven. The Irish in Early Medieval Europe: Identity, Culture and Religion. Palgrave Macmillan. стр. 231—41. ISBN 978-1-137-43061-8. 
  2. ^ Gallman, J. Matthew (2000). Receiving Erin's Children: Philadelphia, Liverpool, and the Irish Famine Migration, 1845-1855. 
  3. ^ David Fitzpatrick, "Emigration, 1801–70", in A New History of Ireland, vol. V: Ireland under the Union, I, 1801–70, ed. W. E. Vaughan (Oxford, 1989), 569; David Fitzpatrick, "Emigration, 1871–1921", in A New History of Ireland, vol. VI: Ireland under the Union, II, 1870–1921, ed. W. E. Vaughan (Oxford, 1996), 607
  4. ^ „U.S. Census”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 11. 02. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2008. 
  5. ^ The cultural and linguistic contexts are discussed in: Ó hAnnracháin, Stiofán (ed.), 1979. Go Meiriceá Siar. An Clóchomhar Tta, Baile Átha Cliath; Ihde, Thomas W. (ed.), 1994. The Irish Language in the United States: a historical, sociolinguistic and applied linguistic survey. Bergin & Garvey. 1890. ISBN 978-0-89789-331-2.
  6. ^ Noone, Val (2012). Hidden Ireland in Victoria. Ballarat Historical Services. ISBN 978-1-876478-83-4. 
  7. ^ Nash 2008, стр. 33–50.
  8. ^ „Irish Citizens Information Board”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2010. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  9. ^ See, for example, 'Diaspóra éigin,' An Lúibín, 22 Meitheamh 2015: http://www.gaeilgesanastrail.com/newsletter-ir.php Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017): "Os a choinne sin, tig le daoine áirithe a rá gur de shliocht Éireannach iad ach nach daoine d’aon Diaspóra iad. Orthu sin tá údar an phíosa seo. Astrálach é nó citoyen du monde. Gaeilge aige agus Béarla, agus teanga nó dhó eile. Agus níl sa Ghaeilge atá aige ach teanga de chuid a thíre féin".
  10. ^ Tuathal Techtmar: A Myth or Ancient Literary Evidence for a Roman Invasion? By R. 8. Warner, The Ulster Museum
  11. ^ „"Selected Social Characteristics in the United States (DP02): 2013 American Community Survey 1-Year Estimates"”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  12. ^ James Webb, Born Fighting: How the Scots-Irish Shaped America (New York: Broadway Books. 2004), front flap: 'More than 27 million Americans today can trace their lineage to the Scots, whose bloodline was stained by centuries of continuous warfare along the border between England and Scotland, and later in the bitter settlements of England's Ulster Plantation in Northern Ireland.'. 2013. ISBN 978-0-7679-1688-2.
  13. ^ James Webb, Secret GOP Weapon: The Scots Irish Vote, Wall Street Journal (23 October 2004). Приступљено 7 September 2008.
  14. ^ „U.S. Census Bureau, 2008”. Factfinder.census.gov. Архивирано из оригинала 11. 02. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
  15. ^ „National Household Survey (NHS) Profile, Canada, 2011”. www12.statcan.gc.ca. National Household Survey. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 2. 4. 2014. 
  16. ^ Los irlandeses en Chile
  17. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  18. ^ „IrishAbroad.com - Irish Social Networking worldwide[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  19. ^ Census home: Office for National Statistics
  20. ^ „Statistical Classification and Delineation of Settlements” (PDF). Northern Ireland Statistics and Research Agency. 1. 2. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 04. 2014. г. Приступљено 07. 09. 2017. 
  21. ^ „Scotland's Census Results Online – Ethnicity and Religion tables”. Архивирано из оригинала 27. 5. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  22. ^ dfa.ie Архивирано 2013-07-28 на сајту Wayback Machine
  23. ^ „Record number of Irish immigrants to celebrate St. Patrick's Day in Australia”. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  24. ^ „Ireland country profile”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 07. 09. 2017. 
  25. ^ „Mexico”. The World Factbook. CIA. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 07. 09. 2017. 
  26. ^ „CSO 2011 Census – Volume 5 – Ethnic or Cultural Background (including the Irish Traveller Community)” (PDF). 2011. Приступљено 9. 7. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирска_дијаспора&oldid=26891416”