Pređi na sadržaj

Канадска цуга

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kanadska cuga
Stablo kanadske cuge (levo) pored tri omorike na Goču.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Pinophyta
Klasa:
Pinopsida
Red:
Pinales
Porodica:
Pinaceae
Rod:
Tsuga
Vrsta:
T. canadensis
Binomno ime
Tsuga canadensis
(L.) Carr.
Areal
Sinonimi
  • Abies americana Mill.
  • Abies canadensis (L.) Dum.Cours.
  • Abies curvifolia Salisb.
  • Abies pectinata Poir.
  • Picea canadensis (L.) Link
  • Pinus americana (Mill.) Du Roi
  • Pinus canadensis L.
Gornja i donja strana letorasta sa četinama.
Ženska (♀♀) i muška (♂♂ ) strobila.
Grane sa šišarkama na vrhovima bočnih letorasta.
Poluotvorene šišarke rasipaju seme.
Obeskriljeno seme.
Klijavac.
Tsuga canadensis 'Jeddeloh'.

Kanadska ili istočna cuga (Tsuga canadensis) dobila je ime roda od japanskog naziva 栂 za vrstu Tsuga sieboldii koje rastu u Japanu. Kako se deo areala nalazi u Kanadi naziv vrste canadensis predstavlja geografski epitet. Prvi put kanadska cuga je opisana 1763. u Lineovom Sp. Pl., ed. 2. 2: 1421 pod nazivom Pinus canadensis L. što je danas bazionim. Savremeni naučni naziv dao je Karier (Élie-Abel Carrière, 1818-1896) francuski botaničar. Interesantno je da je on u svom glavnom delu o četinarima Traité Général des Conifères, publikovanim 1855, propratio ovo ime opisom vrste T. heterophylla [1].

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Zimzeleni četinar srednje veličine, dostiže visinu 25–30 m, širokokupastog habitusa, često zaobljene krune (za razliku od T. heterophylla kod koje je kruna uskokupasta zašiljena), deblo prečnika do 1,5 m. Spororastuća, ali dugovečna vrsta (i do 1000 god)[2]. Koren ne ide duboko u zemlju. Mrtva kora crvenkastosmeđa, vremenom duboko ispuca. Mlade, svetlomrke grančice su gusto, kratko dlakave sa četinama raščešljanim u dva reda. Pupoljci mali, jajasti, mrki, sa maljavim ljuspama[3][4][5].

Četine linearne, pljosnate, duge od 8 do 15 mm i široke do 1,5–2 mm, sa sitno nazubljenim obodom, najšire u osnovi, neosetno sužena ka vrhu koji je zaobljen; gornja strana izbrazdana, sjajna tamnozelene boje; donja strana ima dve bele pruge od 4 do 8 linija stominih otvora (slično evropskoj jeli), svaka pruga nešto šira od glavnog zelenog nerva (kod T. heterophylla trake manje upadljive); na preseku imaju samo jedan smoni kanal. Četine sa vrlo kratkim drškama (kod T. heterophylla četine su bez drški) većinom su u dva raščešljana reda a po nekoliko manjih prileglih četina na gornjoj strani usmereno je prema vrhu gračice, često prevrnutih naopako sa belim stominim prugama.[1][3][5]

Cuge su jednodome biljke. Žute mikrostrobile razvijaju se na vrhu ili u donjem delu prošlogodišnjih bočnih letorasta; svaka se sastoji od centralne ose sa spiralno raspoređenim mikrosporofilima. Mikrosporangije se otvaraju poprečno, a polen je jednostavan bez dodataka, tanjirast[6]. Polen je izuzetno osetljiv na isušivanje, što može sprečiti razvoj semena istočne cuge[7]. Zelenkaste makrostrobile su uspravne, s gotovo kružnim ljuspama na kojima su po dve bazalne ovule, poduprte membranoznom braktejom približno iste dužine kao i fertilna ljuspa; javljaju se terminalno na prošlogodišnjim bočnim izdancima.[5]

Cuga je jedini rod porodice borova kod koga mehanizam oprašivanja uključuje nemikromilarno klijanje polena što produžava receptivnost ovula. Polen cuge ne ulazi u mikropilu ovule, već se lepi za voštani sloj izloženog dela brakteja i fertilnih ljuspi. Izduživanjem fertilne ljuspe preko brakteje polen biva zarobljen i počinje da klija da bi polenova cev dostigla mikropilu 4 do 7 dana od početka klijanja[8]. Kod cuga polen nije neophodan za razviće šišarki i semena pa neoplođene ovule mogu da nastave razvoj semenjače, a da seme nema embrion ni gametofitno tkivo.[3][4][5][9]

Šišarke jajaste, duge 12–20 mm i do 15 mm široke, sa kratkom maljavom drškom, viseće; ljuspe su široko objajaste, sa zaobljenom gornjom ivicom, u osnovi malo uvastog oblika približno iste dužine i širine, fino dlakave osim na izloženom delu. Brakteje kratke, dopiru do 1/3 odgovarajuće ljuspe. Šišarke se otvaraju posle sazrevanja i opadaju tokom zime; zrele su u septembru-oktobru prve godine, kada se i sakupljaju. Plodonošenje počinje u 20-30 godini, a obilno plodonosi u intervalima od 2 do 3 godine[10]. Rasejavanje semena je isprekidano zbog velike higroskopnosti ljuspi, koje se otvaraju ili zatvaraju u zavisnosti od vlage vazduha u toku jeseni.[9][11][12]

Albuminsko seme sa kriocetom oko 7 mm dugo, široko zaobljeno; bez krioceta 3–4 mm, izduženo ili koso trouglasto sa sitnim elipsoidnim depoima smole, varijabilno po obliku. Jedna strana semena pokrivena sjajnim, smeđim kašikastim delom koji na drugoj strani samo obrubljuje seme, dok osnovu semena okružuje u vidu džepa. Boja semena svetlosmeđa. U jednom kg ima oko 400 000 zrna; klijavost svežeg semena je obično vrlo niska.[11]

Klijanje nadzemno. Klijavac ima 3-4 kotiledona dugih 8 do 10 mm i 1,25-1,5 mm širokih; primarne iglice po 3 i više u pršljenu. Kotiledoni opadaju krajem druge godine. U prvoj godini razvija internodiju iznad kotiledona (10–20 mm), savijenu u stranu. Grananje počinje u drugoj godini.[11]

Areal[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjena je široko u hladnijem delu istoka Severne Amerike: u Kanadi (Primorske provincije, Kvebek i Ontario) i u Sjedinjenim Državama (od Nove Škotske jugozapadno do regiona Velikih jezera, južno preko istočnih država do Alabame i Džordžije) ograničeno na Apalačke planine u južnom delu areala.[3]

Istočna cuga, za razliku od T. heterophylla retko gradi čiste sastojine. I kada ih ima, to su mahom manje skupine u šumama drugih vrsta. Javlja se u mešovitim sastojinama sa četinarima kao što su Pinus strobus, Abies balsamea, Picea rubens i Picea glauca i sa lišćarima, naročito sa Acer sacharum, Prunus serotina, Liriodendron tulipifera, Quercus borealis, Castanea dentata, Fraxinus americana, Fagus grandifolia, Ulmus americana i Betula lutea. Obično na vlažnim i humoznim zemljištima gde rastu: Oxalis acetosella, Bazzania trilobata, Aspidium sp., Vaccinium sp., pa čak i na tresavama natopljenim vodom; najbolje raste u blizini tekućih voda od 600 do 1800 m n.v.[1][5]

Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Podnosi vrlo jaku senku i mrazeve, ali zbog plitkog korena strada od vetroizvala. Tolerantnija je na krečnjak od ostalih cuga. Voli svežije i humoznije zemljište, a ne može da raste na suvim[13]. Požarišta nikako ne podnosi. Njeno seme ne klija na zemljištu preko koga je prešao šumski požar. Tek docnije posle drugih vrsta (npr. topole, breze) može da dođe i ona. Vrlo je osetljiva prema požaru uopšte. I najslabiji požar u stanju je da dovede do sušenja i vrlo jakih stabala. Zastarčene cuge i od 100 godina razvijaju se brzo i manje više bujno kada dobiju nešto svetlosti. Cuga je, međutim, vrlo osetljiva na promene u okruženju pa propada, ako se okolna stabla jače prorede. Otuda je i pitanje prorede cuge radi nege vrlo teško. Ona nikako ne podnosi jaču proredu. Podnosi visoke koncentracije ozona u vazduhu.[6][7][14]

Značaj[uredi | uredi izvor]

U Evropu ju je preneo engleski hortikulturista Kolinson (Peter Collinson) 1736. godine. Za parkove i za vrtove cuga je interesantna zbog velikog broja kultivara različitog habitusa i boje asimilacionih organa. Neke sorte mogu se uzgajati kao pokrivači tla kada se sade na jedan metar rastojanja. Sorta 'Pendula' je spororastuća, ali je vrlo dobar pokrivač[15]. Upotrebljava se za žive ograde jer dobro podnosi orezivanje[16]. Kanadska cuga je drvo Pensilvanije.

Ima upotrebljivo drvo i koru bogatu taninom mada je zbog krtosti drveta manje vrednosti od ostalih severnoameričkih cuga. Drvo - grubozrno, lako, meko, krhko, nije izdržljivo na otvorenom[17][18][19]. Upotrebljavalo se kao rudničko drvo, za izradu sanduka, letava, ograda, žel. pragova, pa i za dobijanje hartije. Specifična masa suvog drveta je 0,40 do 0,51 g/cm3. Elastičnost je 70 do 101% u odnosu na lužnjak. Drvo cuge vrlo dobro drži klince kada se u njega ukuju[1]. Teško se obrađuje, jer se lako lomi. Ne čisti se od donjih grana pa ima brojne izuzetno čvrste čvorove koji mogu da priguše sečivo sekire. Treba ga oprezno koristiti za loženje vatri na otvorenom jer odbacuje žeravice po nekoliko metara od ložišta.[20] Daje smolu sličnu balzamastoj jeli (Abies balsamea), koja se dobija pravljenjem ureza u deblu ili kuvanjem drveta[21]. Cugin katran (hemlock pitch) ili cugino ulje dobija se destilacijom mladih grana[22]. Od unutrašnje kore se prave korpe , a iz nje se dobija i boja od crvene do smeđe. Kuvana kora koristi se za čišćenje rđe sa gvozdenih i čeličnih predmeta i da se spreči dalje rđanje[23].

Petrović je preporučuje za gajenje u šumarstvu kod nas na svežim staništima bukve sa kiselom reakcijom. Međutim, nastavlja Petrović, u poređenju sa našim domaćim vrstama ne izgleda da bi ona za naše šumarstvo značila neku naročitu dobit. Ovo pak ne isključuje istraživački rad sa njom.[1]

Dok se nije uvelo štavljenje kože hemijskim putem, upotrebljavana je kora cuge. Za štavljenje je naročito dobra bila kora od starih i debelih stabala, jer takva kora sadrži i do 13% tanina.[1]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Generativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Seme često ima dormantan embrion, mada neke partije klijaju bez smetnji. Dvočasovno močenje semena u vodi i kraća ili duža stratifikacija ili močenje sa tronedeljnim čuvanjem semena na 1-2 °C podstiče brže i ravnomernije nicanje. Klijavost posle hladne stratifikacije od 30-90 dana bila je oko 60%[24]. Seje se u aprilu ili u maju, na otkrivenim lejama, ili, za manje količine semena, pod staklom. Seme se prepokriva tanjim slojem zemlje (5 mm). Kod jesenje setve (koja se praktikuje u SAD), seme se najpre pokriva slojem humozne zemlje (pH 4,5-5,0)[14], a zatim slojem četina. Kada se pokaže ponik, pokrivač od četina se uklanja. Leje moraju biti dovoljno vlažne i treba ih zasenjivati u prvoj godini do avgusta, a u drugoj do jula. U prvu školu presađuju se dvogodišnje sadnice. Tu se gaje 4-5 godina, a zatim se presađuju u drugu školu, gde se gaje isto toliko dugo.[25]

Vegetativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Kultivari kanadske cuge mogu da se razmnože poluzrelim reznicama od septembra do decembra i od februara do marta pod mistom pobadanjem u supstrat od treseta i peska u odnosu 2:1 do 4:1 uz prethodno tretiranje sa 0,8% IBA ili 50 mg/L NAA; kroz 17 nedelja ožili se 55% reznica. U rasadnicima se primenjuje i kalemljenje na matičnu vrstu ili na T. heterophylla bočnim ili običnim spajanjem od januara do marta na podloge u posudama. Cuge su osetljive na gljivice koje izazivaju trulež korena (Phytophthora) pa ih obavezno treba tretirati fungicidom, i zasenjivati.[26]

Hibridi i unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]

Relativno prostran areal u različitim klimatskim zonama (variranja u pojavi ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva iznose i do mesec dana) doveo je do pojave klimatskih rasa i do znatne varijabilnosti koja je poslužila za izdvajanje brojnih sorti istočne cuge, uključujući kompaktne i patuljaste žbunove, graciozna visoka stabla, kao i sorte sa različitom bojom četina. U literaturi se navodi preko 70 kultivara [27]:

  • Tsuga canadensis 'Albospica'
  • Tsuga canadensis 'Angustifolia'
  • Tsuga canadensis 'Atrovirens'
  • Tsuga canadensis 'Aurea'
  • Tsuga canadensis 'Bennell'
  • Tsuga canadensis 'Boulevard'
  • Tsuga canadensis 'Bradshaw'
  • Tsuga canadensis 'Brandley'
  • Tsuga canadensis 'Bristol'
  • Tsuga canadensis 'Broughton'
  • Tsuga canadensis 'Callicoon'
  • Tsuga canadensis 'Cinnamomea'
  • Tsuga canadensis 'Cole's Prostrate'
  • Tsuga canadensis 'Columnaris'
  • Tsuga canadensis 'Compacta'
  • Tsuga canadensis 'Compacta Nana'
  • Tsuga canadensis 'Conica Nana'
  • Tsuga canadensis 'Coplen'
  • Tsuga canadensis 'Curtis Ideal'
  • Tsuga canadensis 'Curtis Spreader'
  • Tsuga canadensis 'Dawsoniana'
  • Tsuga canadensis 'Densifolia'
  • Tsuga canadensis 'Dwarf Whitetip'
  • Tsuga canadensis 'Elm City'
  • Tsuga canadensis 'Everitt Golden'
  • Tsuga canadensis 'Fantana'
  • Tsuga canadensis 'Fastigiata'
  • Tsuga canadensis 'Fremdii'
  • Tsuga canadensis 'Gable Weeping'
  • Tsuga canadensis 'Geneva'
  • Tsuga canadensis 'Globosa'
  • Tsuga canadensis 'Globosa Erecta'
  • Tsuga canadensis 'Gracilis'
  • Tsuga canadensis 'Greenwood Lake'
  • Tsuga canadensis 'Harmon'
  • Tsuga canadensis 'Hicks'
  • Tsuga canadensis 'Hussii'
  • Tsuga canadensis 'Jeddeloh'
  • Tsuga canadensis 'Jenkinsii'
  • Tsuga canadensis 'Jervis'
  • Tsuga canadensis 'Kelsey's Weeping'
  • Tsuga canadensis 'Kingsville'
  • Tsuga canadensis 'Labar Gem'
  • Tsuga canadensis 'Latifolia'
  • Tsuga canadensis 'Macrophylla'
  • Tsuga canadensis 'Mansfield'
  • Tsuga canadensis 'Many Cones'
  • Tsuga canadensis 'Matthews'
  • Tsuga canadensis 'Microphylla'
  • Tsuga canadensis 'Milfordensis'
  • Tsuga canadensis 'Minima'
  • Tsuga canadensis 'Minuta'
  • Tsuga canadensis 'Moll'
  • Tsuga canadensis 'Meyers'
  • Tsuga canadensis 'Nana'
  • Tsuga canadensis 'Nana Gracilis'
  • Tsuga canadensis 'Nearing'
  • Tsuga canadensis 'Outpost'
  • Tsuga canadensis 'Parvifolia'
  • Tsuga canadensis 'Pendula'
  • Tsuga canadensis 'Pendula Argentea'
  • Tsuga canadensis 'Pomfret'
  • Tsuga canadensis 'Prostrata'
  • Tsuga canadensis 'Pumila'
  • Tsuga canadensis 'Rockport'
  • Tsuga canadensis 'Saratoga Broom'
  • Tsuga canadensis 'Sparsifolia'
  • Tsuga canadensis 'Stockman's Compact'
  • Tsuga canadensis 'Stockman's Dwarf'
  • Tsuga canadensis 'Stranger'
  • Tsuga canadensis 'Taxifolia'
  • Tsuga canadensis 'Towson'
  • Tsuga canadensis 'Vermeulen's Pyramid'
  • Tsuga canadensis 'Von Helms Dwarf'
  • Tsuga canadensis 'Westonigra'
  • Tsuga canadensis 'Wheelerville'
  • Tsuga canadensis 'Wilton'

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Београд.
  2. ^ Elias. T. (1980): The Complete Trees of N. America. Field Guide and Natural History. Van Nostrand Reinhold Co. ISBN 0442238622
  3. ^ a b v g Debayac E.F. (1967): Priručnik o četinarima. Savez inženjera i tehničara Šumarstva SR Srbije. Beograd
  4. ^ a b Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
  5. ^ a b v g d Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  6. ^ a b Radford, A.E., Ahles, H.E., Bell, C.R. (1968): Guide to the vascular flora of the Carolinas. Chapel Hill: University of North Carolina Book Exchange. 383 p.
  7. ^ a b Godman, R.M., Lancaster, K. (1990): Tsuga canadensis (L.) Carr., eastern hemlock. In: Burns RM, Honkala BH. Silvics of North America.Volume 1, Conifers. Agric. Handbk. 654.Washington, DC: USDA Forest Service: 604–612.
  8. ^ Colangeli, A.M., Owens, J.N. (1989): Postdormancy and seed-cone development and the pollination mechanism in western hemlock (Tsuga heterophylla). Canadian Journal of Forest Research 19: 44–53.
  9. ^ a b Farjon, A. (2017): A Handbook of the World's Conifers (2 vols.). Revised and Updated Edition. A Choice Magazine "Outstanding Academic Title" ISBN 978-90-04-32442-8
  10. ^ Burns, R.M., Honkala, B.H. (1990): Silvics of North America.Volume 1, Conifers. Agric. Handbk. 654.Washington, DC: USDA Forest Service.
  11. ^ a b v Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  12. ^ Silba, J. 1986. An international census of the Coniferae. Phytologia memoir no. 8.
  13. ^ Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
  14. ^ a b Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7299-174-1
  15. ^ Thomas, G. S. (1990): Plants for Ground Cover J. M. Dent & Sons ISBN 0-460-12609-1
  16. ^ Wyman, D. (1965): Trees for American Gardens, Ed. 2, pp. 458–9
  17. ^ Uphof. J. C. Th. (1959): Dictionary of Economic Plants. Weinheim
  18. ^ Lust, J. (1983): The Herb Book. Bantam books ISBN 0-553-23827-2Usher.
  19. ^ G. (1974): A Dictionary of Plants Used by Man. Constable ISBN 0094579202
  20. ^ Lauriault, J. (1989): Identification Guide to the Trees of Canada Fitzhenry and Whiteside, Ontario. ISBN 0889025649
  21. ^ Howes, F. N. (2001): Vegetable Gums and Resins. Faber.
  22. ^ Sargent, C. S. (1965): Manual of the Trees of N. America. Dover Publications Inc. New York. ISBN 0-486-20278-X
  23. ^ Moerman, D. (1998): Native American Ethnobotany Timber Press. Oregon. ISBN 0-88192-453-9
  24. ^ Ruth, R.H. (1974): Tsuga, hemlock. In: Schopmeyer CS, tech. cord. Seeds of woody plants in the United States. Agric. Handbk. 450.Washington, DC: USDA Forest Service: 819–827
  25. ^ Stilinović, S. (1987): Proizvodnja sadnog materijala šumskog i ukrasnog drveća i žbunja, Šumarski fakultet, Beograd.
  26. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
  27. ^ Den Ouden, P. and Boom, B. K. (1965): Manual of Culitivated Conifers Hardy in the Cold- and Warm-temperate Zone. Martinus Nijhoff. The Hague.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kanadska cuga na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канадска_цуга&oldid=26894977”