Кариоптерис
| Kariopteris | |
|---|---|
| |
| Kariopteris | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Caryopteris × clandonensis A. Simmonds
| |
Kariopteris (Caryopteris × clandonensis) je hibridna vrsta roditeljskog para C. incana (Thunb. ex Houtt.) Miq. × C. mongholica Bunge. Prvi je vrstu opisao 1933. godine Simonds (Arthur J. Simmonds) u The Gardeners' chronicle, ser. 3, 94: 226. Ona se još jedanput pojavljuje u istoj publikaciji (Gard. Chron., ser. 3, 110: 110) 1941. godine pod nazivom Caryopteris mastacanthus var. clandonensis (A. Simmonds) Anon. nepoznatog autora. Naziv roda dao je ruski botaničar Aleksándr Andréevič Búnge (1803—1890) spojivši dve starogrčke reči κάρυον (zrno) i πτερόν (krilo) zbog ploda - okriljene orašice; epitet vrste dat je po gradiću Zapadni Klandon (West Clandon) iz koga je autor Arthur J. Simmonds. Engleski naziv je blue-mist shrub ili blue spirea, a kod nas kariopteris ili, engleski prevod - plava magla.[1]
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Polužbun visok 100-150 cm; tamnoljubičasti izdanci su uspravni ili blago povijeni odrvenjeni u bazi, a zeljasti pri vrhu; prekriveni sitnim dlačicama. Lisni pupoljci bez ljuspi.[2][3]
Naspramni listovi su ovalni ili lancetasti na kratkoj dršci, dugi 5-12 cm, dimorfni, donji duži i grubo testerasti sa nekoliko zubaca duž oba ruba, vršni celog talasastog oboda. Sivkasto zeleni adaksijalno, abaksijalno beličasti prekriveni sićušnim dlačicama pa su na dodir glatki kao svila, a kada se protrljaju daju aromatičan miris.[2][3]
Sitni plavi cvetovi se javljaju u gustim cimoznim cvastima na ovogodišnjim letorastima u pazuhu terminalnih listova tokom jula i oktobra. Cvetovi hermafroditni, zigomorfni, entomofilni, petočlani sa zvonastom režnjevitom čašicom 3,5–4 mm dugom i cevasto-levkastom krunicom sa 4 jajasta, na vrhu zaobljena, listića 6–8 mm duga i jednim konkavnim sa končastim resama koje se prostiru iznad cveta; četiri prašnika na dugim, plavim filamentima i sa sitnim anterama; tučak dlakavog plodnika, sa dugim končastim stubićem i dvodelnim žigom.[4][2]
Plod ja merikarpijum sa 4 čunaste, suve, glatke, smeđe, jednosemene orašice koje su bočno okriljene, oko 4 mm duge i 2-2,5 mm široke; hilum dug kao i plod. Plod je u sasušenoj čašici sazreva u jesen i dugo ostaje u kontaktu sa biljkom, anemohoran.[4][3]
Areal[uredi | uredi izvor]
Kao sintetisani hibrid, plava magla nema prirodni areal. Roditeljske vrste C. incana i C. mongholica su iz Azije.
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Biljci odgavara rastresito, dobro drenirano zemljište i potpuna osunčanost; u polusenci i senci se uspešno razvija ali je dekorativnost cvetova manje izražena. Na peskovitom zemljištu može da se gaji godinama sa izuzetnim uspehom i gotovo bez bilo kakvih mera nege. Zaliva se u početku dok se dobro ne ukoreni, kasnije podnosi sušu pa je pogodna za kseriskejp vrtove. U hladnijem klimatu nadzemni deo izmrzava, ali se u proleće obnovi. Preporučuje se, stoga, orezivanje na panj krajem zime ili početkom proleća kako bi se podstakao snažan rast naredne vegetacije.[4][5]
Značaj[uredi | uredi izvor]
Plava magla je dekorativan žbun zbog mekih sivozelenih listova i plavih cvetova u kasno leto i početkom jeseni; medonosna je, privlači pčele, bumbare i leptire. Sadi se pojedinačno ili u masivima uz zidove ili obode vrta. Pogodna je za perenske bordure i kombinacije sa perenama i žbunovima. Skladna kombinacija je sa ruzmarinom i santolinom.[6][5][7]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Generativno razmnožavanje je moguće, iako je vrsta hibrid, a pojedini kultivari preko semena prenose tipične osobine. Setva se obavlja u dobro drenirani peščani kompost i prekriva slojem peska debljine kolika je dužina semena. Setvene kutije je najbolje ostaviti napolju i održavati vlažnim; dodatno zagrevanje nije potrebno. U proleće seme sporo klija i posle hladne stratifikacije u kompostu. Pojedina zrna isklijaju i posle godinu dana.
U praksi vegetativno razmnožavanje preovlađuje, a primenjuje se deoba žbuna, i, mnogo češće, reznice. Zelene reznice uzimaju se u junu i pobadaju u smešu treseta i peska (2:1) uz prethodno tretiranje sa 0,8% IBA ili bez tretmana fitohormonom. Leje bez grejanja odozdo u koje su pobodene reznice pokrivaju su tankom plastičnom folijom (0,02 mm) koja naleže na reznice, uz jaku zasenu iznad folije. Ožiljavanje može da se obavi i u plastičnim tunelima na otvorenom širine 1m sa mlečnobelom folijom koja propušta 50% svetlosti. Ožiljavanje je u oba slučaja 100%.[8]
Unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]
Prvi originalni klon dobijen po hibridizaciji C. incana × mongolica bio je 'Arthur Simmonds'. Hibrid je nastao u vrtu Artura Simondsa tridesetih godina XX veka, a prvi klon je po njemu dobio ime.
Do danas je plava magla zbog svoje popularnosti predstavljala čest predmet rada mnogih oplemenjivača što rezultira velikim brojem kultivara. Visli, vrt Kraljevskog hortikulturnog udruženja Ujedinjenog Kraljevstva navodi 41 klon 2007. godine.[9]
U rasadnicima su najčešći:
- ‘Worcester Gold’, Hint of Gold™ (‘Lisaura’), ‘Summer Sorbet’, Lil’ Miss Sunshine™ (‘Janice’) i Sunshine Blue® (‘Jason’) selekcije žutog lista i plavih cvetova. Nijedna od žutolisnih formi ne zadržava boju u toplom klimatu sa izraženom temperaturnom amplitudom;
- ‘Dark Knight’, ‘Kew Blue’ i ‘Longwood Blue’ kultivari sa tamnoplavim cvetovima;
- ‘First Choice’ kompaktan klon sa tamnoplavim cvetovima;
- Sterling Silver™ (‘Lissilv’) klon srebrnosivih listova i svetloplavih cvetova;
- ‘White Surprise’ ima listove sa belim nepravilno ograničenim marginama i sivo ili plavozelenim centralnim delom. Panaširanost je nestabilna;
- 'Heavenly Blue' američka selekcija uspravnijeg habitusa, kompaktnija od ‘Arthur Simmonds’;
- 'Ferndown' klon tamnozelenih listova i tamnijih cvetova od ‘Arthur Simmonds’ dobijen u rasadniku Ferndaun (Ferndown Nurseries, Dorset).
- 'Kew Blue' klijavac iz semena ‘Arthur Simmonds’ sa tamnoplavim cvetovima i sintetisan u botaničkoj bašti Kju oko 1945. i distribuiran na tržište.
- 'Blauer Spatz'
- Grand Bleu™ ('Inoveris')
- Pink Perfection™ ('Lisspin')
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „O Kariopterisu na sajtu Chicago Botanic Garden”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2020. g. Pristupljeno 26. 11. 2020.
- ^ a b v Hellyer, A.G.L. (1973): Picture Dictionary of Popular Flowering Plants. Hamlin, London, New York, Sydney, Toronto. ISBN 0 600 30092 7
- ^ a b v Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
- ^ a b v Dirr M.A. (2011): Dirr’s Encyclopedia of Trees and Shrubs. Timber Press Portland · London
- ^ a b Hessayon, Dr D G (1994): The Flowering Shrub Expert: The world's best-selling book on flowering shrubs (Expert Books) ISBN 10: 0903505398 ISBN 13: 9780903505390
- ^ Hillier’s Manual Of Trees And Shrubs, Fifth Edition, David & Charles, Newton Abbot, London, 1981
- ^ McIndoe, A. (2019): Shrubs: Discover the Perfect Plant for Every Place in Your Garden. Timber Press ISBN 1604697679 (ISBN 9781604697674)
- ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
- ^ Sajt Kraljevskog hortikulturnog udruženja Ujedinjenog Kraljevstva
