Pređi na sadržaj

Karl-Hajnc Ridle

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karl-Hajnc Ridle
Karl-Hajnc Ridle 2012.
Lični podaci
Datum rođenja (1965-09-16)16. septembar 1965. (58 god.)
Mesto rođenja Vajler-Zimerberg, Z. Nemačka
Visina 1,79 m[1]
Pozicija napad
Juniorska karijera
FK Elshofen TSV
FK Vajle SV
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1983—1986. Augzburg 80 (31)
1986—1987. FK Blau−Vajs 1890 34 (10)
1987—1990. Verder Bremen 86 (38)
1990—1993. Lacio 84 (30)
1993—1997. Borusija Dortmund 87 (24)
1997—1999. Liverpul 60 (11)
1999—2001. Fulam 34 (6)
Reprezentativna karijera
1986—1987. Nemačka U21 4 (1)
1988. Nemačka (olimp.) 1 (0)
1988—1994 Nemačka 42 (16)
Trenerska karijera
2000. Fulam
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući  Nemačka
Svetsko prvenstvo u fudbalu
Pobednik 1990. Italija
Evropsko prvenstvo u fudbalu
Drugoplasirani 1992. Švedska
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto 1988. Seul Ekipa
* Datum aktuelizovanja: 6. jul 2024.

Karl-Hajnc Ridle (nem. Karl-Heinz Riedle) je bivši nemački fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Uprkos tome što nije bio posebno visok, tokom svoje karijere nosio je nadimak „Vazdušni skakač”, zbog njegove zapažene preciznosti kada je igrao sa glavom, skakanja i veštine merenja vremena u vazduhu, kao i sposobnosti da utrčava u šesnaesterac i dolazi do kraja centaršuta, a stekao je ime kao tradicionalni, ali efikasni centarfor.[2][3][4] Nastupio je na 207 utakmica u Bundesligi tokom osam sezona, postigavši 62 od svoja 72 gola za Verder Bremen i Borusiju Dortmund. Igrao je i za italijanski Lacio i engleski Liverpul.

Šest godina je bio nemački internacionalac, Ridle je predstavljao zemlju na dva svetska prvenstva, pobedivši na Mundijalu 1990, igrao je na Evropskom prvenstvu 1992.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Nemačka[uredi | uredi izvor]

Rođen u Vajler-Zimerberg u Švabiji, Ridle je svoju seniorsku karijeru započeo u Bajern ligi sa FK Augzburg,[5] tu je postao najbolji strelac kluba u sezoni 1985–86 sa ukupno 20 golova.[6] Njegovi nastupi su privukli interesovanje novopromovisane Bundesligaša Blau-Vajs 1890 Berlin, koji ga je potpisao za honorar od 33.000 nemačkih maraka,[7] debitovao je u ligi za svoj novi tim 9. avgusta 1986. gde je postigao gol u porazu od 4–1, kod kuće protiv 1. FK Kajzerslauterna.[8]

Nakon ispadanja tima iz prve lige, kao i prethodnog, Ridle je potpisao sa SV Verderom iz Bremena, predvođen Otom Rehagelom. U svojoj prvoj sezoni bio je strelac 18 puta (drugi najbolji u ligi iza Jirgena Klinsmana, i 24 ukupno) kako bi pomogao klubu da osvoji nacionalnu titulu. Tokom svog trogodišnjeg perioda u Hanzi postigao je 58 golova u svim takmičenjima, i pojavio se u uzastopnim finalima Kupa Nemačke, izgubivši oba. U ta dva finala dao je jedan gol u izdanju 1989. postigavši gol u porazu od 4-1 od Borusija Dortmund.

Lacio i povratak kući[uredi | uredi izvor]

U leto 1990. Ridl se preselio u italijanski S.S. Lacio za transfer od 13 miliona DM. Tokom njegovog boravka sa rimljanima, klub nije uspeo da osvoji bilo kakvu titulu niti da dođe do finala, a njegov najbolji rezultat dogodio se u kampanji 1991–92 kada je postigao 13 golova u 29 utakmica[9] za konačno 10. mesto u Seriji A, dve od svoje tri godine, delio je timove sa zemljakom Tomasom Dolom.

Ridle se vratio u Nemačku 1993. i prešao u Borusiju iz Dortmunda. Bio je starter tokom većeg dela svog igranja za Dortmund, često u partnerstvu sa Stefanom Šapuisatom, ali nije uspeo da ponovi svoju prethodnu formu, nikada nije postigao dvocifreni broj golova u sezoni, međutim, bio je važan u osvajanju nacionalnih prvenstava 1995. i 1996. (13 golova u kombinaciji) i, u UEFA Ligi šampiona 1996–97, postigao je dva gola[10] protiv Juventusa u finalu za pobedu 3–1.[11]

Engleska[uredi | uredi izvor]

Tokom 1997. godine Ridle se pridružio Liverpulu u Premijer ligi. Neredovno je korišćen tokom svog boravka na Enfildu, posebno nakon uvođenja 18-godišnjeg Majkla Ovena.

Krajem septembra 1999. godine, 34-godišnji Ridl se preselio u Fulam gde će, zajedno sa svojim starim menadžerom Liverpula Rojem Evansom, služiti kao privremeni menadžer do kraja 1999–2000, nakon otpuštanja Pola Brejsvela. Pre kraja naredne sezone, gde je na kraju postigao jedan gol iz 14 nastupa kako bi pomogao Fulamu da se promoviše u vrh, najavio je da se povlači.[12]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Ridl je debitovao za Zapadnu Nemačku 31. avgusta 1988. godine, igrajući 15 minuta protiv Finske i postigao gol u gostujućoj pobedi od 4:0 za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1990. godine.[13] Izabran od strane selektora Franca Bekenbauera za finale u Italiji kao rezerva Klinsmanu i Rudiju Feleru, igrao je ukupno naa četiri utakmice kada je reprezentacija osvojila svoju treću titulu, počevši jednom zbog Felerove povrede. U polufinalu protiv Engleske, Feler je odšepao povređen u prvom poluvremenu, a Ridle je ušao kao zamena. Utakmica je otišla u penale i Ridle je pretvorio svoj pokušaj u gol i je Nemačka na kraju pobedila.[14] Međutim, Feler se oporavio da bi započeo finale, a Ridle je ostao na klupi.

Jedna od Ridlovih najupečatljivijih utakmica za Nemačku odigrala se tokom polufinala UEFA Eura 1992. protiv Švedske, u kojoj je postigao dva gola u trijumfu rezultatom 3–2, i na kraju podelio titulu najboljeg strelca turnira. Za reprezentaciju je odigrao ukupno 42 utakmice, postigavši gol u 16 ​​navrata.[15]

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Verder Bremen

Borusija Dortmund

Fulam

Reprezentacija Nemačke

Individualno

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Karl-Hajnc Riedle - Profil igrača - DFB” (na jeziku: nemački). dfb.de. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  2. ^ Abilash Nalapat (10. 3. 2015). „Heroj Dortmunda Ridle želi da azijski talenat oponaša Kagavu i sina”. ESPN FC. Pristupljeno 3. 6. 2016. 
  3. ^ „Ridle, do neba sa skokom!” (na jeziku: italijanski). Tutto Calciatori. 13. 5. 2013. Pristupljeno 3. 6. 2016. 
  4. ^ Furio Zara (15. 5. 2018). „Pavoleti i veliki glavni specijalisti Italije i sveta” (na jeziku: italijanski). www.calciomercato.com. Pristupljeno 1. 5. 2019. 
  5. ^ „Ridle, Karl-Hajnc”. Kicker (sports magazine). Pristupljeno 24. 1. 2013. 
  6. ^ Landgraf, Stephan (30. 11. 2012). „Mladi su neophodni za budućnost” (na jeziku: nemački). MZ-Kick. Pristupljeno 24. 1. 2013. 
  7. ^ „Špekulacija u izobilju” (na jeziku: nemački). Der Spiegel. 7. 8. 1989. Pristupljeno 24. 1. 2013. 
  8. ^ „Statistika meča Blau-Vajsa 90 Berlin protiv 1. FK Kajzerslautern” (na jeziku: nemački). Fussballdaten. Pristupljeno 24. 1. 2013. 
  9. ^ Arnhold, Matthias (19. 11. 2015). „Karl-Hajnc Ridle – Utakmice i golovi u Bundesligi”. RSSSF. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  10. ^ Haisma, Marcel (19. 11. 2015). „Karl-Hajnc Ridle – Utakmice u evropskim kupovima”. RSSSF. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  11. ^ „Tri magične noći u Minhenu”. FIFA.com. 19. 5. 2012. Arhivirano iz originala 21. 5. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2012. 
  12. ^ „Karl Hajnc Ridle napušta Fulam”. Fulham Web. 9. 2. 2001. Pristupljeno 23. 11. 2016. 
  13. ^ Debi Ridla za reprezentaciju Z. Nemačke
  14. ^ „Engleska protiv Zapadne Nemačke u Italiji '90 – kako se odvijalo”. Guardian. 12. 4. 2020. Pristupljeno 24. 6. 2021. 
  15. ^ Arnhold, Matthias (19. 11. 2015). „Karl-Hajnc Ridle – Golovi na međunarodnim utakmicama”. RSSSF. Pristupljeno 26. 11. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл-Хајнц_Ридле&oldid=27903273”