Ковач из Великог Вутона
| Kovač iz Velikog Vutona | |
|---|---|
 Naslovna strana srpskog izdanja iz 2024. godine | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Smith of Wootton Major |
| Autor | Dž. R. R. Tolkin |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | bajka |
| Teme | Vilinski svet |
| Lokalizacija | selo Veliki Vuton; srednji vek |
| Izdavanje | |
| Izdavač | George Allen & Unwin (prvo srpsko izdanje Dečije novine) |
| Datum | 1967. (u Srbiji 1984) |
Kovač iz Velikog Vutona (engl. Smith of Wootton Major) je bajka za decu Dž. R. R. Tolkina, prvi put objavljena 1967. godine. To je ujedno i poslednja objavljena priča za njegovog života i omaž je njegovoj posvećenosti vilin-svetu koji je upoznao kroz keltsku mitologiju.[1] Knjiga je ilustrovana originalnim Tolkinovim ilustracijama.
O priči[uredi | uredi izvor]
Priča Kovač iz Velikog Vutona nastala je sasvim slučajno, kada je Tolkin bio pozvan da napiše uvodnu reč za jedno od reizdanja knjige The Golden Key (Zlatni ključ) engleskog pisca Džordža Makdonalda (George MacDonald, 1824−1905).[1] Pokušavajući da kroz kratku priču o kuvaru i njegovoj torti objasni značenje vile, napisao je delo koje je preraslo u priču za sebe. Knjiga se prvobitno zvala Velika torta, ali je naslov kasnije promenjen u Kovač iz Velikog Vutona.[2]
Ovo delo možda najkonciznije predstavlja Tolkinovo viđenje odnosa između ljudskog i vilinskog sveta.[3] Tolkin ovde dosta primetno koristi metaforu, što je neobično za njegov stil pisanja. U većini priča on samo povremeno pribegava simbolima i simbolici, preferirajući da bude direktan. Kovač iz Velikog Vutona je priča za sve generacije. Izaziva osećaj čudesnog na dva nivoa - kako na nivou deteta, tako i na nivou odraslog.[4]
Neki kritičari smatraju da su upravo zahvaljujući ovim pričama, koje je uglavnom smišljao za svoju decu, kasnije nastala njegova daleko ambicioznija dela: Hobit i Gospodar prstenova. Priče su uglavnom bile obične. Svega nekoliko je zabeležio, a samo mali broj je bio završen. Tolkin se od 1920. godine, kada je napisao prvo u seriji Pisama od Deda Mraza, u potpunosti zadovoljavao da bude pripovedač svojoj deci.[5]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Selo Veliki Vuton je poznato širom zemlje po svojim godišnjim festivalima, posebno po kulinarskim đakonijama koje se tom prilikom pripremaju. Najveći festival od svih je Praznik dobre dece. Ova svetkovina se obeležava samo jednom u dvadeset i četiri godine, a na zabavu se poziva dvadeset četvoro dece iz sela. Vrhunac zabave je Velika torta, koja je posebna po svojim skrivenim magičnim sastojcima. Dete koje proguta jedan od ovih sastojaka dobija retki dar da moše da uđe u Zemlju vila.
Priča počinje u trenutku kada stari Glavni kuvar u Velikom Vutonu oseti da mu je vreme da se povuče. On pronalazi svog šegrta Alfa, kog obučava za svog naslednika. Međutim, selo ga ne prihvata, smatrajući da je premlad, a i stranac, pa biraju Noksa koji nije baš talentovan za ovo zvanje. Alf ostaje uz njega kao pomoćnik od koga Noks zapravo uči, ali i elemenat čarolije koji će dovesti do zapleta. Kada je došlo vreme da napravi Veliku tortu, Noks se odlučio se za bajkovitu temu. Nažalost, nije imao pojma kako da napravi tortu, i dok je preturao po starim kuvarskim knjigama koje je ostavio prethodni majstor, naišao je na crnu kutijicu u kojoj se nalazila srebrna zvezda. Nokes je odlučio da u Veliku tortu stavi razne sitnice, kao iznenađenja za decu. Nakon što mu je Alf rekao da je zvezda vilinska, Nokes je i nju ubacio u Veliku tortu.[4]
Glavni protagonista priče je sin seoskog kovača Smit (engl. smith = kovač), koji slučajno pojede čarobnu zvezdu, zbog čega dobija moć da ulazi u vilinski svet.[3] U početku dečak nije osetio nijedno od njenih magičnih svojstava, ali u jutro na njegovog desetog rođendana zvezda mu se zalepila na čelo i označila ga kao bliskog sa vilinskim narodom. Ovaj dečak je odrastao u kovača poput svog oca, ali je u slobodno vreme lutao Zemljom vila. Zvezda na njegovom čelu ga je štitila od svih zala koja su pretila smrtnicima u toj zemlji, a vilinski narod ga je zvao Zvezdano čelo i pričao mu o svojoj zemlji i njenim skrivenim lepotama i opasnostima.
Godine su prolazile i posle 24 godine došlo je vreme za još jedan Praznik dobre dece. Smit je imao svoj dragoceni dar većim delom svog života i Došlo je vreme da Smit svoj dragoceni dar, koji je imao većim delom svog života, preda nekom drugom detetu. Tako je odustao od zvezde, a misteriozni majstor kuvar ju je još jednom stavio u prazničnu tortu koju je za tu priliku ispekao.[2]
Srpsko izdanje[uredi | uredi izvor]
Tolkinova priča Kovač iz Velikog Vutona prvi put je na srpskom objavljena 1984. godine, u izdanju Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Drugo srpsko izdanje objavila je beogradska izdavačka kuća Mono i Manjana 1997. godine. Jedna je u ediciji od četiri Tolkinove priče za decu objavljene kao zasebna dela:
- Kovač iz Velikog Vutona
- Farmer Gil od Hama
- Avanture Toma Bombadila
- Tumaralo
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Barbatus Calvus. „Tolkinova poslednja napisana priča "Kovač iz Velikog Vutona" i grafička novela "Mr. Bliss"”. KZsection Online video portal. Pristupljeno 26. 4. 2022.
- ^ a b „Smith of Wootton Major”. FANDOM Movies Community. Pristupljeno 26. 4. 2022.
- ^ a b Kamčevski 2016, str. 207
- ^ a b „Books by J.R.R.Tolkien - Smith of Wootton Major”. Tolkien Library. Pristupljeno 26. 4. 2022.
- ^ Skal 1998, str. 10
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kamčevski, Danko (2016). Delo Dž. R. R. Tolkina u svetlu dijahronijskog sagledavanja viteškog romana. FILOLOŠKO-UMETNIČKI FAKULTET Univerziteta u Kragujevcu. Pristupljeno 26. 4. 2022.
- Tolkien, J.R.R. „KOVAČ IZ VELIKOG VUTONA”. PDFCOFFEE.COM. Pristupljeno 26. 4. 2022.
- Skal, Kristina (1998). „Predgovor”. Tumaralo. Beograd: Mono i Manjana. str. 5—16.
