Вила (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Вила (вишезначна одредница).
Вила

Вилеа у јужнословенској митологији представља женско натприродно биће наклоњено људима. Замишљана је као изузетно лепа девојка златне косе и са крилима, одевена у дуге, прозрачне хаљине и наоружана стрелама. Према веровањима, извор њене моћи је у њеној коси. Вечно је млада. Она живи далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), покрај вода (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Веровало се да се рађа из росе, неког цвећа, кад пада киша и греје сунце и кад се на небу појављује дуга. Своје дворце, изузетне лепоте и раскоши, гради на облацима.

Може се преображавати у различите животиње, првенствено у лабуда, сокола, коња или вука. Често јаше на коњу или јелену, одлази у лов, а још чешће игра у колу. Заљубљује се у јунаке, које помаже и саветима и делима, а каткад су њихове посестриме (нпр. Марко Краљевић и вила Равиојла). Наклоњена је и девојкама, које од ње могу измолити лепоту или заштиту. Вила посебно вешто вида ране задобијене у бојевима, и то различитим биљем. Располаже и способношћу прорицања.

Вила тешко прашта увреде и својим стрелама или погледом усмрћује оне који је повреде. Чак и у случајевима када наноси зло и даље је привлачна и заводљива. Потчињава се само онима којима пође за руком да јој отму одећу, а ако јој неко одузме крила, преображава се у обичну жену.

Може имати козје, коњске или магареће ноге.

Врло често се помиње у десетерачким народним песмама или у народним причама. По народним предањима и веровањима има дуге расплетене косе и окупља се са другим вилама на изворима река и језерима, где голе играју коло у води.

У топономистици Србије и Црне Горе има доста места с именом вила, нпр. Вилин извор на планини Кому, Вилине воде у Београду...

Њој је слична русалка, у ствари утопљеница или некрштено дете, преображено у девојку са дугом распуштеном зеленом косом, мада се у појединим крајевима верује да су и виле душе несретно умрлих девојака. Док су код северних Руса ружне и наге, спремне да одвуку под воду сваког ко им се приближи, русалке које настањују Дњепар и Дунав имају заносан изглед и својом песмом зачаравају пролазнике. Посебно су опасне у недељи русалки (недеља која следи после Тројица), јер оне тада излазе из воде, јуре по пољима, пењу се на дрвеће и играју на пропланцима.

Веровања[уреди]

Вила као представа присутна је у веровањима свих Словена. По предању, она се рађа из росе, обично на црвеном цвећу, у време када истовремено пада киша и греје сунце и када се на небу појави дуга. Вила уобичајно не напуштају пределе у којима живи. Обично носи танку прозрачну хаљину и дугачку, низ леђа распуштену косу. Обучена је у бело, а понекад носи и плаво. Коса јој је црна или златна. У коси се налази њена дуговечност и ако допусти да јој неко ишчупа длаку - вила ће умрети. Верује се да јој вечни живот долази из семена белог лука, који нико никада није видио. Она се чини као крхка, али је спремна да брани своје станиште. Виле се окупљају на посебним местима која су забрањена за људе. На местима где виле певају и играју (вилинско игралиште), нико не сме приступити. Демонска природа вила отркива се у неким нељудским детаљима. Понекад за виле говоре да узимају децу од људи. Зла страна је приказана у бројним причама и песмама у којима се руши све што су до тада људи саградили, све док не добију људску жртву узидану у темељ. Најпознатија песма са овим мотивом је Зидање Скадра на Бојани. Виле се потчињавају само онима који успеју да им украду одећу док се купају или играју. Ако им се одузме вео којим покривају косу и крила - одмах губе све моћи. Слабост вила се огледа у склоности да се заљубљују у смртнике. Током периода обреда, приносе се жртве прилагањем предмета да се виле умилостиве.

Врсте[уреди]

Самовиле[уреди]

Оно што су за Словене виле, то су у Македонији и Бугарској самовиле. Код Срба где је предање најразвијеније и најраспространије, самовиле су зло. Ко попије воду са њиховог извора постаје јак као и оне. Њихова деца су крилата, имају белу косу и ватрене очи. Самовилу Бугари приказују као јахачицу јелена која у руци носи змију отровницу уместо бича. Самовиле имају моћ да окамене, али и да својим пољупцем ослободе од окамењивања. Такође, присутан је и израз Планинска мајка, за виле чија је специјалност, између осталог, окамењивање смртника.

Биљарице[уреди]

Виле Биљарице познају биље и знају да лече и видају травама. Код њих је присутна склоност ка клађењу са смртним девојкама. Биљарице су везане за место свог рођења. Оне имају способност да се преобразе у различите животиње. Овим вилама је обично испод части да се мешају у послове смртника, осим у изузетним приликама.

Шумска мајка[уреди]

Шумска мајка је вила слична вилама биљарицама. Ова вила је позната у различитим деловима Балкана. Шумска мајка је вила чија је моћ далеко изнад моћи обичних вила. Шумска мајка се приказује као потпуно нага, великих груди и дугих ноктију. Власи је називају Мума Падури. Задужене су за чување воде.

Извори[уреди]

  • Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд 2011.
  • Веселин Чајкановић, Стара Српска религија и митологија, Београд, 1994.
  • Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалом, Београд, 2015.
  • Спасоје Васиљев, Словенска митиологија, Србобран, 1928.
  • Др Јосип Мал, Историја словенског народа, Љубљана, 1938.
  • Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012-1018.
  • Хелмолд, Хроника Словена, 1171.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]