Kolkata

Kolkata beng. কলকাতা
Kolkata
Zastava
Administrativni podaci
Država	Indija
Savezna država	Zapadni Bengal
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2011.	4.486.679
— gustina	24.252,32 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	22° 34′ 22″ S; 88° 21′ 50″ I
Aps. visina	9 m m
Površina	185,00 km2
Kolkata Kolkata na karti Indije
Ostali podaci
Gradonačelnik	Firhad Hakim
Poštanski broj	700001
Pozivni broj	33
Veb-sajt
https://www.kmcgov.in

Kolkata (beng. কলকাতা, do 2001. Kalkuta) je glavni grad indijske države Zapadni Bengal. Grad ima gotovo 5 miliona stanovnika, a sa metropolitenskim područjem oko 14 miliona. Kolkata je bila glavni grad Britanske Indije do 1911. Nakon 1947. Kolkata je ekonomski stagnirala, a od 2000. grad ponovo ekonomski jača. Kolkata se suočava sa problemima urbanizacije, kao što su siromaštvo, zagađenost i saobraćajno zagušenje. Kolkata je pre bila smatrana kulturnom prestonicom Indije, u kojoj su živeli Rabindranat Tagor, Ronald Ros, Suba Čandra Boze, Majka Tereza, Satjendranat Boze, Jagdiš Boze, Čandra Boze i drugi. Iako se naziv grada uvek izgovarao Kolkata ili Kolikata, anglikanizovani oblik Kalkuta (engl. Calcutta) je bio zvaničan naziv grada do 2001. godine, kada je promenjen u Kolkata da bi se poklopio sa izgovorom na bengalskom jeziku.

Istorija

Memorijal kraljice Viktorije

Kolkata kao grad palata u kolonijalno doba

Područje je bilo naseljeno preko 2 hiljade godina. Istorija grada započinje dolaskom Britanske istočnoindijske kompanije 1690, kada je kompanija započela sa uspostavljanjem trgovine u Bengalu. Britanci su 1699. sagradili tvrđavu Fort Vilijam, koja su koristili kao regionalnu bazu. Kolkata, je postala sedište jedne od tri britanske oblasti u Indiji. Zbog sukoba sa Francuzima u Indiji tvrđava je ojačana 1756. Navab od Bengala je protestovao zbog militarizacije, pa je zauzeo tvrđavu Fort Vilijam. Britanci su je nakon godinu dana ponovo ponovo osvojili. Kolkata je postala 1772. glavno sedište Britanske Indije. Do 1805. isušene su močvare, a Kolkata je postala "grad palata". Početkom 19. veka Kolkata se sastojala od dva grada, britanskog i indijskog. Od 1850-ih dolazi do ubrzane industrijalizacije, posebno je postala poznata po tekstilnoj industriji i preradi jute. Zbog industrije ulagalo se u infrastrukturu, tj. železnicu i telegraf. U gradu se pojavila i nova klasa Indijaca, koji su često bili profesionalci, čitali novine, bili anglofili i najčešće pripadali višim hindu kastama. Kolkata je vremenom postala centar indijskog pokreta za nezavisnost. Podela Bengala iz 1905. predstavljala je veoma nepopularan potez, koji je doveo do protesta i bojkota engleske robe. Zbog tih protesta, a i zbog administrativno nepovoljnog položaja Kolkate glavni grad je 1911. postao Nju Delhi. Tokom Drugog svetskog rata Japanci su dva puta bombardovali luku. Hrana je davana vojsci, pa su milioni u Bengalu stradali od gladi tokom 1943. Zahtev za formiranjem muslimanske države je 1946. izazvao velike nerede i preko 2.000 mrtvih. Podela Indije je dovela do velikog nasilja i odlaska velikog broja muslimana u Istočni Pakistan. U isto vreme u grad je došlo stotine hiljada hindusa.

Na putevima u Kalkuti mogu se videti autobusi, taksi vozila, rikše i drugi modeli putnih vozila

Geografija

Glavni članak: Geografija Kolkate

Horizont Kolkate sa Hovre

Pogled iz vazduha na most Hovra

Rasprostrta u približno severno-južnom pravcu duž istočne obale reke Hughli, Kolkata leži u donjem delu delte Ganga u istočnoj Indiji. Nadmorska visina grada je 1,5—9 m (5—30 ft). Većina grada je prvobitno bila močvarni predeo koji je isušen tokom decenija kako bi se prilagodio populaciji koja je rasla. Preostale nerazvijene oblasti, poznate kao močvare istočne Kolkate, su zaštićene „močvare od međunarodnog značaja” po Ramsarskoj konvenciji (1975). Kao i većina Indo-ganških nizija, zemljište i voda su predominantno aluvijalnog porekla. Kolkata je locirana na „Bengalskom slivu”, perikratonskom tercijarnom bazenu. Bengalski sliv se sastoji od tri strukturne jedinice: sprud ili platforma na zapadu; centralni zglob ili prekid spruda/nagiba; i duboki slivni pad na istoku i jugoistoku. Kolkata je locirana na zapadnoj strani zglobne zone koja je oko 25 km široka sa dubinom od oko 45000 m ospod površine. Zone spruda i zgloba sadrže mnoštvo raseda, neki od kojih su aktivni. Ukupna debljina sedimenta ispod Kolkate je skoro 7500 m iznad kristalne osnove; od čega su gornjih 350—450 m (1.150—1.480 ft) kvartarni, čemu sledi 4.500—5.500 m (14.760—18.040 ft) tercijarnih sedimenata, 500—700 m (1.640—2.300 ft) trapnih ostataka krednog trapa i 600—800 m (1.970—2.620 ft) permno-karbonske gondvanske stene. Kvartarni sedimenti se sastoje od gline, mulja, i nekoliko klasa peska i šljunka. Ti sedimenti su smešteni između dve glinene postelje: donje na dubini od 250—650 m (820—2.130 ft), i gornje oko 10—40 m (30—130 ft) debele. Prema Birou indijskih standarda, na skali sa opsegom od I do V rastućeg redosleda podložnosti zemljotresima, grad leži unutar seizmičke zone III.

Klima

Nalazi se u zoni tropske klime. prosečna godišnja temperatura je 26,8 °C. Leti temperature često prelaze 40 °C, a zimi temperatura pada na 12-14 °C. Jugoistočni monsuni donose najviše kiše između juna i septembra, a prosečna godišnja količina padavina je 1582 mm. Kolkata je mnogo zagađenija od drugih velikih gradova Indije.

Temperatura

Prosečna godišnja temperatura je 26,8 °C; prosečne mesečne temperature su 19—30 °C (66—86 °F). Leta (mart–jun) su topla i vlažna, sa temperaturama oko 30 °C; tokom suve sezone, maksimalne temperature često premašuju 40 °C (104 °F) u maju i junu. Zima traje oko dva i po meseca, sa sezonskim niskim temperaturama u opsegu 19–30 °C u decembru i januaru. Maj je najtopliji mesec, sa dnevnim temperaturama u opsegu 27—37 °C (81—99 °F); januar, najhladniji mesec, ima temperature u rasponu 12—23 °C (54—73 °F). Najviša zabeležena temperatura je 43,9 °C, a najniža je 5 °C. Zime su blage i veoma udobno vreme se zadržava u gradu tokom ove sezone. Često u periodu april–jun grad pogađaju teške kiše ili prašnjavi naleti kojima slede oluje sa grmljavinom ili gradom, donoseći olakšavajuća zahlađenja od prevladavajuće vlažne toplote. Ove oluje sa grmljavinom su konvektivne prirode, i lokalno su poznate kao kal bôishakhi (কালবৈশাখী), ili „severno-zapadnjaci”.

Kiša

Kiše koje donosi Bengalsko-zalivska grana jugozapadnih letnjih monsuna udaraju Kolkatu između juna i septembra, donoseći joj najveći deo godišnjih padavina od 1.800 mm (71 in). Najviše kiše padne u julu i avgustu. Grad ima oko 2.528 sunčanih časova godišnje, pri čemu do najvećeg izlaganja suncu dolazi u martu. Kolkata je bila pogođena sa nekoliko ciklona; čime su obuhvaćeni sistemi koji su se odvili 1737 i 1864 kad je bilo više hiljada ljudskih žrtava.

Klima Kolkate (Alipur) 1971–1990
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	32,8 (91)	38,4 (101,1)	41,1 (106)	43,3 (109,9)	43,7 (110,7)	43,9 (111)	39,9 (103,8)	38,4 (101,1)	38,9 (102)	39,0 (102,2)	34,9 (94,8)	32,5 (90,5)	43,9 (111)
Maksimum, °C (°F)	26,4 (79,5)	29,1 (84,4)	33,5 (92,3)	35,3 (95,5)	35,4 (95,7)	34,0 (93,2)	32,3 (90,1)	32,1 (89,8)	32,4 (90,3)	32,3 (90,1)	30,3 (86,5)	27,0 (80,6)	31,7 (89,1)
Prosek, °C (°F)	20,1 (68,2)	23,0 (73,4)	27,6 (81,7)	30,2 (86,4)	30,7 (87,3)	30,3 (86,5)	29,2 (84,6)	29,1 (84,4)	29,1 (84,4)	28,2 (82,8)	24,9 (76,8)	20,8 (69,4)	26,9 (80,4)
Minimum, °C (°F)	13,8 (56,8)	16,9 (62,4)	21,7 (71,1)	25,1 (77,2)	26,0 (78,8)	26,5 (79,7)	26,1 (79)	26,1 (79)	25,8 (78,4)	23,9 (75)	19,6 (67,3)	14,5 (58,1)	22,2 (72)
Apsolutni minimum, °C (°F)	6,7 (44,1)	7,2 (45)	10,0 (50)	16,1 (61)	17,9 (64,2)	20,4 (68,7)	20,6 (69,1)	22,6 (72,7)	20,6 (69,1)	17,2 (63)	10,6 (51,1)	7,2 (45)	6,7 (44,1)
Količina kiše, mm (in)	11 (0,43)	30 (1,18)	35 (1,38)	60 (2,36)	142 (5,59)	288 (11,34)	411 (16,18)	349 (13,74)	288 (11,34)	143 (5,63)	26 (1,02)	17 (0,67)	1,800 (70,87)
Dani sa kišom (≥ 1.0 mm)	1,2	2,2	3,0	4,8	8,7	14,7	20,5	20,2	15,7	8,1	1,5	0,9	101,5
Relativna vlažnost, %	66	58	58	66	70	77	83	83	81	73	67	68	71
Sunčani sati — mesečni prosek	203,9	201,2	225,8	235,4	227,1	123,1	93,1	104,9	116,2	182,6	190,8	203,4	2.107,5
Izvor #1: NOAA
Izvor #2: Indijski metereološki departman (rekordno visoke i niske vrednosti do 2010)

Ekonomija

Kolkata je glavni poslovni i finansijski centar istočne Indije i severoistočnih država. Druga najveća berza u Indiji je u Kolkati. Nekad je Kolkata bila glavni grad Indije (do 1911), a posle 1947. usledila je ekonomska stagnacija. Između 1960-ih i 1990-ih bio je jako veliki beg kapitala, a mnoge fabrike su zatvorene. Liberalizacija indijske ekonomije 1990-ih popravila je ekonomsku situaciju. Ekonomski oporavak predvodi sektor informacionih tehnologija.

Stanovništvo

Jedno od divljih naselja u Kolkati

Prema nezvaničnim rezultatima popisa, u gradu je 2011. živelo 4.486.679 stanovnika, a 13,2 miliona u širem području.

Demografija

1991.	2001.	2011.
4.399.819	4.572.876	4.486.679

Glavni jezici su bengalski jezik, hindi i engleski jezik. Hindu religiji pripada 77,68% stanovništva, a 20,27% su muslimani. Jedna trećina stanovništva užeg dela Kolkate živi u sirotinjskim naseljima.

Kultura

Indijski muzej

Kolkata je bila zvana grad palata. Ima veliki broj građevina iz kolonijalnog perioda.

Indijski muzej je osnovao danski botaničar 1814. i predstavlja najstariji muzej Indije. U Kolkati se nalazi Nacionalna biblioteka Indije sa preko 2 miliona knjiga. Memorijal kraljice Viktorije predstavlja građevinu koju je sagradio Vilijam Emerson između 1906. i 1921, a koja je kombinovala mogulski stil arhitekture sa renesansnim elementima.

Partnerski gradovi

• Daka
• Kunming
• Solun
• Napulj
• Karači
• Inčon
• Odesa
• Džerzi Siti
• Long Bič
• Dalas

Vidi još

• Univerzitet u Kolkati

Literatura

• Gastrell, James Eardley; Blanford, Henry Francis (1866). Report on the Calcutta cyclone of the 5th October 1864. Calcutta: O.T. Cutter, Military Orphan Press. Pristupljeno 20. 7. 2011. 
• Chatterjee, S. N. (2008). Water Resources, Conservation and Management. New Delhi: Atlantic Publishers and Distributors. str. 33. ISBN 978-81-269-0868-4. 
• Chaudhuri, S (1990). Calcutta: the living City. I and II. Kolkata: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-562585-1. 
• Dutta, Krishna (2003). Calcutta: a cultural and literary history. Oxford, UK: Signal Books. ISBN 978-1-902669-59-5. 
• Mitra, A (1976). Calcutta diary. London: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-3082-3. 
• Mukherjee, SC (1991). The changing face of Calcutta: an architectural approach. Kolkata: Government of West Bengal. ASIN B0000D6TXX. 
• Roy, A (2002). City requiem, Calcutta: gender and the politics of poverty. Minneapolis, US: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3932-8. 
• Thomas, Frederic C. (1997). Calcutta poor: elegies on a city above pretense. Armonk, New York City: M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-981-5. 
• Lapierre, Dominique (1985). La cité de la joie (The City of Joy). Kolkata: Arrow. ISBN 978-0-09-914091-7. 
• Singh, Malvika (2011). Kolkata: A Soul City (Historic and Famed Cities of India). Academic Foundation. str. 110. ISBN 978-81-7188-886-3. 
• Hazra, Indrajit (1. 12. 2013). Grand Delusions: A Short Biography of Kolkata. Aleph Book Company. str. 156. ISBN 978-93-82277-28-6. 
• Ghosh, Amitav (22. 4. 2009). Calcutta Chromosome: A Novel of Fevers, Delirium and Discovery. Penguin India. str. 200. ISBN 978-0-14-306655-2. 
• Deb, Binaya Krishna (1905). The Early History and Growth of Calcutta. Harvard University: Romesh Chandra Ghose. str. 278. 
• Chaudhuri, Sukanta (1990). Calcutta, the Living City: The past. the University of Michigan: Oxford University Press. str. 292. ISBN 978-0-19-562718-3. 
• Roy, Ananya (1. 10. 2002). City Requiem, Calcutta: Gender and Politics of Poverty. University of Minnesota Press. str. 352. ISBN 978-0-8166-3933-5. 
• Chatterjee, Jayabrato; Khullar, Rupinder (1. 1. 2004). Kolkata: the dream city. the University of Michigan: UBS Publishers' Distributors. str. 93. ISBN 978-81-7476-471-3. 
• Moorhouse, Geoffrey (1971). Calcutta. Penguin Books India. str. 393. ISBN 978-0-14-009557-9. 
• Chatterjee, Partha (2012). The Black Hole of Empire: History of a Global Practice of Power. Princeton University Press. str. 425. ISBN 978-0-691-15201-1. 
• Chattopadhyay, Swati (2005). Representing Calcutta: Modernity, Nationalism, and the Colonial Uncanny. Psychology Press. str. 314. ISBN 978-0-415-34359-6. 
• Dey, Ishita; Samaddar, Ranabir (2016). Beyond Kolkata: Rajarhat and the Dystopia of Urban Imagination. Routledge. str. 304. ISBN 9781134931378. 
• Husain, Zakir; Dutta, Mousumi (2013). Women in Kolkata’s IT Sector: Satisficing Between Work and Household. Springer Science & Business Media. str. 133. ISBN 9788132215936. 
• Bose, Pablo Shiladitya (2015). Urban Development in India: Global Indians in the Remaking of Kolkata. Routledge. str. 178. ISBN 9781317596738. 
• Ray, Raka; Qayum, Seemin (2009). Cultures of Servitude: Modernity, Domesticity, and Class in India. Stanford University Press. str. 255. ISBN 9780804760713. 
• Ghosh, Anindita. Claiming the City: Protest, Crime, and Scandals in Colonial Calcutta, c. 1860-1920. Oxford University Press. str. 340. ISBN 978-0199464791. 
• Sanyal, Shukla (2014). Revolutionary Pamphlets, Propaganda and Political Culture in Colonial Bengal. Cambridge University Press. str. 219. ISBN 9781107065468. 
• Busteed, Henry Elmsley (1888). Echoes from Old Calcutta: Being Chiefly Reminiscences of the Days of Warren Hastings, Francis, and Impey. Asian Educational Services. str. 359. ISBN 9788120612952. 
• Fruzzetti, Lina; Östör, Ákos (2003). Calcutta Conversations. Orient Blackswan. str. 242. ISBN 9788180280092. 
• Richards, E. P. (2014). The Condition, Improvement and Town Planning of the City of Calcutta and Contiguous Areas: The Richards Report. Routledge. str. 492. ISBN 9781317617006. 
• Chatterjee, Arnab; Yarlagadda, Sudhakar (2007). Econophysics of Wealth Distributions: Econophys-Kolkata I. Springer Science & Business Media. str. 248. ISBN 9788847003897. 
• Sarkar, Tanika. Calcutta: The Stormy Decades. Social Science Press. str. 486. ISBN 978-9383166077. 
• Choudhury, Ranabir Ray. A City in the Making: Aspects of Calcutta's Early Growth. Niyogi Books. str. 564. ISBN 978-9385285288. 
• Banerjee, Sumanta (2016). Memoirs of Roads: Calcutta from Colonial Urbanization to Global Modernization. Oxford University Press. str. 192. ISBN 978-0199468102. 

Spoljašnje veze

• Kolkata turistički vodič sa Vikiputovanja
• Kolkata Municipal Corporation
• Kolkata na sajtu Curlie
• Kolkata Encyclopædia Britannica entry