Мајка Тереза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајка Тереза

Mother Teresa.jpg

Датум рођења: 26. август 1910.
Место рођења: Скопље (Османско царство)
Датум смрти: 5. септембар 1997.
Место смрти: Калкута (Индија)

Мајка Тереза, рођена као Агнеса Гонџа Бојаџи (алб. Agnesë Gonxhe Bojaxhiu; Скопље, 26. август 1910Калкута, 5. септембар 1997), била је часна сестра, рођена је у Скопљу y цинцарско-албанској[1][2] католичкој породици, која је основала ред Мисионарке милосрђа и добила Нобелову награду за мир 1979. за свој хуманитарни рад. Мајка Тереза је водила центре за сиромашне, болесне, сирочиће и умируће Калкуте.

Биографија[уреди]

Њен прадеда се доселио у првој половини 19. века из Призрена у Скопље. Родитељи, мајка Дронда и отац Никола су јој дали име Гонџеа (ружин пупољак, на турском језику). Отац јој је био апотекарски помоћник апотеке Садика Нузета, која је основана 1907. године. Имала је брата Лазара и сестру Агушу, са којом је певала у црквеном хору. После основне школе уписала је српску гимназију.

Пресудан моменат у Гонџином животу била је смрт оца Николе. Са две другарице 1927. године одлази у Даблин, где ради као медицинска сестра, а затим у Индију, где помаже лепрозним болесницима. Тада је добила име Мајка Тереза.

Године 1950. Мајка Тереза оснива ред Мисионарке милосрђа, који је касније признат и налази се под папском контролом. Мисионарке милосрђа се посебно брину за умирућа лица, сиротињу и болесне. Обавезују се на несклапање брака, сиромаштво и послушност.

Како су Мисионарке милосрђа расле под њеним вођством, оне су прошириле свој ред и у друге земље. Ред има 3.000 сестара и 500 браће у око 100 земаља света. До 1970-их Мајка Тереза је постала позната у свету као хуманитарац и затупник сиромашних и беспомоћних, делимично захваљујући документарном филму и књизи „Нешто лепо за Бога“ Малколма Магериџа.

Отац јој је Цинцар, а мајка Албанка. Мајка Тереза се изјашњавала да је „по крви“ Албанка, по држављанству Индијка, а по вери католик. [3][4] Папа Јован Павле II ју је беатификовао и дао јој титулу „Блажена Тереза од Калкуте“. [5][6]

Поводом смрти на месту родне куће у Скопљу је 1997. откривена спомен плоча у коју је урезана њена чувена изрека: „Свет није гладан само хлеба, него још више љубави“.

Критике[уреди]

Бројни појединци, владе и организације величиле су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. Кристофер Хиченс, Мајкл Паренти, Аруп Чатерџи, индијска организација Вишва Хинду Паришад, протестујући против прозелитизма њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у њезиним хосписима и болницама, изражавајући забринутост због начина којим су била трошена донирана новчана средства.

Крајем њеног живота Мајка Тереза освим признања, привукла је и пажњу западних медијума у негативноме смислу. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — „Анђео пакла“ припремљеног за британски ТВ канал Channel 4. Хиченс је проширио своје критике у књизи Мисионарска поза (The Missionary Position) која је била издата 1995. године. [7]

Индијски лекар Чатерџи пише да је за време живота, Мајка Тереза и њени званични биографи одбили сарадњу с његовим истраживањима и да самим тим није успела да демантује критике у западној штампи. Као примере наводи извештаје Гардијана (The Guardian) у Британији чији „уверљив и врло детаљан“ напад на стања њених сиротишта ... [укључује] оптужбе озбиљног запостављања као и физичке и емоционалне злоупотребе„, [8] и други документарац Мајка Тереза: Време за промену? емитованог у неколико европских земаља.

Немачки часопис Штерн (Stern) објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези нетранспарентних финансијских послова и трошења донација. Медицинска штампа такође је објавио критике о њој који произлазе из погрешне поделе приоритета и потреба који су пацијенти имали. [9] Даље критике долазе од Тарика Алија, члана уредништва „Њу Лефт Ривјуа„ (New Left Review), као и критике ирског истражног новинара Доналда Макинтајера.[7]

Референце[уреди]

  1. Беатификацијата на Мајка Тереза албански национален празник, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. Албанија прогласи национален празник и година на Мајка Тереза, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. Spink 1997, стране 16
  4. Mother Teresa of Calcutta (1910-1997), Приступљено 12. 4. 2013.
  5. Associate Press, "Full house for Mother Teresa ceremony" October 14, (2003; retrieved from CNN on May 30, 2007.
  6. "Blessed Mother Teresa," in Encyclopædia Britannica (2007). Retrieved May 30, 2007, from Encyclopædia Britannica Online, Приступљено 12. 4. 2013.
  7. 7,0 7,1 MacIntyre, Donal (22. 8. 2005.), New Statesman 134 (4754): 24-25 
  8. „Sins of the Missions.”. The Guardian. 14. 10. 1996.. 
  9. Walter Wuellenweber, Мајка Тереза: где су њени милиони? (енглески), Stern, 10. септембар 1998.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :