Рабиндранат Тагор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рабиндранат Тагор

Tagore3.jpg
Рабиндранат Тагор

Информације
Датум рођења (1861-05-07) 7. мај 1861.
Место рођења Калкута
Застава Индије Индија
Датум смрти 7. август 1941.(1941-08-07)(80 год.)
Место смрти Калкута
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Рабиндранат Тагор (бен. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, енг. Rabindranath Tagore; Калкута 7. мај 18617. август 1941) је био индијски књижевник, драматург и филозоф.

Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000 песама, велики број есеја и друге прозе. Његова поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада. Сам је преводио своју лирску поезију на енглески језик.

Добио је Нобелову награду за књижевност 1913. године.

Био је најмлађи син (седмо дете) хиндуистичког филозофа и верског мистика Девендранаха. Задивљен природом и њеним детаљима, своје прве песме написао је у својој осмој години. До седамнаесте године живота образовао се код куће, када је на очево инсистирање отишао у Енглеску и да би студирао права. Студије у Енглеској није довршио, већ се вратио у Индију и определио за књижевност. Током боравка у Лондону објавио је своје прве две збирке песама - „Вечерње песме“ и „Јутарње песме“.

Године 1913. добио је Нобелову награду за књижевност за збирку песама „Гитанџали“, управо у то време губи и жену и децу. Ову збирку песама је написао 1910. у Бенгалу, а две године касније иста се издаје у Лондону у преводу на енглески језик.

Године 1915. британска влада га је прогласила за витеза. Титуле се одрекао после масакра у Амрицару 1919. године, у знак протеста против владара.

Основао је експерименталну школу у Схантиникетану, засновану на Упандисанским идеалима образовања. Повремено је учествовао у Индијском националистичком покрету. Ту се спријатељио са Гандијем.

Најзначајнија дела су му збирке песама „Градинар“ и „Гитанџали“, а од романа „Бродолом“.

Тагоре је такође писао и приче, романе, позоришне комаде, есеје, мјузикле, путописе и мемоаре. Бавио се и сликањем и компоновањем.

Написао је речи и музику индијске националне химне (Ђана Гана Мана). Такође је аутор речи и мелодије песме која је данас химна Бангладеша (Амар шонар Бангла).

Умро је у свом родном граду 7. августа 1941. године.

Спољашње везе[уреди]