Kolonija Britanska Kolumbija (1866–1871)

Kolonija Britanska Kolumbija (1866–1871) Colony of British Columbia British North America
Zastava Grb
Himna Bože, čuvaj kraljicu!
1866–1871
Geografija
Kontinent		Severna Amerika
Zemlja		Britanska kolonija
Glavni grad		Viktorija
Društvo
Službeni jezik		Engleski, Atabaska i Sališki
Religija		Hrišćanstvo, Indijanska mitologija
Politika
Oblik države		Monarhija
— 1866-1871		Viktorija
Istorija
— Osnivanje		1866
— Ukidanje		1871
Geografske i druge karakteristike
Valuta		Dolar Britanske Kolumbije
— kod valute		$
— stoti deo valute		Цент
Zemlje prethodnice i naslednice
Prethodnice:		Naslednice:
	Vankuver	Britanska Kolumbija
	Britanska Kolumbija
	Ruska Amerika
		⋮
Danas: Kanada

Kolonija Britanska Kolumbija (1866–1871) (engl. Colony of British Columbia (1866–1871)), je bila kolonija britanske krune u britanskoj severnoj Americi koja je nastala spajanjem dve bivše kolonije, kolonije ostrva Vankuver i kopnene kolonije Britanske Kolumbije. Dve bivše kolonije su ujedinjene 1866. godine, a ujedinjena kolonija je postojala sve do njenog uključivanja u Kanadsku konfederaciju 1871. godine.

Pozadina

„Kolonija ostrva Vankuver” je stvorena 1849. godine da bi se ojačala britanska potraživanja na celo ostrvo i susedna ostrva u Zalivu, i da bi se obezbedila matična luka u severnom Pacifiku za Kraljevsku mornaricu u Eskvimaltu. Do sredine 1850-ih, neautohtono stanovništvo ostrvske kolonije iznosilo je oko 800 ljudi, mešavina uglavnom Britanaca, Franko-Kanađana, Havajaca, ali i sa šačicom Irokejaca, Metisa i Krija zaposlenih u kompaniji za krzno, i nekoliko belgijskih i francuskih sveštenika Oblata (na hiljade prvih naroda umrlo je zbog epidemije malih boginja, koja dogodio u 16. veku). Tri godine ranije, Vašingtonskim ugovorom uspostavljena je granica između Britanske Severne Amerike i Sjedinjenih Američkih Država zapadno od Stenovitih planina duž 49. paralele. Kopnena oblast današnje Britanske Kolumbije, Kanada, bila je neorganizovana teritorija pod britanskim suverenitetom do 1858. godine. Region je bio pod de fakto upravom „kompanije Hadson Bej”, a njen regionalni izvršni direktor Džejms Daglas, koji je takođe bio guverner na ostrvu Vankuver. Region je neformalno dobio ime Nova Kaledonija, po okrugu za trgovinu krznom koji je pokrivao centralnu i severnu unutrašnjost kopna zapadno od Stenovitih planina.

Sve se ovo promenilo sa zlatnom groznicom u kanjonu Frejzera 1857–1858, kada je neaboridžinsko stanovništvo kopna poraslo sa oko 150 zaposlenih u kompaniji Hadson Bej i njihovih porodica na oko 20.000 kopača, špekulanata, agenata za zemljište i trgovaca. Britanska kolonijalna kancelarija je delovala brzo, proglasivši krunsku koloniju Britanske Kolumbije (1858–1866) 2. avgusta 1858, i poslavši Ričarda Klementa Mudija i odred Kraljevskih inženjera Kolumbije da uspostave britanski poredak i transformišu novoosnovanu koloniju u Britansku „Bedem Kraljevstva na krajnjem zapadu“ i „pronašao drugu Englesku na obalama Pacifika“. Mudi je imenovan za glavnog komesara za zemljište i radove i podguvernera Britanske Kolumbije.

Ujedinjene kolonije

Mudi i odred Kraljevskih inžinjera Kolumbija su se raspali u julu 1863. i Mudi se vratio u Englesku. Daglas je nastavio da upravlja kopnenom kolonijom u odsustvu iz Viktorije, ali je ser Artur Kenedi imenovan da ga nasledi na mestu guvernera ostrva Vankuver. Novi Vestminster će dočekati svog prvog guvernera, Frederika Simora, 1864. godine. Obe kolonije su radile pod ogromnim dugovima, uglavnom nagomilanim završetkom ekstenzivne infrastrukture za opsluživanje ogromnog priliva stanovništva. Kako su prihodi od zlata opali, zajmovi obezbeđeni za plaćanje ovih projekata potkopavali su privredu kolonija, a u Londonu je rastao pritisak za njihovo spajanje. Uprkos velikoj ambivalentnosti u nekim sredinama, 6. avgusta 1866. proglašena je ujedinjena kolonija, sa glavnim gradom i skupštinom u Viktoriji, a Simor je postavljen za guvernera.

Sejmur je nastavio da bude guverner „ujedinjenih kolonija” do 1869, ali nakon što je Britanski zakon o Severnoj Americi pridružio tri kolonije (Nju Bransvik, Nova Škotska i Provincija Kanada) u Kanadsku konfederaciju 1867. godine, činilo se da je sve više samo pitanje vremena kada će Ostrvo Vankuver i Britanska Kolumbija pregovarati o uslovima unije. Glavni zagovarači u Ligi Konfederacije, kao što su Amor De Kosmos, Robert Beven i Džon Robson, zalagali su se za uniju prvenstveno kao način unapređenja kako ekonomskog zdravlja regiona, tako i povećane demokratske reforme kroz istinski reprezentativnu i odgovornu vladu. U ovom nastojanju, podržali su ih i pomogli kanadski zvaničnici, posebno ser Semjuel Tili, otac Konfederacije i ministar carina u vladi premijera ser Džona A. Makdonalda. Sejmur, bolestan i opterećen protestima koje je odugovlačio u okončanju pregovora za teritoriju HBC-a, bio je suočen sa krajem svog mandata, a Makdonald je pritiskao London da ga zameni ser Entonijem Masgrejvom, odlazećim guvernerom kolonije Njufaundlend . Međutim, pre nego što je imenovanje moglo da bude finalizovano, Sejmur je umro.

Sa Masgraveovim imenovanjem, britanski kolonijalni sekretar, lord Granvil je podstakao Magrejva da ubrza pregovore sa Kanadom o uniji. Bilo je potrebno skoro dve godine da se ti pregovori, u kojima je Kanada na kraju pristala da preuzme ogroman dug kolonija i pridruži teritoriju transkontinentalnoj železnici, budu finalizovani. Njegovi napori su doveli do prijema Britanske Kolumbije kao šeste provincije Kanade 20. jula 1871. godine.

Guverneri ujedinjene kolonije Britanske Kolumbije

• Frederik Simor, 1866–1869
• Entoni Masgrejv, 1869–1871

Zakonodavni savet ujedinjene kolonije Britanske Kolumbije

Od 1866. do 1869. godine 14 članova je imenovao guverner, a 9 je birala javnost.
Od 1869. do 1872. godine 13 članova imenovao je guverner, 8 birala javnost.

Izbori za Zakonodavni savet ujedinjene kolonije Britanske Kolumbije

• Opšti izbori Kolonije Britanske Kolumbije 1866.
• Opšti izbori Kolonije Britanske Kolumbije 1869.

Vrhovni sud

Godine 1869. osnovani su vrhovni sudovi na kopnu („Vrhovni sud kopna Britanske Kolumbije“) i na ostrvu Vankuver („Vrhovni sud ostrva Vankuver“), koji su se 1870. spojili kao Vrhovni sud Britanske Kolumbije.

Britanska vlada je 1858. godine postavila Metjua Bejlija Begbija kao glavnog sudiju za koloniju. Iako je pohađao obuku u Lincoln Inu, nikada se nije bavio advokaturom, ali je ubrzo objavio Poslovnik suda i raspored zasedanja. Održao je tu funkciju, pod uzastopnim administrativnim režimima, do svoje smrti 1894. godine.

Spoljašnje veze

• Nalog u Savetu kojim se utvrđuju uslovi unije Britanske Kolumbije sa Dominionom Kanade, 1871
• Ormsby, Margaret A. (1976). „Seymour, Frederick”. Ur.: Halpenny, Francess G. Dictionary of Canadian Biography. IX (1861–1870) (online izd.). University of Toronto Press. 
• Haworth, Kent M. (1982). „Musgrave, Sir Anthony”. Ur.: Halpenny, Francess G. Dictionary of Canadian Biography. XI (1881–1890) (online izd.). University of Toronto Press.