Konstantin Vasiljev

Konstantin Vasiljev
Konstantin Vasiljev
	Konstantin Vasiljev, 1961.
Lični podaci
Datum rođenja	3. septembar 1942.
Mesto rođenja	Majkop, Krasnodarska Pokrajina, SSSR
Datum smrti	29. oktobar 1976. (34 god.)
Mesto smrti	Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR, SSSR
Državljanstvo	SSSR
Nacionalnost	ruska

Konstantin Aleksejevič Vasiljev (rus. Константи́н Алексе́евич Васи́льев; Majkop, Krasnodarska Pokrajina, 3. septembar 1942 — Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR, 29. oktobar 1976) je bio ruski slikar poznat po svojim slikama inspirisanim motivima ruskih bajki, slovenske religije i germanske mitologije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Majkopu za vreme okupacije od strane Trećeg rajha. Posle rata, sa porodicom se 1949. godine seli u selo Vasiljevo kod Kazanja. Od 1957. do 1961. pohađa Kazanjsku likovnu školu. Tokom srednje škole radi kao učitelj crtanja i slikanja i kao grafički dizajner. Umetničko nasleđe Vasiljeva je opsežno: crteži, slike, grafike, skice za ikonopis crkve u Omsku.

Učesnik je republičke izložbe „Umetnici satiričari Kazanja“ (rus. «Художники-сатирики Казани»), održanoj u Moskvi 1963. godine, kao i izložbi u Zelenodoljsku i Kazanju od 1968. do 1976. godine.^[1]

Prema zvaničnoj verziji Konstantin Vasiljev je poginuo 29. oktobra 1976. godine kada ga je na železničkom prelazu udario voz. Porodica i prijatelji nisu prihvatili ovo objašnjenje zbog mnogih nerazjašnjenih okolnosti u vezi ove tragedije. Konstantin Vasiljev je sahranjen u Vasiljevu, u brezovoj šumi koju je mnogo voleo^[2].

Tokom osamdesetih godina XX veka održan je čitav niz izložbi slika K. Vasiljeva u mnogim gradovima Rusije, ali i u Bugarskoj, Jugoslaviji i Španiji. Tokom 1996. godine u čast obeležavanja 20 godina od smrti slikara otvoreni su Memorijalni muzej u Vasiljevu, galerija slika u Kazanju, a 1998. godine i Muzej Konstantina Vasiljeva (rus. «Музей Константина Васильева») u Moskvi. Posthumno je nagrađen nagradom Tatarstana za ciklus slika o Drugom svetskom ratu 1998. godine.

Po slikaru je nazvana mala planeta 3930 Vasiljev, koju je 1982. godine otkrila sovjetski astronom Ljudmila Žuravljova^[3].

Stil[uredi | uredi izvor]

U ranoj fazi bio je pod uticajem slikara kao što su Pablo Pikaso, Henri Mur i Salvador Dali, ali kasnije, krajem šezdesetih, prevazilazi apstrakciju i nadrealizam, vraćajući se realizmu i formirajući osobeni vasiljevski stil. Često se izražavao kroz slike pejzaža, posvećujući veliku pažnju detaljima.^[4] Vasiljev nalazi inspiraciju u narodnom predanju: ruskim bajkama i legendama, irskim i skandinavskim sagama i edama. Osim mitološkim temema Vasiljev se bavi i temom ruskih heroja Drugog svetskog rata.

Radovi[uredi | uredi izvor]

„Svetovid“
„Odin“
„Valkira nad poginulim vojnikom“
„Dostojevski, Fjodor Mihajlovič“
„Maršal Žukov“ (1974)
„Čovek sa sokolom“ (1976)
„Rusalka“
„Šumska gotika“
„Aljoša Popovič i lepa devica“
„Knez Igor“

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Biografiя Konstantina Vasilьeva, Pristupljeno 9. 4. 2013.
^ Anatoliй Doronin «Rusi volšebnaя palitra», Pristupljeno 9. 4. 2013.
^ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.
^ „Konstantin Vasiljev i legendarni junaci ruskih bilina“, A. Marinković-Obrovski, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Biografiя Konstantina Vasilьeva, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[2] Anatoliй Doronin «Rusi volšebnaя palitra», Pristupljeno 9. 4. 2013.

[3] Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

[4] „Konstantin Vasiljev i legendarni junaci ruskih bilina“, A. Marinković-Obrovski, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST ISNI VIAF WorldCat
Državne	Nemačka Sjedinjene Države Holandija
Ljudi	Rodovid
Ostale	IdRef