Константин Васиљев

Константин Васиљев
Константин Васиљев
	Константин Васиљев, 1961.
Лични подаци
Датум рођења	3. септембар 1942.
Место рођења	Мајкоп, Краснодарска Покрајина, СССР
Датум смрти	29. октобар 1976. (34 год.)
Место смрти	Васиљево, Зеленодољск, Татарска АССР, СССР
Држављанство	СССР
Националност	руска

Константин Алексејевич Васиљев (рус. Константи́н Алексе́евич Васи́льев; Мајкоп, Краснодарска Покрајина, 3. септембар 1942 — Васиљево, Зеленодољск, Татарска АССР, 29. октобар 1976) је био руски сликар познат по својим сликама инспирисаним мотивима руских бајки, словенске религије и германске митологије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Мајкопу за време окупације од стране Трећег рајха. После рата, са породицом се 1949. године сели у село Васиљево код Казања. Од 1957. до 1961. похађа Казањску ликовну школу. Током средње школе ради као учитељ цртања и сликања и као графички дизајнер. Уметничко наслеђе Васиљева је опсежно: цртежи, слике, графике, скице за иконопис цркве у Омску.

Учесник је републичке изложбе „Уметници сатиричари Казања“ (рус. «Художники-сатирики Казани»), одржаној у Москви 1963. године, као и изложби у Зеленодољску и Казању од 1968. до 1976. године. ^[1]

Према званичној верзији Константин Васиљев је погинуо 29. октобра 1976. године када га је на железничком прелазу ударио воз. Породица и пријатељи нису прихватили ово објашњење због многих неразјашњених околности у вези ове трагедије. Константин Васиљев је сахрањен у Васиљеву, у брезовој шуми коју је много волео^[2].

Током осамдесетих година XX века одржан је читав низ изложби слика К. Васиљева у многим градовима Русије, али и у Бугарској, Југославији и Шпанији. Током 1996. године у част обележавања 20 година од смрти сликара отворени су Меморијални музеј у Васиљеву, галерија слика у Казању, а 1998. године и Музеј Константина Васиљева (рус. «Музей Константина Васильева») у Москви. Постхумно је награђен наградом Татарстана за циклус слика о Другом светском рату 1998. године.

По сликару је названа мала планета 3930 Васиљев, коју је 1982. године открила совјетски астроном Људмила Журављова^[3].

Стил[уреди | уреди извор]

У раној фази био је под утицајем сликара као што су Пабло Пикасо, Хенри Мур и Салвадор Дали, али касније, крајем шездесетих, превазилази апстракцију и надреализам, враћајући се реализму и формирајући особени васиљевски стил. Често се изражавао кроз слике пејзажа, посвећујући велику пажњу детаљима. ^[4] Васиљев налази инспирацију у народном предању: руским бајкама и легендама, ирским и скандинавским сагама и едама. Осим митолошким темема Васиљев се бави и темом руских хероја Другог светског рата.

Радови[уреди | уреди извор]

„Световид“
„Один“
„Валкира над погинулим војником“
„Достојевски, Фјодор Михајлович“
„Маршал Жуков“ (1974)
„Човек са соколом“ (1976)
„Русалка“
„Шумска готика“
„Аљоша Попович и лепа девица“
„Кнез Игор“

Референце[уреди | уреди извор]

^ Биография Константина Васильева, Приступљено 9. 4. 2013.
^ Анатолий Доронин «Руси волшебная палитра», Приступљено 9. 4. 2013.
^ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th изд.). New York: Springer Verlag. стр. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.
^ „Константин Васиљев и легендарни јунаци руских билина“, А. Маринковић-Обровски, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th изд.). New York: Springer Verlag. стр. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Биография Константина Васильева, Приступљено 9. 4. 2013.

[2] Анатолий Доронин «Руси волшебная палитра», Приступљено 9. 4. 2013.

[3] Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th изд.). New York: Springer Verlag. стр. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

[4] „Константин Васиљев и легендарни јунаци руских билина“, А. Маринковић-Обровски, Приступљено 9. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF
Државне	Немачка Сједињене Државе Холандија
Људи	Родовид
Остале	IdRef