Pređi na sadržaj

Korisnik:Jovanović/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vidovnjačka radnja za proricanje sudbine u Bostonu

Vidovnjak je osoba koja tvrdi da koristi moći utemeljene u parapsihologiji poput ekstrasenzorne percepcije (ESP) kako bi identifikovala informacije skrivene od normalnih čula, posebno uključujući telepatiju ili vidovitost, ili izvodi činove koji su očigledno neobjašnjivi prirodnim zakonima, poput psihokineze ili teleportacije. Iako mnogi ljudi veruju u psihičke sposobnosti, naučni konsenzus je da nema dokaza o postojanju takvih moći, i opisuje praksu kao pseudonauku.

Vidovnjaci obuhvataju ljude u različitim ulogama. Neki su pozorišni izvođači, poput mađioničara, koji koriste različite tehnike, kao što su iluzije i hladno čitanje, kako bi stvorili izgled takvih sposobnosti za svrhu zabave. Postoji velika industrija i mreža gde ljudi koji se predstavljaju kao vidovnjaci pružaju saveteovanje klijentima.[1] Među poznatim vidovnjacima su Edgar Kejsi, Ingo Svana, Piter Hurkoš, Dženet Li, Džon Edvard, Silvija Braun i Tajler Henri. Osobe koje se predstavljaju kao psihički detektivi, psihički arheolozi i psihički hirurzi takođe tvrde da koriste psihičke moći.[2]

Kritičari pripisuju psihičke moći namernoj obmani ili ličnoj zabludi.[3][4][5][6] 1988. godine Nacionalna akademija nauka SAD-a izdala je izvežtaj o ovom predmetu i zaključila je da nema „naučnog opravdanja iz istraživanja sprovedenih tokom 130 godina za postojanje parapsiholoških fenomena".[7] Jedno istraživanje pokušalo je da ponovi nedavno objavljene parapsihološke eksperimente koji su izgledali kao da podržavaju postojanje prekognicije. Pokušaji ponavljanja rezltata, koji su uključivali izvođenje testa pamćenja da bi se utvrdilo da li bi informacije date ispitanicima nakon sprovođenja testa uticale na njegov ishod, „nisu dali značajne efekte", i stoga „ne podržavaju postojanje psihičke sposobnosti" ove vrste.[8]

Vidovnjaci se ponekad pojavljuju u naučnoj fantastici i fantaziji. Primeri fikcije koji prikazuju likove sa psihičkim sposobnostima uključuju serijal „Ratovi zvezda", koji sadrži bića „osetljiva na Silu" koja mogu videti u budućnost i telekinetićki pomerati objekte, neka dela Stivena Kinga, kao i mnoga druga.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rani vidovnjaci i proroci[uredi | uredi izvor]

Kompleksni sistemi gatanja i proricanja datiraju iz drevnih vremena. Možda najpoznatiji sistem proricanja u ranim civilizacijama bio je astrologija, gde su praktikanti verovali da relativni položaji nebeskih tela mogu pružiti uvid u živote ljudi i čak predvideti njihove buduće okolnosti. Neki gatari navodno su mogli davati predikcije bez korišćenja ovih složenih sistema (ili uz njih), kroz neku vrstu direktnog saznanja ili vizija budućnosti. Takvi ljudi su nazvani vidovnjaci ili proroci, a kasnije klarvojanti (francuska reč koja znači „jasan vid" ili „jasno viđenje").

Vidovnjaci su imali funkcionalnu ulogu u ranim civilizacijama, često služeći kao savetnici, sveštenici i sudije.[9] Neki primeri su uključeni u biblijske zapise. Knjiga 1. Samuilova (Poglavlje 9) ilustruje jedan takav funkcionalni zadatak kada je Samuilo upitan da pronađe magarce budućeg kralja Saula.[10] Uloga proroka pojavljivala se stalno u drevnim kulturama. U Egiptu, sveštenici sunčevog boga Ra u Memfisu delovali su kao vidovnjaci. U drevnoj Asiriji, vidovnjaci su nazvani nabu, što znači „zvati" ili „objaviti".[9]

Hram u Delfima je jedna od najranijih priča u klasičnoj antici o proročkim sposobnostima. Verovalo se da Pitija, sveštenica koja je predsedavala hramom Apolona u Delfima, može davati proročanstva inspirisana Apolonom tokom rituala počevši od 8. veka p. n. e.[11] Često se kaže da je Pitija davala proročanstva u izbezumljenom stanju izazvanom isparenjima koja su se uzdizala iz zemlje, i da je govorila besmislice, što se verovalo da je glas Apolona, a koji su sveštenici preoblikovali u enigmatična proročanstva sačuvana u grčkoj literaturi. Drugi naučnici veruju da zapisi iz tog vremena pokazuju da je Pitija govorila razgovetno i davala proročanstva svojim glasom.[12] Pitija je bila pozicija koju su uzastopno obavljale žene, verovatno izabrane među sveštenicama hrama. Poslednji zabeležen odgovor dat je 393. godine n. e., kada je car Teodosije I naredio da paganski hramovi obustave rad. Nedavna geološka istraživanja podižu mogućnost da je gas etilen uzrokovao stanje inspiracije kod Pitije.[13]

Jedna od najizdržljivijih istorijskih referenci na ono što smatraju psihičkim sposobnostima jesu proročanstva Mišela de Notr Dama (1503-1566), često poznatog kao Nostradamus, objavljena tokom francuskog renesansnog preioda. Nostradamus je bio francuski apotekar i vidovnjak koji je napisao kolekciju proročanstava koja su tada postala svetski poznata i retko su bila van štampe od njegove smrti. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Les Prohpeties, čije je prvo izdanje objavljeno 1555. godine. Poznato je da su njegova pisana dela u celini sadržala najmanje 6388 katrena ili proročanstva,[14] kao i najmanje jedanaest godišnjih kalendara. Većina katrena bavi se katastrofama, poput kuga, zemljotresa, ratova, poplava, invazija, ubistava, suše i bitaka - sve bez datuma.

Nostradamus je kontroverzna ličnost. Njegovi mnogobrojni obožavaoci, kao i popularna štampa, pripisuju mu predviđanje mnogih velikih svetskih događaja. Interesovanje za njegov rad i dalje je značajano, posebno u medijima i popularnoj kulturi. Nasuprot tome, većina akademskih naučnika tvrdi da su veze između svetskih događaja i Nostradamusovih katrena uglavnom rezultat pogrešnih tumačenja ili loših prevoda (ponekad namernih) ili su toliko tanke da ih čine beskorisnim kao dokaz bilo kakve stvarne prediktivne moći.[15]

Engleskinja Majka Šipton pokazivala je psihičke sposobnosti od mladosti i predciđala istorijske događaje u 16. veku.[16] Osim verovanja da su neke istorijske ličnosti bile obdarene predispozicijom za psihička iskustva, smatralo se da su neke psihičke sposobnosti dostupne svakome povremeno. Na primer, verovanje u proročanske snove bilo je često i istrajno u mnogim drevnim kulturama.[17]

Tokom 19. veka[uredi | uredi izvor]

Edgar Kejsi (1877–1945) bio je vidovnjak 20. veka i imao je mnoga predviđanja popularna u javnosti.

U sredini 19. veka, Moderni Spiritualizam postao je zastupljen u Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ono po čemu se ovaj pokret razlikovao je verovanje da se duhovi mrtvih mogu kontaktirati pomoću medijuma kako bi pružili uvid živima.[18] Pokret je delimično bio podstaknut anegdotama o psihičkim moćima. Jedna osoba kojoj se verovalo da ima izvanredne sposobnosti bio je Danijel Daglas Houm, koji je stekao slavu tokom viktorijanskog perioda zbog navodne sposobnosti levitacije do različitih visina i komunikacije sa mrtvima.[19]

Kako je spiritualistički pokret rastao, nastale su i druge slične grupe, uključujući Teozofsko društvo, koje je 1875. godine osnovala Helena Blavacki (1831-1891). Teozofija je kombinovala elemente spiritualizma sa istočnim misticizmom i imala je uticaj u ranom 20. veku, kasnije utičući na pokret Novo doba tokom 1970-ih godina. Blavacki je sama tvrdila da ima mnoge psihičke moći.[20]

Kasni 20. vek[uredi | uredi izvor]

Do kraja dvadesetoog veka, vidovnjaci su često bili povezivani sa kulturom Novog doba.[21] Psihička čitanja i reklamiranje vidovnjaka postali su uobičajeni od 1960-ih godina, jer su čitanja bila nuđena uz naknadu i davana u različitim okruženjima, poput telefonskih poziva, u kući ili na sajmovima psihičara.[22]

Popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Verovanje u psihičke sposobnosti[uredi | uredi izvor]

U anketi izvršenoj 1990. godine od strane članova Nacionalne Akademije Nauka, samo 2% ljudi je smatralo da je postojanje ekstrasenzorne percepcije naučno dokazano, dok je još 2% verovalo da se ovi fenomeni dešavaju. Na pitanje o daljim istraživanjima u ovoj oblasti, 22% ljudi je reklo da bi ih trebalo zaustaviti, 63% da ih treba dozvoliti, ali ne i podsticati, dok je 10% dalo punu podršku. Neuronaučnici su se najžešće protivili specijalno parapsihologiji.[23][24]

Slična anketa je sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama 2005. godine pod nadzorom organizacije Galup.[25] Rezultati ankete su pokazali da 41% ispitanika veruje u ekstrasenzornu percepciju, da 26% veruje u vidovitost, dok 31% veruje u telepatsku komunikaciju.

Anketa u kojoj je učestvovalo 439 studenata sa dva univerziteta u Oklahomi, koju su sproveli istraživači Brajan Farha i Gari Stjuard, pokazala je da je vera u paranormalne fenomene češća kod starijih studenata nego kod brucoša.[26] Studenti viših stepena studija i seniori su verovali u 34% odnosno 31% slučajeva, dok je kod brucoša taj broj bio oko 23%.[27] Anketa je takođe pokazala da su u paranormalno manje verovali studenti prirodnih nauka, dok su „društvenjaci" bili skloniji ovakvim mišljenjima.

Neki ljudi smatraju da se psihičke sposobnosti mogu vežbati i unaprediti izučavanjem određenih disciplina, kao i primenom meditacije i drugih tehnika. Brojne knjige i veb-stranice su posvećene ovoj temi. Drugi veruju da se genetski prenose sa kolena na koleno.[28][29]

Naučna fantastika[uredi | uredi izvor]

Psihičke sposobnosti su česte u naučnoj fantastici, uglavnom u vidu „psionike". U nekim delima, poput „Čovek bez lica" Alfreda Bestera, „Slan" A. E. van Voukta, „Talenti" univerzumu Ane Mekafri i televizijskoj seriji „Vavilon 5", predstavljene su kao urođene. Psihoaktivne supstance mogu izazvati ovakve moći u delima kao što su romani serijala „Dina" i indirektno u filmu „Skeneri" i u „StarKraft" franšizi. U „Stranac u tuđoj zemlji" Roberta A. Hajnlajna i „Vetar u vratima" Madeline Langle, psihičke sposobnosti može razviti bilo koji čovek koji postigne adekvatnu mentalnu disciplinu, poznatu kao „kajtingovanje" u datim delima. Popularni filmovi uključuju „Sarinu inicijaciju". Vidovnjaci su česta pojava u stripovima o superherojima, poput Džin Grej, Profesora Eks, Eme Frost i raznih drugih iz Marvelovih „Iks-mena". Ovakve sposobnosti imaju i Rejven Bakster i Buker Bakster iz serije „To je tako Rejven" sa Dizni kanala i njenog nastavka Rejvenin dom. U seriji Američki zmaj: Džejk Long sa istog kanala, bliznakinje Kera i Sara, potomci Delfijske Proročice, imaju vizije suprotne svojim ličnostima (srećna Sara ima samo negativna predviđanja, dok gotičarka Kera ima samo srećna).

Kritike i istraživanja[uredi | uredi izvor]

Učesnik u Ganzfeld eksperimentu čiji su rezultati bili kritikovani zbog misinterpretacije kao dokaz za telepatiju.

Parapsihološka istraživanja su pokušala da psihokinezu potvrde korišćenjem generatora pseudoslučajnih brojeva, ekstrasenzornu percepciju u Ganzfeld eksperimentu testiraju blokiranjem čula, kao i da provere vidovnjačko gledanje na daljinu na zahtev vlade Sjedinjenih Američkih Država. Kritičari kao što su Ed J. Grejsli smatraju da nije prikupljeno dovoljno dokaza da bi se ove pojave prihvatile kao stvarne, delom zbog toga što je šansa da one zaista postoje suštinski vrlo mala.[3]

Rej Hajman i Nacionalni Naučni Fond tvrde da parapsihologija ima metodološke mane koje mogu objasniti zašto se eksperimentalnim rezultatima daje paranormalno objašnjenje, a mnogi kritičari su celo polje istraživanja proglasili za pseudonauku.[30][31][32][33][34]

Predstavljeni dokazi za ove fenomene nisu dovoljno provereni da bi bili naučno prihvaćeni, a postoje mnoga neparanormalna alternativna objašnjenja za navodne slučajeve paranormalnih događaja. Glavne pojave na koje se parapsiholozi pozivaju, kao što je postojanje medijuma, naučnici objašnjavaju tehnikama hladnog čitanja, toplog čitanja i ličnom zabludom.[35][36] Hladno čitanje podrazumeva korišćenje uopštenih i nejasnih, laskavih predviđanja, a i prelaženje na drugo predviđanje u slučaju da publika više ne reaguje.[37] Mađioničari poput Džejmsa Randija, Ijana Raulenda i Derena Brauna su postizali slične rezultate kao popularni vidovnjaci, ali su oni svoj uspeh pripisali fizičkim i psihološkim objašnjenima, a ne paranormalnim.

U januaru 2008. godine, objavljeno je istraživanje koje je koristilo slike mozga dobijene magnetnom rezonancom. Da bi se postigli najpovoljniji uslovi, korišćeni su adekvatni emocionalni stimulansi, a učestovali su biološki ili emotivno povezani ljudi, poput blizanaca. Istraživanje nije pokazalo postojanje bilo kakvog vida telepatije ili šestog čula, a mozgovi su reagovali na očekivan način. Istraživači su zaključili da je „Ovo istraživanje najbolji dokaz protiv postojanja paranormalnih mentalnih fenomena",[38] mada je Džejms Alkok kritikovao način na koji je ovaj zaključak iznet.[39]

Detaljno istraživanje o Silviji Braun, koja je tvrdila da je čak u 85% iznosila uspešna predviđanja o nestalim i ubijenim osobama, je pokazalo da vidovnjakinja „nije bila ni pretežno u pravu u bilo kom slučaju."[40] Što se tiče televizijskih vidovnjaka, Džejms Anderdaun tvrdi da je testiranje psihičkih sposobnosti u studijskom okruženju zahtevno, jer bi bilo koji zaposleni mogao davati informacije vidovnjaku. Reditelj kontroliše sve, pa samim tim može učiniti da vidovnjak pogreši ili uspe po želji. U CFI istraživanju, Džon Edvard i Džejms Van Prag su otkrili da je postojala velika razlika u preciznosti na dan snimanja i onoga što se kasnije emitovalo na televiziji. „Sva netačna predviđanja su bila uklanjana... Kada vidite kako se ovakve emisije prave, nisu nimalo impresivne."[41]

Ričard Saunders, glavni istraživač Australijskih Skeptika, kao i producent i voditelj „Skeptične Zone", želeo je da proveri da li vidovnjaci mogu da predvide malo verovatne buduće događaje preciznije nego obična verovatnoća.[42] Da bi dobio odgovor na dato pitanje, započeo je „Veliki Australijski Projekat Psihičkih Predviđanja". Tokom sledećih 12 godina, Saunders i njegov internacionalni tim skeptika - Mišel Bijkersma, Keli Burke, Suzan Gerbic, Adrijana Hil, Luis Hilman, Vendi Hjus, Paula Lauterbak, dr Endži Matke, Rob Palmer i Leonard Tramiel- pronalazili su osobe koje su objavljivale psihička ili na drugi način paranormalna predviđanja.[42]

Cilj ovog projekta je bio da sakupi, a zatim proceni preciznost svakog predviđanja objavljenog u Australiji od 2000. godine. Tim je analizirao preko 3800 predviđanja, koja je objavilo 207 vidovnjaka između 2000. i 2020. godine. Većina ovih predviđanja se ticalo slavnih ličnosti, skandala, prirodnih katastrofa, vremenskih šablona, sportova i cena nekretnina. Ispostavilo se da je 11% predviđanja bilo tačno, 35% neispravno, dok je 19% previše uopšteno, a 15% toliko očigledno da je bilo očekivano. Dva posto predviđanja nije bilo moguće kategorisati.[43]

Glavni zaključci ovog projekta su bili:[42]
„Vidovnjaci užasno predviđaju buduće događaje."
„Velik deo predviđanja je ili netačan ili previše neodređen ili očigledan."
„Većina predviđanog se ne desi, dok se većina nepredviđanog desi."

Projekat je potvrdio da je, čak i kada uzmemo u obzir marginu greške, teško doći do bilo kog zaključka osim da vidovnjaci ne predviđaju budućnost bolje nego što to mogu statistika, nagađanje ili sreća.[43]

Vidovnjačka prevara[uredi | uredi izvor]

Vidovnjaci svojim tehnikama i reklamama mogu dovesti ljude koji prihvate saradnju sa njima do gubitka svoje celokupne životne ušteđevine i drugih materijalnih aspekata. Rob Palmer[44] je naveo primer žene koja je vidovnjaku dala čak 41.642 dolara u periodu od samo 10 nedelja, nakon čega ga je ona kontaktirala za pomoć, a on ju je spojio sa Bobom Najgardom, koji se bavi specijalizovanim istraživanjima u vezi sa vidovnjačkim prevarama. O Najgardu i njegovom radu je moguće pročitati i u člancima koje je Palmer pisao.[45][46]

Ono što se da primetiti je da se ne posvećuje dovoljno pažnje u vidu kažnjavanja vidovnjaka i prevara kojima se bave, a Palmer navodi da kada neko prijavi nadležnim organima da je žrtva ovog tipa prevare, uglavnom biva odbijen uz poruku da je taj problem građanska stvar. Palmer dalje navodi kao primer Tomasa Džona i ostale poznate „vidovnjake" za koje je dokazano da se bave prevarom.[44] Istraživač Ben Radford navodi da prevaranti koriste raznolike psihološke principe ne bi li ulovili svoje žrtve prevare. Ljudi koji stupaju u kontakt sa vidovnjakom uglavnom to rade jer su, u nekom pogledu, nesrećni u svom životu i traže odgovore na određena pitanja, što ih dovodi do vere u psihičke sposobnosti. Vidovnjak će navesti svog klijenta da ne deli informacije o saradnji sa svojim prijateljima i porodicom, ne bi li na taj način sprečio da njegov klijent bude odgovoren od saradnje sa njim.

Kada je reč o uklanjanju prokletstva, vidovnjak može reći da, ukoliko klijent bilo kome kaže za svoju saradnju sa vidovnjakom, magija neće funkcionisati ili će se njeno dejstvo pogoršati ili biti suprotnog delovanja od onog kom se klijent nada. Ovakva manipulacija od strane vidovnjaka može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama - tvrdi Radford. Vidovnjak pokušava da sebi obezbedi što više novca, a Radford navodi da žrtve vidovnjaka uglavnom nemaju dovoljno samopouzdanja da se suoče sa ovim problemom kada shvate da su doživele prevaru od strane psihičara.[47]

Aktivistkinja Suzan Gerbik navela je niz tehnika za koje smatra da su glavni alati vidovnjaka u radu sa svojim klijentima.[48]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Matthew Nisbet (proleće 1998). „Psychic telephone networks profit on yearning, gullibility”. Skeptical Inquirer. [mrtva veza]
  2. ^ James Randi (1982). Flim-Flam! Psychics, ESP, Unicorns, and Other Delusions. Prometheus Books. str. 173—195. ISBN 978-0-87975-198-2. 
  3. ^ a b Gracely, Ph.D., Ed J. (1998). „Why Extraordinary Claims Demand Extraordinary Proof”. PhACT. Pristupljeno 2007-07-31. 
  4. ^ „Psychic Debunking”. NOVA. Sezona 19. Epizoda 3. 15. 4. 1993. PBS. 
  5. ^ „She Told Them Boy was Dead. Crystal Ball Fails Psychic in MO. Kidnap”. NY Daily News. New York. 18. 1. 2007. Arhivirano iz originala 2008-12-07. g. Pristupljeno 2008-10-07. 
  6. ^ Shari Waxman (13. 6. 2002). „Shooting crap:Alleged psychic John Edward actually gambles on hope and basic laws of statistics.”. Salon.com. Arhivirano iz originala 7. 6. 2011. g. 
  7. ^ Druckman, D.; Swets, J. A., ur. (1988). Enhancing Human Performance: Issues, Theories and Techniques. National Academy Press, Washington, D.C. str. 22. ISBN 978-0-309-07465-0. 
  8. ^ Ritchie SJ, Wiseman R, French CC (2012). „Failing the future: three unsuccessful attempts to replicate Bem's 'retroactive facilitation of recall' effect”. PLOS ONE. 7 (3): e33423. Bibcode:2012PLoSO...733423R. PMC 3303812 Slobodan pristup. PMID 22432019. doi:10.1371/journal.pone.0033423 Slobodan pristup. 
  9. ^ a b Melton, J.G. (1996). „Psychics”. Encyclopedia of Occultism & Parapsychology. Thomson Gale. ISBN 978-0-8103-9487-2. 
  10. ^ „1 Samuel 9 / Hebrew - English Bible / Mechon-Mamre”. www.mechon-mamre.org. Arhivirano iz originala 2021-12-23. g. Pristupljeno 2021-12-23. 
  11. ^ Morgan 1990, p. 148.
  12. ^
    • Fontenrose, Joseph (1978). The Delphic Oracle: Its Responses and Operations. str. 196—227. 
    • Maurizio, Lisa. „The Voice at the Centre of the World: The Pythia's Ambiguity and Authority”.  (in Lardinois, Andre; McClure, Laura (2001). Making Silence Speak: Women's Voices in Greek Literature and Society. Princeton University Press. str. 38—54. )
  13. ^
  14. ^ Chevignard, Bernard (1999). Présages de Nostradamus. 
  15. ^ Lemesurier, Peter (2003). The Unknown Nostradamus. 
  16. ^ Porche, J.; Vaughan, D. (2005). Psychics and Mediums in Canada. Dundurn Press. str. 31. ISBN 978-1-77070-167-0. Pristupljeno 2023-05-30. 
  17. ^ Melton, J. G. (1996). Dreams. In Encyclopedia of Occultism & Parapsychology. Thomson Gale. ISBN 978-0-8103-9487-2. 
  18. ^ Carroll, Bret E. (1997). Spiritualism in Antebellum America. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33315-5. 
  19. ^ Podmore, Frank (1997). Mediums of the Nineteenth Century. University Books. ISBN 978-0-253-33315-5. 
  20. ^ Melton. Chapter "Theosophical Society"
  21. ^ Diane Daniel What's in the cards Just how well do the seers see? The Boston Globe (Calendar cover story cache 1999)
  22. ^ Wendy Haskett Psychic Fairs Aim for Aura of Fun in Mind Reading LATimes.com, August 15, 1987
  23. ^ McConnell, R.A., and Clark, T.K. (1991). "National Academy of Sciences' Opinion on Parapsychology" Journal of the American Society for Psychical Research, 85, 333–365.
  24. ^ Douglas M. Stokes, Research in Parapsychology, 1990: Abstracts and Papers from the Thirty-Third Annual Convention of the Parapsychological Association, Journal of Parapsychology, Sept, 1992, Retrieved July 4, 2009
  25. ^ David W. Moore (16. 6. 2005). „Three in Four Americans Believe in Paranormal”. Gallup News Service. Pristupljeno 2008-10-08. 
    Gallup poll shows that Americans' belief in the paranormal persists, Skeptical Inquirer, accessed October 28, 2006
  26. ^ „Paranormal Belief Poll”. www.allthingspsychic.com. 
  27. ^ Britt, R.: "Higher Education Fuels Stronger Belief in Ghosts" LiveScience, January 2006, Retrieved September 18, 2007.
  28. ^ Chauran, Alexandra (2012). So You Want To Be a Psychic Intuitive. Llewellyn Worldwide. ISBN 978-0738730653. 
  29. ^ „Psychics – myths & misconceptions”. Arhivirano iz originala 16. 4. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2007. 
  30. ^ „Science and Engineering Indicators 2006”. National Science Board. 2006. Arhivirano iz originala 2015-08-18. g. 
  31. ^ Hyman, Ray (1995). „Evaluation of the program on anomalous mental phenomena”. The Journal of Parapsychology. 59 (1). Arhivirano iz originala 2012-07-09. g. Pristupljeno 2007-07-30. 
  32. ^ Akers, C. (1986). „Methodological Criticisms of Parapsychology, Advances in Parapsychological Research 4”. PesquisaPSI. Arhivirano iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2007-07-30. 
  33. ^ Child, I.L. (1987). „Criticism in Experimental Parapsychology, Advances in Parapsychological Research 5”. PesquisaPSI. Arhivirano iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2007-07-30. 
  34. ^ Wiseman, Richard; Smith, Matthew; et al. (1996). „Exploring possible sender-to-experimenter acoustic leakage in the PRL autoganzfeld experiments – Psychophysical Research Laboratories”. The Journal of Parapsychology. Arhivirano iz originala 2012-07-09. g. Pristupljeno 2007-07-30. 
  35. ^ EBauer, berhard (1984) "Criticism and Controversy in Parapsychology – An Overview Arhivirano 2007-06-21 na sajtu Wayback Machine", Department of Psychology, University of Freiburg, European Journal of Parapsychology, 5, 141–166 (2007-02-09)
  36. ^ O'Keeffe, Ciarán and Wiseman Richard (2005) "Testing alleged mediumship: Methods and results Arhivirano 2007-02-07 na sajtu Wayback Machine", British Journal of Psychology, 96, 165–17
  37. ^ Wiseman, Richard (2011). Paranormality. str. 36—38. 
  38. ^ Moulton ST, Kosslyn SM (januar 2008). „Using neuroimaging to resolve the psi debate” (PDF). Journal of Cognitive Neuroscience. 20 (1): 182—92. PMID 18095790. doi:10.1162/jocn.2008.20.1.182. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-08-12. g. Pristupljeno 2017-11-01. 
  39. ^ Science contradicts Psi, Skeptical Inquirer, July/August 2008
  40. ^ Shafer, R; Jadwiszczok, A. (2010). „Psychic defective: Sylvia Browne's history of failure”. Skeptical Inquirer. 34 (2): 38—42. 
  41. ^ „Putting Psychics to the Test”. Chicago Tribune. 2011-09-21. Pristupljeno 2011-09-12. 
  42. ^ a b v Palmer, Rob (proleće 2022). „The Great Australian Psychic Prediction Project: Pondering the Published Predictions of Prominent Psychics”. Skeptical Inquirer. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  43. ^ a b Saunders, Richard. „The Great Australian Psychic Prediction Project” (PDF). The Skeptic. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  44. ^ a b Palmer, Rob. „Belief in Psychics: What's the Harm and Who's to Blame?”. Skeptical Inquirer. Pristupljeno 17. 11. 2022. 
  45. ^ Palmer, Rob. „Introducing Psychic-Busting Private Eye Bob Nygaard (Part 1)”. Skeptical Inquirer. 
  46. ^ Palmer, Rob. „Introducing Psychic-Busting Private Eye Bob Nygaard (Part 2)”. Skeptical Inquirer. 
  47. ^ Radford, Ben (2017). „Psychic Arrested in Exorcism Scam”. Skeptical Inquirer. Committee for Skeptical Inquirer. 41 (1): 12—13. 
  48. ^ Gerbic, Susan (23. 3. 2018). „Ten Tricks of the Psychics I Bet You Didn't Know”. CSI. Committee for Skeptical Inquiry. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Јовановић/песак&oldid=27779096”