Француска ренесанса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Француска ренесанса је била културни и уметнички покрет у Француској између 15. и раног 17. века. Период се односи да пан-Европску ренесансу и спада у северну ренесансу. Термин је први користио француски историчар Џулс Мишелет који га је користио да означи уметнички и културни препород Европе.

Значајни догађаји који су означили ренесансу у Француској су ширење хуманизма, рана истраживања Новог Света (попут оснивања Нове Француске којем су помогли Ђовани Верацано и Жак Картје), открића нових техника и уметничких форма у пољима штампе, архитектуре, сликарства, скулптуре, музике, науке и књижевности.

Ренесанса у Француској је трајала од Француске инвазије Италије 1494. године током владавине Шарла VIII, до смрти Анрија IV 1610. године. Ипак, ово је груба хронологија, јер су одређене уметничке, технолошке и књижевне иновације из ренесансе у Италији стигле у Француску пре овога због Бургундског војводства и Авињонског папства. Међутим, због црне смрти и стогодишњег рата је Француска била политички и еконмски слаба до 15. века.

Владавине Франсоа I (владао од 1515. до 1547. године) и његовог сина Анрија II (владао од 1547. до 1559. године) се сматрају врхунцем ренесансе у Француској.

Реч "ренесанса"[уреди]

Жан Фукеова слика Девица и дете окружени анђелима, око 1450. године
Дворац Шамбор (франц. Château de Chambord)

Реч "ренесанса" потиче из француског језика, Renaissance, и буквално се преводи као препород. Реч је први пут употребуи и дефинисао[1] француски историчар Џулс Мишелет (1798—1874) у његовом делу Histoire de France (Историја Француске).[2] Мишелет је шеснестовековну Француску ренесансу дефинисао као период Европске културне историје који је представљао коначно одвајање од средњег века, чиме је створено модерно разумевање човечанства и његовог места у свету.[3] Као Француз, Мипечет је такође тврдио да је ренесанса била Француски покрет.[4]

Уметност[уреди]

За хронолошки списак француских ренесансних сликара видети Списак француских ренесансних уметника.

Крајем 15. века, Француска инвазија Италије и близина Бургундског војводства (са његовим Фландријским везама) су довели Француску и контакт са добрима, слимака и креативним духом северне и италијанске ренесансе. За прве уметничке иновације у Француској су углавном одговорни Фландријски уметници попут Франсоа Клуе, Николо дел Абатеа и осталих припадника такозване Фонтеблоовске школе (франц. École de Fontainebleau).

Франсоа I Валоа је 1516. године позвао Леонарда да Винчија у Дворац Шамбор.[5] Да Винчи је остао и сликао у Француској до своје смрти. Нека од својих највећих дела, попут Мона Лизе, Свете Ане и Светог Јована Крститеља (која се данас чувају у Лувру у Паризу) је насликао у овом периоду.

Уметност која је настала током владавина Франсоа I и Анриа IV су инспирисане касним Италијанским маниризмом који се везује за Пармиђанина и Микеланђела. Одлике овог правца су издужене и грациозне фигуре и ослањање на визуалну реторику, укључијући употребу алегорије и митологије.

Анри IV је позвао бројне уметнике друге фонтеблоовске школе да раде у дворцу Фонтебло (франц. Château de Fontainebleau).

Марија Медичи, Анријева друга жена и краљица Француске, је позвала фманаског сликара Петра Паула Рубенса у Француску и он је насликао неколико дела за краљичину Луксембуршку палату у Паризу.

Уметници који су радили за војводе Лорена су имали другачији касно манирски стил. Они нису имали контакта са француским уметницима тог периода и зато су развили појачан, екстреман и често еротски маниризам (укључујући и ноћне сцене и слике из кошмара. Развили су и посебне вештине бакрописа.

Архитектура[уреди]

Један од највећих успеха Француске ренесансе је била конструкција Двораца у долини реке Лоар (франц. Châteaux de la Loire). Будући да се дворци у долини Лоара више нису подизали као утврђења, архитекте су почеле да искоришћавају богатство река и простора Лоара.

Стари замак Лувр у Паризу је у овом периоду поново обновљен и постао је симбол тога како ренесансни дворац треба да изгледа. Западно од Лувра, Катарина Медичи је подигла дворац Тулиер са скупом и раскошном баштом,

Са доласком Анрија IV на престо је почео период масивног урбанизовања Париза током ког су подигнути Нови мост, Place des Vosges, дворац Дафин и делови Лувра.

Баште[уреди]

Француске ренесансне баште каректерише симетријско и геометријско сађење дрвећа; биљака у саксијама; посипање шљунком и песком; подизање тераса, степеништа и рампа; копање канала са водом, водопада и великих фонтана и прављење велику вештачких пећина и ларинта са статуама митолошких бића или хероја. Баште су биле продужетак дворца који су окруживали и дизајниране су да илустурју ренесансни идеал пропорције.

Референце[уреди]

  1. ^ Murray, P. and Murray, L. The Art of the Renaissance. London: Thames & Hudson (World of Art). ISBN 978-0-500-20008-7. стр. 9.
  2. ^ Michelet, Jules. History of France, trans. G. H. Smith (New York: D. Appleton, 1847)
  3. ^ Brotton, Jerry (2002). The Renaissance Bazaar. Oxford University Press. стр. 21—22. 
  4. ^ Brotton, J., The Renaissance: A Very Short Introduction, Oxford University Press, 2006. 1963. ISBN 978-0-19-280163-0.
  5. ^ Tanaka 1992, стр. 90.

Литература[уреди]

  • Brotton, Jerry (2002). The Renaissance Bazaar. Oxford University Press. стр. 21—22. 
  • Blunt, Anthony. Art and Architecture in France 1500–1700. ISBN 978-0-300-05314-2. 
  • Chastel, André. French Art Vol II: The Renaissance. ISBN 978-2-08-013583-4. 
  • Chastel, André. French Art Vol III: The Ancient Régime. ISBN 978-2-08-013617-6. 
  • Hampton. Timothy. Literature and Nation in the Sixteenth Century: Inventing Renaissance France (2003) 289p.
  • Holt, Mack P. Renaissance and Reformation France: 1500-1648 (The Short Oxford History of France) (2002) excerpt and text search
  • Knecht, R. J. The Rise and Fall of Renaissance France: 1483-1610 (2002) excerpt and text search
  • Pitts, Vincent J. Henri IV of France: His Reign and Age (2008)
  • Potter, David. Renaissance France at War: Armies, Culture and Society, c. 1480-1560, (2008)
  • Robin, Diana; Larsen, Anne R.; and Levin, Carole, eds. Encyclopedia of Women in the Renaissance: Italy, France, and England (2007) 459p.

Спољашње везе[уреди]